banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 29 Mar 2024, 12:02

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 121 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeća
Autoru Poruka
PostPoslato: 02 Jul 2014, 21:10 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Mar 2005, 18:06
Postovi: 36385
Tebi su motivi jednog lupeza, koji imao srece da se zarati i da dobije naziv ratnog zlocinca i ostane upisan u istoriji, dostojni motiva Gavrila Principa?

Nije ti nimalo neukusno trpati Aliju, Kordica i tog lupeza u istu recenicu sa Principom? A onda, bez imalo principjelnosti, lamentirati nad Kusturicom koji je na neki nacin sebe povezao sa Gavrilom sa onom svojom predstavom?

Ono... Kazem ti, razmisli pre kacenja linkova... Ili se bar ogradi ;-)


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 03 Jul 2014, 02:35 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
Бука врши једну одличну ствар. Не знам ко их финансира и одакле, али жали Боже баченог новца. Ја који се не слажем са њима ни у 1% ставова, да ми неко да озбиљне новце одрадио би боље ту БХ мултиетничку пропаганду.

Овако морам да се сложим са стејтсменом, даље од 5 реченице нисам стигао.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 03 Jul 2014, 23:42 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 01 Jul 2014, 17:48
Postovi: 58
danas smo svedoci revizije istorije koju cine mocnici, pre svega nemacka. bice zanimljivo gledati kad se bude obelezavao drugi svetski rat kako... jevreji ce ispasti krivci jer su sami trebali sebe da pobiju u najgorim mukama već su na to isprovocirali jadne nemce...


što se tiče regiona... muslimani i hrvati su više uživali biti podaničke sluge austrugatskoj nego slobodu deliti sa srbinom... u I sv ratu su bili na strani tiranina i klali srbe, u II sv ratu su musllimani bili uglavnom hrvatsko cveće, brzo se mržnja iz I sv rata obnovila...


zbog srbina hrvatska nije posle I sv rata pripala italiji posle londosnkog sporazuma kako je planirano i nikad se ne bi izvukla... već je prihvatila da uđe u jugoslaviju jer je tako konačno dobila svoje ime na karti bez da bude nečija kolonija... ljubavi iskrene nije bilo već je to iskoristila za krvava raspad 1941 i 1991...

šta od njih očekivati nego da podižu spomenik u sarajevu ferdinandu?
čovek koji drži do morala i istine neće licemerno tumačiti istoriju... srbin je po najmanje kriv za izbijanje rata koji se sada obeležava i to i budala zna... sarajevu i zagrebu je srbin krivac za sve pa su otuda rado priskočili svojim saveznicima u berlinu da izokreću ono što je bilo...


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 04 Jul 2014, 15:04 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Slika

Citiraj:
Бошко Савковић, коредитељ и сценариста филма „Седам дана који су променили век”, који се управо припрема, спреман је да се клади да ни један посланик српске скупштине не би данас знао да је Први светски рат почео у Београду.

Зато је покренуо филмски подухват у коме би објаснио шта се заправо десило после Сарајевског атентата у којем је Гаврило Принцип убио престолонаследника Франца Фердинанда.

– Тог дана када је објављен рат, 28. јула 1914. по старом календару, кренуло је пушкарање на Београд. Људи често забораве да су Сава и Дунав били тада државна граница и да је Београд био караула. Те ноћи су Аустроугари напали Београд, а наши су оборили стари железнички мост, који се и данас користи, како они не би могли да пређу реку копненим путем. И, управо ту крај старог моста, пале су прве жртве у Првом светском рату. Са мађарске стране, то је био Иштван Балохи, који је погинуо на води, а са српске млади Душан Ђоновић, који је страдао на копну – открива за „Политику” Бошко Савковић.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... ta.sr.html

Citiraj:
Канадски војник Џорџ Лоренс Прајс традиционално се сматра последњом жртвом Првог светског рата: погодио га је немачки снајпериста и умро је у 10.58 часова 11. новембра 1918.


http://stefangajic66.wordpress.com/

Žrtve i savezništva
Slika

Citiraj:
Кинески радници у Првом светском рату

Томас Лачан | Дојче веле

Улога Кине у Првом светском рату била је занемарљива. Али у Француској је у то време радило на десетине хиљада кинеских сељака, како би логистички помогли војницима. Многи од њих били су експлоатисани до смрти.

Noyelles-sur-Mer је неупадљиво село на северној обали Француске. Неколико типичних француских кућица окупљено је око цркве, на ободу села налази се један мали хотел у дворцу, са којег се пружа поглед на Ламанш. То је скоро све што то месташце са око 800 становника може да понуди. Постоји и једно гробље са 838 гробова. То је након Првог светског рата било највеће кинеско гробље у Европи.
Slika
Кина притом готово да уопште није учествовала у војним сукобима. У то време њу су потресали унутрашњи проблеми, након што је 1911/12. свргнута монархија и проглашена република. Та Република Кина тражила је да је признају велике европске националне државе, објашњава историчар Су Гоћи.

Без обзира на то што је Кина 1917. године чак и објавила рат Централним силама, ниједан кинески војник није опалио ни метак. Формалним уласком у рат, Кина се више надала помоћи европских и америчких савезника у борби за заштиту својих територија од Јапана. Јапанци су већ у новембру 1917. године преузели немачку колонију Цејачоу, а око бацили и на друге кинеске области.

Помагачи иза фронта

У Европи је убрзо било јасно да ће рат потрајати дуго и да ће однети многе жртве. Како би се помогло војницима, све зараћене стране почеле су да доводе радну снагу из иностранства, чији је задатак био да из позадине преузме материјалне и логистичке задатке.

Радних колонија највише је било у белгијској Фландрији и северној Француској. Оне су постајале све веће и биле све строже организоване. Крајем рата у колонијама је било ангажовано више од 700.000 људи, а већина их је насилно доведена из колонија моћних сила - Велике Британије и Француске. Међу њима је било и 140.000 добровољаца из Кине.

Обе европске земље су у мају 1916. године са Републиком Кином потписале одговарајући споразум.

"Већина тих Кинеза били су сиромашни сељаци, који нису знали да читају, ни пишу. Скоро сви су били млади - између 20 и 40 година - и ништа друго осим тешког физичког рада нису познавали", каже историчар Су.

Надали су се бољим животним условима и пристојнијој заради, и зато су се пријављивали у британске регрутне центре. "Поједине је можда привукла жеља за авантуром и жеља да упознају западну цивилизацију, али већина их се пријављивала због тешке беде", објашњава Су.

Са поља у ратни пакао

Европљани су им обећали поштен третман, али оно што их је у Француској дочекало било је равно паклу: били су увучени у најкрвавији рат који је свет икада задесио. Многи Кинези морали су да копају ровове или обављају друге послове тик до линије фронта, док су око њих падале бомбе. Други су били ангажовани у производњи оружја, на бродоградилиштима и фабрикама за производњу авиона. Одржавали су путеве и железничку пругу, секли шуме, радили у рудницима и тиме дали огроман допринос да се ратна привреда у Француској одржи у периоду између 1916. и 1918. године.
Kinezi-u-Velikom-ratu.jpg
Кинези су, између осталог, помагали и приликом ископавања ровова у Белгији

"Око 40.000 Кинеза који су радили за Французе још су некако издржавали, али они који су радили за Британце били су третирани као затвореници у радним логорима", прича Су. Шест дана седмично, десет сати дневно, ти радници су тешко радили за дневницу од само једног до три франка. Иако су били цивили, били су под надзором британске војске. Расизам и културолошки неспоразуми били су чести. У логорима је било и премало преводилаца.

"Британски команданти сваког јутра су викали на Кинезе и урлали "Let's go! Go!" Кинеским ушима то је звучало као лавеж паса. Осећали су се понижено и често је долазило до побуне." Мало пре завршетка рата у северној Француској било је најмање 17 британских радних логора у којима је живело око 96.000 Кинеза.

Рад и после рата

По завршетку рата логори су веома споро били затварани. У марту 1919. године у Француској и Белгији било је још око 80.000 Кинеза. Помагали су обнову ратом разрушених подручја, сахрањивали страдале војнике који су за време рата на бојним пољима само делимично били прекривени земљом. Кинези су били ангажовани и у чишћењу минских поља.

Процењује се да их је између 1916. и 1919. године умрло око 3.000. "Трагично је то да их је већина умрла када је рат био завршен. Многи зато што им нико није рекао како да рукују са неексплодираним бомбама", каже историчар из Хонгконга. Други су умрли од последица шпанског грипа. Преживели су полако почели да се враћају у Кину. У Француској их је 1921. године живело још око 3.000, на ободима Париза, где су касније основали и прву кинеску четврт у Европи.

„У Првом светском рату Кинези су остварили велики допринос како би се британским и француским војницима чувала леђа", резимира историчар Су. "Али, они су били драгоцени и за Републику Кину, јер шаљући их у Европу, Кина је од стране Француске и Велике Британије била призната као мање-више равноправан партнер."

Споредна белешка историје

Кинези који данас и даље живе у Француској негују сећање на своје претке. Једном годишње се окупљају и сећају како су кинески радници живели. У Кини су брзо пали у заборав. Уопште, Први светски рат нема битно место у кинеској историји. У фокусу су друга историјска збивања, као што је Маов "Дуги марш" или Културна револуција, која је однела много више жртава него Први светски рат.

"Кинеска влада до данас се није присетила ангажмана радника у Француској, док у Европи кинески радници нису ништа друго осим споредне историјске белешке", закључује Су Гоћи. Само поједина гробља у северној Француској сведоче данас о судбини тих људи."


http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9 ... D1%83.html

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 05 Jul 2014, 01:47 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
Срби - Чувари капије

Р. Г. Д. Лафан

Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света. Можда је истина да су пре недавне катастрофе и ужасних губитака, неки међу њима потценили кораке које још морају да предузму како би постали "велика, модерна нација".

Непријатељи су платили свој данак главним одликама Срба: "Два су чиниоца, по мом мишљењу, била од одлучујућег значаја у победама српске војске", пише дописник Франкфуртер цајтунга, "универзално патриотско усхићење и физичка снага српских војника. Сведоци патриотског усхићења су сви они примери саможртвовања, они који су дали своје породице и сву своју имовину и ставили се на располагање својој домовини."
Slika

Не треба доказивати патриотизам и оданост војске која је прошла кроз оно кроз шта је српска војска прошла. Али, допустите ми да дам наредну илустрацију духа који надахњује сеоске жене. Мора да је спартанска мајка и кћер херојског соја, она која је овако писала своме сину сељаку, затворенику у Аустрији. "Претпостављам, ако си затворен, то је зато што си био рањен и ниси могао да се браниш. Али, ако су те ухватили а ниси рањен, не враћај се кући, сине мој. Оскрнавио би село које је на олтар домовине положило осамдесет три хероја, без сто двадесет оних који су позвани у војску. Твој брат Милан пао је на Руднику. Био би срећан када би могао да види свог старог краља како пуца из пушке на фронту."

Срби безгранично верују у своју способност да се такмиче са достигнућима најмоћнијих нација света. Можда је истина да су пре недавне катастрофе и ужасних губитака, неки међу њима потценили кораке које још морају да предузму како би постали "велика, модерна нација". Али, уколико су шире искуство и умањење њиховог броја учинили да на будућност гледају трезвеније, они ни у ком случају нису умањили своје националне аспирације.

Знајући да ће, као и у прошлости, морати да се за неко време после успостављања мира ослоне на подршку својих савезника, они, ипак, гледају напред, у дан када ће политички и финансијски бити независни.
Slika

/.../ И последње питање. Да ли ће се Срби икада опоравити од пустошења које их је задесило? Хиљаде и хиљаде људи малог народа, и мушкараца и жена, нестало је. Међу онима који су храбри, али жалостиви остали на слободи, и међу онима који су по затворима, дух многих могао би бити сломљен пре него што куцне час слободе. Биће, без сумње, тешко подићи национални живот.

Да ли ће уморни ратни хероји који су преживели све ћуди судбине, који су живели аскетски током дугих година несигурности, победа и несреће, да ли ће они бити у стању да поврате готово заборављену вештину мира?

Они који познају српског сељака, кичму нације, не сумњају у његову способност да поврати "године које су појели скакавци". А и дух образоване класе који је предводио српско освешћење током деценије пре рата, није умро. "Онај који је отргнуо свој живот од смрти обавезан је да га проведе у раду", пише М. Продановић.

За дуги низ година, Србија не сме имати бескорисних мушкараца, нити протраћених дана. Такав ће, верујем, бити српски дух.

Ако је уопште могуће да једна нација купује своје јединство и своју слободу крвљу и сузама, Срби су ту цену платили. Они се петсто година нису помирили са ропством, већ су се опирали, непрестано према светлости. Сажаљевати их, била би то увреда. Веровали су у нас до краја и прихватили да је боље да изгубе све него да се предају. Боље је да се запитамо како се десило да буду препуштени судбини и да разјаснимо хоће ли због одсуства саосећања и помоћи Велике Британије пропасти њихова тежња за националном слободом.

R. G. D. Lafan: The Serbs: The Guardians of the Gate, Oxford, The Clarendon Press, 1918. (Превод са енглеског: Сања Ћосић).
Преузето из књиге Ратомира Дамјановића Распеће Србије, Итака, Београд, 2014.

Белешка о аутору
Роберт Лафан (1897-1972) је британски историчар, правник и дипломата. Радио је, између осталог, у Британском посланству у Београду, а у Кембриџу је дуги низ година био капелан Краљичиног колеџа. После Другог светског рата, као изванредан познавалац међународног права, био је члан југословенско-италијанске комисије за утврђивање граница.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9 ... D0%B5.html

Citiraj:
Car Nikolaj II Romanov je voleo Srbe, Esad paša Toptani ministar odbrane kneževine Albanije, takođe je voleo SRBE i dozvolio je prelaz Srba preko Albanije. Nikolaj je zverski ubijen sa čitavom porodicom od strane rusa, a Esad paša je najomraženiji albanac od strane albanaca i sahranjen je na srpskom vojničkom groblju u Parizu. Caru Nikolaju II Romanovu Srbi treba da podignu spomenik u centru Beograda a šta mislite da li ćese to ikada desiti...


Citiraj:
"Савршени злочин Гаврила Принципа"

Дејвид Фромкин

По реаговањима у европским престоницам на Сарајевски атентат није се могло наслутити у какав ће ратни вртлог, месец дана касније, готово сви упасти.
Citiraj:
У Аустрији, како описује књижевник Цвајг, није се много ни жалило за надвојводом Фердинандом, али је Беч напокон добио алиби за напад на Србију.

Стални шеф Форин офиса је у саопштењу свом амбасадору у Русији изразио жељу да последице буду ограничене. "Трагедија која се одиграла у Сарајеву неће, надам се, довести до даљих компликација; иако је већ прилично јасно да Аустрија те грозне догађаје приписује српским интригама и махинацијама." Из свега би могло да проистекне и неко добро: "Можда ће нови престолонаследник бити популарнији од покојног надвојводе."
Slika
Надвојвода Франц Фердинанд и цар Вилхелм II 1909. године у Берлину

У Француској, на првом састанку кабинета у Сарајеву (по биографу председника Поенкареа), убиства "једва да су била поменута."

Британски амбасадор у Италији јавио је Лондону: "Чудновато је овде посматрати ефекат оног одвратног убиства у Сарајеву. Док су власти и штампа наизглед јединствени у осудама злочина... очигледно је да народ у целини елиминацију покојног надвојводе доживљава скоро као прст судбине."

Париз није имао времена ни да обрати пажњу. Био је сав обузет једним скандалом, и то дивним скандалом. У њему је било свега: секса, насиља, међународне интриге, љубави и страсти, као и љубоморе и злочина на високим местима. То је била озлоглашена афера Кајо. /.../

Ако је постојала иједна земља у Европи у којој је убиство у Сарајеву морало бити дубоко доживљено, то је требало да буде домовина Франца Фердинанда - Аустрија. Људи би требало да плачу по улицама. Међутим, 3. А. Б. Земан пише да у Бечу "тај догађај скоро да није изазвао никакав утисак. У недељу и понедељак бечка публика је слушала музику и пила вино... као да се ништа није догодило."

Писац Штефан Цвајг је у поподневним часовима 28. јуна седео у Бечу на клупи у парку. Читао је неку књигу, али му је пажњу привукла изненадна тишина: до тада се из даљине чула музика неког оркестра; онда је музика престала. Људи су се окупљали око музичког подијума, слушајући неко обавештење. Цвајг им се придружио. Публици је давано саопштење о убиствима у Сарајеву.

То су све били Аустријанци који су слушали о смрти свог будућег вође. Па ипак, како је Цвајг касније забележио, "Није било неког посебног шока ни огорчења на њиховим лицима, јер престолонаследник уопште није био омиљен... Никада га нису видели да се смеје, ниједна фотографија га није показивала опуштеног. Није имао смисла за музику, ни за хумор, а и жена му је била подједнако непријазна. Обоје су били окружени неком леденом атмосфером; знало се да немају пријатеље. Моје скоро мистично предосећање да ће од овог човека са вратом булдога и хладним, укоченим погледом, доћи нека несрећа, није било ниуколико лично него је то исто осећао и цео народ; зато вест о његовом убиству и није изазвала дубоко саосећање."

И заиста, у свим европским престоницама реакција на убиство наследника хабсбуршког престола била је мирна, до равнодушности.

У суштини, мало је ко у Аустроугарској, изузев можда Берхтолда, био жалостан због уклањања Франца Фердинанда са сцене. Истина, вође Двојне монархије су жалили због убистава владара, али ако је већ неко краљевске крви требало да буде жртвован, сви би били за то да то буде надвојвода.

Престолонаследник је свакако, после цара, био најважнија личност хабсбуршке царевине. Његовим убиством, надобудни српски терористи су бацили јавни изазов самом опстанку царства. Ако би Беч пропустио да реагује, самим тим би претрпео пораз: такав аргумент могао се износити у то време, и био је изношен, а потом су га до данас понављали многи историчари.

Ипак, то није био разлог због којег је Аустроугарска желела да уништи Србију. То није ни могао бити разлог, јер ако оставимо по страни Франца Фердинанда, хабсбуршке вође су желеле да униште Србију знатно пре убиства. Да их нису зауставили, они би рат започели не 1914, него 1912. или 1913. У томе су их спречили европско јавно мњење, као и страх од Русије, и изостанак подршке од стране Немачке.

Ова убиства нису Бечу пружила разлог него изговор за кретање у акцију. Она су Аустријанцима пружила основу за уништење Србије - изговор који би Европа уважила, у који би поверовала, и са којим би чак могла и да саосећа. То је било оправдање које би могло да наведе Немачку да их подржи и да спречи Русију да им се супротстави. У прошлости су Франц Фердинанд и Вилхелм Други били препрека на путу покретања крсташког рата против Србије. Ова убиства су, мада на различите начине, уклонила обојицу: надвојвода је био убијен, а Кајзер понесен жељом за осветом и обузет непромишљеним бесом.

Током балканских ратова 1912. и 1913, Аустрија је добила скоро хистеричан страх од Србије. Кајзер је одбацивао те страхове, што је изазивало велико огорчење Беча. И ето, сада је Вилхелм услед сарајевског догађаја и своје непостојане ћуди најзад променио мишљење.
У том погледу, и са тачке гледишта Беча, Гаврило Принцип је починио савршени злочин.

Дејвид Фромкин: Последње лето Европе - Ко је Започео Велики рат 1914, Жагор, Београд 2006. (Превео са енглеског Јован Качаки).
Преузето из књиге Ратомира Дамјановића Распеће Србије, Итака, Београд, 2014.

Белешка о аутору
Дејвид Фромнкин је професор историје међународних односа на Бостонском универзитету. Аутор је више запажених историјских и историјско-публицистичких дела. Живи у Њујорку. Најпознатији је по својој књизи "Мир којим се окончава сваки мир: пад Отоманског царства и стварање модерног Средњег истока" (1989).
У књизи "Последње лето Европе" (2004) Фромкин истражује Европу уочи Првог светског рата и узроке који су довели до њега, враћајући се тако на извор свих криза нашег времена. Као и претходне његове књиге, и ова је изазвала интересовање шире публике у свету и преведена је до сада на француски, немачки, италијански, холандски, шведски, турски и српски.


http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9 ... B0%22.html

Citiraj:
To znači da je posle atentata na краља Александра I Карађорђевића tadašnja jugoslavija imala prava da napadne Francusku.




Citiraj:
Зашто је Принцип убио Фердинанда

Пише: Милош Војиновић, историчар

Када је на суђењу у јесен 1914. године упитан зашто је убио аустроугарског престолонаследника, Гаврило Принцип је одговорио: "Народ трпи што је потпуно осиротио, што га сматрају стоком... Ја сам сеоски син, знам како је на селу и зато сам хтео да се осветим и није ми жао."

Принципов близак пријатељ Боривоје Јевтић поручио је будућим историчарима да "кад се буде преметало и истраживало оно што је у нама", морају се разумети економске и политичке прилике у Босни и Херцеговини. На само неколико стотина километара од Беча, где цвета модерна европска култура, где стварају Густав Климт и Сигмунд Фројд, аустроугарска политичка елита у Босни и Херцеговини одржава феудални кметски систем. Босански кмет, попут оца Гаврила Принципа, плаћао је порез цару, порез спахији и био приморан да плаћа издржавање аустроугарске администрације. Иако је тај период европске историје познат као Belle Epoque (лепа епоха), он за многе није био такав.
Slika
Долазак надвојводе Фердинанда у Сарајево

Без обзира на то што Босна и Херцеговина у којој одраста Гаврило Принцип има десет пута више жандармеријских станица него школа, Аустроугарска је своју власт и управу у Босни и Херцеговини представљала као "цивилизаторску мисију". Бечки високи чиновници истицали су да доносе "европску културу" и "европске вредности" на просторе до тада одсечене од цивилизације и културе.

Младобосанци су били свесни да је цивилизаторска мисија покриће за недемократску власт. Писали су да "Аустроугарска монархија није 'европска мисионарка' у Босни и Херцеговини", већ завојевач и отимач. Хабзбуршка монархија се хвалила велелепним фасадама градске већнице у Сарајеву, али младобосанци су приметили да нико не говори о томе да иза градске већнице стоји стотине ћелија полицијске управе.

Иако су плате чиновника исплаћиване од пореза који су плаћали Босанци и Херцеговци, места у државној служби била су резервисана превасходно за оне који су у Босну и Херцеговину дошли са аустроугарском војском, а не за домаће становништво.

Младобосанци су писали да је окупатор дошао да "експлоатише и да гули, а не да подиже", да је довео и "војску гладних и бескрупулозних чиновника" да дели земљу својим колонистима, а "раскућава домаће". Боривоје Јевтић је истицао да су атентатори дошли из редова "понижених и увређених". "Гоњен са својега прага као псето, туђинац у сопственој земљи, босански омладинац је осећао где га боли", забележио је Јевтић.
Slika
Франц Фердинанд уочи атентата

Младобосанци су били прва генерација сељачких синова из Босне и Херцеговине која је имала прилику да се школује, што је до тада била привилегија деце из имућнијих босанскохерцеговачких породица. Гимназије и универзитети били су место где се омладина сусреће са савременим европским политичким и културним каноном.

Гаврило Принцип је читао књиге о Француској револуцији, демократији, једнакости и неотуђивим правима свакога појединца. Због тога је на суђењу описан као особа "искварена рђаво присвојеном лектиром". Читање је омогућавало увид у непознати свет, свет једнакости и слободе, толико другачији од босанскохерцеговачке свакодневице. Како сведочи Драгослав Љубибратић, читало се непрекидно, "у школи за вријеме часова под клупом, идући улицом, код јела, увече у кревету кријући од газдарице због трошења светла". Какав су значај имале нове књиге и идеје, описао је још један Принципов блиски пријатељ, Иво Андрић, у роману На Дрини ћуприја:

"Ђаци из гимназија и студенти са универзитета у Бечу и Прагу стизали су кућама о распусту и доносили нове књиге, брошуре и нов начин изражавања... Први пут се тада у касаби чула реч 'штрајк'. Младе Калфе су се уозбиљиле. Увече, на капији, они су водили између себе другима неразумљиве разговоре и измењивали мале брошуре без корица, са насловима 'Шта је социјализам?', 'Осам сати рада, осам сати одмора, осам наобразбе', 'Циљеви и путеви свјетског пролетаријата'".
Slika
Младобосанци

Школовање је омогућило младобосанцима да се упознају са европским и културним каноном савремене Европе. Младобосанци су желели да европско искуство примене у Босни и Херцеговини. Већ у првом броју омладинског листа Зора објављен је превод Декларације о правима човека и грађанина, најважнијег документа Француске револуције из 1789. године. Превођење тог документа симболизовало је све оно што је Млада Босна желела да уради – да формира друштво демократије, једнакости и народног суверенитета.

Декларација потврђује неотуђива и света права човека. У њој је истакнуто да се сви људи рађају слободни и да имају једнака права. То је било у контрасту са животом у Босни и Херцеговини, који је Петар Кочић описао: "Овај данашњи апсолутистичко-полицајни систем туторисања, који нам кроји све без нашег знања и питања, а преко наше воље."

Атентат није био прво средство коме се Млада Босна окренула. Међутим, најмања сумња државних чиновника у рад омладинаца доводила је до кажњавања и прогона. Због организовања штрајка поводом лоших услова рада, Недељко Чабриновић је протеран из родног Сарајева. Васо Чубриловић избачен је из гимназије јер није желео да слуша химну Аустроугарске током прослава Св. Саве, а Трифко Грабеж је, због супротстављања своме професору, осуђен на две недеље затвора. Због дељења памфлета Учимо ћирилицу, Далматинац Оскар Тартаља кажњен је са четири месеца затвора, а Милош Пјанић осуђен на исту временску казну због поседовања забрањених листова.

Иако се Аустроугарска представљала као бастион легитимности, младобосанци су имали прилике да виде шта то заправо значи. Велеиздајнички процеси, где је сама Аустроугарска фалсификовала документа како би се подигле оптужнице против угледних Срба, и Изнимне мере, када је за време балканских ратова потпис једног генерала био довољан да војска и полиција затворе сва српска удружења у Босни и Херцеговини – показали су омладини чему се може надати. Зато је у политичком програму Младе Босне писало да је свака парламентарна борба у једној непарламентарној држави бесмислена. Постепено су се почели окретати другачијим средствима.
Slika
Младобосанци у судници

Писали су да је њихов циљ да "наоружани теоријским и практичним знањем и искуством Запада" поведу "нову борбу за велики циљ душевне слободе и народног уједињења". Текстови о слободи и неотуђивим правима, које су младобосанци проналазили у библиотекама својих школа и универзитета, садржали су и одговор на важна питања – шта чинити у случају да власт не поштује права појединца, шта ако суверенитет не проистиче из самог народа? Документа из Француске револуције су поручивала: "Ускратити нам природна права било би исто тако неправда као кад би нам се ускратио ваздух." У листу Зора, који је Принцип редовно читао, писало је: "Устанак, употреба насиља против владаоца, последње уточиште угњетаваног народа против тираније. Узмемо ли да народ није стадо које краљ може убијати према својој вољи, онда признајемо да постоји извесни врхунац рђаве владе које жртве не морају обавезно респектовати." Омладина је прихватила да су против тиранина све мере легитимне.

Младобосанци су желели стварање Југославије са престоницом у Београду. Краљевина Србија била је за њих идеал слободе, земља слободних сељака, општег права гласа и слободне штампе. Ратко Парежанин, са којим је Принцип у Београду делио собу, записао је: "Србија је за њих била слободна земља, а свака влада била је влада те слободне земље. Тамо, пак, у њиховом завичају, постојали су робови и тирани и све им је свеједно било да ли раде сабори или не раде. У слободном Београду они су своју мисао мислили, свој сан сањали. Њихова је мисао била освета. Њихов сан је била слобода. Њихов је циљ био: рушити и сруштити Хабзбуршку империју."
Slika

Принцип и Чабриновић пред Окружним затвором у Сарајеву

Гаврило Принцип је у Београду сазнао да ће Франц Фердинанд посетити Сарајево. Није остало непримећено да је за посету одабран баш Видовдан. Према свим сазнањима које историчари данас имају, план да се покуша атентат скован је истога дана када су младобосанци сазнали за посету Фердинанда Сарајеву. Боривоје Јевтић је забележио по завршетку рата: "У таквој духовној атмосфери он је био спреман на све и њему није требало два пута говорити када му се указала прилика."

Гаврило Принцип није дочекао да види стварање Југославије, државе коју је желео. Преминуо је у априлу 1918. године. По наредби из Беча, сахрањен је тајно, ноћу, на необележеном месту, са циљем да сећање на њега избледи и нестане. Захваљујући једном Чеху, аустроугарском официру, остало је забележено његово гробно место и његово тело је касније премештено у Сарајево, у град где је ушао у историју. Сећање на Гаврила Принципа није нестало сто година касније. Штавише, можда је живље него икада раније.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%9 ... D0%B0.html



Vidite li vi sve ovo, ja sam mislio da je Mlada Bosna bila ispostava Crne Ruke, ali oni su im pružili samo obuku, napredna misao se napajla sa drugoga izvora, možda su im uzor bili Petar Kočić, Aleksa Šantić i druge umne glave toga doba, bilo bi zanimljivo istražiti šta je ustvari Mlada Bosna i kakva je veza između njih sviju.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 12 Jul 2014, 02:48 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
Петар Карађорђевић, син кнеза Александра и кнегиње Персиде, рођен је 11 јула (по новом календару) 1844. године.SlikaПетар I Карађорђевић, „Чича Пера“Био је изгнаник, француски официр, херцеговачки устаник, преводилац Џона Стјуарта Мила, муж и отац, Ослободилац, Ујединитељ. Остао је запамћен као честит, частан и чојствен - не као „Његово краљевско величанство Петар, први тог имена, краљ Србије“ већ „Чича Пера“, краљ који ће, иако тешко болестан, да сиђе у ров са војницима и пуца на непријатеља.Златно је било његово доба, а ово данашње само рђом капа.Неће довека. Исток памти.


http://planetoid.srpski.org/

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 14 Jul 2014, 01:43 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
У лето 1914. године војвода Радомир Путник налазио се на лечењу у бањи Глајхенберг. Када је српској влади уручен аустријски ултиматум она је одмах позвала Путника да се врати у земљу. После низа непријатности са властима и могућности да буде задржан као ратни заробљеник Путнику је ипак дозвољено да се врати у Србију. Живко Павловић сматра да су за ово заслужне дипломатије сила савезница док је аустроугарски генерал Алфред Краус у својој књизи Из теорије и праксе у ратној вештини пренео речи начелника главног генералштаба Конрада: Ја сам предложио цару ослобођење Путника. Много је боље да Србима командује стари, необразовани Путник него један од млађих генерала школованих у Француској.

Литература

Саво Скоко, Војвода Радомир Путник II, Београд 1984.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 14 Jul 2014, 21:56 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
French troops march in First World War uniforms as Paris celebrates Bastille Day with a colourful military display
Troops from 76 different countries took part in today's parade in Paris which called for peace across the globe
President Francois Hollande used the Bastille Day march to pay tribute to those who died in the First World War
More than 3,700 troops took part in the parade along the Champs Elysee with 50 aircraft, 280 vehicles and 240 horses
Spoiler:
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika


Srpska trobojka!
Spoiler:
Slika


Spoiler:
Slika
Slika
Slika
Slika

All those who lost lives in Europe during the war were invited, no matter what was then the status of the territories at the time, the French president's office explained, in an effort to quash an emerging controversy over the presence of Algerian soldiers.
Some members of the French far right and Algerian independence movement objected to their presence, because memories of Algeria's war for independence remain painful on both sides of the Mediterranean a half-century later.
Bastille Day marks the July 14, 1789, storming of the Bastille prison by angry Paris crowds that helped spark the French Revolution.
The French capital will enjoy a fireworks show Monday night, exceptionally fired from the Eiffel Tower.
Festive balls - often mixing old-fashioned accordion tunes with trendy dance music - and fireworks are also held all over the country. And the tradition has stretched beyond French borders, with parties from New Orleans to Australia and beyond.


Spoiler:
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika
Slika



Read more: http://www.dailymail.co.uk/news/article ... z37TBdJI1U
Follow us: @MailOnline on Twitter | DailyMail on Facebook

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 28 Jul 2014, 15:02 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/4833 ... e-rezultat

И од Блица један нормалан текст.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 30 Jul 2014, 22:29 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
https://www.youtube.com/watch?v=4kQwx2m ... lk&index=3

Оригинални снимци говора Момчила Гаврића, најмлађег подофицира на свету, који је током Првог светског рата остао без породице, а затим је са Српском војском прошао сва ратишта, укључујући и Солунски фронт. Снимци су преузети из филма ''Рапорт каплара Гаврића''.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 11 Nov 2014, 03:28 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=kkxCEZeWHuI[/youtube]

Nadam se da će ih neko dovesti u BL.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 11 Nov 2014, 19:32 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 16 Dec 2012, 01:06
Postovi: 4033
Cast zemljama izuzetcima kao sto je Srbija.

Medjutim zapad nema sta da slavi ili da obiljezava.
Obiljezavat i slavit jednu godisnjicu u kojoj su milioni i milioni djece 18,19,20,21,22 g. odvedeni na ratiste i doslovce masakrirani za sta...????
Brale.Koje zvijeri.

Kazu ne slave vec komemoriraju zrtve. Te zrtve su isle u rat tamo zbog nekog cilja koji im je obecan.

Rekli im da je to : Da rata vise nikad ne bude!!!

Za dvadesetak godina ismijali i popljuvali iste zrtve i poceli nanovo.
I dan danas vode istu politiku ismijavanja i potiranja isti....

_________________
Jer prijatelje stječemo
ne dobro od njih primajući,
nego dobro im čineći.
Iz govora Perikla poginulim vojnicima.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 12 Jan 2015, 03:21 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
Nušićeva tragedija
Sonja Šulović | 12. 01. 2015. - 00:35h | Komentara: 0

Branislav Nušić prošao je golgotu povlačenja i izgnanstva svog naroda u Velikom ratu, u kome je doživeo i ličnu tragediju: izgubio je sina Bana-Strahinju.
Slika
Branislav Nušić sa porodicom

Mogao je Nušić da ga spase, ali su ga osećanje časti i ponosa, kao i sinovljev patriotizam, sprečili da kralja zamoli da mu Bana, koji je prethodno i bio ranjen, oslobodi vojske.


Po izbijanju Velikog rata, Ban-Strahinja je tek završio maturu, ali kao ni mnogi njegovi vršnjaci nije hteo da čeka i odmah je krenuo da se prijavi u dobrovoljce. Ocu, koji ga je savetovao da ipak pričeka, odlučno je rekao: „Kojim pravom odvraćaš mene kada si tuđu decu 1908. upisivao u dobrovoljce?“ Postao je jedan od 1.300 kaplara.


Nakon svega dva meseca obuke, komandant Skopskog đačkog bataljona pukovnik Dušan Glišić ukrcao je studente i đake u punoj ratnoj opremi u voz i poslao Vrhovnoj komandi na raspored. Iz Skoplja je tog 15. novembra 1914. ispraćen i Nušićev sin, koji je u borbama pokazao izuzetnu hrabrost i srčanost.


„Kojim pravom me odvraćaš kada si tuđu decu 1908. upisivao u dobrovoljce?“

Naredne godine lakše je ranjen u nogu i vraćen je u Skoplje na bolovanje. Majka Darinka je bila užasnuta i u najvećoj diskreciji preklinjala lekara, porodičnog prijatelja dr Svetozara Pešića, koji je bio predsednik vojno-lekarske komisije. Bana je komisija oslobodila vojnih obaveza, ali je on odluku javno osporio tražeći drugo mišljenje. I ispunila mu se želja - vratio se na front. Međutim, Branislav pod pritiskom supruge putuje u Kragujevac, u Vrhovnu komandu, kako bi među visokim oficirima našao prijatelje koji će se postarati za bezbednost njegovog sina. Nikome nije poverio zbog čega je došao. Nailazi na regenta Aleksandra koji ga na ručku upita: „Treba li vam nešto, Nušiću“. Odgovor je glasio: „Hvala. Ne“. Kad se vratio u Skoplje, rekao je: „Mogao sam da ga izvučem i - nisam mogao“.
Ranije, u leto te 1915, ćerka Margita Gita udala se za Milivoja Predića, dramskog pisca i novinara, inače bliskog Nušićevog saradnika. Svadbenoj proslavi prisustvovao je i mladi Ban. Međutim, veselje u domu Nušića neće potrajati. U jesen stiže Banovo oproštajno pismo; napisano ocu, mirnim i čitkim rukopisom:

Slika
Ban kao mali dečak

„Dragi Ago, ne žali za mene. Ja sam bio na braniku otadžbine za ostvarenje onih velikih naših ideala koje smo svi mi tako složno propovedali 1908. godine. Ne kažem da mi nije žao što sam poginuo, osećao sam štaviše da bih mogao budućoj Srbiji korisno poslužiti, ali, takva je sudbina. Deda, mama i ti oprostite mi. Gitu i Mimu pozdravi. Tvoj sin Ban“. Na poleđini koverta, mladi Nušić zabeležio je i: „Molim onoga, koji me nađe mrtvog, da ovo pismo neizostavno preda adresatu“. Bio je teško ranjen u borbi kod Požarevca, a pismo mu je nađeno u džepu šinjela.


Potresen pogibijom sina, Nušić se sa porodicom 20. oktobra 1915. poslednjim vozom prebacuje u Prištinu, a već sutradan polaze put Suve Reke i Prizrena, da bi stigli do Ulcinja i potom brodom u Marselj. Nakon Francuske, Nušić sa suprugom odlazi u Švajcarsku, pa u Italiju gde mu je živela ćerka Gita sa mužem. Nušić nikada nije prežalio gubitak sina čiji će grob označiti „umesto trošnom kamenom pločom“, hronikom „Devetstopetnaesta - tragedija jednog naroda“.


Govor u Skoplju: Venac roditeljskih suza



U znak sećanja na pale borce Skopskog đačkog bataljona, 17. novembra 1935. godine u skopskom parku Idadija bio je otkriven spomenik. Prisustvovalo je 700 preživelih đaka bataljona. U ime roditelja čija su deca poginula potresan govor održao je Nušić:
„...Pa ipak, mi smo ustrajali, ustrajali smo evo da doživimo i ove dane; ustrajali smo jer nas je podržavala uteha: da velika dela traže i velike žrtve i da smo tim velikim žrtvama, koje smo dali, postavili temelje velikome delu... Glas mrtvih, reč mrtvih je tu, ona lebdi nad nama... Ja, koji sam bliže smrti no životu, ja je čujem; vi koji ste bliže životu nego smrti vi je osećate u duši. A glas mrtvih vam ovog časa veli: ‚Hvala, drugovi, na sećanju i priznanju, ali pravi spomenik nama palima podići ćete tek ako budete kadri sačuvati veliku tekovinu ujedinjenja koje je iz naše krvi poniklo!‘ Tada, tada ćemo i mi roditelji doživeti pravu utehu i reći: ‚Prosta vam bila krv naše dece, iskupili ste je!‘ U ime ojađenih majki i očeva ja polažem na ovaj spomenik najskupoceniji venac, venac roditeljskih suza!


http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/525606 ... -tragedija

:(

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 15:31 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
Сто година Мојковачке битке

СРЕДА, 06. ЈАН 2016, 07:30 -> 07:56
ИЗВОР:
РТС
АУТОР:
НАТАША ЈОВАНОВИЋ
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

Мојковачка битка је вођена 6. и 7. јануара 1916. године у околини Мојковца и њом је командовао сердар Јанко Вукотић. То је уједно била и последња војна операција Војске Краљевине Црне Горе, која 1918. године улази у састав Краљевине СХС, касније Југославије.
Slika
Црногорски положај
Мојковачка битка је заправо завршна фаза једне веће војне операције, а односи се на дејство црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца од октобра 1915. до јануара 1916. године.

У почетку није било већих окршаја, али када је аустроугарска војска приметила да српска војска има намеру да се повлачи преко територије Краљевине Црне Горе, схватила је да би пресецањем тог повлачења у потпуности разорила српску војску и истовремено заузела Црну Гору.

Тада аустроугарска војска сва расположива средства шаље у том правцу. Главни део аустроугарске војске, 20.000 војника са око 70 топова, налазио се на линији Рожаје – Сјеница – Бијело Поље.

Други део је нападао из правца Пљеваља према Прибоју и даље према Мојковцу и Бијелом Пољу. У Боки су биле концентрисане јаке трупе са више од 200 топова усмерених ка Ловћену.

Стање у црногорској војсци било је веома тешко. Војници су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понели.

Укупан број војника у црногорској Санџачкој војсци на Мојковцу био је око 6.500, а предводио их је сердар Јанко Вукотић.

Slika
Сердар Јанко Вукотић
Citiraj:
Сердар Јанко Вукотић један је од првих школованих официра Кнежевине Црне Горе. Подофицирску и официрску школу завршио је у Модени (Италија).

У Првом балканском рату заповедао је Источним одредом, а у Другом балканском рату је био на челу дивизије. На почетку Првог светског рата био је начелник црногорске Врховне команде, затим командант Херцеговачког одреда и Санџачке војске.

За начелника Врховне команде је поново постављен 17. јануара 1916, неколико дана пре распуштања црногорске војске. После капитулације одведен је у заробљеништво.

По повратку из заробљеништва примљен је у Војску Краљевине СХС, а 1926. је унапређен у чин армијског генерала. Умро је 1927. године у Београду, где је и сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу.

Аустроугарска војска је ангажовала две дивизије: 53. генерала Понграца и 62. генерала Калзера. Укупно је било 14.000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбеђивале крила овим двема дивизијама чинило је 20.000 војника под командом генерала Рајнера, уперених ка Мојковцу и Тари.

Војска је била опремљена пушкама, тзв "маузерке", затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедела.

До главног окршаја дошло је у околини Мојковца. На Бадњи дан, 6. јануара, генерал Рајнер издаје наредбу за напад, мислећи да ће наићи на неспремну црногорску војску.

На удару 6. аустроугарског пука, на Развршју и Бојиној њиви нашао се Доњоморачки батаљон Колашинске бригаде. Уз јурише и противјурише положаји су наизменично прелазили са једне на другу страну, али је Доњоморачки батаљон успео да задржи положај до поподне.

После тога, под снажним ударом топова и јуришима, аустроугарска војска успева да освоји Бојину њиву, али остали делови Колашинске бригаде, посебно они са Развршја које је било стратегијска тачка за продор ка Мојковцу, чврсто су задржали непријатеља.

Освајањем Бојине њиве и Улошевине, Аустроугари су угрозили кључну одбрану "мојковачких врата".

Према процени сердара Вукотића, следећи дан био је кључан, зато напушта штаб у Колашину и одлази на положаје код Мојковца, где са бригадиром Петром Мартиновићем и члановима дивизијског штаба доноси одлуку да се изврши контранапад.

Slika

Распоред снага у Мојковачкој бици
У зору, на Божић, 7. јануара, Ускочки батаљон, под окриљем ноћи и јутарње магле, креће ка непријатељским положајима.

У снегом завејаним брдима почиње борба, уз грмљавину топова и звукове бајонета. Са њихове десне стране налази се Колашински батаљон, и кад се борба распламсала, нашли су се једни поред других.

Ускочки батаљон је храбро издржао нападе, омогућавајући Колашинској бригади напад на Бојину њиву. Пет батаљона и две чете извиђача Колашинске бригаде и Први и Трећи регрутски батаљон из Дробњачко-ускочке бригаде крећу у силовити напад.

У борбу се касније укључује и главнина Дробњачког батаљона. Јуриш и противјуриш се ређају скоро без престанка. Главни напад према Бојној њиви изводи Ровачки батаљон под командом Милинка Влаховића, који успева да после толико јуриша и напада у снажном противјуришу заузме косину која се са Развршја спушта ка Бојиној њиви.

Slika
Барјактар црногорске војске

Међутим, Аустроугари уводе своје задње резерве и тако, пред надмоћнијим непријатељем, Ровчани су били приморани да се повуку. Остали положаји Колашинске бригаде су задржани. Десно од Ровачког батаљона борили су се Први и Трећи регрутски батаљон, састављени од младића старих од 18 до 21 године.

Како су сви били млади, јаки и поприлично увежбани од обучених официра, њима су давани специјални задаци, па им је и поверено да поврате Бојину њиву, која је била добро брањена са три реда бодљикаве жице и митраљезима у рововима.

Први јуриш није успео. Почињу и други силовити јуриш, не бринући за жице и гранате које су бесомучно падале. И тај други јуриш је одбијен, тако да је Бојина њива остала у рукама Аустроугара. Сердар Јанко Вукотић наређује да се једина резерва, Дробњачки батаљон, уведе у борбу и по "сваку цену" заузме Бојина њива.

Батаљон је отпочео напад и успео да заузме први ред ровова, али не и други, па су се вратили на полазне положаје. После кратког предаха и припреме, све три чете поравнавају се у једну линију, и после кратке паљбе сви заједно крећу у силовити јуриш.

Непријатељ се није могао одупрети брзом продору Дробњака, који су улетали у ровове и борбом изблиза, на нож и бајонет, заузимали један по један. Под силином јуриша, непријатељ напушта Бојину њиву.

Након затишја, генерал Рајнер, који се не мири са губитком Бојине њиве, уводи своје задње снаге из резерве, 205 бригаду, и после снажне топовске паљбе креће у напад на положаје Дробњака и Ровчана, али је први напад жестоко одбијен.

Slika
Аустроугарска илустрација битке са црногорским војницима

Citiraj:
"Борили смо се против јунака из бајке…"
О јунаштву црногорске војске најбоље сведоче речи аустроугарских официра, учесника битке.

Пуковник Рихтер је записао да "храброст црногорског војника нема премца у историји ратова".

Генерал Хецендорф, према сопственом признању, није очекивао да ће црногорска војска на Мојковцу пружити такав отпор и онемогућити његова дејства за одсецање макар једног дела српске војске у повлачењу. Много касније он ће рећи: "Борили смо се против јунака из бајке..."


Видевши да би можда то довело и до слома његових снага, генерал Рајнер са исуканим мачем стаје на чело своје последње резерве и предводи напад. Борбе су трајале све до мрака, али су сви остали на својим положајима.

Борбе око Мојковца су вођене још неколико дана, али не оном јачином као што су биле 6. и 7. јануара.

Оружје на Мојковцу

Црногорска војска по организацији, техничкој спреми и обучености није се могла мерити са савременим војскама тог доба. Она је претежно била формирана на територијално-племенској основи. Изузев регрутских батаљона, то је била војска милицијског типа – "наоружани народ".

Почетком 20. века Црна Гора је добила неколико драгоцених товара оружја из Русије, који ће јој бити од велике помоћи у ослободилачким ратовима 1912. и 1913, али и у Првом светском рату. У товару који је испоручен у Котору било је 12.000 пушака система "малихер" у народу одмах прозване "московке".

Нешто касније Русија у Црну Гору шаље и неколико топова типа "обуховски". Бијући бој за бојем "московке" су неохлађене ушле у Први светски рат, прегорелих цеви али сачуваних бајонета који су били дугачки готово колико и пушке. Ти бајонети ће бити пресудни у борбама прса у прса са аустоугарским војницима, чије су пушке "маузерке" имале знатно краће ножеве.

На Мојковцу је било осам митраљеза већином руских, али је било и аустријских, отетих у претходним борбама. Црногорска Санџачка војска у Мојковачкој бици имала је 22 лака топа и само две тешке руске хаубице.

Slika
Црногорска хаубица на положају
Поред руских топова система "обуховски", у бици на Мојковцу учествовали су и немачки "крупови" и француски "дебанжови".

Две тешке хаубице, једине којима је располагала читава црногорска војска, током борби 1915. године премештане су са бојишта на бојиште од Дрине и Вишеграда до Мојковца. Три дана пре битке хубице су извучене на врх Малог препрана, који гледа на Подбишће, одакле ће у зору 6. јануара почети да туку по непријатељским положајима.

Српска артиљерија

У саставу црногорске Санџачке војске налазиле су се и три српске батерије. Оне су још на Дрини придодате војсци сердара Јанка Вукотића. Храброшћу своје посаде и командира капетана Драгољуба Младеновића, те батерије су се прославиле и остале у сећању сваког војника.

Српски ариљерци, знатно вичнији од црногорских у руковању топовима, посебно лаким француским "дебанжовцима", на заједничким положајима користили су свако затишје да црногорским тобџијама пренесу своје знање.

Три српске батерије добиле су и извршиле последње наређење, сместивши се уочи битке лево од Препрана, изнад самих Поља, на брду званом Боровњак.

На Бадње вече, када је родбина из крајева ближих Мојковцу дошла да обиђе војнике и донесе им све што се имало, батерију капетана Младеновића и друге две српске батерије обишла је група црногорских стараца и жена.

Старци су замолили Младеновића да им покаже топове, а када је он удовољио њиховој жељи, по старом црногорском обичају наздрављало се не само војницима већ и топовима, док су жене из торби вадиле чарапе, ракију и храну и тиме даровале српске војнике.

Победници, побеђени

"Иако залуд", како је сердар Јанко Вукотић рекао у последњој поруци својим јунацима, битка је добијена и окончана 10. јануара, а слава оружја црногорске Санџачке војске у, како су га Црногорци називали, Вељем рату, крунисана је мојковачком победом и испуњењем дуга према братској српској војсци.

Делови две аустроугарске дивизије, 53. и 62, укупно 14 батаљона, заустављено је и натерано на повлачење. Три велика дана на Мојковцу протекла су у непрекидним борбама. Црногорска Санџачка војска је била свесна да је то битка за успешно повлачење српске војске због чега аустроугарска армија није успела да затвори "мојковачка врата".

Та капија је остала слободна чак и када је српска војска већ преко Албаније избијала на море.

Још не знајући за катастрофу, за више од 280 топова који су четири дана и четири ноћи, по наређењу генерала Вебера, тукли по Ловћену, црногорски промрзли и изгладнели војници су на Мојковцу одбранили стару границу на Тари.

Вест о паду Ловћена неколико дана касније деловала је као гром из ведра неба, јер је сваки од војника знао: када падне Ловћен пало је Цетиње, а када падне Цетиње пала је и Црна Гора.

Slika
Краљ Никола са начелником штаба црногорске Врховне команде генералом Божидаром Јанковићем
Настала је чудна ситуација у којој побеђени непријатељ бежи, а победник треба да напусти положај не знајући коме да остави Мојковац, коме мртве на положајима, коме артиљерију и толико жељене митраљезе и хаубице.

Последње наређење штаба црногорске Санџачке војске издато је једном нареднику из Штитарице. Наредник се звао Новак Вуковић, а наређење је гласило: уништити сва оружја да не би користило непријатељу.

Топови су закопавани или бацани низ Тару, а један вод је читаву ноћ и дан сакупљао и доносио на гомилу топовске гранате, митраљезе, барут и муницију.

Када је све што се могло сакупило, наредник Вуковић је запалио барут. Уследио је огроман пламен и експлозија која се чула све до Колашина, Роваца и Мораче. Док су летела и падала парчад челика по оближњим кућама и снегом прекривеним ливадама, војници су плакали.

Највећи значај Моковачке битке било је спречавање аустроугарске војске да пресече повлачење српске војске преко албанских и црногорских планина, и даље ка Крфу.

Мојковачка битка је у народу поређена са Термопилама, а памте се и речи владике Николаја: "Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни васкрса на Кајмакчалану."

Извори: Операција Црногорске војске у Првом светском рату, Војноисториjски институт Београд, Манфред Раухенштајнер, Последњи рат Аустро-Угарске 1914-1918, Бохлау Верлаг Беч и Љубо Анђелић/Јеврем Брковић, Мојковачка врата, 1966, Обод Цетиње.


SLAVA IM!

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 16:21 
OffLine
Bič božji
Bič božji
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Okt 2010, 18:53
Postovi: 10613
Lokacija: Uvijek na pravom mjestu u pogrešno vrijeme!
Ala mi idu na živce nepismeni novinari :angry4: pa ako već nisi stručan za neke stvari pitaj ko zna malo više je8em ga :banghead:
filozof sa vrbasa je napisao:
Војска је била опремљена пушкама, тзв "маузерке", затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедела.

A-U vojska je bila opremljena puškama Štajer Manliher https://en.wikipedia.org/wiki/Mannlicher_M1895 kakav crni Mauzer, to je puška njemačke armije.....

filozof sa vrbasa je napisao:
Почетком 20. века Црна Гора је добила неколико драгоцених товара оружја из Русије, који ће јој бити од велике помоћи у ослободилачким ратовима 1912. и 1913, али и у Првом светском рату. У товару који је испоручен у Котору било је 12.000 пушака система "малихер" у народу одмах прозване "московке".

Rusija je poslala Crnoj Gori puške sistema Mosin Nagan https://en.wikipedia.org/wiki/Mosin%E2%80%93Nagant tzv. trolinijke, sa dugim bajonetima koji se nisu skidali osim prilikom čišćenja puške, konstruisanim za odbranu od konjice, Rusi nisu ni vidjeli Manliher prije 1914.... Eto srpska vojska je te iste smatrala "motkama" a crnogorskoj vojsci su bile, eto odlične :-? Mitraljezi su bili zastarjeli Getling-Gorlov i neško zaplijenjenih Maksima i Švarcloze ( Crni Lazo u Ćopićevim pričama :) )

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 16:50 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 16 Dec 2012, 01:06
Postovi: 4033
nepokoreni je napisao:
Ala mi idu na živce nepismeni novinari :angry4: pa ako već nisi stručan za neke stvari pitaj ko zna malo više je8em ga :banghead:
filozof sa vrbasa je napisao:
Војска је била опремљена пушкама, тзв "маузерке", затим са 45 топова и на десетине митраљеза и огромном муницијом која се није штедела.

A-U vojska je bila opremljena puškama Štajer Manliher https://en.wikipedia.org/wiki/Mannlicher_M1895 kakav crni Mauzer, to je puška njemačke armije.....

filozof sa vrbasa je napisao:
Почетком 20. века Црна Гора је добила неколико драгоцених товара оружја из Русије, који ће јој бити од велике помоћи у ослободилачким ратовима 1912. и 1913, али и у Првом светском рату. У товару који је испоручен у Котору било је 12.000 пушака система "малихер" у народу одмах прозване "московке".

Rusija je poslala Crnoj Gori puške sistema Mosin Nagan https://en.wikipedia.org/wiki/Mosin%E2%80%93Nagant tzv. trolinijke, sa dugim bajonetima koji se nisu skidali osim prilikom čišćenja puške, konstruisanim za odbranu od konjice, Rusi nisu ni vidjeli Manliher prije 1914.... Eto srpska vojska je te iste smatrala "motkama" a crnogorskoj vojsci su bile, eto odlične :-? Mitraljezi su bili zastarjeli Getling-Gorlov i neško zaplijenjenih Maksima i Švarcloze ( Crni Lazo u Ćopićevim pričama :) )



U pravu si sto se tice tacnosti podataka treba biti autentican i tacan.

Medjutim i pored ove greske poenta clanka ipak drzi i ima svoju vrijednost.
Isti prikazuje primjer hrabrosti i odlcnosti vojske da postigne uspijeh u ratu i kad je suocena sa brojnijim i bolje opremljenim neprijateljem.
Ali ne nadmocnijim.

Kazem ne nadmocnijm jer svi faktori nisu u kalkulisani u procjeni. Jedan od presudni faktora je moral i odlucnost da se brani svoje. Faktor koji je ovdje bio odlucujuci. Takodje vodjenje borbi i operacija na svome terenu. Autor clanka ne istice to toliko.

Mozes zamislit kako se u borbi ponasa Austrougarski vojnik koji je dosao tu iz daleka i iz pete seste zemlje, kojem je prvi i najvazniji cilj i sve mislii usmejrene da ne pogine i da ne bude ranjen i domaceg vojnika koji misli kakao da odbrani svoju porodicu,rodbinu, prijatelje i ognjiste. To je razlika ogromna.

U istoriji ratovanja ima ovakvih primjera jedan od njih je i ovaj.

_________________
Jer prijatelje stječemo
ne dobro od njih primajući,
nego dobro im čineći.
Iz govora Perikla poginulim vojnicima.


Poslednji put menjao Brale001 dana 27 Jan 2016, 16:59, izmenjena 2 puta

Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 16:56 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
brle svaka ti je na mjestu, ovi što proučavaju rat, neka paze na te detalje, meni je samo bitno da su švabe i šuckore razguzili

Slika

Kad je 1SR pripreman, samo se čekalo da tehnika malo napreduje i da se svi propisno naoružaju.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 18:13 
OffLine
Bič božji
Bič božji
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Okt 2010, 18:53
Postovi: 10613
Lokacija: Uvijek na pravom mjestu u pogrešno vrijeme!
Brale001 je napisao:
Mozes zamislit kako se u borbi ponasa Austrougarski vojnik koji je dosao tu iz daleka i iz pete seste zemlje, kojem je prvi i najvazniji cilj i sve mislii usmejrene da ne pogine i da ne bude ranjen i domaceg vojnika koji misli kakao da odbrani svoju porodicu,rodbinu, prijatelje i ognjiste. To je razlika ogromna.

Dosta tih KuK vojnika je bilo ne baš izdaleka i pričali su srpski/hrvatski....Ličana, Bosanaca i Hercegovaca je bilo poprilično :-?
filozof sa vrbasa je napisao:
brle svaka ti je na mjestu, ovi što proučavaju rat, neka paze na te detalje, meni je samo bitno da su švabe i šuckore razguzili

Pa File danas će da fulaju oružje, sutra će da fulaju aktere, a prekosutra mjesta događaja....na 200-godišnjicu će ispasti da su se grudvali po Lovćenu :roll:

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 20:28 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 16 Dec 2012, 01:06
Postovi: 4033
Pisao sam o tome prije ponavljam se ali nema veze.

Kratko.
Nista sveto, plemenito i herojski nema u odvodjenju miliona golobradi mladica na klaonice zapadnog fronta gdje su doslovce masakrirani i samljeveni kao fasirano meso.
Jedna cijela mlada generacija gotovo djece istrgnuta iz svojih porodica, najblizi zrtvovana na oltar profita.

Nisam protiv godisnjica, komemoracija treba pamtit herojstvo i hrabrost vojnika i njihove zrtve. Medjutim prije svega treba uvijek podvuc i objasnit kako je to bio najveci zlocin koji je pocinjen od ratujuci vlada i vladara toga vremena prema sopstvenom stanovnistu i prema drugima . Treba istaci da su ove zrtve sve bile uzaludne ,doslovce!!!

Sramota, zlocin, tragedija za koju u stvari niko nije odgovarao.
Nikakva ideoloski, politicki ili filozofski narativ ne moze zamaskirat puke cinjenice i sakrit istinu.


Naravno uvijek treba pravit razliku ko, kako i zasto ratuje. Srbija,C. Gora nisu bile u tom kolu mocnika koji su pripremali, pokrenuli i profitirali na 1.s.v. ratu.

_________________
Jer prijatelje stječemo
ne dobro od njih primajući,
nego dobro im čineći.
Iz govora Perikla poginulim vojnicima.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Jan 2016, 21:48 
OffLine
Bič božji
Bič božji
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Okt 2010, 18:53
Postovi: 10613
Lokacija: Uvijek na pravom mjestu u pogrešno vrijeme!
Brale001 je napisao:
Srbija,C. Gora nisu bile u tom kolu mocnika koji su pripremali, pokrenuli i profitirali na 1.s.v. ratu.

Srbija i CG su bile napadnute i herojski su se branile od višestruko jačeg neprijatelja pri tom su podnijele ogromne žrtve i patnje, a da nisu neki profitirali na ratu, o jesu, i to pofino :evil3:

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 121 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeća

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs