banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 29 Mar 2024, 06:26

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 6 Posta ] 
Autoru Poruka
PostPoslato: 31 Dec 2011, 20:06 
OffLine
Voajer
Voajer
Korisnikov avatar

Pridružio se: 31 Dec 2011, 19:53
Postovi: 7
Slika
Коста Миловановић Пећанац је рођен 1879. године у селу Дечане, у близини манастира Високи Дечани. Датум његовог рођења је немогуће утврдити јер се Пећанац у војним документима водио само под годином рођења.
Отац Косте Пећанца Милован је био заштитник манастира Дечани. Оца и мајку су му убили Арбанаси приликом напада на Високе Дечане.
У Србију долази 1892. године када је имао 14 година. Радио је као најамник. У 21. години живота отишао је на одслужење редовног кадровског војног рока.
Крајем 19. и почетком првих година 20. века, на простору Македоније је започето комитско бојевање. Подручје дејстава српских комитских чета била је превасходно територија Старе Србије. Коста Пећанац као млад комита се борио у овим сукобима. Учествовао је у бици код Шупље Стене, близу Пчиње и на Челопеку, код манастира Матејче.
Ђакон владике жичког, војвода Јован Грковић-Гапон предложио је тада Косту Пећанца за војводу. На великом четничком скупу на Божић 1904. Кости Пећанцу је дата титула војводе. Имао је 25 година.
Од 1910. године појачале су се борбе у Македонији, којима се придружио Пећанац. Оставио је своју трудну жену и децу, узео свој карабин и отишао у бој.
За време Првог балканског рата, Пећанац је мобилисан као припадник Треће армије и борио се у редовној војсци, као наредник у другом пуку Моравске дивизије. Борио се код Мердара где је Арнауте поразио. Затим учествује у бици код Куманова и учествује у ослобођењу Метохије. Следи Други балкански рат, који Пећанац назива "бугарски рат". Учествује на фронту од Китке на Осоговској планини, дуж реке Злетовске и Брегалнице. Одбацује Бугаре са својим снагама чак код Грљана.
На почетку Првог светског рата Пећанац се борио као редован војник. Био је наредник у другом пуку Моравске дивизије другог позива. Из рата ће изаћи као поручник. После пада Србије, 1915. године, Пећанац се са својом дивизијом повлачи преко Албаније. За време рата педантно је водио свој ратни дневник. За време боравка у Солуну, умро му је најстарији син Милован од тифуса.
Када су се бугарске окупационе трупе налазили на територији Србије, поново долази до враћања Косте Пећанца у Србију. По избијању Топличког устанка, већина народа се подигла против бугарских окупатора да брани своја огњишта. У српској врховној команди је направљен план за герилско ратовање унутар бугарске територије у Србији, а за ту улогу је одређен поручник Коста Пећанац.
Пећанац је већ чуо за покрет још једног комите Косте Војиновића- Топличког који је већ водио борбу против Бугара. Поручник Пећанац је авионом пребачен у горњу Топлицу. Састао се са Костом Војиновићем 9. октобра 1916. у селу Гргуре код Блаца. Војиновић је предлагао муњевиту акцију, а Пећанац да буде изабран за вођу, па тек тада акцију.
Пошто је Војиновић наставио ратовање, Пећанац му се придружио. Своје одреде Пећанац води против Бугара код села Петровац у околини Лесковца, али је ту био поражен и изгубио је доста својих војника.
Одреди Косте Пећанца марта 1917. нападају Куршумлију и после победе улазе у град где народ кличе Кости Пећанцу и његовим четницима.
После бугарске офанзиве из правца Ниша, Пећанац се повлачи према планини Радан. Напада Босилеград крајем априла 1917. Тада је излетео из свог склоништа, сакупио одред од 130 комита и кренуо на Бугаре. После заузимања града, спалио га је.
Бугари предузимају још жешћу офанзиву крајем маја 1917. на читаву Топличку територију, а Пећанац се повлачи са својим четницима. Бори се за Пећ, Метохију и Санџак. Оставља самог Косту Војиновића бугарским потерним одељењима, а овај да не би пао жив Бугарима у руке извршава самоубиство.
Након рата, Коста Пећанац учествује у гушењу Арбанаске побуне на Косову, а једно време ради као изасланик пуковске коморе. Изабран је за вођу удружења српских четника „Петар Мркоњић“ у априлу 1932. које се супротставља владајућем режиму.
Долази до подела у четничкој организацији, па тако један број се издваја и формира „Удружење старих четника“, на челу са Илијом Трифуновићем Бирчанином. Пећанац остаје веран монархији и ради на омасовљавању свог покрета.
У Априлском рату налази се као командант Пете армијске области у Скопљу. За време окупације, у духу наредби коју је добио, Коста Пећанац шаље разне емисаре у разне крајеве Србије и наређује да говоре народу о узроцима капитулације и да под хитно стварају расположиве снаге за борбу против окупатора као четничке одреде. Они су, поред разговора на терену позивали угледне грађане и официре да долазе у Горски штаб који се тада налазио на планини Соколовици, близу Куршумлије.
Захтевао је да се још не отпочиње са борбом против немачке и италијанске војске, да сви поштују окупаторску власт, не изазивају окупатора због репресалија и не чине ништа без његовог одобрења. Своју четничку активност, Пећанац је највише развио на подручју источне и јужне Србије. Након сабора на планини Видојевици, одржан је велики скуп у Лесковцу. Тада је Пећанац формирао Јаблански и Медвеђански четнички одред.
Након тога, Пећанац одлази у Шумадију, где је на планини Букуљи 27. августа 1941. издаје проглас у коме позива све партизане да се врате својим кућама или ће он кренути да их уништи.
Коста Пећанац је успоставио сарадњу са генералом Миланом Недићем у Београду, стављајући му своје одреде на располагање.
Пре тога, Пећанац се преко Вере Пешић, одличног обавештајца повезао и са Немцима.
Тада Коста Пећанац започиње оружане борбе против патизанских одреда. Након повлачења партизанског Врховног Штаба у Санџак крајем 1941. делатност Пећанчевих четника полако слаби. Пећанац ради на придобијању народа и уништењу преосталих партизанских одреда у источној Србији. Након пролећне офанзиве 1942. године и разбијања партизанских преосталих одреда у источној Србији, Пећанац је распустио своје одреде у Србији.
Са својих 100 четника и старешина одлази у Соко Бању, где је примио апанажу од Владе националног спаса у Београду. Делатност Косте Пећанца је сада у циљу да преко Немаца покуша да уништи покрет Драже Михаиловића и тако да остане једини војвода у Србији. Када је Врховна Команда ЈВуО (Југословенска војска у отаџбини) ухаватила поруку да Пећанац жели да прода Михаиловића за 700.000 златних марака, Дража Михаиловић наређује команданту Делиградског корпуса, мајору Бранимиру Петровићу да се уз помоћ тројки ликвидира Коста Пећанац.
Четничка тројка у саставу Бранимир Петровић, Тилко Динић и Будимир Митровић је на превару ухватила војводу Косту Пећанца у селу Николинцу близу Соко Бање и убила га 25. маја 1944.
Коста Пећанац је сахрањен на њиви једног сељака на 20 метара од пута Соко Бања - Књажевац.
Након Пећанчеве погибије, већи део његових снага приступио је покрету Драже Михаиловића, а мањи број се прикључио Народноослободилачкој војсци.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 31 Dec 2011, 20:30 
OffLine
Voajer
Voajer
Korisnikov avatar

Pridružio se: 31 Dec 2011, 19:53
Postovi: 7
Шта мислите о Пећанцу?


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 17 Jan 2013, 00:51 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 09 Jan 2013, 17:28
Postovi: 45
Bio je cist ratni profiter, nadmen, surov, alav, zeljan sopstvenog imena, slave i vodjstva. U toku Toplickog ustanka bio je protiv ustanka na saboru 21.02.1917., jer je hteo da odbaci Kostu Vojinovica kao kojekakvu pretnju u vodjstvu ustanka. Drugo, cinjenica je da je napravio teski masakr u Bosilegradu bez ikakvih razloga i ubijao ljude koje je zatekao gladne ispred prodavnice i tako dalje (opet, i za taj masakr u Bosilegradu se moze otvoriti jos jedna tema). Trece, u Drugom svetskom ratu njegova jedinica je bila tipicna paravojna jedinica koju su Nemci dobro placali i u nafti i u hrani i u zlatu (postoje nemacki dokumenti o tome) da ratuje protiv svih, osim protiv njih. To je u sustini Kosta Pecanac


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 17 Jan 2013, 08:48 
OffLine
Administrator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51
Postovi: 39396
Lokacija: Месечева икра
Kosta Pećanac predstavlja sve ono ružno u četničkom pokretu. Jedan od onih koji je dao opravdanje svima koji su četnike smatrali domaćim izdajnicima.

_________________
Bubi frubi


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 17 Jan 2013, 08:52 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Mar 2005, 18:06
Postovi: 36385
Obican olos sudeci po uvodnom tekstu.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 23 Mar 2013, 22:18 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 04 Sep 2010, 18:42
Postovi: 40453
Lokacija: SAO Krmine
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/s ... index.html


Ovde je izlazio feljton o Pecancu u 20-ak nastavaka pocetkom i sredinom maja 2003. Dijelovi knjige Momcila Pavlovica, direktora Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.


Malo je konfuzno posto se sajt godinama ne odrzava pa morate svaki put zasebno otvarati arhiva-dan-feljton.


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 6 Posta ] 

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 6 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs