Игор Дамјановић
Каква може бити “црногорска историја” кад је пишу Ранко Кривокапић и Мило Ђукановић
Београд, 28.11.2011
У петом разрeду основне школе научио сам да је историја друштвена наука која проучава прошлост људског друштва. Њен задатак је да изучавајући и квалификујући историјске изворе, што је објективније могуће опише епохе, личности и догађаје из прошлости и помогне нам да их разумијемо. Утемељивачем и првим правим историчарем сматра се Херодот, који је живио у V вијеку прије нове ере. Да ли актуелна дешавања у независној држави Црној Гори показују да се 2500 година послије Херодота из Халикарнаса, приступ изучавању историје и њена сврха као науке радикално покушава промијенити? Редови који слиједе покушаће да дају одговор на ово питање.
Деценијама локални интелектулани кругови, данас окупљени у невладиним организацијама као Дукљанска академија, Матица Црногорска, Црногорски ПЕН и тзв. Црногорска православна црква покушавају извршити ревизију историје овог простора. Њихов коначни циљ је да се из црногорске историје изолује Српство као значајна категорија и представи као елемент наметнут спољном силом и терором. Дубоко супростављени народној свијести, логици, здравом разуму и коначно релевантим историјским изворима, ове активности изњедриле су се неке заиста фантастичне теорије. Првобитни покушаји историјског апстраховања Српства кренули су од негирања словенског поријекла Црногораца.
Тако је проф. др Радослав Ротковић написао више књига гдје покушава доказати да су Црногорци народ германског поријекла те да стога никако не могу бити Срби. Православље и Српство на ове просторе како тврди овај дукљански академик, донио је на Стефан Немања, служећи се огњем и мачем. Династија Петровић Његош је такође била страни не-германски елемент.
Из сличних кругова ланисиране су тезе и о тзв. илирском поријеклу Црногораца. Став Албанске академије наука о илирским коријенима Албанаца, краторима ових теорија је прихватљив и неспоран. Током вишегодишњег егзила у Туђмановој Хрватској, ове тезе је дјелимично модификовао и разрадио Јеврем Брковић, оснивач тзв. Дукљанске академије. Према мишљењу истог Црногорци, односно Дукљани имају само дјелимично словенско поријекло и представљају мјешавину Илира и Црвених Хрвата. Лично је истицао да би желио да живи у конфедерацији Хрватске, Албаније и Црне Горе. Ту би ваљда Црногорци као народ шиптарско-хрватског поријекла био главни кохезиони фактор, а та држава би представљала главну брану свакој великосрпској хегемонији на Балкану.
Фалсификовање историје као припрема за референдум
Ове трагикомичне теорије нико у Црној Гори није прихватао. Као припрема будућем референдуму о државно-правном статусу исти кругови, овај пут финасирани, охрабрени и инструирани од стране владајућих структура, крећу у кампању фалсификовања постојећих историјских чињеница и њиховом прилагођавању актуелној политици власти.
Тезе о вјечитој србијанској хегомонији, страшним злочинима чињеним годинама након уједињења 1918, вишедеценијској окупацији и експолатацији пласирани су преко свих електронских и штампаних медија, изузимајући лист Дан.
Незамислив публицитет добило је дјело Скривена страна историје проф. др Шерба Растодера, о тзв. Божићној побуни и стуацији након уједињења 1918. године. Дненик Вијести је објавио више његових фељтона и других радова, уз које је приказивана стравична фотографија, наводног вјешања црногорских родољуба 1919. године на Цетињу.
Захваљујући др Александру Стаматовићу, раскринкана је ова морбидна лаж, а јавности објелодањено да је на овој фотографији приказано вјешање требињских Срба, 1914. године од стране аустроугарских власти. Уредништво Вијести неубједљиво је покушало спорну фотографију представити као сопствену грешку и неспретност у опремању фељтона.
Више мјесеци је протекло од објављивања фогорафије до Стаматовићевог иступа у јавности, а ''угледном'' научнику Растодеру није засметала та наводна техничка грешка. За покушај подметања овог морбидног незапамћеног фалсификата Шербо Растодер није сносио никакве последице. Данас је професор на Филозофском факултету у Никшићу, Правном факлутету у Подгорици и главни аутор уџбеника историје за основне и средње школе.
Прошле године, Растодер је критиковао изостанак закона о лустрацији у Црној Гори, иако када би се реално сагледао његов ''научни'' рад управо он био први кандидат за лустрацију са универзитета и из ауторства школских уџбеника.
Шефови режима су очигледно незадовољни резултатима и слабој прихваћености код народа, досадашњих активности на ревизији црногорске историје и њеном прилагођавању актуелној политици власти. Тако су крајем септембра ове године у Вили Горица Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић угостили су на за јавност затвореној вечери, Јеврема Брковића, Шерба Растодера и 20-так њихових сарадника на раније поменутим јаловим експериментима са црногорском историјом.
Нико од званица, ни домаћина пријема није изнио никакву појединост о садржају састанка, одакле се може закључити да се тамо расправљало о државним тајнама највећег значаја. Можда је тамо формиран својеврсни специјални штаб под директном командом Ђукановића и Кривокапића, чији би циљ могао бити осмишљавање иновативних до сада историји као науци непозатих метода. Како стерилисати Српство из црногорског идетитета, накнадно дописати црногорску историју и прилагодити је политици власти су задаци које је немогуће ријешити полазећи од релевантних историјских извора.
Наказни закон
Црногорски парламент усвојио је гласовима посланика владајућих партија, 12. јула ове године Закон о династији Петровић Његош. Овај правни акт промовише нови револуционарни приступ писања накнадног историје, силом наметнутих закона. Тако ће се убудуће по сили закона уједињење Србије и Црне Горе 1918. године по сили закона, третирати као насилна анексија. Овај наказни принцип критиковао је и пресједник републике Филип Вујановић. Због овог и сличних трезвених, помирљивих ставова пресједник Вујановић је жестоко вријеђан и омаловажаван на септембарском скупу у Вили Горица. Значајан број такође трезвених и разумних људи владајућег ДПС нерадо је, под снажним притиском Ђукановића и Кривокапића подржао ову законску одредбу.У каквој је колизији Закон о династији Петровић Његош са релевантним историјским изворима показује поређење садржаја спорне одредбе овог закона са извјештајем независне мјешовите комисије сила побједница Првог свјетског рата.
Предвођена славним француским маршалом Франше Депереом, комисија је имала задатак да испита притужбе бивше црногорске владе и краља Николе Петровића о легалности Подгоричке скупштине и процесу уједињења Србије и Црне Горе. Закључак комисије је био да су избори за Подгоричку скупштину били пуно слободнији од свих ранијих избора спроведених за вријеме владавине краља Николе и да се из перспективе тадашњих међународних правних начела цио процес уједињења може сматрати легалним и прихватљивим. У извјештају комисије такође налазимо да се тзв. Божићна побуна одиграла на релативно малом простору територије Црне Горе, а да су побуњеници били снажно охрабени од стране италијанских агената. Број учесника побуне такође је био занемарљив ако се узме у обзир цјелокупна ондашња црногорска популација.Можда ће се неким будућим законом Његош прогласити геноцидним пјесником, а владиним уредбама наложити забрана, конфискација и спаљивање његових дјела. Маршал Депере тако би могао бити означен фалсификатором, србијанским плаћеником и саучесником ратног злочина. Велике црногорске побједе на Матринићима, Крусима, Граховцу, Фундини и Вучијем долу можда ће се убудуће квалификовати као злочини против мира у толерантној и напредној Отоманској империји. Хоће ли се историја независне државе Црне Горе писати накнадно у складу са идеологијом и политиком власти, а народу наметати силом закона?
Izvor:
KLIK
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
