|
nesto o porodici Kren (Cacak)...
Dvadesettrogodišnji Nemac iz Rume Ferdinand Kren, po zanimanju pinter, došao je u Čačak 1849. godine trbuhom za kruhom. Jedan od najživljih trgovačkih centara tadašnje Srbije učinio mu se najboljim mestom za otpočinjanje novog života i pokretanje posla. U početku se bavio svojim zanatom, ali vrlo brzo uviđa da bi mnogo veću zaradu mogao ostvariti baveći se trgovinom.
- Počeo je sa prodajom rakije, koja je bila omiljena kod stranih diplomata u Srbiji tog vremena. Mnogi od njih su naručivali baš tu šljivovicu, koja je još u to vreme postala poznata kao „čačanka“. Već 1850. počinje da pravi svoje pivo, što će mu kasnije postati jedna od glavnih poslovnih orijentacija. Prvu parnu mašinu i mlin pokrenuo je 1885. godine, pa se slobodno može reći da su Krenovi inicijatori razvoja Čačka - ističe Zoran Marinković, šef depoa Istorijskog arhiva u ovom gradu.
Ferdinand Kren otvorio je i prvu fabriku za proizvodnju slada i leda, a u to vreme počinju i njegovi građevinski poduhvati.
- Sazidao je zgrade Okružnog načelstva, u kojoj je danas sedište istorijskog arhiva, Realne gimnazije, kao i mnogih drugih objekata, od kojih su u nekima bili smešteni vojska i bolnica. Od 1870. godine, po projektu inženjera Jozefa Manoka, Kren je radio na nivelaciji gradskih ulica i urbanističkom oblikovanju Čačka, što je u dobrom delu gradu dalo današnji izgled. Zaslužan je i za podizanje spomenika Tanasku Rajiću na brdu Ljubiću - kaže Marinković.
Iako stranac poreklom, za Srbiju je bio duboko vezan. Odlikovan je za zasluge u oslobodilačkim ratovima 1876-1878. Nakon smrti 1894. nasleđuje ga sin Stevan, prvi Čačanin školovani pivar. Škole je izučavao u Čačku, Rumi, Čehoslovačkoj i Beču. Njegova ženidba sa Paulinom Štelcer, koja je zbog ljubavi ostavila metropolu kakav je bio Beč i došla da živi u Čačku, predstavljala je svojevrsnu prekretnicu za grad na Moravi, o čemu je hroničar starog Čačka Mile Mojsilović pisao.
- Vremena su se menjala. Postepeno, krajem 19. i početkom 20. veka raspadali su se esnafi, a sa njima je nestajalo doba esnafskih praznika i slavlja, zabava po hanovima i trošnim mehanama. Da li je taj prelomni trenutak nastao osamdesetih godina 19. veka kada je mlada nevesta Paulina Kren, svojom udajom za bogatog industrijalca Stevana, u Čačak iz Beča, sa svojom spremom, donela i prvi klavir. Da li su to letnji dani kada su, kroz otvoren prozor, obližnjim sokacima, raznošeni toplinom noći, odjeknuli prvi akordi Štrausovih valcera, mazurki i polki - zabeležio je Mojsilović.
Neumorni i preduzimljivi Stevan, kao jedan od osnivača Srpskog električnog društva „Ovčar i Kablar“, pokušao je izgradnju prve električne centrale na Zapadnoj Moravi. Ipak, najpoznatija zaostavština Stevana Krena za Čačane je svakako hotel „Kren“, današnji hotel „Beograd“, koji se nalazi na gradskom šetalištu i koji je i danas ukras grada. To zdanje, sazidano na razmeđi dva veka, bilo je prvo u Srbiji izgrađeno u stilu secesije. Hotel „Kren“ decenijama je bio centar političkih, društvenih i ekonomskih dešavanja tadašnjeg Čačka. U njemu je birana mis Čačka, okupljali se nezadovoljni cenom struje, ali su prikazivani i prvi filmovi, poput „Budućnosti 1980“ iz 1933. godine o putovanju na Mars. U njemu su se organizovale i pozorišne predstave.
Potomci porodice Kren i dalje vode borbu za povraćaj dela svoje imovine. Nakon punih 20 godina uspeli su sudski da dokažu da porodična kapela na čačanskom groblju, na koju su posebno ponosni, pripada njima. Posle svega što su uradili za ovaj grad i posle svih nepravdi koje su im nanete nakon Drugog svetskog rata, makar zaslužuju svoj mir u zajedničkoj grobnici.
Srušena i oduzeta imovina
Za pedesetak godina Ferdinand i Stevan Kren izgradili su na desetine kuća, industrijskih, ugostiteljskih i drugih objekata. Mnogo toga je nacionalizovano, oduzeto ili srušeno, tako i prelepa porodična kuća na mestu gde se danas nalazi „Čačanska banka“. U Čačku je sve manje tragova koji podsećaju na Krenove.
- Ne radi se samo o protoku vremena, i ljudi su se potrudili da tako bude. Na mestu gde je nekada bila pivara i njihova porodična kuća, nalazi se kafić koji su nekada pežorativno nazivali „kondura“ i prostor koji sada zovemo „gradska rupa“. Samo jedna uličica nosi ime Krenovih... - naglašava Zoran Marinković.
_________________ 
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
