banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 29 Mar 2024, 06:56

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 446 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 23  Sledeća
Autoru Poruka
PostPoslato: 29 Sep 2011, 15:47 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 11 Nov 2010, 15:32
Postovi: 421
Поздрав мојим саборцима!

Музиком која нас је веселила тих ратних година!!!!

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=nJXZB8X1arY[/youtube]

_________________
"ДОГОДИНЕ У САМОСТАЛНОЈ СРПСКОЈ"
"Придех благодат од Господа Бога и сподобљен бих вјенаца и части
и кцифтар царски родитеља својих господе србске краљева и цара"
Твртко I Котроманић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 11 Okt 2011, 23:02 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 08 Jul 2011, 23:57
Postovi: 521
Lokacija: Борик
Крвљу натопљена, животима одбрањена! Слава свим борцима!

пс може ли неко ако има да постави слику поручника Вељка Миланковића, ону као са надгробне плоче његове са пушком у руци и ногом у гипсу? и ако може у што већој резолуцији био би вам јако захвалан.

_________________
Slika
Све што је било добро прошло је, Бања Лука је некад била град!


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 01 Nov 2011, 23:26 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
На једном другом форуму један момак (активни учесник рата) пише о јединицама и борцима ВРС па ћу то да прекопирам овде.

Citiraj:
Једна од непријатељских пропаганди када се спомиње рат је наводно учествовање регуларних јединица СРЈ на нашој страни. Ствар је потпуно обрнута, а то је да је наша војска имала хроничан недостатак људства да покрије све линије и да су преко 90% официрског и војног кадра чинили БХ Срби са добровољцима из Србије, Црне Горе, Грчке, Русије и других братских земаља.
Под оружјем је у разним оружаним формацијама било отприке 150 000 људи узимајући у обзир и активне војнике, и резерву и регруте као и МУП.
Као прво ВРС је била организацијски подијељена на 6 корпуса. Унутар сваког корпуса постојале су локалне бригаде организоване по територијалном (општинском) принципу са издвојеним јединицама за специјалну намјену. У нашој војсци никада није заживио гардијски тип јединица као код Хрвата. Дакле, код њих су гардијске бригаде биле војне формације оспособљене искључиво за офанзивна дејства опремљена најбољим наоружањем уз млађи војни кадар за разлику од домобранских јединица које су чинили старији војници и које су чувале постављене линије фронта. ХВО је имао 4 такве бригаде. Једини вид такве јединице поред специјалних и посебних јединица ВРС је имао у 1. гардијској моторизованој бригади. Оно што је био проблем је чињеница да су Срби узели преко 70% БиХ а нисмо имали људства да је контролишемо, па је неке планинске линије чувало по пар стотина људи. Било је ту импровизација, па су неке локалне бригаде боравиле на другим дијеловима ратишта. Коридор су већим дијелом рата чувале лаке бригаде из Поткозарја и Сане (5. козарачка, 6. санска), те 43. моторизована бригада 1.Крајишког корпуса. На Озрену су локалним Србима у помоћ долазили војници из Српца који су највише настрадали када су пали у заробљеништво муџахединима на крају рата. Такође, у борбама на Возући 1995. године су учествовали припадници МУП-а РС. Дакле, било је разних крпљења, покривања критичних тачки , слања испомоћи у друге крајеве Српске (примјер долазак комбинованог одреда Дринског корпуса у Западну Босну 1995. године).
Што се тиче јединица из Србије под контролом државе, долазиле су јединице Државне Безбедности.
Српска Добровољачка Гарда је учествовала у акцијама ослобађања Бијељине, Зворника и Брчког. Одлазили су са богатим ратним плијеном и зарадама на ослобађању цивила других националности. Након тога враћају се у Ердут. Касније су, заједно са осталим јединицама ДБ-а, учествовали у борбама 1994. Године у Цазинској Крајини када су враћали Абдића у Кладушу. Дио Гарде је био са Шкорпионима на Трескавици у јуну 1995. године, а ови потоњи се појављују мјесец дана касније у Трнову подно ове планине. Аркановци су се исказали у борбама у јесен 1995. године око Кључа и Санског Моста али су због малтретирања локалних војника протјерани од стране генерала Младића и Миловановића.
Црвене Беретке су се највише задржале у Цазинској Крајини гдје су контролисалe продају оружја, хране, горива и других потрепштина и Алијиним и Бабиним муслиманима. Продаја опреме 5. корпусу АБИХ се обављала и у вријеме новембарске офанзиве ВРС 1995. године када су разбијени од стране српске војске. Тада се дошло на 2 километра од центра града, али је дошла наредба да се наше јединице повуку. Иако се ризиковало са нападом на заштићену зону, циљ ВРС је био улазак у Бихаћ, али спомиње се 46 милиона марака које је Алија платио.
Шкорпиони се појављују као придодата јединица већим војним формацијама као што су СДГ и Беретке.
Такође, ДБ је од локалних криминалаца у појединим градовима правио мање групе од 15-20 људи, које су носиле црвену беретку и легитимацију ДБ. Прикупљали су информације, учествали у шверцу и пљачки, те малтретирању локалног становиштва. У две општине су након што су опљачкали несрбе, кренули и на богатије Србе, па су у једној акцији регуларне војске побијени и похапшени. Касније је о недјелима те јединице писао новинар Независних па је попио бомбу и преживио. Данас је власник два главна листа у РС.
Што се тиче добровољаца из Србије и Црне Горе ту треба направити разлику. Било је људи који су остали након повлачења ЈНА да се боре са браћом, а и они који су дошли накнадно. Они су прихватили команду ГШ ВРС и ушли у регуларне јединице оружаних снага РС. Долазили су Шешељеви Бели Орлови који су се борили у априлу са Аркановцима у ослобађању горе поменутих градова, те дјелимично на осталим ратиштима . Било је и издвојених јединица састављених од добровољаца СРС као што су били Осветници браће Лукић који су каљали часно име српске војске. Такође, долазиле су разне неименоване групе добровољаца (има на претходним страницама теме итервју са Божидаром Вучуревићем и то се спомиње) које су долазиле због потенцијалног ратног плијена, па су протјеране из Српске. Ту се спомињу и Српски Соколови које је основао Синиша Вучинић. Ево линк ка интервјуу са њим. Има доста небулоза и преувеличавања. Извињавам се што је се нацистичког сајта, нисам нашао други извор.
http://www.stormfront.org/forum/t686714/


Од страних добровољаца били су руски добровољци подјељени у мање војне јединице које су биле придодате регуларним снагама. Учествовали су у најтежим борбама на Нишићкој висоравни, Грбавици и Јеврејском гробљу у Сарајеву, Горажду, Вишеграду. Познати су били под именом Царски Вукови. Борили су се и под командом Славка Алексића, војводе Новосарајевског четничког одреда. На крају рата прикључују се Белим Вуковима са Пала
Легендарни командант руских добровољаца Александар Шкрабов.
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... .jpg11.jpg
Руски добровољци са војводом Славком Алексићем.
http://bosnjaci.net/foto/300_Ruski_dobr ... ksicem.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... rusije.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... c.php1.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... e.jpg2.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... e.jpg3.jpg
http://img140.imageshack.us/img140/4750 ... oljci4.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... e.jpg4.jpg
http://img291.imageshack.us/img291/2787 ... oljci5.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... e.jpg5.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... e.jpg6.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... e.jpg8.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... .jpg10.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... .jpg12.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... .jpg13.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... .jpg14.jpg


Грци су били организовани у Грчку Добровољачку Гарду и база им је била у Власеници. Борили су се за ослобођење Сребренице 1995. године.

http://img187.imageshack.us/img187/2844/grci1ai0.jpg
http://img141.imageshack.us/img141/3292 ... ca1yk3.gif
http://www.kalami.net/2005/gifs05/srebrenica1.gif
http://img254.imageshack.us/img254/9162/gggkf6.jpg
Остатак добровољаца су чинили Румуни и Бугари, а био је и један Јапанац код Алексића. Треба поменути и добровољце са Запада чији су преци били са ових простора (као овај из Њујорка).
http://www.youtube.com/watch?v=vphPJZp3Kf4

Што се тиче Срба из БиХ поред регуларних јединица организованих у бригаде, од почетка рата почеле су се стварати формације које су биле добровољачког типа и које су организоване по узору на Книнске Книнџе чију су обуку прошли и народни хероји Вељко Миланковић и Митар Максимовић Мандо. Те јединице су се одмах ставиле под команду корпуса ВРС и учествовале у многим важним биткама као јуришне бригаде. Вукови са Вучјака из Прњавора под вођством Миланковића су се истакли у борбама за Коридор, а касније су учествовали у акцијама у Книнској Крајини након напада Хрвата у зиму 1993. (операција Масленица), гдје гине командант Вељко.
http://i51.tinypic.com/213kz6p.jpg

Више о њима:
http://www.youtube.com/watch?v=LnVScxFRYq0
http://www.youtube.com/watch?v=l6KdwATt ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=LzGw31CE ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=3DY_7S72 ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=VvGv59Gh ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=Qaex6Zyu ... re=related
Једнe од најбољих ратних пјесама.
http://www.youtube.com/watch?v=_0YBR0kC3UI
http://www.youtube.com/watch?v=afBvf99a ... re=related


Мандини Лавови (првобитно име је било "Обилићи") под вођством Митра Максимовића су бранили Мајевицу на најтежим дијеловима фронта и имали су 180 погинулих бораца. Учествовали су у ослобођењу Брчког. Послије рата Мандо је био предсједник СО Угљевик и парола му је била: "Не дајмо да владају најгори, јер су гинули најбољи".
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... ice_w2.jpg
http://www.youtube.com/watch?v=vloC8L3Na74
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... 845_w2.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... nda_w2.jpg
http://i52.tinypic.com/6sqsu8.jpg

Постојала је и Пешина јединица под командом Бошка Перића Пеше из Брчког. Радило се о специјалној јединици диверзантско-интервентног типа која је учествовала у пробијању Коридора и борбама на Мајевици. Командант и оснивач јединице је погинуо на Мајевици.
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... -skole.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... a-2_w1.jpg

Под командом Дринског корпуса поред Мандиних Лавова били су и Вукови са Дрине (Зворник).
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... on1_t2.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... drine1.jpg
http://www.youtube.com/watch?v=TNO4U0Ecll8
На Сарајевском ратишту су били и Бели Вукови са Пала те Српска гарда Илиџа.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1% ... 1%9F%D0%B0
Оно што је карактеристично је да су све ове јединице показале висок степен храбрости и морала што није увијек својствено за посебне јединице. Без поговора су се одазвали команди ГШ ВРС да се ставе под јединствену команду (генерал Манојло Миловановић то наводи у својој књизи). Команданти јединица су често гинули под неразјашњеним околностима, јер су имали углед у свом народу. Срђан Кнежевић, командант Белих Вукова је убијен у атентату 1998. године послије рата јер је указивао на криминал локалних моћника. Мандо је погинуо у саобраћајци 2002. године, а Вељко Миланковић преминуо услијед лакшег рањавања код Бенковца 1993. године.

Најпознатија јуришна јединица за извођење најтежих задатака су били Пантери из Бијељине. Основана је 2.маја 1992. године, наводно као дио СДГ-а. Колико је то истина, незнам али у неким акцијама су учествали са јединицама ДБ-а (Цазинска Крајина).
http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 2420_n.jpg
Ова слика је из те регије.
Првобитно су се звали Национална Гарда Семберије и Мајевице и учествовали су у ослобођењу Бијељине, а касније након смрти команданта јединице Бранка Пантелића Пантера, промијењено је име у Српска Добровољача Бригада "Гарда Пантери". Јединицом је командовао Љубиша Савић Маузер. Касније команду преузима Љубиша Лазић.
http://i52.tinypic.com/etw0mh.jpg Љубиша Савић Маузер
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 6608_n.jpg
http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 6515_n.jpg
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 6153_n.jpg
http://a2.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 1921_n.jpg
http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 3039_n.jpg
http://a8.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 0731_n.jpg
http://a5.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos- ... 2213_n.jpg
Једна од најважнијих њихових операција је пробој коридора до Смолуће у љето 1992. године. То је било српско село у општини Лукавац код Тузле.
http://www.panoramio.com/photo/30980467
Српско становништво је било опкољено и пријетио им је покољ. Тада су Пантери успјели пробити коридор до тог села и спасити Србе.
Гарда учествује и у ослобођењу Брчког и пробоју Коридора. Истакли су се у сламању муслиманске офанзиве на Мајевици када је непријатељ хтјео да изађе на Дрину. Касније се шаљу на ратишта око Сарајева (Игман, Бијелашница, Нишићка висораван). На Нишићкој висоравни су водили најтеже борбе и по причама бораца из тих крајева (Вогошћа), радило се о јакој јединици. Иначе кроз Гарду је прошло око 2000 војника, а погинуло је 100 бораца, док је скоро пола припадника јединице рањено. Треба поменути да су поред добровољаца из Семберије у јединицу приступали и Срби избјегли из Средње Босне.
1995. године послати су на западнокрајишко ратиште и приликом непријатељске операције Љето 95. (претходница Олује) једини су одржали линију на Динари у сусрету са елитном првом гардијском бригадом ХВО-а.
Што се тиче Маузера послије рата је био министар полиције у Додиковој влади и као и у рату је указивао на ратну пљачку, шверц и профитерство. Покушана су два атентата на њега 97. и 98. године, једном су пуцали на њега а други пут је подметнута бомба под његов аутомобил када су погинула обојица атентатора. 2000. године убијен је у засједи у центру Бијељине. Као и претходно убијени његов пријатељ Срђан Кнежевић, био је близак Биљани Плавшић и указивао је на лош положај демобилисаних бораца, инвалида и породица погинулих војника.
http://www.youtube.com/watch?v=8R2lFAVC7z4
http://www.youtube.com/watch?v=lHcwvCWD934
http://www.youtube.com/watch?v=O7qAxAtkjic
http://www.youtube.com/watch?v=CTWs8R5zhqM
http://www.youtube.com/watch?v=I56UdqCvSMY
Пантери су били најомиљенија јединица у рату како због јунаштва тако и популарних пјесама пјевача Рокија Вуловића које смо сви знали напамет ко дјеца.
Две најпознатије пјесме о њима.
http://www.youtube.com/watch?v=BfDhUYdf-Hw
http://www.youtube.com/watch?v=xsMmLZaHSkg
Професор Вуловић данас.
http://www.youtube.com/watch?v=ymyPzEvk ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=sX-l8jLp ... re=related

Имровизована оклопна возила Пантера израђена по пројектима капетана Мишела Остојића.
http://www.youtube.com/watch?v=a8CIdc0N ... r_embedded

http://stef124.tripod.com/imp.vozilo1.JPG
http://stef124.tripod.com/imp.vozilo2.JPG
http://stef124.tripod.com/imp.vozilo3.JPG
http://stef124.tripod.com/imp.vozilo4.JPG

Иначе, на сарајевском ратишту су неке дијелове фронта држале Шешељеве војводе.
http://www.youtube.com/watch?v=yUIGkPl_VNE
На овом снимку се види проглашење четничких војвода од стране Шешеља. Ту су од познатијих Мирко Благојевић, један од вођа Срба у Семберији, као и војвода Мандо.
На сарајевском фронту, линије на Грбавици и Јеврејском је држао војвода Алексић.
http://www.youtube.com/watch?v=F1YSuZN- ... re=related
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... /s-431.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... /s-416.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... /s-417.jpg
http://www.vucjak.com/images/photoalbum ... /s-423.jpg
Алексић је био велики борац који се са својим војницима и руским добровљцима борио на најтежим дјеловима ратишта. Данас је негдје у Херцеговини.
С друге стране било је ту и бизарних ликова.
Војвода Василије Видовић Васке из Семизовца. Возао по линијама џип украшен пореданим мртвачким главама, а наводно је знао везати и лешеве погинулих непријатељских војника за хаубу. Фазон "Побјеснели Макс". Спомиње се на суђењу Шешељу у оном легендарном снимку суђења са оним Цигом као свједоком. На крају суђења, Шешељ судији даје ратне дневнике Васкета који их је послао судијама као поклон по њему.
Па Бранислав Гавриловић Брне, јалијаш са Алипашиног Поља.
http://img110.imageshack.us/img110/5633 ... iloac1.jpg
Прије рата у граду је био познат као луђак, сијекао се жилетима, пекао и јео ситне комадиће свог меса, спавао у мртвачком сандуку, дрогирао се. Баш сам скоро упознао једног његовог предратног пријатеља. Био је у Делијама Сарајево па отишао у рат у Хрватску. Рањаван три пута у Хрватској и БиХ и то увијек од наших, па га је Шешељ наводно упитао: "Брне, ти си три пута рањен, како увијек да те Срби ране"? Послије рата ваљда био тјелохранитељ вођама Радикала.
Ово је наводно скорашња његова фотографија.
http://img199.imageshack.us/img199/3018/jaji.jpg

Под командом Младића као приштапска јединица био је 10. Диверзантски Одред.
http://www.youtube.com/watch?v=5AmRC7y8-QE
Јединица је ратовала у Источној Босни и била је сачињена од разних профила људи: искусних специјалаца, пребјега из других војски, плаћеника. Први осуђени за Сребреницу је био припадник одреда Хрват Дражен Ердемовић, који је признао да су наводно убили 1200 муслимана за један дан. Касније се сазнало да он тај дан није ни био на терену и да је све измислио да би добио мању казну.
Ово је интервју са командантом јединице.
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2 ... 11602.shtm
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1 ... 21503.shtm
Онај Југослав Петрушић се спомиње да се мувао око њих и да је послије рата водио припаднике јединице да ратују у Заир. Углавном било је доста Хрвата и муслимана у овој јединици, па и један Словенац, који је скоро ухапшен због Сребренице. Ова јединица је хапсила и чувала стране војнике који су заробљавани и везивани за мостове и репетиторе када је почело НАТО бомбардовање Републике Српске, те чувала оборене француске пилоте. Један од погинулих у атентату на Маузера је био у овој формацији.

Под директном командом ГШ је била 1. гардијска моторизована бригада (позната под називима Гарда ВРС, Младићева Гарда, Гарда Калиновик). Радило се о младићима на одслужењу војног рока у Билећи. Већину су чинили регрути из западног дијела Српске (Бањалука, Прњавор, Теслић, Градишка...). Основана је у августу 1993. године у Калиновику и након двомјесечне обуке послата на Нишићку висораван. To је било ратиште између Вогошће и Олова.
http://www.panoramio.com/photo/46385442
Тамо остају до прољећа 1994. године када их шаљу у Калиновик гдје им је била касарна и затим одлазе на Трескавицу гдје се боре до одласка на Коридор у јесен 1995. године. Касније се опет враћају на старо ратиште гдје остају до Дејтона.
Имали су добро наоружање и опрему и радило се о доброј борбеној јединици.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 01 Nov 2011, 23:52 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
Citiraj:
Један од највећих покушаја фалсификовања историје који долази из федералног Сарајева је доказивање „муслиманског антифашизма у периоду 1941-1945“. Гледајући било коју регију гдје су живјели БХ муслимани, може се примјетити да су ту почињени највећи злочин над нама (Херцеговина, Подриње, Крајина), и да су давале велики број војника за НДХ.
Добар дио муслимана је био организован у сеоске страже и милиције којe су предузимале војне походе у комшијска српска села. Ове банде су биле назване „дивље усташе“ јер нису биле под главном усташком командом, али су наоружање добили од њих.
Усташка војница, која је била регуларна сила НДХ у саставу је имала трећину муслимана. У неким случајевима су читаве бојне биле састављене од муслимана, као што је била усташка војница у Кули Фазлагића.
У сјеверној Босни муслимани су били организовани у посебне домобранске добровољачке јединице које су биле познате и као муслиманска легија или Хаџиефендићева легија по њеном команданту.
На крају Ханџар дивизија је имала 20 000 људи под оружјем и била је вјероватно највећа Waffen SS дивизија.
Све ове јединице су биле добровољачког типа па не пролазе приче да су муслимански младићи били насилно регрутовани.
Чак и најелитније усташке формације као што је Павелићев здруг су имале муслимане у својим редовима иако су ове јединице првенствено биле састављене од провјереног кадра из Имотског, Дувна и западне Херцеговине. На списку првака НДХ, муслимани по бројности парирају Хрватима из Херцеговине.
Углавном на простору Босне су што се тиче људства под оружјем лојалног НДХ, били у предности над Хрватима. Гледајући цијелу ту творевину сигурно су чинили 40% људства.
Оно што је мало позната ствар је да су злогласну Црну Легију, која је основана у Сарајеву, по настанку чинили искључиво муслимани и да је командант био Бећир Локмић. Тек послије његове погибије Легију преузима Борханов рођак и она се попуњава и Хрватима, већином из Груда, одакле је био други командант Рафаел Бобан. Касније се послије четничких одмазди у источној Босни, који су у децембру 1941. године светили побијене Србе након успоставе НДХ, дио преживјелих муслимана прикључује Црној Легији и учествује у покољу Срба у прољеће 1942. године у Подрињу.
http://www.youtube.com/watch?v=pk1X88Y6bos
Ово се све наставило и деведесетих са обе стране.
Највеће освете муслиманима су се у овом рату дешавале на подручјима гдје су се замјерили Србима у прошлом.

У Крајини око ријеке Сане, од апсолутне већине Срби су послије рата постали релативна.
Најпознатији злочин над Србима десио се на Шушњару код Санског Моста.
http://www.youtube.com/watch?v=gUG-b4WK ... 7F5B1005DF
http://www.youtube.com/watch?v=Ld_7ev0j ... 7F5B1005DF
Ово је мени лично најпотресније свједочанство у вези НДХ које сам прочитао.
http://www.srpskatribina.net/forum/view ... f=16&t=502
Ево и снимак:
http://www.youtube.com/watch?v=c0MFnCeqFEw
http://www.youtube.com/watch?v=GRrLwxc2 ... re=related

Козарац код Приједора је до 1992. године био муслиманско насеље са 4000 становника. У Другом свјетско рату, становници тог села су били најкрволочнији у нападу на Козару 1942. године.
На почетку овог рата, то село се наоружавало и спремало за напад на српска насеља. Треба поменути да је Приједор имао по цирка 50 000 и Срба и муслимана, па треба одати признање Приједорчанима што су успјели преузети град и сачувати га у саставу РС. Након изазивања инцидената, малтретирања Срба који су пролазили кроз њихова насеља, напада на колону ЈНА код Козарца и убиства два полицајца на барикади у Хамбаринама, муслиманима је понуђена опција да предају оружје легитимним властима Републике Српске. Након што су одбили да се све мирно заврши кроз преговоре, у мају 1992. године извршен је тенковски напад на село и у њега је ушла наша војска. Козарац је потпуно уништен а становништво завршило у Омарској и Кератерму.
У неким мјестима на западу Српске, муслимани су пуштени да иду на своју територију, али Козарчанима је „сађење тикве са нечастивим“ прије 50 година дошло главе, па је то мјесто имало процентуално можда највеће губитке у рату. Једина џамија која није срушена у РС се налази у мјешовитом селу Баљвине код Мркоњића, јер су муслимани из тог села спасили Србе покоља у претходном рату.


Кад си споменуо Јелену и Нож, да пређемо на Херцеговину. Фазлагића Кула се налази поред Гацка и чини је 15 муслиманских села. Кроз један период историје тај дио Херцеговине је био код муслимана познат као Кључка капетанија. Ченгићи и Фазлагићи су две најпознатије муслиманске породице из тог краја. Одатле је био Смаил-ага Ченгић кога су поразили и убили Црногорци. Фазлагића Кула је увијек била симбол муслимана Херцеговине, тако да су се кроз историју истицали у насиљу над православцима. У Првом свјетском рату херцеговачки муслимани су се радо одазвали позовима аустријских власти да попуне редове Шуцкора и да врше репресалије над Србима након сарајевског атентата и српских побједа на Церу и Колубари.
Препоручујем гледање следећег документарног филма:
http://www.youtube.com/watch?v=dy9DM5Ke ... re=related

Фазлагићи на почетку Другог свјетског рата године оснивају војну јединицу од 800 људи и у јуну те године врше покољ 180 Срба изнад Корићке јаме. Тада почиње српски устанак у Херцеговини под вођством попа Радојице Перишића. Током рата у селима Фазлагића Куле, Горње и Доњег Борча била су најтврђа усташка упоришта и често су предузимали походе ка српским мјестима. У уништењу муслиманских утврђења у Борчу почетком 1942. године заједно учествују четници и партизани. У јануару се чисти Доњи Борач или невесињски Борач, а у априлу гатачки или Доњи Борач. Већ после јануарских борби дошло је до сукоба међу њима, да би се после априлског освајања Горњег Борча дефинитивно разишли и почели међусобно ратовање, јер је наредба Јосипа Броза била да се не дирају муслиманска села. Ово је пореметило планове освајања Куле, која је до краја рата била под усташком контролом, па чак кратко и након пада НДХ. Занимљиво је да је делегација Анте Павелића долазила у село у току рата и одала признање локалним усташама на борби за НДХ. Касније су они слали позиве Павелићу да дође код њих јер ће ту бити сигуран и изјашњавали су се најчишћим Хрватима исламске вјероисповјести. Пјевали су "Од Требиња до Метковића све је Кула Фазлагића". И данас су поносни на своју улогу у злочинима над Србима.
http://www.youtube.com/watch?v=Qv-68uyt7Y8
Послије рата муслимани из Херцеговине су амнестирани од нове власти и чак су обављали важне функције. Из Куле су рецимо поред Фазлагића и Тановићи (оскаровац Данис Тановић који је србомрзац потиче из Херцеговине), Џеке (Фудбалер Манчестер Ситија је поријеклом из Гацка), Хрустановићи (бивша градоначелница Београда је удата за сина од усташе са Куле).....
1992. године гатачки муслимани су већином били сконцентрисани у граду и у Кули. Срби, да би спријечили 1941.годину средином јуна врше чишћење гатачке општине. Једини отпор су пружили Фазлагићи и завршили са великим губитцима. Преживјели муслимани се повлаче у Мостар и тамо оснивају некакву формацију „шаргани“, „поскоци“ или како већ и истакли су се у протјеривању Хрвата из источног дијела града. Након рата дио их се враћа у Републику Српску, али у јесен 1999. године Гачани су им пожељели добродошлицу на оригиналан начин.
http://www.bhdani.com/arhiva/119/fokus19.htm#f3
Прије пар година под неутврђеним околностима изгорила је обновљена џамија у том насељу.
http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srps ... na-Bajrama
А претходних година било је и посјета мањих група српских младића из Гацка и „дружења“ са локалним мјештанима у Кули.

Иначе, док сам сад нешто гугло налетим на ову вијест.
http://www.bileca.org/modules.php?name= ... e&sid=1949
Наиме, овај Супић је Србин који је бранио за БиХ па је добијао пријетње да се не појављује у Гацку одакле је родом. И ајд мало се то смирило, нек игра, није ни први ни последњи. И пази идиота, оде код ових у посјету, а ради се о највећем злочиначком мјесту у Херцеговини гдје српска нога није крочила до овог рата. Спомиње се и Дијамант у тексту, па потврди ону моју реченицу о његовом поријеклу, јер нисам био 100% сигуран да је из тог села.

Што се тиче Ножа, он описује догађај из села Придворице код Гацка на Божић 1942. године.
http://www.youtube.com/watch?v=_SwIClEVa3c
„Југовићи“ из Придворице су уствари побијене породице Скоко, Гојковић, Аџић, Додер, Елез, Носовић, а „Османовићи“ су Делалићи, Чолпе, Хуке, Мемићи из Мједеника, са којима су несрећни Срби имали договор да једни друге чувају у та тешка времена. Сви Срби су дакле побијени на Божић од својих комшија, а масакр су преживјела само четворица дјечака који су били положници у другом селу. Међу преживјелим је био и Благоје Аџић, који је касније постао начелник ГШ ЈНА.
Муслимане из Мједеника и других села (Игри, Луковица...) предводили су хоџа из Мједеника и усташки официр Маријан Беновац. Освета се десила у априлу када долазе четници и ослобађају то подручје и извршавају одмазду.
У комунистичко доба су ови злочини баш као и они у долини Неретве у Пребиловцима сакривани од јавности. „Нож“ је зато наишао на осуду комунистичких власти, и тај роман заједно са оба дјела „Молитве“ представља свједочанство српског страдања у Херцеговини, па треба похвалити аутора тих романа.
http://www.youtube.com/watch?v=kEjCnuRR4SQ
Нажалост, тај писац је данас ментално поремећена особа и потребан му је спонзор лијечења.

Ово је добар текст о нападима и злочинима над Србима на највеће православне празнике.
http://www.rastko.rs/filosofija/jagnje/ ... novic.html

Педесетак година након Придворице, наш народ исту судбину доживљава и у Кравици код Братунца.
http://www.youtube.com/watch?v=oFZ4qh0KK4A
http://www.youtube.com/watch?v=ZrNZ_VKuEyE
Треба рећи да су Срби из тог села били убијани и у Другом свјетском рату када је преко 100 људи поклано од стране Усташа.
Кравицу је на Божић 1993. године бранило неколико стотина људи са лаким наоружањем, а Насер Орић је предводио три хиљаде војника. Кравица као и неколико оближњих села је спаљена, погинуло je или на звјерски начин убијено око 50 људи, скоро 100 мјештана је рањено а 1000 Срба је избјегло у Србију.
Са војницима су ишли и цивили који су све попљачкали, да би потом Насерове јединице све попалиле заједно са црквом. Православна гробља су уништена. Начини убиства мјештана овог села која људски ум неможе појмити створила су велику жељу за осветом код тамошњег српског живља. Негдје сам прочитао да је након једног од Насерових похода, српски војник коме је убијен дио родбине занијемио на неколико мјесеци и послат је на лијечење у Београд. Када је проговорио рекао је медицинском особљу: „Занијемио сам, кад сам схватио каква ће бити освета“.
Муслимани су овај догађај опјевали у пјесми „Ко на Божић у Кравицу дође, Насер Орић није Карађорђе“.
Ова пјесма се изводи на њиховим вашарима, теферичима и сличним окупљањима.
http://www.youtube.com/watch?v=EH8vEtfP ... re=related
Наредних мјесеци српска војска изводи операцију Церска, разбија планове АБиХ да дођу до Братунца и наноси губитке непријатељу који је принуђен да преда оружје УН-у да би добио статус заштићене зоне. Тек тада Кравичани долазе до тијела својих погинулих и сахрањују их у Братунцу. У мају наша војска покреће нову офанзиву, односи побједу и Жепа такође постаје заштићена зона.
Сребреница и Жепа су биле заштићене зоне до операција Криваја и Ступчаница којима ВРС улази у та мјеста.

Масакри у Кравици и Придворици су идентични. Нападају се Срби на Божић од стране муслимана, чине се брутална убиства, са војском долазе и цивили у пљачку, а у оба случаја села се ослобађају тек у прољеће када се жртве коначно сахрањују, а кривци за ове злочине нису одговарали пред судом.

Послије рата, хашки трибунал је подигао оптужницу против Орића, али је Божићни масакр у Кравици изостављен, јер су погинули Срби представљени као војници. И поред обимне документације о злочинима у сребреничким селима, Орић је прво осуђен на две године затвора, а касније ослобођен и дочекан као херој у Сарајеву. У хашком притвору је провео три године.
Послије рата је наставио каријеру криминалца и злочинца, и често га хапсе и притварају. Било је говора о оптужници за ратне злочине и пред Судом Босне и Херцеговине, али од тога за сада нема ништа.

О дешавањима у Сребреници препоручујем ова три документарца:

http://www.youtube.com/watch?v=WUK1-CL4 ... r_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=9xwtny39iMs
http://www.youtube.com/watch?v=RUuhSGnLvv8

Даље, што се тиче страних добровољаца. У муслиманској војсци су као што је познато, активно учествовали муџахедини. О спрези тајних служби, муслиманског војног и цивилног руководства са исламским земљама, фондацијама „хуманитарног“ карактера“ и Ал Каидом што је резултирало довођењем "светих ратника" можете више сазнати у следећем документарцу:
http://www.youtube.com/watch?v=LSYm0QW54ng
Већ послије пар мјесеци рата међу погинулим непријатељским војницима могли су се наћи и муџахедини. У јуну су на Илиџи убијена три Арапа, а у борбама за Посавину на страни муслимана и Хрвата учествовали су и добровољци из исламских држава. На Бијелом Брду код Дервенте пронађена су три леша Иранаца у јесен 1992.године, а у истом периоду на Игману су убијена три муџахедина из Саудијске Арабије. Први већи сукоб са Арапима је био на коти Црни Врх између Тешња и Теслића. Прије тога тројица бораца ВРС из Теслића су убијена ритуалним одсјецањем главе. Затим долази до борбе наше војске и Арапа у којој су убијена седморица муџахедина, 19 рањено од чега пола теже.
Овдје се описује тај догађај нa основу арапских извора.
http://www.fokus.ba/nov/index.php?optio ... Itemid=172
Хтјео сам поставити директан линк ка извору, али после ових скорашњих догађаја, неби да ни вама БИА закуца на врата, а ни нама СИПА.
Ових дана је актуелан тај злочин на Црном врху.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU ... ave-Srbima

Касније се долази до сазнања да муџахедини долазе у великом броју да се боре у Босни и Херцеговини, те да су присутни инструктори из Јордана и Ирана који обучавају војнике АБиХ.
Током рата гину масовно што од стране Срба што од ХВО-а јер им је један од циљева био да босанску авантуру заврше као шехиди.
Број муџахедина у АБиХ се процјењује на две хиљаде.
О њиховим злочинима на Озрену на крају рата више у следећем документарцу:
http://www.youtube.com/watch?v=tRhHZdYy ... re=related
Што се тиче Хрвата неко је већ поставио онај списак који се претпостављам односи и на рат у Хрватској и у БиХ. Тамо предњаче Енглези, али има и Њемаца, Холанђана и Мађара у солидном броју. Доста их је настрадало у Посавини.
Ово је 108. Бригада ХВО састављена од странаца на посавском ратишту, а дио их се борио у Кажњеничкој бојни са Широког Бријега.
http://www.youtube.com/watch?v=xCS-sHjIPcs
http://www.youtube.com/watch?v=Xm-9v3XS ... re=related
Доста њих је дошло јер су се хтјели борити против Срба „комуниста“ или по вјерској линији. Било је и оних који су само били жељни авантуре или новца. Чак су и два Руса ратовала у Посавини у њиховим јединицама, Алексеј Тришин и Сергеј Услишти.

У српским јединицама предњачили су Руси. Често непријатељска пропаганда потенцира да су у редовима ВРС ратовале хиљаде страних добровољаца. Чак и руски новинар Андреј Саров спомиње те цифре те пише о стотинама погинулих Руса. Касније спомиње некакве ликвидације муслиманских заробљеника и цивила од стране Руса, и на крају све то зачини тврдњама да су добровољци долазили посредством утицајних руских политичара. Истина је да их је током рата било између 600 и 700, а погинуло 40. У Републику Српску су долазили тајно, а касније када би пожељели да се врате кући пријетио им је војни суд ако су били у активној војној служби у Русији.
На почетку рата у Хрватској у неким јединицама било је Руса појединца који су ратовали на српској страни. Касније су у РСК долазиле мале групе Козака које су се бориле на том подручју и њихов број није прешао више од 20 људи.
У босанском рату долазе у већем броју и боре се у источној Босни и Херцеговини. Оснивају прве руске добровољачке одреде који броје по 15-20 људи. Радило се ту о искусним ветеранима ратова у Авганистану, Чеченији и Придњестровљу, активним или бившим официрима и војницима Црвене Армије, Козацима....
Поред својих посебних одреда битно је нагласити да су придодавани српским јединицама чак и у малим групицама да би подигли морал Србима. Постојала је „Озренска бригада“ коју је чинило 5 Руса.

У Српску су пребацивани или у малим групама по пар људи или аутобусима гдје би били представљани као чланови козачких фолклорних друштава. Ратовали су на сарајевском, требињском, горажданском ратишту и другим најтежим ратиштима. Дјеловали су подјељени у 1.РДО и 2.РДО. Посебно су се истакли у биткама у рејону Заглавак код Вишеграда.
Ево описа тих догађаја:
http://www.komentar.rs/106/ruski-dobrov ... 0%ba-92-2/.

Крајем 1993. године добровољци из претходна два одреда окупљају на Грбавици и оснивају 3. руски добровољачки одред под вођством Александра Шкрабова који ратује на Јеврејском код војводе Алексића. Учествовали су у познатом заузимању фабрике „Побједа“ у Горажду 1993. године.
Опис догађаја из Горажда:
http://www.komentar.rs/171/ruski-dobrov ... 4%d0%b5-2/

Најпознатији руски команданти су били Генадиј Котов који је 1993. године погинуо код Вишеграда и поменути Шкрабов који 1994. године гине на Нишићкој висоравни. Послије смрти Шкрабова одред престаје да постоји и 10-15 бораца ратује на Добрињи у самосталном одреду. Касније сви Руси улазе у Беле Вукове под команду Срђана Кнежевића и боре се 1995. године на Нишићкој висоравни, Трескавици и у борбама око Трнова. Једна група Руса прелази из Белих Вукова у Вукове са Дрине. Послије рата судбина их је разбацала на све стране. Они који су остали овдје нису добили ништа од државе о чему свједоче писма руских добровољаца упућена нашој јавности.
http://forum.srpskinacionalisti.com/vie ... 17&t=23124
У току и послије рата били су организовани доласци породица погинулих Руса да обиђу гробове најмилијих. Руси су сахрањивани у Српском Сарајеву, Вишеграду, Требињу и Прибоју.
Следеће седмице у Вишеграду ће бити откривен споменик погинулим руским добровољцима.
http://www.standard.rs/u-visegradu-spom ... -1995.html

Након овог рата, Руси се појављују и на Космету. Спомиње се бројка од 200 добровољаца. На албанској страни било је и чеченских терориста.
У македонско-албанском рату 2001. године против шиптара је ратовала група од десетак Руса.
Ово је мапа мјеста гдје су ратовали.
http://srpska.ru/articles/1557/Mapa.jpg

Два занимљива интервјуа.
http://www.komentar.rs/263/ruski-dobrov ... je-u-krvi/
http://www.komentar.rs/1146/ruski-dobro ... ili-zivot/

Прича о Димитрију Чекалину:
http://www.komentar.rs/291/ruski-dobrov ... cekalin-2/

Занимљива је наводна понуда руских козачких атамана који су понудили Караџићу да дође пар хиљада Козака у Републику Српску. Он је одбио јер би они остали послије рата, па се плашио да ће га МЗ притискати због тога, као што се дешавало муслиманској страни са муџахединима који данас живе у БиХ.

Што се тиче Грка, њих је било око 100 и у регрутовању је вјероватно учествовала и организација „Златна зора“. Грци као народ су нам пуно помогли. Грчка Православна Црква и хуманитарне организације су током рата слале помоћ и ратну сирочад и дјецу погинулих бораца водиле на љетовања код њих. Често су грчки свештеници долазили у РС и дизали морал српском народу и војсци. Такође неке ратне потрепштине као што су нафта и ситнија војна опрема су набављани из Грчке. А сматра се да су нашој војсци грчке тајне службе дотурале информације везане за НАТО бомбардовање српских положаја.
Грчки добровљци су поред Грчке Добровољачке Гарде у Власеници у мањем броју приступили и Белим Вуковима те Алексићевим четницима. ГДГ учествује у операцијама око Сребренице.
Послије рата извјесни грчки новинар Такис Микас издаје књигу Unholy Alliance у којој наводи свакакве небулозе и оптужује своју владу да је саучесник у сребреничком масакру.
http://g-ec2.images-amazon.com/images/I ... SS500_.jpg

О бугарским и румунским добровољцима има мало информација. Као и сви добровољци и они су дио ратовања провели у Белим Вуковима. Позната су имена два погинула Бугара (Јордан Куцаров и Сашо Љубенов ). Куцаров је погинуо на Трескавици у љето 1995. а Љубенов се након рата дуго водио као НН лице јер су му тијело измасакрирали муџахедини на Возући у јесен 1995.године.
Адријан Дима је име Румуна који је са 23 године отишао у РСК, а након тога долази у Српску и у мају 1995.године гине на Трескавици.
Била су и два Пољака. Један се звао Мечислав Желински који као припадник Вукова са Дрине гине 1995. Године код Санског Моста. Други је извјесни, ако је истинита прича, Томек који је као плаћеник дошао у ВРС и након тога се вратио кући и за тамошње новине причао о наводним српским злочинима којима је присуствовао.

Што се тиче питања за Коридор. Операције у Посавини 1992. године су завршене уласком генерала Лисице у Брод 6.октобра. Дакле, и Оџак је био у нашим рукама па је Хрватима остало само Орашје које је преко Саве снабдјевано из Хрватске.
У исто вријеме када и операција Коридор трајао је и напад на Јајце (операција Врбас) који су браниле заједничке муслиманско - хрватске снаге. Након ослобођења Брода, сва артиљерија и тенкови су пребачени на то ратиште и 27. октобра ВРС улази у тај град. Данас међусобно трају оптуживања „баштована“ и „цвијећа“ о узроцима пада Јајца. Истина је да је наша војска осокољена побједама у Посавини била прејака и да је имала надмоћност у техници, док су обе стране биле изједначене у људству (по око 15 хиљада војника). Након ових операција српских снага, АБИХ и ХВО се окрећу једни другима и међусобно се отимају за територију и наоружање што је увод у муслиманско - хрватски рат.
У Посавини су након усјешно извршених операција остале једнице из Приједорске регије: 5. козарска лака пјешадијска бригада, 6.санска лака пјешадијска бригада, 43.моторизована бригада, док се 16.гарава премјешта на теслићко – добојско ратиште.
У Посавини се током остатка рата најжешће борбе воде на најтањем дијелу Коридора код Брчког. У првој половини 1993. године ВРС покушава проширити коридор ради стављања под контролу далековода којим би се Крајина без проблема опрскрбљивала електричном енергијом („битка за струјни коридор“). Зато се од почетка године напада на Орашје и дијелове Брчког под контролом друге двије војске. У јулу те године операцијом „Садејство 93“ коридор је на два дијела код Брчког проширен за по три километра и линија је таква остала до краја рата. У акцији учествује 5.козарска и локалне јединице из Брчког и Пантери Бијељина уз подршку моторизованих јединица 1.Крајишког корпуса.
Касније се спомиње наводни план познат под именом „Садејство 1995“ који је осмислио генерал Миловановић којим би се Тузла требала окружити. Скоро се о томе расправљало на суђењу генералу Новаку Ђукићу који се сумњичи да је крив за:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0% ... 1%98%D0%B8
Иако нови докази показују да се ради о подметнутој бомби, јер је утврђено да на том мјесту једна граната није могла да убије толико људи.

У априлу 1995. године било је покушаја проширења коридора али црте су остале исте. Следећи мјесец, након пада Западне Славоније покренута је операција Освета 95 када је ВРС напала Орашје. Циљ је била како освета за операцију Бљесак тако и да се дефинитивно осигура Коридор. Пошто се радило о малој енклави, Хрвати су је утврдили бункерима и рововима и бранило је око 6000 војника, како припадника 4.гардијске ХВО тако и домобранске јединице. С друге стране био је отприлике сличан број војника у активној борби. Неколико хиљада граната је пало на Орашје у тих пар дана. Поред артиљерије и тенкова кориштене су и ракете Луна типа "земља-земља". Оне су посебно кориштене за гађање минских поља јер би ударом рашчистилe мине и омогућиле напредовање пјешадије. Ово је фотографија након пада једне ракете у тој операцији:
http://i40.tinypic.com/2r5qpvq.jpg
Углавном, на неким линијама се напредовало али је операција након мјесец дана обустављена.

Након уласка Хрватске Војске у РС, јединице са Коридора се враћају у Крајину. И прије тога су неке бригаде као што је 5.козарска напуштале то ратиште и учествовале у неким другим операцијама, примјерице ослобађању Србобрана (данас Доњи Вакуф) крајем 1993.године. Такође дијелови 43.моторизоване и Санска бригада су те године одлазиле на испомоћ на Нишићку висораван јер је тада циљ било заузимање Олова и пресјецање путева између опкољеног Сарајева и Тузле. Дакле, у контраофанзиви код Санског Моста 5.козарска и 6.санска враћају тај град и тјерају АБИХ у повлачењу. Тада су Хрвати покренули акцију на Мркоњићком ратишту и запријетили Бањалуци, па муслимани враћају Сански Мост.
На Коридору је остала само млада војска и локалне јединице али није било борби. У Дејтону је Оџак мјењан за Мркоњић и Шипово. Поред Орашја и Оџака, од хрватских дијелова општине Шамац је формирана нова општина Домаљевац и те три територијалне јединице чине Посавски кантон у ФБиХ. 2000. године је основан Дистрикт Брчко из општине Брчко (РС), дијелова те општине под муслиманском контролом и оштине Равно која је била у саставу ХРХБ. Послије рата је било више напада Срба на Сфор и Међународну заједницу у Брчком. Прво 1997. године послије митинга СДС-а када су бацани молотовљеви коктели на СФОР, а и касније по проглашењу Дистрикта када су у граду били нереди, демолирање просторија МЗ, блокада моста преко Саве. Данас се Дистрикт води као кондоминујум два ентитета под патронатом ОХР-а. Видјећемо како ће то завршити након истека супервизије странаца.


У вези ових Шилтова. Радило се о јединици при МУП-у Крајине. Њени припадници су били на обуци код Капетана Драгана, да би касније отишли у Глину и основали групу Шилтови по надимку свог команданта Синише Мартића. Касније са другим јединицама учествују у акцијама које је Капетан Драган водио под именом „Жаока“. Никада нису прешли бројку од 100 људи. О каквој екипи се ради показују ова два клипа.
На снимцима се може видјети и командант ове дружине који износи пар пробраних мисли:
http://www.youtube.com/watch?v=0GU0Oye0iS8%20 (детаљ на 1:30)
http://www.youtube.com/watch?v=6nf9n3p85jU (овдје партијају уз Томпсона)
Углавном бавили су се као и свака распуштена банда пљачком, шверцом, и чинили нека злодјела према Хрватима. Што је најсмјешније сматрани су за „Јединицу за специјалну намјену МУП РСК“. Требали су бити придодати локалној бригади у Глини као специјална јединица али су брзо заратили са регуларном војском. 1993. године су опколили команду полиције и војске у Глини и хтјели преузети бригаду. Тада је Мартић подмићивао војнике цигарама и пријетио им ако се не оприједеле за њега. Тенковска чета бригаде као и још неке локалне паравојне групе из Крајине су стале на његову страну, али је побуна спријечена. Пошто нису успјели у свом науму, настављају по старом. Наставили су са разрачунавањима са војском и један Шилт је ликвидирао комаданта Глинске бригаде па је осуђен.
И друга мјеста су имала те групе, Стивова група (Петриња), Хермани (Костајница), па група Стеве Боројевића Гадафија. Углавном никаква борбена квалитета их није красила. Сукобљавали су се са војском и полицијом, пријетили и српским и хрватским цивилима, међусобно се сукобљавали и убијали, па су тако и тог Гадафија убили његови саборци. Крајина је имала више штете него користи од њих.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Nov 2011, 08:51 
OffLine
Administrator
Korisnikov avatar

Pridružio se: 15 Nov 2002, 13:51
Postovi: 39396
Lokacija: Месечева икра
Tekst je potpisao ko?

_________________
Bubi frubi


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Nov 2011, 21:37 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
_зока je napisao:
Tekst je potpisao ko?


Citiraj:
На једном другом форуму један момак (активни учесник рата) пише о јединицама и борцима ВРС па ћу то да прекопирам овде.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Nov 2011, 21:49 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
Citiraj:
Што се тиче Грбавице, прво да појасним ширу слику. Сарајево се састојало од 4 градске општине (Центар, Ново Сарајево, Нови Град, Стари Град) и 6 приградских општина (Пале, Вогошћа, Илиџа, Хаџићи, Илијаш, Трново).
Срби су у околини града били или већина у неким општинама (Пале и Илијаш) или су тамо гдје је било тијесно катастарски имали више земље (Вогошћа и Илиџа). Рецимо, Вогошћа је била прави развијени индустријски градић са радничким насељима. Данас су ту насељени избјегли Сребреничани. Илиџа је увијек била српска, при чему су неке дијелове те општине доминантно насељавала друга два народа (Муслимани из Рашке су били већина у Храсници и Соколовић колонији, а Хрвати на Ступу). Данас су на српска имања у Илиџу насељене како поменуте Санџаклије тако и Подрињци. Ипак с обзиром да су на планинским обронцима око Сарајева увијек била српска села, на почетку рата су преузета сва ова приградска насеља (осим Трнова, али о томе нешто касније). Такође, ту су била стационирана важна индустријска постројења (Фамос, Тас, Унис, Орао...)
http://www.youtube.com/watch?v=8C8Q2-kB ... r_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=-qAFMU6t ... re=related
Све важније коте над градом су биле у нашим рукама. Па смо имали овакву ситуацију да смо контролисали сав овај простор око града.
http://img504.imageshack.us/img504/2258/38685374.jpg

Ова црта између Илиџе и Лукавице представља аеродром који је био под контролом УН-а, али су наше снаге користиле ту писту за транспорт јединица, да би се скратио пут између ових дијелова нашег Сарајева. Аеродром је иначе одмах на почетку рата стављен под контролу ЈНА, па се сјећате оног хапшења Алије и догађаја који је претходио масакру у Добровољачкој. Касније у љето долазе УН-овци и преузимају надзор над аеродромом.
http://www.panoramio.com/photo/116504

Е сад што се тиче града, муслимани су били апсолутна већина у Старом граду те релативна у Центру. Прати распоред сарајевских насеља преко ове мапе, док ти будем објашњавао положаје.
http://wikimapia.org/#lat=43.8294497&lo ... h=sarajevo
А овдје су означене границе општина.
http://www.navigator.ba/maps/sarajevo/dispmap.php

Елем, Сарајево се почело ширити, чему су допринијеле и ЗИО 1984. године. Град су почели насељавати шиптари и Санџаклије, па је око 100 000 муслимана осамдесетих година дошло у Сарајево и тако промјенило етничку слику. Довољно је погледати пописе становништва сваких 10 година. Уз напомену да је дио Санаџаклија који је живио ту, као пребивалиште наводио градове у Рашкој, како неби тамо додатно смањили свој удио у становништву.
1971. године муслимана је било 160 хиљада, а нас 130 хиљада.
1981. године муслимана је било 190 хиљада, а нас исто.
1991. године муслимана је већ 260 хиљада, а Срба 160 хиљада.
Општине Ново Сарајево (Отока, Алипашино и Сарај Поље, Добриња) и Нови Град (Грбавица, Храсно, Ченгић Вила, Долац Малта) су чинили велики блокови зграда, солитери, нова насеља гдје је на малом простору живио велики број људи.
Алипашино Поље је имало десетине хиљада становника.
http://www.panoramio.com/photo/50318409
Добриња је највеће сарајевско насеље.
http://www.panoramio.com/photo/7788921
Отока
http://www.panoramio.com/photo/7357510
Сарај Поље
http://www.panoramio.com/photo/7855398
Грбавица
http://www.panoramio.com/photo/369674
Храсно
http://www.panoramio.com/photo/39248780
Долац Малта
http://www.panoramio.com/photo/36707434
Ченгић Вила
http://www.panoramio.com/photo/26447541

Срби су за разлику од друге две градске општине, у ове две имале скоро трећину удјела у становништву. Тако су контролисали поред Лукавице која је и данас наша, и дио Добриње (данас такође један дио овог насеља припада Српској) и цијелу Грбавицу са Врацама и Ковачићима.
Како ми причају избјегле Сарајлије у школама на Грбавици су Срби били већина јер је ту било доста војних станова. Насеља Ковачићи и Враце изнад Грбавице су била насељена Србима. Тако да су се припадници СДС-а са оружјем спустили у насеље и преузели контролу над њим. Претходно се од првог априла 1992. године подижу барикаде по Сарајеву и од стране СДС-а и од стране паравојних формација СДА-а (Зелене Беретке и Патриотска Лига). Све кулминира 5. априла нападом српских припадника специјалних снага МУП-а СРБиХ на школу МУП-а на Врацама, разоружавају се припадници МУП-а других националности те притварају полазници школе. Истог дана на мосту Врбања који дјели Ковачиће и Маријин Двор убијене су двије жене из снајпера у вријеме одржавања демонстрација против рата. Убијене су по једној верзији од наших са Јеврејског, а по другој од стране муслиманских снајпериста са једног солитера. Урбани дио Грбавице (Грбавица 1 и 2) је био под нашом контролом и овако је ишла линија. Наопако је окренута карта али вјерујем да ћеш се снаћи уз помоћ претходно постављене викимапе јер су на њој означене ове локације са слике.
http://img218.imageshack.us/img218/8809/grbavica.jpg
Дакле са једне стране линија је била код Трга Хероја на Храсном и преко трибине Жељиног стадиона. Ова Храсно брда су била насељена Санџаклијама па је са њима било највише пушкарања приликом заузимање МУП-ове школе на Врацама.
Са друге стране, на поменутом Врбања мосту је била друга линија и настављала се према Јеврејском гробљу. На другој страни Миљацке на Вилсоновом шеталишту линију је држао сарајевски ХВО. Са њима није било борби, јер су се они држали неутрално и нису хтјели гинути за муслимане. Једне ноћи у новембру 1993. године, сви су пребјегли нама јер им је укинута самостална команда, те су стављени под команду АБИХ . Радило се о бојни са Пофалића јер је бригада ХВО Сарајево била подјељена на бојне по територијалном принципу. Око 150 припадника ХВО-а је прешло Миљацку, али нису добро дочекани јер су на почетку рата учествовали у нападу на Србе у Пофалићима. Завршавају у „Кули“ у Лукавици. Они који су се на испитивању изјаснили као Срби (јер је било Срба који су након што су заглавили у њиховом дјелу града између АБиХ и ХВО, изабрали другу блажу опцију) или као Југословени (дјеца из мјешаних бракова) послати су на Јеврејско, а Хрвати у радне водове (копање ровова, сјеча шуме по Романији и другим врлетима).
Након преузимања насеља, наша одбрана се укопала у тим блоковима и није било шансе да се Грбавица изгуби. Преко Миљацке нико није нападао. Покушало се на почетку рата, послије хапшења Алије, напредовати преко ријеке у центар преко Скендерије али то је завршило безуспјешно. Тада је у борбама учествовала војна полиција ЈНА из Ниша („нишки специјалци). Затим се десио и злочин над војницима ЈНА у Добровољачкој па је услиједила одмазда са брда. На овој страни код стадиона био је само наш напад на Трг на Храсном у априлу 1992. године. Касније се све сводило на мање њихове бочне нападе на тај дио наше територије.
Грбавица је била преорана током рата као и њихов дио града. Ништа боље није било ни у другим дјеловима ових насеља. Ово су рецимо Доњи Ковачићи на нашој страни који су били као Вуковар.
http://www.panoramio.com/photos/original/12159765.jpg
Дакле на том дијелу фронта (Маријин Двор - Врбања мост – Јеврејско), је било покушаја напредовања и једне и друге стране па су околна насеља изгледала као на слици горе.
АБиХ је покушавала освајањем ових насеља угрозити пут Лукавица-Пале преко Требевића
Муслимански снајперисти су убијали цивиле по овим насељима. Познат је случај убиства две српске дјевојчице у марту 1995. године на Грбавици од стране снајперисте, након чега је цијелу ноћ српска артиљерија дејствовала по муслиманским положајима у знак одмазде.
Такође, током рата је са Јеврејског гробља радила снајперска ватра по Марин Двору.
http://www.panoramio.com/photo/9758339
Ту су као што сам поменуо били Алексићеви четници, руски добровољци као и они који су по казни доведени на ту најгору линију или наши добровољци.
http://img.youtube.com/vi/bWELiRTK6O4/0.jpg
Гинуло се од снајпера што су нажалост осјетили браћа Руси.
http://www.srpskatribina.net/forum/view ... BA#p239654
Отприлике то је било као на овом снимку који приказује линију са друге стране Антића брда (http://www.panoramio.com/photo/52350074).
http://www.youtube.com/watch?v=F7W7RG3n ... re=related
Дакле, снајперска ватра, линије удаљене по десетак метара, борбе прса у прса, убацивање бомби једни другима у бункере и ровове.
Врбања мост је био главно мјесто за прелазак цивила са једне на другу страну за велике паре. Линију са њихове стране је држао командант војне полиције АБИХ Исмет Бајрамовић Ћело. Ратни злочинац коме је пјевао онај кретен што долази у Арену.
http://www.pressrs.ba/sr/vesti/vesti_da ... 86ela.html
Иначе, прије рата био је пријатељ са Сашом Караџићем па се пријатељство на обострану корист наставило и у рату. Када су Ћелу покушали ликвидирати Алијини полицајци јер се отео контроли, пропусницу са којом је напустио Сарајево и отишао у Италију, потписао је Сашин отац Радован.
Тај мост је најпознатији по трагичној ратној причи о Србину Бошку и муслиманки Адмири, који су били фазон Ромеа и Јулије и који су хтјели прећи на српску страну па даље у иностранство. Био је уговорен прелаз, али су у последњем часу пуцали муслимански војници и убили их у мају 1993. године. Покушао сам наћи снимак репортаже РТРС-а о томе на Јутубу али изгледа да нема, имају само неке муслиманске глупости. Пошто је тад по Сарајеву трајао рат између муслиманских паравојски за примат у криминалним пословима, ваљда су их Ћелини пустили, а пуцали Цацини. На крају се сматра да је то дјело муслиманске тајне полиције „Шеве“.
http://www.fokus.ba/nov/index.php?optio ... propagandu
http://www.fokus.ba/nov/index.php?optio ... propagande
Што се тиче односа према несрпском становништву на Грбавици, Алексић није дао да се дирају цивили и тражио је да се уклоне разне кабадахије које су малтретирале муслимане. У томе је предњачио Веселин Влаховић Батко, психопата и садиста, који је скоро ухапшен у Шпанији. Предњачио је у иживљавању над муслиманима, па је о њему расправљано у Предсједништву РС на захтјев Биљане Плавшић. Испоставило се да његова екипа врши пљачке за Мому Мандића, једног од највећих ратних криминалаца и профитера, иначе оца бившег рукометног репрезентативца и капитена Партизана и Воше. Батко је на крају дошао у сукоб са Алексићем који га је отјерао са Грбавице у јесен 1992. године.
Углавном, линије су одржане до краја рата, када „Фактор мира и стабилности“ у Дејтону предаје Илијаш, Вогошћу, Илиџу и Хаџиће муслиманима. Такође цијела Грбавица је предата Федерацији.
http://www.youtube.com/watch?v=GE9fj2j_ ... re=related
Србима власт са Пала муља како је то привремена одлука и да ће Сарајево постати дистрикт. Касније се Срби позивају да у зиму 1996. напусте те општине и обећава им се градња Новог Српског Сарајева са 150 000 становника. Грађевински материјал који је био намјењен за збрињавање тих несрећних људи Момчило Крајишник или продаје Бакиру Изетбеговићу за обнову срушеног федералног Сарајева или користи за градње вила за високе функционере СДС-а. Тако сарајевске избјеглице завршавају у градовима широм Српске.
Овако се све завршава. Овај што држи говор и пјева са војницима је данашњи директор наше државне телевизије па му муслимани спочитавају овај снимак.
http://www.youtube.com/watch?v=aUTmk1vANkM

У рату одбрањено, за преговарачким столом изгубљено.

Трескавица је тешка прича. Ради се о планини која се надвија над Трновом и Калиновиком. Радило се о једном од најтежих ратишта. Знам суграђане који су били на тим линијама у Младићевој Гарди и говоре да се радило о паклу. Јединица која је изнијела највећи терет борби је била састављена од регрута. Радило се о 1. Гардијској моторизованој бригади која је након двомјесечне обуке у августу 1993. године у касарни у Билећи послата у Калиновик. Касније су попуњавани новим регрутима. Дакле као што име каже, радило се моторизованој бригади са тешким наоружањем и бојним возилима, те су слати на најтежа ратишта што је одлика гардијских јединица. Нису припадали ниједном корпусу већ су директно били потчињени Главном Штабу ВРС и генералу Ратку Младићу. Прва класа регрута је после обуке и смјештаја у касарну у Калиновик, послата у помоћ на Нишићку висораван гдје су провели зиму, па се на прољеће шаљу на Трескавицу. Имали су губитке како због неискуства јер се радило практично о дјеци од 18-19 година, тако и због тога што су често водили борбе са најфанатичнијим муслиманским борцима. Било је случајева да се непријатељски војник по снијегу пришуња и баци бомбу у бункер и нанесе им губитке. Често су по неколико седмица проводили на смјенама по рововима до повратка у касарну. Пошто су били из западног дијела Српске ишли су кући сваких 6 мјесеци при чему су путовали по неколико дана. Доста њих данас има ПТСП, а наводно има и случајева канцерогених обољења јер су их муслимани на Нишићкој висоравни гађали бојевим отровима.
Што се тиче трескавичког ратишта, линије су се мјењале од офанзиве до офанзиве зараћених страна. Трново је градић који данас припада нама и у којем су муслимани починили стравичне злочине у августу 1992. године и основале логор за наш народ.
http://www.nezavisne.com/forum/index.php?topic=4194.0
Следеће године у фебруару покушава се узети Трново и у операцијама учествују Бели Вукови са Пала, Пантери и Специјална бригада МУП-а. Муслимани су држали ове дијелове сарајевског ратишта (Трново, Рогој, дијелови Јахорине), јер су током рата имали велику опсесију да се повежу са Гораждем. Такође држањем ових положаја одсјекли су Херцеговину од сарајевско-романијске регије. Зато у љето те године Младић покреће операцију Лукавац 93 и ослобађа Трново у којем је претходно све српско било сравњено и порушено. Такође изводи се хеликоптерски десант на Бјелашницу и Игман и овладава овим планинама. Затим УНПРОФОР наређује нашој војсци да напусти те положаје јер ће то бити демилитаризована зона, што у пракси никада није спроведено. Следеће године у октобру, су по обичају, као и у осталим дијеловима БиХ, напали наше снаге из заштићене зоне и учинили ово:
http://www.youtube.com/watch?v=69_ZI_hUcs8
У српској контраофанзиви враћени су положаји, тако да су у новембру 1994. године стабилизоване линије на Трескавици, Игману и Бјелашници.
Следеће године средином јуна и средином октобра муслимани су извеле две велике офанзиве чији је циљ било повезивање са енклавом Горажде, али нису успјели јер су Бели Вукови успјели одбранити та подручја. У љетним мјесецима те 1995. године на том подручју су дјеловале и мање јединице РДБ-а, прије свега Шкорпиони и мањи дио Српске Добровољачке Гарде. У јуну учествују са домаћим јединицама у враћању заузетих линија, док су у јулу држали положаје за вријеме велике офанзиве ВРС на Сребреницу и Жепу. Наводно су чували те положаје и касније када су јединице са тог ратишта биле упућене у Крајину за вријеме непријатељског напада у јесен 1995. године.

На другом дијелу ратишта, једнако крвавом, изнад Калиновика је било слично. Срби су у овој сиромашно насељеној општини били већинско становништво, па су организовали своју власт. Калиновачка бригада је имала до 2000 припадника. Већином се као и у свим планинским мјестима радило о старијим људима. На почетку рата линије на Трескавици су успоставили специјалци из Србије и препустили локалним јединицама. До љета 1993. године старији војници су држали линију и није било озбиљнијих дејстава. Онда линију и одбрану Калиновика на Трескавици преузимају горе поменути Гардисти. Следеће двије године воде се тешке борбе на овој планини. Гардистима је у борбама помагао 65. Заштитни пук из Хан Пијеска који је чувао ГШ ВРС и учествовао у сложенијим операцијама и борбама.
С друге стране, као што сам поменуо муслимани су често слали јединице састављене од вјерских фанатика који су гинули у таласима, јер им је сав тај простор током већег дијела рата био занимљив, иако није био битан за деблокаду Сарајева, већ само због евентуалног изласка на Дрину и спајања са Гораждем. Дакле, на наше положаје нападале су формације као што су Црни лабудови, Џамијски голубови и сличне. У Црне лабудове могао је да уђе само муслиман до 21 године који је најмање два пута био рањаван са познавањем Курана и свакодневним практиковањем вјере. Причали су ми учесници догађаја да су неке похватали а неки да су извршавали самоубиство. Па има анегдота, да је један од Лабудова залутао и стопирао аутобус са нашим војницима.
Треба поменути да је 15. априла 1994. године у истој минути у зору од гранате погинуло 15 младих војника.
Крајем октобра 1994. године муслимани су покренули велику офанзиву на Трескавици која је уз обостране губитке завршила без успјеха.
Следеће године средином јуна покренута је велика офанзива АБИХ ради заузимања тих простора. Ту су биле муслиманске формације као што су Џамијски голубови које су нападалe кaо дрогиранe. Са Гардом су били и припадници Заштитног пука, а како они сами кажу Вукови са Дрине су им спасили животе. Ваљда је тад и Младић био на том положају.
Такође током те године један вод Белих Вукова је вратио изгубљене ровове на Трескавици и нанијео губитке непријатељу. Тада су међу лешевима погинулих добар дио чинили Арапи.
Гарда је имала и задатак чувања Коридора током одбране Босанске Крајине од ХВ, ХВО и АБИХ.
Последње борбе на овој планини, а вјероватно и у цијелој БиХ су се водиле крајем октобра и почетком новембра 1995. године када је била офанзива АБИХ и када су наши доживјели пораз.
Тада муслимани овладавају Бјелашницом и Трескавицом и заробљавају 7 тенкова, више оклопних возила и камиона, 20 минобацача...
Одмах након тих борби почиње двадесетодневна мировна конференција у Дејтону.
У Дејтону добијају коридор до Горажда стварањем општина Устиколина и Устипрача од дијелова општина Фоча и Пале, које су ушле у састав ФБиХ. Дакле, за преговарачким столом добијају оно што нису успјели у силним офанзивама.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Nov 2011, 21:50 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
Citiraj:
Што се тиче почетног формирања војске, истина је да су јединице као што су Бањалучки корпус ЈНА трансформисане у корпусе ВРС. Из угла ЈНА Хрвати и муслимани су били сепаратисти који су прегласали Србе на референдуму. Зашто би Срби пристали да им се понови 1941. година? Али наглашавам да није све било бајно, јер су поједини официри ЈНА продавали оружје или непријатељским снагама или имали дил са разним трговцима оружја. Знам за случајева разоружавања официра и војника ЈНА од стране ВРС који су се са наоружањем и опремом враћали у касарне новоформиране Војске СРЈ-а.
Хрвати да нису били спремни за рат неби се ХОС постројавао на стадиону у Љубушком у јесен 91.године и припремао оснивање јединица. А територијалне одбране су прерастале у организоване војне јединице са официрским кадром или из војних јединица из Републике Хрватске или из хрватског официрског кадра бивше ЈНА. Није то била руља и хрпа како је представљаш. Било је ту школованог командног кадра уз као што сам написао официре који су имали искуство у рату у Хрватској 91.године.
Незнам зашто негираш учествовање ХВ у рату у БиХ? Ево мени као Србину схватљиво је да су помагали свом народу у БиХ, иако је то чин агресије на другу земљу. С друге стане Војска Југославије није активно учествовала у рату у БиХ. И прије сплитског споразума између Алије и Фрање, хрватска војска је ратовала у Босни, и против Срба и муслимана (Ускопље 93.)
У сукобу на Купресу су поред хрватских локалних јединица из Томислава, Ливна и Посушја и локалних Срба, учествовале и јединице ЈНА и хрватске бригаде из Сплита, Осијека и Вараждина.
То је било 3. априла и нападнута су српска села Горњи и Доњи Малован. Сијековац је био 7 дана раније. Убиства у Броду су вршиле јединице из Хрватске састављене од муслимана и шиптара (јединица Ханџар). Било је прелазака и регуларних и паравојних формација из Хрватске у БиХ. Они би или замјенили обиљежја на униформи или се као што ти написа пријавили као добровољци, али каква је разлика. Имали су наоружање и опрему коју су донијели са собом. Такође зна се да су ХВ и ХВО имали заједничку команду. Јел Праљак у исто вријеме био и генерал ХВО-а и представник МОРХ-а? Петковић је такође био под командом Загреба. Дакле евентуално би замјенили униформе али за све Хрвате команда је била у канцеларији Туђмана и Шушка. Суђења за Ахмиће и ХБ шесторци у Хагу су открила доста ствари. Мени је криво што се ту спомиње само агресија и злочини над муслиманима, али тако је како је. После догађаја у Броду и на Купресу тек после мјесец дана почиње званично рат у БиХ.
За посавску битку биле су ангажоване и јединице ХВ и не видим шта је ту спорно. Не говорим о Хрватима који су дошли у родни крај као добровољци , већ је ту било и војника ХВ (ЗНГ из Загреба, Велике Горице, Осијека и Славонског Брода). Посавина је пала због велике важности за Србе, а не по глупим причама протјераних Посављака и муслимана из Сарајева због издаје од стране Бобана.

Што се тиче Мркоњићa у операцији Јужни Потез погинуло су 42 хрватска војника (ту су биле од елитнијих јединица две гардијске бригаде из Хрватске и три гардијске бригаде из ХВО уз придодате јединице из МУП-а, разне специјалне и диверзантске групе). То сам нашао на једном хрватском сајту а има и на хрватском дијелу Wikipedie. Око 8000 војника је било укључено а с друге стране дупло мање припадника јединица које су биле сачињене од Српске Војске Крајине. У јамама је нађено 400 погинулих и убијених Срба(и цивили и војници). На терену је био Кораде који је био психопата што се показало и у послератним догађајима, па се сматра да је он наредио злочине. Шта ће показати каснија суђења видјећемо.
Ту има и митова па 4.гардијска сматра да се борила са Аркановцима, а ХВО гардисти из "Анте Бруно Бушић" са Пантерима.

Што се тиче Уне, она је набрзину организована да би се помогло муслиманима који су на сваком дијелу фронта били потискивани. Лоши теренски услови, цијелокупно наоружање Банијског корпуса СВК је ту било, минирани мостови су допринијели да акција буде осуђена на пропаст.

Операција Вргањ је осмишљена након уласка Готовине у Грахово и Гламоч. Напад на ту линију фронта требао је да се усклади са нападима на другим дијеловима ратишта. ВРС су довлачиле трупе и чекао се исход преговора у Женеви 3.августа. Напад је планиран за јутро 5.августа. Када су ХВ и ХВО које су 8 мјесеци гомилале трупе на том подручју кренуле у напад, ВРС је остала по наређењу на почетним положајима и касније се повлачила (осим противнапада 12. августа и пресјецања цесте Грахово-Книн). Као што написах заказале су обавјештајне службе, иако је план био добар и неизведен напад је касније проузроковао војне неуспјехе.

Споменуо си Херцеговину. Што се тиче повлачења главнине ЈНА то је писао форумаш поријеклом из долине Неретве и описао је остављање Срба на циједилу. Сад нећу улазити у то колико је то било услед политичке одлуке СРЈ-а јер је формирањем нове државе и војске ЈНА престала да постоји (А и у мају је основан Херцеговачки корпус од дијелова корпуса ЈНА који су дјеловали на подручју Херцеговине). Дакле та трансформација се обавила мјесец дана прије хрватске акције у јуну у том рејону . У акцији Липањске (јунске) зоре гдје су Хрвати преузели контолу над Неретвом учествовале су и јединице из Хрватске а с друге стране била је ВРС и локални Срби уз помоћ добровољаца из Србије(војници из Ваљева и Ниша ако се не варам који су остали на херцеговачком ратишту, можда гријешим, па нека ме исправи Етаоин). Требиње се покушало узети, јер је већ узет дио Поповог поља, а и наслоњеност општине и на Конавле и на Западну Херцеговину ишла је у корист Хрватима јер би тако дефинитивно заштититили Дубровник. То је била акција Хрватске Војске након претходно поменуте, и одвијала се у јулу 92. године (Операција Тигар) а циљ је била и контрола над Поповим Пољем у Босни и Херцеговини.
Већ сам поставио документ о планираној операцији Бурин на крају рата (дакле када се већ ратна срећа промјенила), и када је Хрватска протјерала Србе из Крајине.
http://hercegbosna.org/forum/download/file.php?id=1018
Што се тиче изведених операција око Невесиња. Прва је операција Бура (спомиње је и Праљак у својим документима, наредба је потписана од Миливоја Петковића у Чапљини) у новембру 92. године. Нападало се 5 дана на Невесиње од стране хрватских јединица и АБИХ. Шта им је био циљ и што су гинули ако нису имали жељу да га узму?
А сајт који си ми желио поставити је вјероватно овај:
http://tonidecuba.jimdo.com/bitke-i-ope ... a-jesen-94
То је напад две године касније. Ту признају губитке а у вези неуспјеле акције сам чуо да оптужују ХВО за цинкање. Такође признају да су наручивали од Срба гранатирање хрватских положаја (ви сте радили обрнуто у Средњој Босни). Има ту и она анегдота када су припадници Херцеговачког корпуса испалили више граната од нарученог уз образложење "кућа части". Шпекулише се да им је Иран дао паре за одбрану Мостара и Подвележја.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Nov 2011, 21:55 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
Citiraj:
да ли можеш опширније да напишеш о рату и јединицама које су ратовале на простору Босанског Грахова, Дрвара, Ливна и Гламоча. Вучем порекло одатле, а од родбине која је тамо ратовала углавном су сви изгинули. Унапред хвала.


Citiraj:
Ради се о 2.Крајишком корпусу ВРС. Оперативно подручје које је покривао је био простор између Ливна и Бихаћа (Западнa Крајина). Штаб корпуса је био у Дрвару.
Грахово, Гламоч, Дрвар, Петровац су узети без борбе на почетку рата због етнички чистог српског простора, a претходно је организована локална власт која је ушла у састав САО Босанска Крајина. То је било једино подручје гдје није одржан референдум о самосталности БиХ, јер је народ најавио да ће линчовати комисију за одржавање гласања. Прије званичног почетка рата било је ситних сукоба између српских и хрватских територијалних одбрана. Битка за стратешки важан град Купрес је била 3. априла, након што локални Хрвати уз помоћ јединица из Хрватске, страних плаћеника и добровољаца нападају српска села Горњи и Доњи Малован. Тада долазе тенковске и оклопне јединице ЈНА под командом пуковника Лисице и Купрес долази под контролу српских снага. С друге стране Ливно и Томиславград су биле већинске хрватске општине са 5 000 Срба који су или побијени или се извукли или узети као таоци који су кориштени за размјену заробљеника. Томислав је пар пута гранатиран и покушало га се узети послије Купреса, али ипак је то била хомогена хрватска општина која је у 2. свјетском рату дала највише усташа и имала највеће губитке на Блајбургу.
Дакле, формира се 2. крајишки корпус који је био најслабији од свих наших корпуса. Разлози су висока старосна доб јер су се млади због сиромаштва као и у Книнској Крајини селили у веће центре а старији остајали на својим огњиштима, лоша обученост и наоружање, велика територија коју је покривао. Рецимо читав корпус је имао између 4 000 и 5000 активних војника (колико је рецимо било у једној бригади 1.крајишког корпуса на теслићко - добојском ратишту), око 10 000 људи у резерви, те 2 500 младих војника на одслужењу војног рока. Укупно уз остала војна лица и уз мобилизацију корпус је највише могао скупити 20 000 људи под оружјем. С друге стране према Бихаћу су дејства вођена у сарадњи са Српском Војском Крајине и 1.КК ВРС. Мада већином су имали дефанзивне задатке, јер нису имали квалитетне јединице диверзантско-интервентног типа те у саставу корпуса није било више од 30 тенкова (По једном српском извору спомиње се 60 тенкова и 30 оклопних транспортера, док хрватски извори дебело преувеличавају и спомињу 100 тенкова и 100 оклопних возила)
Ово је била организација корпуса:
Други крајишки корпус ВРС

1. КОМАНДА КОРПУСА,
2. 2. БАТАЉОН ВОЈНЕ ПОЛИЦИЈЕ,
3. 2. БАТАЉОН ВЕЗЕ,
4. 172. АУТОТРАНСПОРТНИ БАТАЉОН,
5. 2. САНИТЕТСКИ БАТАЉОН,
6. 2. ИЗВИЂАЧКО – ДИВЕРЗАНТСКИ ОДРЕД,
7. 2. МЈЕШОВИТИ АТРИЉЕРИЈСКИ ПУК ПВО,
8. 2. ЛАКИ АТИЉЕРИЈСКИ ПУК ПВО,
9. 2. ИНЖИЊЕРИЈСКИ ПУК,
10. 2. МЈЕШОВИТИ ПРОТИВОКЛОПНИ АРТИЉЕРИЈСКИ ПУК,
11. 7. КУПРЕШКО – ШИПОВСКА МОТОРИЗОВАНА БРИГАДА,
12. 15. БИХАЋКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
13. 1. ДРВАРСКА ЛАКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
14. 3. ПЕТРОВАЧКА ЛАКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
15. 5. ГЛАМОЧКА ЛАКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
16. 9. ГРАХОВСКА ЛАКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
17. 11. КРУПСКА ЛАКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
18. 17. КЉУЧКА ЛАКА ПЈЕШАДИЈСКА БРИГАДА,
19. 21. САМОСТАЛНИ ОКЛОПНИ БАТАЉОН.

А ово је командни кадар:
komandant:
- general-major Grujo Borić
- general-major Radivoj Tomanić

načelnik štaba:
- general-major Mićo Vlaisavljević
- pukovnik Dušan Kukobat

načelnik operativno-nastavnog odelenja:
- pukovnik Pane Matić

načelnik odseka za popunu i personalne poslove:
- potpukovnik Antun Podobnik
- pukovnik Radivoje Kršić

načelnik organa za moral,verske i pravne poslove:
- pukovnik Mladen Skendrija
- pukovnik Dušan Milutin
- pukovnik Marko Galić
- pukovnik Marinko Gajić

načelnik obaveštajnog odelenja:
- pukovnik Milan Atlagić

načelnik sanitetske službe:
- potpukovnik Nevenka Jovičić

načelnik saobraćajne službe:
- potpukovnik Mile Domazet
- vodnik Čedo Jandrić
- potpukovnik Željko Kerkez
- poručnik Mirko Bošnjak

načelnik odseka za planiranje i finansije:
- potpukovnik Zoran Tepić
- kapetan Risto Dević


2. mešoviti artiljerijski puk
pukovnik Svetko Mrđa

2. laki artiljerijski puk PVO
kapetan I klase Nedeljko Ignjatić

2. inžinjerijski puk
major Rade Novaković

2. sanitetski bataljon
pukovnik Slavoljub Marković

1. novigradska pešadijska brigada
potpukovnik Ranko Dabić

15. bihaćka pešadijska brigada
potpukovnik Miloš Babić
pukovnik Ratko Škrbić

1. drvarska laka pešadijska brigada
major Nikola Patković
pukovnik Mile Dubajić

3. petrovačka laka pešadijska brigada
Rajko Radulović
potpukovnik Mićo Đapa

5. glamočka laka pešadijska brigada
potpukovnik Živko Petrović

9. grahovska laka pešadijska brigada
potpukovnik Milorad Vulin
potpukovnik Božidar Rakić

11. krupska laka pešadijska brigada
potpukovnik Jovan Ostojić
major Ranko Miljatović

17. ključka laka pešadijska brigada
potpukovnik Drago Samardžija
major Velimir Kevac
potpukovnik Vukašin Rodić

Од 1992. године на овом ратишту се мирује све до јесени 1994. године. Операцијом Цинцар, Хрвати улазе у Купрес почетком новембра те године. Тако спајају Ливно са Бугојном, и прелазе у офанзиву у Ливањском пољу. Кључ нашег пораза на том подручју су дешавања у новембру и децембру када је под притиском бомбардовања и услијед закулисаних радњи спријечен сигуран улазак ВРС у Бихаћ. У исто вријеме ХВО и ХВО на другом дијелу ратишту нападају 2.КК на подручју Динаре и Ливањског поља. Операција је завршена на католичко Бадње вече, када су Граховљани имали 200 мртвих (догађај познат као Граховачка Кадињача). Тада се ХВ утврдила на Динари одакле нису силазили до "Олује". Нико није одлазио да их скине са планине, одакле су планирали нове нападе на Босанску Крајину ради стварања предуслова за уништење РСК. Додуше долазиле су као испомоћ поједине јединице из источног дијела Српске (дијелови Дринског корпуса) те 65. заштитни пук из Хан Пијеска који је био потчињен Ратку Младићу. У априлу и јуну следеће године, у операцијама Хрватског Вијећа Одбране и Хрватске Војске "Скок 1" и "Скок 2" под њихову контролу је стављена Динара. Крајем јула падају Грахово и Гламоч. Грахово се из освете пали и уништава 3 дана. Како ми је друг који је избјегао из тог града причао, то су учиниле породице Хрвата погинулих у гранатирању са српских положаја из Грахова.
Тада се издаје наредба ГШ ВРС за покретање операције "Вагањ" ради ослобођења Грахова и Гламоча и избијања на Динару. Писао сам о томе на претходним страницама. Операција је каснила 20 сати и почео је хрватски напад на Крајину након пропасти преговора у Женеви. ВРС је успјела прекинути путну комуникацију Книн - Грахово 12. августа, након тога слиједи повлачење и губитак Дрвара, Шипова, Јајца у септембру у операцији "Маестрал". Дрвар је напуштен након прве гранате која је пала на тај град у читавом рату. Треба поменути да су претходно 28. августа муслимани сами себи разнијели пијацу "Маркале" у Сарајеву, па 30. августа почиње бомбардовање наших положаја. Тако да тада ВРС и остаци СВК ратују против ХВ, ХВО, АБИХ и НАТО-а. Младић наређује хапшење припадника међународних снага и њихово везивање за циљеве бомбардовања. У међувремену оборена су два француска авиона а пилоти одведени у ГШ ВРС (Код Мркоњића је у јуну оборен Ф-16 а амерички пилот спашен, а по том догађају је снимљен онај дебилни филм "Иза непријатељских линија" http://www.imdb.com/title/tt0159273/). Тада "Фактор мира и стабилности" шаље Станишића и "Јединицу" да спасавају странце. Бомбардовање је прекинуто после две седмице када је ВРС уклонио тешко наоружање изнад Сарајева. На другом крају ратишта Муслимани узимају Велику Кладушу од Фикрета Абдића те улазе у Петровац, Сански Мост, Кулен Вакуф и Кључ. У следећим противофанзивама губе Сански Мост и наша војска долази до улаза у Кључ у октобру. Ту је ратовала Српска Добровољачка Гарда. Муслимани ту имају помоћ НАТО-вих снага које су биле ангажоване да штите "плаве шљемове", али опет трпе поразе. У прилог им иде пад Мркоњића и излазак Хрвата на ХЕ Бочац (23 километра од Бањалуке) средином октобра. Послије пар дана Хрвати доживљавају пораз у операцији "Уна" гдје су им разбијене специјалне снаге из Сиска. Ту је крај рата. За мјесец дана је потписан мировни споразум у Дејтону.
Дакле пад западнокрајишких општина се није могао спријечити из по мени једног од следећих разлога:
-војни разлог (слаба обученост и наоружање тамошњих јединица, као и у одлучујућим биткама слаба координисаност са осталим корпусима)
-геостратешки положај (Хрвати су користили тактику освајања високих планинских висова са којих су контролисали градове. То је оно што смо ми радили током рата и контролисањем сарајевских брда, Мајевице, Озрена имали на нишану Техеран, Тузлу и остале важније непријатељске градове)
-политички разлог (Срби нису могли добити више од 49% територије у Дејтону па је политички врх процијенио да је боље изгубити градове војно уз повлачење без великих губитака него предати територију за столом (а што су додуше и урадили када су у питању сарајевска предграђа)). Проблем би био објаснити народу мирну предају вјековних српских општина одакле је било знаменитих Срба као што су Момчило Ђујић и Гаврило Принцип.
-Један занимљив разлог који је прије пар година у интервјуу споменуо бивши послијератни премијер Републике Српске Рајко Касагић. Наиме за пад Петровца и Дрвара оптужује Радована Караџића који им се тако хтјео осветити, јер су 1945. године партизани из тих мјеста побили црногорске четнике међу којима је било и 50 Караџића из Радовановог села.

О садашњем стању у општинама које си поменуо цитираћу ранији пост.

http://www.srpskatribina.net/forum/view ... 83#p239449

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 03 Nov 2011, 12:13 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Jun 2009, 08:16
Postovi: 555
Lokacija: Бања Лука
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=1b57VrShCJw[/youtube]


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 21 Nov 2011, 01:32 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
http://rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=50036

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 27 Nov 2011, 13:23 
OffLine
Majstorski kandidat
Majstorski kandidat
Korisnikov avatar

Pridružio se: 29 Mar 2009, 23:57
Postovi: 353
Ova tema treba da se obeleži i da uvijek bude na vrhu pdf istorija.

_________________
http://www.youtube.com/watch?v=b2jpamLZW3g


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 25 Dec 2011, 17:07 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
http://www.mondo.rs/s228609/Info/ex-YU/ ... ravdu.html

Нисам знао где да поставим.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 07 Jan 2012, 19:14 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Slika

Споменик палим борцима Петрићевца, откривен прије два мјесеца.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 09 Jan 2012, 12:29 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 02 Jan 2012, 11:58
Postovi: 58
Hoce li opet doci do osnivanje ove vojske?
Ne znam zasto su je ukidali i zasto su ljudi pristali da ona postane proslost.
Ne moze covjek biti pametan. :scratch:


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 30 Jan 2012, 02:12 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
http://www.youtube.com/watch?v=SKKCeWrfd8Q

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 30 Jan 2012, 04:33 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 10 Dec 2010, 00:25
Postovi: 3262
Lokacija: Република Српска
Jugoslavija1 je napisao:
Hoce li opet doci do osnivanje ove vojske?
Ne znam zasto su je ukidali i zasto su ljudi pristali da ona postane proslost.
Ne moze covjek biti pametan. :scratch:


Ako zatreba, šta bi trebali da sedimo i čekamo nož pod vrat i viljušku u oko!?


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 30 Jan 2012, 07:22 
OffLine
Bič božji
Bič božji
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Okt 2010, 18:53
Postovi: 10613
Lokacija: Uvijek na pravom mjestu u pogrešno vrijeme!
dukicas je napisao:
Jugoslavija1 je napisao:
Hoce li opet doci do osnivanje ove vojske?
Ne znam zasto su je ukidali i zasto su ljudi pristali da ona postane proslost.
Ne moze covjek biti pametan. :scratch:


Ako zatreba, šta bi trebali da sedimo i čekamo nož pod vrat i viljušku u oko!?

Vjeruj mi bez adekvatne obuke.....takvu vojsku ni neprijatelju ne bi poželio.

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 30 Jan 2012, 12:14 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 31179
Lokacija: Je Suis Ahmed
Ovo što je Dante prenio meni više liči na prepričavanje nekog istoričara, nego na bivšeg borca, mislim OK ima elemenata da se sazna nešto novo. Ali ono što ja očekujem jeste da kao bivši borac opiše neku akciju ili operaciju u kojoj je lično učestvovao, a ne parafraziranja događaja 1991-1995.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 02 Mar 2012, 17:32 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
http://www.frontal.ba/cyrl/?page=2&kat=1&vijest=59196

Слава му!

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 446 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4, 5 ... 23  Sledeća

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs