nepokoreni je napisao:
Argument? Pa ovako SFRJ je bila osnivač bloka Nesvrstanih, učestvovala u UN misijama širom svijeta, bila je faktor stabilnosti u pregovorima. Dalje, imali smo uvijek prozor u svijet u vidu zapadnih filmova, časopisa, publikacija, muzike koji su izlazili i kod nas. U našim filmovima su u koprodukcijama gostovale najveće filmske zvijezde Holivuda tad ( U Nišu je odsjedala Elizabet Tejlor, a na Brionima Sofija Loren) Naš crveni pasoš je prolazio svuda, naše škole su bile priznate i naši inžinjeri i preduzeća su gradili pola Azije i Afrike, imali smo licence za proizvodnju zapadnih automobila i remont aviona....jedna od najjačih rok scena i sportska sila u Evropi i svijetu. Baš smo ono bili zatvoreni i zatucani, sad nam upališe svjetlo....
Вас двојица очигледно не читате добро оно што пише.
Комунизам који је 1945. године преузео власт у земљи, је одвојио земљу од европских интеграција које су уследиле након 1945. као последица нужде (а не воље) услед "Хладног рата".
Да је Југославија остала ван дохвата комунизма, она би морала као и друге европске земље које нису биле комунистичке да се препусти европским (а врло могуће и евроатлантским) интергацијама.
То што смо ми имали добре спортисте и (по нашем укусу) добру музику и што је у Нишу одседала Елизабер Тејлор не значи ништа. Северна Кореја данас у појединим дисиплинама има добре спортисте, рок музика нам је и данас релативно квалитетна, а у Бања Луци је одсео принц Алберт од Монака.
То је све сјај и бљештавило, али шта држава има од тога?
Ниво демократије у Краљевини Југославији пре 1941. године није био ништа мањи или већи него ниво демократије у Аустрији, Данској, Финској, Италији, итд. Где су данас ове земље у политичко-друштвеном систему, а где смо ми (гледајући целу некадашњу СФРЈ)?
Горе поменуте земље су из ауторитарних система (Аустрија из тоталитарног) прешле у демократске политичке системе са развијеним вишестраначјем и на основу таквог система које су градиле успеле да створе неопходну политичку и институционалну структуру за успешну привредну структуру (развијене и стабилне институције), политичке партије са развијеном структуром и основом у историји земље и сталешке (грађанство- сељаштво, црква-секуларизам, конзерватизам-либерализам, град-село, итд.) поделе њених становника из чега је произашла јасна политичка подела и један политички релативно образован бирач што је допринело успешној изградњи државних институција које уствари и чине једну државу. Значи,
да би се створио успешан привредни систем неопходна је стабилна политичко-институционална структура, а не обратно као што овде неки пишу. Политика је покретач свега у земљи. Била, јесте и биће. Економија је њен битни део и данас у земљама које имају изграђене политичке структуре и институције, економија полако преузима примат од политике.
Ми смо падом у комунизам управо истргнути из стварања тих стабилних политичких-структура, па смо из једног ауторитарног режима прешли у тоталитарни (од 1944. до негде 1960.), па из тоталитарног у ауторитарни (до друге половине 80-их) и онда из тог ауторитарног у постдемократско вишестраначје тј. политичку културу које уствари и нема, него покушава тренутно да се изгради, али опет на погрешним основима (националиста-антинационалиста, патриота-издајник, итд.).
Ово није никаква замена теза, него чињеница. Нису земље бивше Југославије ту где јесу, зато што се 1991. године нису разишле у миру, него зато што је 1991. година последица 1945. године. Није народ нико научио да се разиђе у миру и демократији (нити је то у комунизму могао да научи), него онако како се и састао: У крви.
Што се тиче "Покрета несврстаних" то је једна најобичнија политичка шарена лажа једног диктаторског режима и ја не могу да верујем да још постоје људи који чланство у том покрету виде као позитивну ствар. У време "Хладног рата" небитне земље (попут Египта, Етиопије, Венецуеле, итд.) стварају трећи покрет, који је уствари потпуно небитан у глобалној политици. Уместо савеза са нпр. Немачком, Француском и сл. народу у Југославији је некакав савез са Етиопијом представљен као врхунац дипломатског достигнућа 20-ог века.
Која је то одлука од светске важности од 1945. до 1990. а да су земље које нису биле део НАТО-а или Варшавског пакта имале утицај на исту? Ја не знам ни једну.
На крају крајева, то је један леп приказ управо те неизграђене политичке културе о којој сам се расписао, а која је највећи кривац за многа дешавања на нашим просторима. Друговање једног диктатора са масом других диктатора у земљи се доживљава као успех и пун погодак. И у Северној Кореји се данас радују када прикажу како њихов лидер другује негде с неким и мисле да је то права ствар.
Да трагедија буде већа, у Србији и дан данас продају ту исту причу са "Покретом несврстаних" и приказују је као шансу и могућност за успех и просперитет државе. Покрет који никада није значио ништа било ком озбиљном политичком играчи, ни данас не значи нигде ништа и неће никада ништа ни да значи. Међутим, да би се то разумело треба бити и образован у сваком па о у политичком смислу. (Додаћу још да и Србија, Б/Х, Македонија, ЦГ, итд. и данас учествују у УН мисијама широм света).
И још да додам, није наравно комунизам једини кривац за то. Написао сам већ да ту постоје и други фактори који сежу у још даљу историју нашег народа, али је комунизам свакако један од највећих криваца јер нас је задесио баш у оној временској прекретници када су многе земље које су остале ван комунизма успеле да изграде своје демократске системе и институције, као основу релативно доброг система функционисања државе, привреде, грађана, итд.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
