banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 28 Mar 2024, 13:13

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 74 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4
Autoru Poruka
PostPoslato: 06 Jan 2011, 22:04 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 24 Jun 2005, 02:03
Postovi: 7347
Lokacija: Бања Лука
долазио ми у кућу, прави Турчин из Турске и један "наш" што ради тамо са њим. :D
баш смо причали о томе, и вели да постоји чак и доза нетрепељивости између "бијелих" и ових тамнијих Турака. :D

а немам појма сад који је, знам само да је турска серија и да има лик са плавим очима.

_________________
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема...
Ногом ћеш ступит, можда, поганом?
Дрзнеш ли даље?...

Ал' један израз, једну мисао
Чућеш у борбе страшној ломљави
"Отаџбина је ово Србина!..."


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 06 Jan 2011, 22:07 
OffLine
Pripravnik
Pripravnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Okt 2010, 19:40
Postovi: 178
Lokacija: Šeher Sarajevo
OK ali ja nisam u Turskoj niti sam ja Turcin pa da ucim tako :)
prof koji mi predaje taj predmet bas kaze...."vise smo braca i rodjaci sa Srbima, Hrvatima i ostalim Slavenima, nego sa Turcima, Rusima, a to sto smo mi stoka i sto nam je ostalo one slavenske krvi pa bi smao da ratujemo i ubijamo se, to je druga stvar, ali zapamtite veci ti je rodjak Srbin i on ti je vazniji sa Turcinom neces zivjeti a sudjeno ti je sa Srbinom da zivis..."
e pa zato valjda trebamo biti malo realni i sagledati stvari kakve su bile...

ne mislim na Gumus mislima na Onura iz hiljadu jedna noc, Sehrzada, Kan folovi golovi xD
a sto se tice toga jel znate da danas u Istambulu vise od pola stanovnika nisu pravi Turci, dosta ima Bosnjaka, onda ljudi iz tog arapskog svijeta...
kad su dosli A-U ovi nasi iz Bosne bjezali mislili tamo ce im biti bolje...
joj kud i moj dedo nije otiso xD
ne bi sad moro gledati Tihija, Dodika, Baketa i ostalu kompaniju...

_________________
"Molimo te Gospodaru da tuga bude nada, da osveta bude pravda, da majcina suza bude molitva, da se više nikom i nikada, ne ponovi Srebrenica. Amin..." ;(


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 06 Jan 2011, 22:17 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 09 Mar 2010, 21:48
Postovi: 5457
samir825 je napisao:
ne mislim na Gumus mislima na Onura iz hiljadu jedna noc, Sehrzada, Kan folovi golovi xD

Ne ti, za Alexandra sam rekao da kad je pomenuo turčina plavih oka, garant je mislio na onog iz gumuš :mad:

_________________
A MAN'S GOT TO DO WHAT A MAN'S GOT TO DO!!!


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 06 Jan 2011, 22:20 
OffLine
Pripravnik
Pripravnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Okt 2010, 19:40
Postovi: 178
Lokacija: Šeher Sarajevo
aaaa izvini pogresno shvatio ;)

_________________
"Molimo te Gospodaru da tuga bude nada, da osveta bude pravda, da majcina suza bude molitva, da se više nikom i nikada, ne ponovi Srebrenica. Amin..." ;(


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 10 Jan 2011, 01:04 
OffLine
Stara kuka
Stara kuka
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Feb 2008, 23:04
Postovi: 7327
Lokacija: Satriale's Pork Store
samir825 je napisao:
Drugo je to kako ih je gledala i kako ih je nazivala bitno je sta su oni bili i kako su se oni izjasnjavali i osjecali :) a po tom misljenju, onda svaki sutanak Bosnjaka bio je ustanak Turaka protiv Turaka, Hrvata je bilo malo pa nije ni bilo sutanaka logicno je da je jedino Srpski narod dizao ustanke i time se vi ponosite...a koliko se ja sjecam iz skole raja je bila SVO seljacko stanovnistvo u Osmanskoj carevini, mislim tacnije u BIH po Osmanskom carevinom, sto znaci i muslimani (kako ti kazes Turci) i svi ostali....
i ne moguce da su Bosnjaci sami sebe gledali kao Turke ako su se oni izjasnjavali kao Bosnjaci ;)


За твоју информацију дотична помињана господа су се изјашњавали као Турци и то из врло простог разлога, који је у Турској на снази и данас:
Сви муслимани на тероторији државе Турске су Турци. То пише у турском уставу данас а тако је било и онда. Такође и муслимани на територији Босне су се изјашњавали као Турци. Такође у шиптари у Албанији и на Косову су се изјашњавали као Турци, што може врло лако да се утврди закључцима Берлинског конгреса и Прве призренске лиге.
Зашто спомињем шиптаре? Зато што је тако било и у Босни.
Хвала и довиђења.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 10 Jan 2011, 14:09 
OffLine
Pripravnik
Pripravnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Okt 2010, 19:40
Postovi: 178
Lokacija: Šeher Sarajevo
hahaha joj joj al ste zapeli...uredu bio sam Srbin, pa sam bio Turcin, sad sam Bosnjak jel ti smeta???
mozda sutra aBd budem Tunguz, pa budem kloc...sta ti imas s tim imam pravo sa svojim zivotom da radim sta hocu...
Ako sam peder, peder sam, sto me bijes????(sta je bilo u Beogradu)
ako sam Turcin, Turcin sam sto me ubijas????
ako vjerujem u bandere, sta ti imas protiv????
ne mozemo svi biti kao i vi ljudi shvatite, postoje razlicita misljenja, ideologija...
neces me natjerati da budem Srbin pa da si 100 puta toliki i dzaba pokusavas...
imam pravo da se izjasnjavam kako hocu i ne mozes mi to osporiti...

sto ste pobrisali ove postove vezane za onaj nacionalisticki klip :D
joj jeste maheri, hocete nazor da budete demokraticni...(bar da tako izgleda) ;)

_________________
"Molimo te Gospodaru da tuga bude nada, da osveta bude pravda, da majcina suza bude molitva, da se više nikom i nikada, ne ponovi Srebrenica. Amin..." ;(


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 24 Jul 2013, 21:01 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 14 Maj 2010, 23:46
Postovi: 27
Slika

Slika

Сердар Шкрњо (Филип) Кусовац, војвода Ђуро Матановић, војвода Миљан Вуковић, архимандрит Нићифор Дучић, војвода Крцо Петровић, војвода Марко Мартиновић, војвода Илија Пламенац.


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 06 Nov 2013, 23:36 
OffLine
Početnik
Početnik

Pridružio se: 14 Maj 2010, 23:46
Postovi: 27
Проглас поглавара и војвода васколиких босанских устаника уједињења Босне са Србијом

Проглас народа Босанског

Кад смо разумели за берлински састанак трију сила савезница а знајући да се искупише судбе наше ради, ми представници усталога народа за ослобођење погажене и потлачене Босне, опуномоћисмо нашега пријатеља господина Божидаревића Веселицког, те је подне нашу изјаву канцеларима трију царева, у којој изложисмо умерене захтеве наше, да би за време престала крв и био крај узајамном тлачењу и пустошењу; ми тражисмо примирје не што клонусмо борећи се и од турског мача страхујући; тражисмо га цигло из очајања, гледајући обескућени народ и његове патње над патњама. Закуцасмо на вратима, да нам се подаре четири олакшице из моћнијих руку владалаца, који у својим областима бране и животињу бити и требити оваквим мукама и страхотама, као што их ми од векова подносимо; тражисмо, да се што пре ставе измеђунас и дивљих Турака, еда би народ што скорије главу подигао и сигуран животом и имањем заорао плугом унесрећну земљу, да исхрани измождену чељад и да га зима опет не затече гола на гариштима и по збеговима;тражисмо примирја, јер се надасмо да ће усталачко заузимање много моћних царева приклонити султана и владу његову, да нам тешки живот олакша, и да ће та тако силна и велика царства моћи пожурити порту, да те своје обавезе и испуни.
Али се ето преварисмо у мислима у надама нашим. Докле силе наваљиваху, да краја буде нашимневољама, а опет порта да се обезбеди ова црна, нама до Бога пропиштала земља, дотле сами Турци показаше целом свету и јасно и грозно са чега се диже Херцеговина, Босна и Бугарска. Каква ужасна и грозна дела починише они сад, не бојећи се Бога, ни суда светскога, не стидећи се сила посредница и не марећи што у областима царства горе устанци са њихових и онако већ превршених злочинства.
Извршише зверску сечу над невином нашом браћом у Приједору, посекоше безмоћне старце, жене идецу нашу, који се од силе разузданичке скрише у лузима и по гудурама.
Учинише другуги покољ витлејемски, на земљи европској, исекоше пуну школу невине мушке и женске дечице у Клисури.
Искасапише посланике немачког и француског сред многољуднога и заштићенога Солуна, на очигледи војске и власти, са знањем и наредбом самога валије.
Та дигоше руку и ван самога Султана и на онај га свет отправише, и то учинише учене хоџе, софте, муфтије, исповедници онога корана, на ком су силу своју засновали, и по којем и нама хришћанима суде иправду деле.
И после оваквих ужасних и зверских призора, можемо ли опет ићи у куће самовољним, развратними безаконим Турцима, која би хришћанска и образована држава хтела и смела остављати нас под дивљом и необузданом владом валија и других покварених чиновника турских, које Стамбол купи по далеком Анадолу и овамо их шаље, да нас злостављају сваком глобом и потвором, који не задрхташе дижући руке на Султана и везире његове, како ли ће они моћи бити поуздано јемство за рајине олакшице, које потражисмо за мир ипоредак у далекој забаченој Босни.
Узалудних нада и обмана беше изобила. Ми захваљујемо племенитом заузимању великих царева за нашу горку судбину. Али пред оваквим поквареним фанатицима не положисмо оружја, док је међу нама једне пушке, једне сабље, једне главе на раменима. Не може нам се пребацити да нисмо молили и чекали, да смо пренаглили; ми викасмо и ваписмо толико пута из нашега сужањства, и свет беше глух; ми устајасмо да бранимо главе наше нејачи, а крштени душегупци и пријатељи турски називаху нас бунтовницима; ми молисмо моћне цареве, те се заузеше за ојађени живот наш, али и њихов моћан глас оста непослушан, мада све беше притврђено самим Султаном и високом портом његовом; ми молисмо помоћ брзу, одсудну, а нас ето сред сече и пламена теше мирољубљем и олакшицама из руке мучилачке, тражисмо милосрђа правде ради и човечанства, а ево нам је још и дан данас једини наш савезник Господ Бог.
У име тога нашег великог савезника Вога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити представници српске земље Босне, после толиког чекања и без наде на икакву помоћ решавамо: да од данас за навек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима делити судбину, па ма каква она била, проглашавамо: да се домовина наша Босна присајужава кнежевини Србији, законитом и правом прејамнику државе старих наших краљева и царева и проглашавамо нашим наследним господаром књаза српског Милана М. Обреновића IV.

Живио нам наш народ Српски!
Живео господар наш књаз Милан М. Обреновића IV.!
Живела наша државна влада у нашој престоници Београду!


У Босни 20. јуна 1876.

Војводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро Скакић, Стојан Митровић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо Ковачевић, Петар Зелковић, Стојан Вашелић, Васиљ Марић, Јово Вукобрад, Марко Баић,поп Давид Грубор, Вид Милановић, Ђоко Деспотовић, Вучен Миљуш, Јован Кнежевић, Вид Ђурић, поп Јован Пећанац, Петар Ерцег, Никола Ђаковић, Милан Ковачевић, Тодор Новаковић, Илија Шевић, Никола Медић, Никола Ћулибрк, Сава Ђуричић, Јово Шарац, Јово Мркић, Перо Дошановић, Лука Умићевић, Стеван Бањац, Марко Богдановић, Остоја Вејиновић, Ристо Дукић, Шпиро Вулин, Никола Штрбац, Јово Каран, Веиновић, Перо Гачић, Симо Давидовић, Тејо Ерцег, Тривун Бундало, Јово Мајкић, Шпиро Сладојевић, Стојан Дамјановић, Обрад Каран, Бојан Вујатовић, Станко Кременац, Лазо Дробац, Јован Грбић, Симо Умичевић, Миладин Станић, Сава Адамовић, поп Стеван Поповић, Марко Ђенадија, Давид Ступар, Пане Николић,Остоја Ољача, Перо Бабић, Лука Брдар, Раде Поповић, Марко Бајалица, Деспот Деспотовић, Нине Карлица, Миле Брлић, Димитрије Пљакић, поп Трифун Станишљевић, Пане Видовић, Јово Митраковић, Ђорђе Јовановић, Ристо Јејић, Гавро Дејановић, Нико Галоња, Ј. Шмитран.

Slika
првопотписани у прогласу о уједињењу са Србијом: Војвода Голуб Бабић


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 07 Nov 2013, 08:27 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Apr 2011, 16:14
Postovi: 3930
Lokacija: Fabrika teškog naoružanja ' Milovan Đilas'
evo mi bliskog rodjaka na spisku, 15 po redu , inicijali J. V., samo su po obicaju napravili malu gresku u zadnjem slovu prezimena, bas sam dugo trazio ovaj spisak, ovo su mahom ustanici sa Tromedje.

_________________
Nema pregovora sa onima kojima je republika spekulacija, a revolucija zanat !


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 20 Mar 2016, 21:25 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 15 Apr 2009, 17:34
Postovi: 1155
Lokacija: Canberra
ovaj jovo vukobrat je iz sela resanovci koji danas pripada opstini bosansko grahovo
golub babic vodja ustanka je bio iz Trubara sela koje je do rata pripadalo opstini Drvar a 1995 je okupirano od strane 5 korpusa i pripojeno opstini Bihac


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 20 Mar 2016, 21:25 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 15 Apr 2009, 17:34
Postovi: 1155
Lokacija: Canberra
Српски војвода Голуб Бабић, рођен је у селу Трубару код Дрвара 7. септембра 1824. године од оца Илије и мајке Василије. Одраставши, најприје се борио против турског зулума као хајдучки харамбаша у југозападној Босни и Тромеђи.
У револуционарној 1848. години, за време Мађарске револуције, учествовао је у одреду српских добровољаца под командом Стевана Петровића Книћанина у борбама по Војводини. Вратио се у Босну и 1858. године, учествује у Дољанској буни (1857—1858), гдје му гине старији брат Божо.

Све до 1863. године живи у Славонији, у Пакрацу, гдје се већи дио породице Бабић преселио као и мноштво народа из Босанске Крајине након неуспјеха Дољанске буне.
У зиму 1863. године долази са породицом у Ђаково, на позив бискупа ђаковичког Јосипа Јураја Штросмајера, гдје живе неколико мјесеци под његовом заштитом, а потом се пресељава у Србију, због страха да га аустријске власти не предају Турцима, али и због бискуповог притиска да пређе на католичанство, на шта му је Голуб одговорио: „Ми смо, баш због вјере, оставили и жене и дјечицу, свој завичај и оно мало сиротиње. А кад би хтјели вјером преврнути, прије би се потурчили, па би у својој земљи живјели слободно као и бегови“. Од 1864. па све до 1875. године живи са породицом у Србији, у селу Стублине код Обреновца, гдје их је смјестио прота лознички Игњатије Васић, пошто је у Србију прешао код Лознице.

Августа 1875. се враћа у Босну са своја три брата: Миланџом, Павлом и Петром, и диже народ на устанак у Црним Потоцима, између Дрвара и Босанског Грахова кад је и изабран за вођу устаника на простору југозападне Босне.
Већ до 15. септембра 1875. године имао је чету од 25 људи, а до краја мјесеца одред од око 150 људи. Устаничка војска је сваким даном бивала бројчано јача и боље наоружана. Илија Гутеша му је из Беча послао 315 пушака „острагуша“ и 6 центи барута, које му је у Србију донио Симо Бањац. Да би објединио руковођење борбама на сектору којим је руководио, формирао је главну управу устанка: главно управитељство јужнобосанског устанка, као централно руководеће тијело. Врло брзо је стекао повјерење, ауторитет и углед међу устаницима, а на борбеном плану постигао је значајне војничке успјехе.
Био је велики присталица и поборник герилског ратовања. Ослобођена је територија од Лике до Бјелаја (са Унцем, данашњи Дрвар) и од Динаре до Ливна и Гламоча.

Заједно са својим седамдесет једним четовођом потписао је 2. јула 1876. године Проглас за уједињење Босне са Србијом. Кад је 4. августа 1877. године доживио војнички пораз код Седла, а устанак био угушен, прешао је у Лику и одатле све до марта 1878. организовао мање герилске нападе на Турке у Босни и Тромеђи. Исте године изабран је, на устаничкој Скупштини одржаној у Тишковцу, за делегата на Берлинском конгресу (1878) заједно са Васом Видовићем, али не одлази у Берлин због настојања Кнежевине Србије да се ничим не замјери Аустроугарској монархији.
Улазак аустријске војске и окупацију Босне и Херцеговине прихватио је помирљивим односом и држањем те се предаје трупама у Србу.

Једно вријеме био је у служби нове власти у Бихаћу, прихватајући то као привремено и тренутно боље рјешење од турске власти.

Веома престижно одело, које је Голуб Бабић носио у устанку 1875. године (види фотографију), исти је добио због својих изузетних ратничких заслуга, а носио га је пре њега војвода/сердар Милован Павасовић (у устанку 1715. године), да би следећи српски јунак, који је због борбености и храбрости, добио част да носи ово старо одело од Српске православне цркве „Светог Петра“ (у Доњем Тишковцу) био четнички војвода Бранко-Бране И. Богуновић (1911-1945).

На Никољдан, 19. децембра 1910. године, војвода Голуб Бабић је умро у Сарајеву, у 87-ој години.
Непознати аутор некролога написао је: „Од ране своје младости с оружјем у руци борио се за своју потиштену браћу. Није било оружаног покрета у коме он није судјеловао...“


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 22 Mar 2016, 08:33 
OffLine
Veteran
Veteran
Korisnikov avatar

Pridružio se: 14 Apr 2011, 16:14
Postovi: 3930
Lokacija: Fabrika teškog naoružanja ' Milovan Đilas'
ozna je napisao:
ovaj jovo vukobrat je iz sela resanovci koji danas pripada opstini bosansko grahovo

covjek iz Resanovaca koji se bavi izucavanjem porijekla stanovnistva mi tvrdi da je ovaj Jovan Vukobrat iz sela Plavna kod Knina ( na samoj tromedji iznad koje su cuveni Crni potoci), inace i jedni i drugi Vukobrati su u rodjackoj vezi sa nesto daljim porijeklom iz Ocestova takodje kod Knina.tako da mi je svejedno :D

_________________
Nema pregovora sa onima kojima je republika spekulacija, a revolucija zanat !


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 22 Mar 2016, 12:11 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 15 Apr 2009, 17:34
Postovi: 1155
Lokacija: Canberra
Vecina stanovnika Resanovaca vuce porijeklo iz Plavna Kod Knina,valjda su u nekoj seobi odozdo dosli bar takvo postoji usmeno predanje
isto predanje kaze da su neki spustili juznije u Brela kod Makarske gde su ih Mlecani prevodili na katolicanstvo


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 05 Apr 2017, 17:15 
OffLine
Majstor
Majstor

Pridružio se: 15 Apr 2009, 17:34
Postovi: 1155
Lokacija: Canberra
БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНЦИ: САН О СЛОБОДИ И УЈЕДИЊЕЊУ


Деветнаести вијек за Србе у Босни и Херцеговини био је вијек сталне социјалне борбе против муслиманских феудалаца, борбе за равноправност и национално ослобођење и уједињење.
Пише Борис Радаковић

Тежње за национално ослобођење Срба с лијееве стране Дрине најсажетије је изразио Филип Вишњић, српски гуслар из источне Босне:

„Дрино водо племенита међо,
Измеђ’ Босне и измеђ’ Србије,
Наскоро ће и то вријеме доћи,
Кад ћу ја и тебека прећи,
И честиту Босну полазити!“

Док је Карађорђе ослобађао Шумадију, Срби Босне и Херцеговине као добровољци одлазили су под Карађорђев барјак или су дизали устанке покушавајући да се ослободе и да допринесу националном уједињењу. О томе колике су наде полагане у српске устанике са вождом Карађорђем на челу, говори и ова јадиковка босанског фрањевца Ивана Фране Јукића:

“Ах, Карађорђе, моја рано! Велика је била мисао твоја, голема намјера! Судбина клета смела те је, а друкчије не би мене сад овуда барбари овако немило гонили, да се на коњу уздржати не могу”!

Послије пропасти Првог српског устанка, у Босни и Херцеговини долази до двоструких сукоба. Борбе хришћана за социјалном правдом и реформама које је Цариград настојао да спроведе, пратио је отпор домаћих муслимана. Они нису хтјели да пристану на реформе јер би то значило укидање многих њихових привилегија. Учесталим насиљем и самовољом босанско-херцеговачких бегова над српским кметовима, стално је долазило до буна и одлажења српског становништва у Србију или на територије под влашћу бечког ћесара.

Немири у османској царевини привлачили су пажњу европских сила, па је Порта да би спријечила њихово мијешање објавила 1856. закон „Хати хумајун“ који је поданицима гарантовао правну једнакост. Међутим, у пракси се није смањио обим свакодневних злоупотреба, прогона и насиља над хришћанима.

Србима у БиХ остало је једино да трпе или да се буне и бјеже у Србију и преко Саве. Велики устанак дигли су Срби у Херцеговини под вођством Луке Вукаловића, старјешине из племена Зупци, који је трајао пуних десет година (1852 – 1862). Устаници су имали помоћ из Црне Горе.

Велика буна Срба под вођством Петра Пoповића Пеције, планула је крајем 1858. у Босанској Крајини и Посавини, а устаницима се прикључио и дио сељаштва римокатоличке вјероисповјести.

Срби из Босне су се обратили 9. новембра 1857. године за помоћ кнезу Црне Горе Данилу:

„Аман за бога, преставите се на бједне Србе, браћу вашу, нас невине осуђене, који смо на мјесто губитељства изведени. Ето тако стојимо ми у чељусти смрти, а нико неће да нас из њих изчупа проклети даија босански. Коме ћемо неправду ову одкрити, ко ли ће нас томе научити, него тако Свијетлом Господину и осталој свој браћи, Србину. Моли вас сав народ босански, као ваш брат Србин, тако и кршћанин.“

Ипак, оба устанка Срба, и у Херцеговини и у Босни на крају су скршени, што је довело до још већег израбљивања и насиља над српским сељацима.

Колико је био тежак положај Срба и уопште свих хришћана забиљежио је око 1870. Енглез Артур Еванс:

„ Пошто је трпио због двоструке немоћи друштвене и вјерске, хришћански кмет, или онај који обрађује земљу, у горем је положају од многих робова у нашим најмрачнијим временима, и потпуно је препуштен милости муслиманског власника земље као да је роб. У ствари, ага је по закону обавезан да склопи писмени споразум са кметом о висини дажбина и плаћању накнаде за рад, али чињеница је да тај мали владар охоло одбија да уђе у било какву сличну уговорну обавезу. Пошто турска влада врло добро зна да њеном посједу у Херцеговини нема дугог вијека у случају ако се озбиљно супростави словенским муслиманима тамо рођеним, бег или ага може некажњено да крши закон. Њему је на тај начин допуштено да са кметом поступа као с покретном имовином. Он немилосрдно туче кмета, на начин на који нико други не би поступао ни са животињом. Било који комад земље који раја купи, кућу коју сагради, било који комад врта који је створио својим радом у кршу, ага граби ако му се свиди.“

Порта је у децембру 1875, страхујући од интервенције великих сила, издала ферман о реформама за цијелу царевину. Босанско-херцеговачки конзервативни муслимански слојеви те су реформе одбили да изврше. Муслимански феудалац настојао је да остане господар земље и кметова на тој земљи. Српски сељак настојао је да се ослободи феудалног ропства и да обезбиједи за себе и своју породицу један комадић обрадиве земље.

Између ових супростављених страна морало је доћи до великог сукоба, па тако Срби дижу устанак прво у Херцеговини 1875. а затим и у Босни исте године. Устанак у Херцеговини познат као „Невесињска пушка“ под вођством Мића Љубибратића, проширио се брзо по цијелој БиХ.

Под псеудонимом Петар Мркоњић, устаницима у Крајини се у јесен 1875. придружио, створивши сопствени одред и кнез Петар Карађорђевић, доцнији краљ Петар I Карађорђевић Ослободилац. Устанак су подржали и многи српски трговци у БиХ, а изазвао је и интересовање европске јавности. Комитети за помоћ устаницима образовани су у Женеви, Лондону, Паризу, Дубровнику, Боки Котроској итд. Устаницима су пристизали и добровољци из Русије, Италије и Чешке.

Ово је био почетак тзв. „Источне кризе“, јер је дошло до сукоба Руске империје и Османског царства. На страни Русије била је и Кнежевина Србија. Међутим, Русија је због притиска западних сила потписала тајни споразум са Аустро – Угарском о подјели сфера утицаја на Балкану, и тако је БиХ подпала под А-У сферу утицаја.

Не слутећи игре великих сила устаници у Херцеговини су прогласили уједињење са Црном Гором 27. јуна 1876. године. Устаници у Босни прогласили су током јуна и јула 1876. на четири различита мјеста гдје је била сакупљена главнина устаничке војске, уједињење са Србијом. Жељу за националним уједињењем босански устаници су исказали у свом манифесту као једини „законити представници српске земље Босне, послије толико чекања и без наде за икакву помоћ рјешавамо – да од данас па за навијек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи се браћом нашом Србима дијелити судбину , па ма каква она била“.

Поред борби на терену, устаничке вође су се обраћале за помоћ и странима силама а прије свега Русији, којој су послате двије молбе, једна на Видовдан 1877., а друга 1878. У другој молби се између осталога каже да је „вјечита жеља…народа“ да постане „саставни дио српских кнежевина“, и да, уколико је то у постојећим условима неоствариво, „бар постанемо засебна самостална вазална држава , као што и браћа Бугари постају… Уз то изјављујемо да ми ни под каквим видом са Аустро-Угарском у државну заједницу не можемо ступити, нити њене саме окупације желимо, па ма се она под којим видом смјерала учинити“. Ако је окупација заиста неопходна , устаничка скупштина предлаже да то учини српска војска „почем сви обитаоци ових земаља српским језиком говоре“. Петиција сличног садржаја упућена је и српском кнезу Милану.

За то вријеме у БиХ масовно страда српско становништво од домаћих муслимана у турске војске. Артур Еванс, који је обилазио БиХ, израчунао је да је око 6.000 „стараца, жена и деце било хладнокрвно сасјечено“, око 30.000 протјерано из попаљених села, а око 250.000 људи бјежећи од одмазде, пребјегло преко Саве на аустријску страну.

Ипак, устаници су били сигурни у своју побједу и уједињење са Србијом и Црном Гором. Један од устаничких сарадника Васа Живановић у писму Бугарину Љубену Каравелову од 2. августа 1875 пише „како Херцеговци, па већ и Бошњаци, крваре и јуначке мејдане дијеле са својим вјековним душманима… Знаш ли, мој Љубене, да је већ сва Босна и Ерцеговина у пламену, из кога ће Србин изаћи с мачем у вис као побједник.“

Исти Васа Живановић у писму неком Арси пише о устанку и каже:

„Арсо! Чујеш ли шта раде наши Херцеговци? А докле ћеш ли ћутати? Зар не мислиш да је сад вријеме да покажеш и докажеш српском свијету да живиш за свој српски род? И Босну је захватила буна. Вишеград је опкољен, а он је на нашој граници. Требиње је пало. Устанак изгледа као да је општи српски устанак. Турци по вјери, а Срби по крви и језику фратернизирају (се) и боре се за општу ствар ослобођења испод турског јарма“.

Међутим, велике силе су биле одлучиле, и пошто је Русија поштовала договор са њима, Србија није могла ништа да уради како би помогла Србима у БиХ да се ослободе и њој прикључе. Џаба су били протести и молбе Срба из БиХ. Једну такву молбу упутили су устаници влади Србије 1878. године:

„Представницима Србије: Са овим изјављујемо у име народа српског у Босни, представницима братске нам Кнежевине Србије, и свему народу њеном, најсрдачнију благородност како за материјалну припомоћ, тако и за оружну заштиту, коју је Србија са таким огромним пожртвовањем чинила и чини… У исто доба молимо представнике Србије да својски подествују при углављивању мира са Турском, да ми постанемо саставни дио Српске државе, или ако би се из каквих узрока тој вјечитој жељи нашој на пут стало, да останемо самостална и засебна држава… Ако је баш нужна нека окупација… онда једино желимо окупацију са војском Кнежевине Србије, која је за нас најприличнија, почем сви обитаваоци Босне српским језиком говоре…“

Жеље и молбе устаника Србија као мала држава и војнички доста слаба није могла сама испунити. Стране силе нису хтјеле ни да чују о уједињеу Срба са обе стране ријеке Дрине. Како би се ријешило „Источно питање“ сазван је гонгрес великих сила у Берлину 1878. године.

Колика је била нетрпељивост неких великих сила према уједињењу Срба, свједочи и дио говора лорда Солзберија на Берлинском конгресу 28. јуна 1878, који је у могућем припајању БиХ кнежевини Србији или Црној Гори рекао:

„Географски положај ових области има има такође велику политичку важност. У случају да дио тих области дође у руке једне од сусједних кнежевина (Србија и Црна Гора), створио би се ланац словенских држава који би се проширио преко балканског полуострва, а њихове војне снаге угрожавале би становништво других раса у јужним областима… Због наведених разлога, влада Њеног Величанства (В. Британија) предлаже окупљеним силама да Конгрес одлучи да Аустро-Угарска окупира провинције Босну и Херцеговину и стави их под своју управу“.

Ово је био само изговор, јер ни Србија ни Црнаг Гора, а још мање устаници у БиХ, нису располагали великим снагама да би могли угрозити своје сусједе. Прави разлог лежи у том „словенском ланцу“ који ако би се учврстио за зидине Кремља, довукао би руске ратне бродове на топла мора, и тиме би угрозио планове западних сила. Такође, лорд Солзбери и остале велике силе, занемариле су патње и страдања српских сељака, и нису се нашли одговорним да спријече даље страдање српских кметова, који ће тек 1918. да се ослободе муслиманских феудалаца.

Берлински уговор потписан 13. јула 1878, дао је одријешене руке А-У да окупира БиХ. У члану 25. овог уговора се каже:

„Провинције Босну и Херцеговину окупираће Аустро-Угарска, која ће њима управљати. Пошто влада Аустро-Угарске не жели да преузме у Новопазарском санџаку… у њему ће остати отоманска управа… Аустро-Угарској се оставља право да ту држи гарнизоне и да има војне и трговачке путеве на читавом простору овог дијела старог вилајета Босне“.

Српском напаћеном сељаку све је било јасно. Слобода ће да сачека неке боље дане. Требало је сад спасити што се спасти могло и прехрањивати породицу. Ипак, борбеност и разборитост није утихнула код српског тежака. Он је добро знао да је дошло само до замјене старог окупатора новим окупатором, и до предаха у борби за ослобођењем и уједињењем, борби која на жалост још није окончана.

Шта је мислио неписмени српски сељак о анексији Босне и Херцеговине, свједочи разговор између фратра Грге Мартића и једног српског тежака. Фра Мартић је био у делегацији која је ишла цару у Беч, да честита окупацију Босне и Херцеговине. Старац Пантелија је упитао фратра:

„Како то би, ви сте паметни људи фратри, да каурин Босну узима?” – „А би ли волио Турчина?“ – упита га фратар. – „Бога ми свеједно је, зулумћар ово, зулумћар оно. Ово је српска земља“, одговорио је достојанствени старац Змијанац. „То старац – наставља фра Грга – од 90 година, а ја зубима гризем и пљувачку ждерем.“

Стање се није промјенило до данас, још увијек је:

„…зулумћар ово, зулумћар оно. Ово је српска земља“!

Аутор: Борис Радаковић


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 74 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1, 2, 3, 4

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs