Citiraj:
Vladiku banjalučkog Platona ustaše su uhapsile 5. maja 1941. godine, ubili i bacili u rijeku Vrbanju. Unakaženo tijelo vladike Platona pronađeno je Kumsalama pokraj Banjaluke poslije 17 dana. Sahranjen je na vojničkom groblju u Banjaluci, a tek 1973. godine njegovi posmrtni ostaci su preneseni u banjalučku Sabornu crkvu.
Заједно са владиком Платоном је убијен и један свештеник, али видим да се то нигде не спомиње, нити је канонизован. Мало чудно.
Што се тиче овог око комисије и рада. Јасно је да ће Степинац бити ускоро канонизован, и то чим папа Фрањо оде. За истог кажу да би га хрватски бискупи најрадије обесили...
А што се тиче комисије и њеног рада. Требало је СПЦ да изађе из тих преговора, чим Ватикан није испоштовао договорено на почетку,а то је приступ архиви између 41 и 45. Игром случаја, само један допис из 42 се нашао (вероватно пропустом Ватиканског архива) у списима које је СПЦ добила и већ тај један допис указује на везе Степинца са врхом НДХ. Наравно, један допис је мало, али до колико би се дошло и шта би се нашло да је СПЦ имала приступ ватиканском архиву? Значи, по мени грешка је што се одмах није изашло из преговора, чим Ватикан није дозволио приступ.
А што се тиче Католичке цркве у Хрватској. Још раније је једна студија СПЦ установила да би усташтво у Хрватској одавно политички изумрло или било сведено на пар фанатика, да иза целе те приче не стоји хрватска католичка црква. То је искључиви родитељ усташства који га одржава у животу, одгаја у хрватском народу и брине се да исти буде адекватно заступљен у политици. Не кажу џаба поједини бискупи из Западне европе, да им се њихове хрватске колеге просто гаде.