_zoka je napisao:
Što se tiče Kozare,sa partizanima se probio i jedan dio civila,ostatak je nažalost izginuo ali sa njima je izginula i većina partizana,znači nije bilo govora o ostavljani naroda na milost i nemilost.Jednostavno su podjelili sudbinu.
Što se tiče VRS,'95. u onome metežu,jedinica moga tate se povlačila sa Demirovca ka Banja Luci.Pješke,uglavnom,jer su oficiri voila koristili da izvuku sebe i ono što su nakrali.U prelasku preko Manjače,prolazeći jedno veče kroz rodno selo moga dede dobili su komandu da ne dižu buku,jer će probudii seljake.Naravno da nisu poslušali.Ja nemam ni jedan razlog da sumnjam u riječi moga oca.On je 101% isprava čovjek,čak i na svoju štetu.Interesantno je da je u tom povlačenju poginulo više vojnika iz njegove jedinice,nego u cijelom ratu,a od početka su bili na prvim linijama.
Партизани (обични војници) су вероватно и остали уз народ јер су и они сами били народ. Али где су били они који су их тамо послали? О томе ја пишем.
Те планске акције где су ослобађане извесне "слободне територије" нису планирали козарачки партизани већ врховни штаб комуниста, којима је неоспорно био циљ да што мање живих Срба дочека рат. Као што неко већ рече све те немачке офанзиве су биле на територијама са већинским (апсолутно) српским становништвом. Мада, другачије није ни могло да буде јер су Срби и били ти једини који су се борили док су други били ти коју су одма стали на страну окупатора (част изузецима).
КПЈ је свесно планирала акција типа "Ужичка република" и слично јер је знала да ће они врло брзо опет бити стављене под немачку контролу а онда следи и казна али наравно не по њима већ по народу коју ту живи а нити је тражио да га ови "ослободе" нити ишта.