pa sve je to propalo i ostalo samo kao dio istorije...
| banjalukaforum.com https://banjalukaforum.com/ |
|
| Jugoslovenske zemlje i anarhizam https://banjalukaforum.com/viewtopic.php?f=51&t=38144 |
Stranica 1 od 2 |
| Autoru: | DJ-TC [ 30 Jun 2008, 02:08 ] |
| Tema posta: | Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Trivo Inđić: Razvoj anarhističkih ideja na tlu jugoslovenskih zemalja Anarhističke ideje stižu u jugoslovenske zemlje u drugoj polovini 19 veka, pre svega posredstvom Jugoslovena koji su radili ili se školovali u evropskim zemljama, u kojima je radnički i socijalistički pokret bio razvijeniji. Tako je jedan od prvih pristalica ideja Proudhona bio srpski socijalist Živojin Žujović (1838-1870), koji se sa njima upoznao u vreme studija u Munchenu i Zurichu, gde je izučavao pravne i ekonomske nauke. On je bio ujedno i prvi socijalist u Srbiji i učitelj organizatora i teoretičara srpskog radničkog pokreta Svetozara Markovića (1846-1875). U Švajcarskoj je bila brojna kolonija južnoslavenskih studenata i revolucionara, koja se nalazila u kontaktu sa Bakunjinom i Slovenskom sekcijom Jurske federacije. Tu su se nalazili i Jovan Žujović, Manojlo Hrvaćanin, Pera Todorović i drugi. Početkom jula 1872 održan je u Zurichu i kongres srpskih socijalista kome je prisustvovao i Bakunjin i na kome je usvojen program Srpske socijalističke partije.Borba južnoslavenskih zemalja za nacionalno oslobodjenje (pre svega protiv okupacije ovih zemalja od strane Austro-Ugarske i Turske imperije) podstiče i šire prihvatanje modernih slobodarskih ideja. Tako je u Bosansko-hercegovačkom ustanku 1875 postojala i jaka leva struja sa naglašenim socijalnim programom, koju je predvodio Vasa Pelagić, a u kojoj su delovali i anarhisti Manojlo Hrvaćanin (1849-1909), Kosta Ugrinić (1848-1933) i drugi. U ovom ustanku su učestvovali mnogi anarhisti iz Italije (čak je i Malatesta pokušao dva puta da udje u Bosnu i Hercegovinu, ali bez uspeha), Rusije i drugih evropskih zemalja. Početkom aprila 1871 u Ljubljani je boravio Johan Most i stupio u vezu sa članovima tamošnjeg Radničkog društva. Matija Kunc je, kao predsednik ovog društva, širio Mostove ideje. U brojnim procesima protiv radikalnog krila austro-ugarskih socijalista u Zagrebu 1884, te u Celovcu i Gratzu stradali su i hrvatski i slovenački anarhisti. Preko Trsta i Ankone stižu anarhistički uticaji u Dalmaciju, Istru i Sloveniju, posredstvom R. Golouha, Djovania Marcetia, Ivana Endlihera i drugih. U Rovinju (1904) i Splitu (1908) dolazi do javnih anarhističkih manifestacija. U Splitu je osnovan čak i fudbalski klub “Anarh”[1] koji je radio više decenija. Hrvatski učitelj Miloš Krpan održava veze sa švajcarskim anarhistima još od 1898, šireći anarhističke ideje u grupi tzv. nezavisnih socijalista u Slavonskom Brodu. U selu Duboviku, u okolici Slavonskog Broda, on je pokušao osnovati i međunarodnu anarhističku koloniju (1909 i 1910). Vlasti Madjarske i Austrije zabranjivale su unošenje i širenje anarhističkih listova i knjiga u južnoslovenskim zemljama koje su bile pod njihovom okupacijom. Slobodarske ideje stižu u Makedoniju preko makedonskih omladinaca koji su krajem 19 veka studirali u Švajcarskoj i Bugarskoj. U Ženevi su 1897-1898 oni izdavali i dva anarhistička lista: “Glas” i “Odmazda” (Otmachtenie), u okviru tzv. Makedonskog tajnog revolucionarnog komiteta, koji se borio za oslobodjenje od Turske i za stvaranje Balkanske socijalističke federacije. Ideje ruskog narodnjaštva i anarhizma prihvata i prvi makedonski socijalist Vasil Glavinov (1869-1929), sa kojim se u Sofiji upoznao i Goce Delčev (1872-1903), vodeća figura u borbi za oslobodjenje Makedonije, osnivač Tajne makedonsko-odrinske revolucionarne organizacije (oktobra 1893 u Solunu) i vodja revolucionarnog Ilindenskog ustanka (1903). Ovaj ustanak je doveo do stvaranja Kruševske republike, prve socijalističke republike na Balkanu, koja je trajala skoro tri meseca. Delčev je bio u bliskim vezama i prijateljstvu sa istaknutim bugarskim anarhistima Mihailom Geržikovim i Vrbanom Kilifarskim. Oko Delčeva su se okupili i mnogi drugi borci za nezavisnu Makedoniju - anarhisti, među kojima je i Petar Manđukov (1879-1966), koji je u Skoplju objavio “Azbuku anarhističkog učenja” (1898), Dame Gruev (1871-1906), Jane Sandanski (1872-1915), Nikola Karev (1877-1905), Dimo Hadjidimov (1875-1924) itd. Makedonskim anarhistima pripada i tajna teroristička grupa “Brodara” (Gemidjija) iz Soluna (Jordan Popjordanov, Marko Bo1nakov, Dimitar Meèev, Konstantin Kirkov, Pavel Žatev, Milan Arsov, Vladimir Pingov, itd.) koji su nizom atentata na javne objekte i ustanove hteli da privuku pažnju svetske javnosti na borbu Makedonije za nezavisnost, tokom aprila 1903. Neki od ovih atentatora su poginuli, a ostali su uhvaćeni, osudjeni na smrt ili na progonstvo u Malu Aziju (u Tursku). Između 1910 i 1912 djeluje anarhistička Međunarodna revolucionarna balkanska asocijacija “Crvena braća”, sa ograncima u Solunu, Strumici, Kumanovu i Kratovu, boreći se protiv Turske a za slobodnu Makedoniju. Borba za nacionalno i socijalno oslobodjenje Bosne i Hercegovine, koja se nalazila pod austro-ugarskom okupacijom od 1878 godine, kulminira u pojavi omladinskog revolucionarnog pokreta anarhističke inspiracije poznatog kao “Mlada Bosna”. Prvo je Bogdan Žerajić (1886-1910), veliki poklonik Kropotkina, pucao na poglavara Bosne i Hercegovine generala Varešanina, juna 1910. Poslednjim metkom ubio je sebe, dok je general ostao nepovredjen. Policija je sa Žerajićevog leša otkinula glavu i zadržala je u policijskoj zbirci kao specimen (uzorak) glave anarhiste, a trup je tajno sahranila. Omladina je pronašla njegov grob, posećivala ga, kitila cvećem i na njemu se zaklinjala da će raditi na ostvarivanju ideala slobode. Ovaj kult Žerajića prvi je započeo Vladimir Gaćinović. Drugi omladinac - Luka Jukić - pucao je na bana Cuvaja u Zagrebu juna 1912, ali bez uspeha. Jukić je osudjen na doživotnu robiju, koju je izdržavao do propasti Austro-Ugarske. Sa njime je osudjen na pet godina robije i August Cesarec (1893-1941), književnik i budući urednik levičarskih časopisa (“Plamen”, 1919). Atentat na austrougarskog prestolonaslednika i poslednjeg izdanka dinastije Habsburga Franza Ferdinanda, organizovala je u Sarajevu 28 juna 1914 grupa Mladobosanaca. Prvo je na prestolonaslednika bacio bombu tipografski radnik Nedeljko Čabrinović (1895-1916), ali bomba nije odmah eksplodirala, pa je Ferdinand produžio vožnju automobilom. Onda je Gavrilo Princip (1894-1918) pucao iz revolvera na prestolonaslednika i ubio ga. Zbog toga je osudjeno 25 zaverenika. Na smrt je, pored ostalih, osudjen i Danilo Ilić (1890-1915), vešanjem, a ostali na doživotnu ili tešku dugogodišnju tamnicu, gde su umoreni glađu ili bolešću. Sam Princip je osudjen na dvadeset godina teške robije gde je, mučen i bolestan, i umro. Čabrinović je na sudjenju naveo svoje anarhističko uverenje kao razlog atentata. Umro je i on u zatvoru, od gladi i duševnih patnji, u svojoj dvadesetoj godini života. Duhovni začetnik mladobosanske anarhističke inspiracije je bio Vladimir Gaćinović (1890-1917), koji se na studijima u Ženevi i Lozani najviše družio sa ruskim revolucionarima, koji su emigrirali iz svoje zemlje nakon revolucije iz 1905. Bio je pobornik Bakunjina, Kropotkina, ruskih narodnovoljaca, prijatelj Viktora Seregea, Natansona, Martova, Trockog. Otrovan je u avgustu 1917, u Freiburgu (Švajcarska), uz saradnju austrijske, srpske i francuske policije. Revolucionarni i književni rad Dimitrija Mitrinovića (1887-1953) takodje je snažno uticao na nacionalno-oslobodilačke ideje južnoslovenske omladine i sadržao je u sebi izraženu anarhističku komponentu. Mitrinović se od 1914 nastanjuje u Londonu, gde je i umro, a bio je i u prijateljstvu sa Kropotkinom, Gustavom Landauerom, Herbertom Readom i drugim anarhistima. Sa mladobosancima je u tesnoj vezi bila i grupa “Preporod” iz Ljubljane (Slovenija), okupljena 1911-1912 oko istoimenog lista. U toj grupi najaktivniji su bili France Fabijančić i Ivan Endliher, sa kojima je vezu održavao i Gaćinović. Ove dve grupe je, naročito između 1910 i 1914 godine, spajala ideja oslobodjenja i ujedinjenja Jugoslavije i rad na stvaranju jedinstvenog jugoslovenskog revolucionarnog omladinskog pokreta. Endliher je umro u zatvoru u Gratzu (Austrija) 1915 godine, jer je i on bio uhapšen posle sarajevskog atentata. Revolucionarni sindikalizam iz Ugarske prihvataju u Vojvodini anarhisti okupljeni oko Krste Iskruljeva (1881-1914), koji je bio najprisniji saradnik Ervina Szaboa, Istaknutog madjarskog teoretičara anarhosindikalizma. U Srbiji posle Jovana Žujovića liberterske ideje prihvataju Dragiša Stanojević (1844-1918), Mita Cenia (1851-1888), Pera Todorović (1851-1907) - osnivač prvog socijalističkog časopisa “Rad” (1874) i prijatelj Bakunjina iz zurichških dana, gde je studirao pedagogiju - zatim Jovan Zujović (1856-1936), čuveni geolog i predsednik Srpske akademije nauka, Sava Popović (1898-1942), slikar i prijatelj D.Mitrinovića i Herberta Reada, buntovni pesnik eksperimentator (1899-1943), itd. U prvoj deceniji 20 veka u Srbiji se javlja i anarhosindikalizam (listovi “Proleter”, 1906, “Radnička borba”, 1907) i pristalice direktne akcije (“direktaši”) kao levo krilo Srpske socijaldemokratske partije. Tu su glavni akteri Krsto Cicvarić (1879-1944), pokretač mnogih listova (“Hleb i sloboda”, 1905, “Radnička borba”, 1907), osnivač anarhističkih klubova i pisac knjige “Iz anarhističkog programa” (1909). Posle prvog svetskog rata povukao se iz pokreta. Milorad Popović (1874-1905) je u Parizu osnovao Jugoslovensko radno društvo i odbor za socijalističku akciju (1900) , a onda je prešao u Budimpeštu gde je uredjivao srpske socijalističke listove, da bi se 1904 vratio u Srbiju. Uvek je bio dosledan ideji revolucionarnog sindikalizma, koju je ostvario osnivanjem više nezavisnih sindikalnih saveza. “Direktaši” su anarhosindikalistička grupa koja se javlja oko 1909 godine u krilu Srpske socijaldemokratske stranke (Nedeljko Divac, Vlajko Martinović, Sima Marković, Vasa Knežević, itd.). Ova grupa je kasnije isključena iz stranke. Sima Marković je kasnije postao sekretar Komunističke partije Jugoslavije, vodio polemike sa Staljinom oko nacionalnog pitanja, i osudjen je na robiju u SSSR u vreme “čistki”, gde je i umro oko 1939 godine. Između dva svetska rata anarhistički pokret zbog svojih republikanskih, federalističkih i socijalističkih ideja nije mogao da se legalno razvija u monarhiji kralja Aleksandra i pod represijom njegove otvorene diktature. Postojale su manje grupe, međusobno nepovezane, kako među radništvom tako i među intelektualcima. Među Jugoslovenima koji su otišli da se bore u Španiju (1936-1939) bilo je i anarhista ili onih koji će, zahvaljujući Španskom iskustvu, prihvatiti liberterski socijalizam. Posle drugog svetskog rata u Jugoslaviji je na vlasti Komunistička partija, jedina koja je ustavom priznata. Uvodjenje izvesnih oblika samoupravljanja (posle raskida sa Staljinom 1948 godine), kao i studentski pokret iz 1968, koji je u javni život doveo novu generaciju probudili su i široko interesovanje za anarhizam (prevode se knjige i spisi Proudhona, Bakunjina, Kropotkina, D. Guerina, Bookchina, itd.), piše se i javno raspravlja o idejama i praksi anarhizma. Sve izraženija kritika i nezadovoljstvo tzv. “realnim socijalizmom”, ograničenja i neprihvatanje prakse autoritarnog socijalizma, podstiću širi interes i za ideje liberterskog komunizma, socijalizam saveta i anarhosindikalizam. (preuzeto sa http://aks.inicijativa.org/?q=node/90) |
|
| Autoru: | ginekolog [ 30 Jun 2008, 16:46 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
pa sve je to propalo i ostalo samo kao dio istorije...
|
|
| Autoru: | Timotic [ 30 Jun 2008, 17:06 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
ginekolog je napisao: pa sve je to propalo i ostalo samo kao dio istorije... Nemoj tako. Nije lijepo smijati se tudjoj nesreci. |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 30 Jun 2008, 18:55 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
To je tačno, stoga, smijeha bićete pošteđeni. |
|
| Autoru: | TBPTKO [ 30 Jun 2008, 22:07 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Младобосанци су се заклели на Жерајићевом гробу, над "Беседама на Гори" св.вл. Николаја. |
|
| Autoru: | Silvio Dante [ 30 Jun 2008, 23:17 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
"Млада Босна" нема НИКАКВЕ али НИКАКВЕ везе са анархизмом! |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 06 Jul 2008, 21:29 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Nije tačno da nema nikakve veze sa anarhizmom. Mlada Bosna nije bila anarhistička organizacija, ali su njeni članovi, određeni, dolazili u kontakt i pod uticaj anarhizma. U omladinskim krugovima su se čitala djela anarhista, a dobro je poznato da Srbiji anarhizam nije bio nepoznata stvar, s obzirom na "Hleb i sloboda" i frakciju "Direktaša" u SSP. Među zaplijenjenim knjigama atentatora pronađene su i bečke anarhističke novine "Wohllstand für alle". Princip, poznat kao ateista, čitao je Kropotkinovu knjigu "Uzajamna pomoć" i ostavio je na stolu u kafiću prije nego što će otići da ubije prestolonaslijednika. Kao rusofili i mladi ljudi bili su poklonici Kropotkina. Dakle, tvrditi kako nema "nikakve ali nikakve" (  ) veze je samo izraz smrtne gluposti i sujete.
|
|
| Autoru: | Silvio Dante [ 07 Jul 2008, 15:25 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
DJ-TC je napisao: Nije tačno da nema nikakve veze sa anarhizmom. Mlada Bosna nije bila anarhistička organizacija, ali su njeni članovi, određeni, dolazili u kontakt i pod uticaj anarhizma. U omladinskim krugovima su se čitala djela anarhista, a dobro je poznato da Srbiji anarhizam nije bio nepoznata stvar, s obzirom na "Hleb i sloboda" i frakciju "Direktaša" u SSP. Među zaplijenjenim knjigama atentatora pronađene su i bečke anarhističke novine "Wohllstand für alle". Princip, poznat kao ateista, čitao je Kropotkinovu knjigu "Uzajamna pomoć" i ostavio je na stolu u kafiću prije nego što će otići da ubije prestolonaslijednika. Kao rusofili i mladi ljudi bili su poklonici Kropotkina. Dakle, tvrditi kako nema "nikakve ali nikakve" ( ) veze je samo izraz smrtne gluposti i sujete.Неки људи су читали "Мајн Кампф" али немају никакве везе са нацизмом. |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 07 Jul 2008, 17:11 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Da, ali niko od "tih ljudi" ne bi automatski bio poklonik Hitlera ili Štrasera, dok je određeni broj ljudi u Mladoj Bosni poznat kao poklonici Petra Kropotkina. Svakako, ako bi išao ubiti nekoga na hiljadu očiju ne bi mi poslednje štivo bilo slučajan izbor. |
|
| Autoru: | Silvio Dante [ 07 Jul 2008, 17:26 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
DJ-TC je napisao: Da, ali niko od "tih ljudi" ne bi automatski bio poklonik Hitlera ili Štrasera, dok je određeni broj ljudi u Mladoj Bosni poznat kao poklonici Petra Kropotkina. Svakako, ako bi išao ubiti nekoga na hiljadu očiju ne bi mi poslednje štivo bilo slučajan izbor. Ово су сад већ твоје претпоставке које могу а и не морају да буду тачне. |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 08 Jul 2008, 22:25 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
TBPTKO je napisao: Младобосанци су се заклели на Жерајићевом гробу, над "Беседама на Гори" св.вл. Николаја. Kad su napisane Besede na gori? |
|
| Autoru: | Maximianvs [ 09 Jul 2008, 00:20 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
2 ТВРТКО: Предговор "Беседа под Гором" почиње ријечима: "Христос је беседио на гори, ја се усуђујем беседити само под гором". 2 DJ-TC: Ово дјело је написано 1910. или 1911. тако да су се могли заклети, мада не знам одакле му то. |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 09 Jul 2008, 02:51 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Dok su se neki tada zaklinjali na potpuno drugačiji način, posebno od onoga što će činiti, sasvim suprotno, koju deceniju kasnije. Samo, pitam se da li se Mehmedbašić zaklinjao nad "Besedama". No, da čujemo mi Crnjanskog, koji u to doba isto tako nema "nikakve, ama baš nikakve veze sa anarhizmom" - aman, još manje: Spomen Principu — Miloš Crnjanski O Balši, i Dušanu Silnom, da umukne krik. Vlastela, vojvode, despoti, behu sram. Hajdučkoj krvi nek se ori cik. Ubici dište Vidovdanski hram! Slavi, i oklopnicima, nek umukne poj. Despotica svetih nek nestane draž. Gladan i krvav je narod moj. A sjajna prošlost je laž. A ko nas voli, nek voli kamen goli. Nek poljubi mržnju i mrtve. Iskopane oči, vino što se toči, u slavu ubistva i žrtve. O pravdi i pobedi svetoj nek umukne krik. Ocevi i braća i sestre behu sram. Osveti, majci našoj, nek se ori cik. Raji, riti, dište kosovski hram. A suncu i manastirima ugušite poj. Kadife i svile nek nestane draž. Jauk i groblje je narod moj. A sjajna prošlost je laž. Moj narod nije steg carski što se vije, nego majka obeščašćena. Znoj i sirotinja i mržnja što tinja u stidu zgarišta i stena. 1918.  Sjajno!
|
|
| Autoru: | Maximianvs [ 09 Jul 2008, 11:29 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
И ја сам се одмах запитао за Мехмедбашића.
|
|
| Autoru: | Silvio Dante [ 09 Jul 2008, 17:08 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Maximianvs je napisao: И ја сам се одмах запитао за Мехмедбашића. Можда се он и није заклињао али треба знати да су сви чланови "Младе Босне" без обзира на веру сматрали себе Србима или Југословенима те тежили ослобађању од Аустроугарске окупације и приључењу Србији.Добро, знам да ће сада одређена господа да се јаве и да нам поставе линк који ће уствари да нам отвори очи и објасни да је "Млада Босна" бошњачка организација коју су чинили потумци богумила и да су се борили за независну БиХ... |
|
| Autoru: | krasti [ 19 Jul 2008, 10:59 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
urbana_extravaganca je napisao: "Млада Босна" нема НИКАКВЕ али НИКАКВЕ везе са анархизмом! Mladobosanci Rade i Janko Mihajlovic su 1913. preveli sjajnu Stepnjakovu knjigu "Podzemna Rusija". Stepnjak se smatrao anarhistom, i zajedno sa nekim drugim anarhistima tog perioda, bio je u Bosni (1874-76) i ucestvovao u ustanku protiv Turske. Ostao je zapamcen, pored ostalog po tome sto je nozem usred bela dana ubio shefa petersburske zandarmerije - Mezenceva, koji je bio strah i trepet Rusije tog doba. |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 19 Jul 2008, 14:03 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Odličan podatak. |
|
| Autoru: | Silvio Dante [ 19 Jul 2008, 14:36 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
krasti je napisao: urbana_extravaganca je napisao: "Млада Босна" нема НИКАКВЕ али НИКАКВЕ везе са анархизмом! Mladobosanci Rade i Janko Mihajlovic su 1913. preveli sjajnu Stepnjakovu knjigu "Podzemna Rusija". Stepnjak se smatrao anarhistom, i zajedno sa nekim drugim anarhistima tog perioda, bio je u Bosni (1874-76) i ucestvovao u ustanku protiv Turske. Ostao je zapamcen, pored ostalog po tome sto je nozem usred bela dana ubio shefa petersburske zandarmerije - Mezenceva, koji je bio strah i trepet Rusije tog doba. Али то опет не говори да је "Млада Босна" била анархистичка организација већ да је одређен број њених чланова имао симпатије према анархизму и ништа више од тога. |
|
| Autoru: | DJ-TC [ 19 Jul 2008, 16:54 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
Niko nije rekao da je Mlada Bosna anarhistička organizacija. Niko na ovoj temi isto tako nije tvrdio da je Mlada Bosna "bogumilska organizacija". Dakle, niko od nas nije pogriješio. Ti si tvrdio da Mlada Bosna nema "nikakve ali nikakve" veze sa anarhizmom. Kad ono... |
|
| Autoru: | Silvio Dante [ 20 Jul 2008, 15:58 ] |
| Tema posta: | Re: Jugoslovenske zemlje i anarhizam |
DJ-TC je napisao: Niko nije rekao da je Mlada Bosna anarhistička organizacija. Niko na ovoj temi isto tako nije tvrdio da je Mlada Bosna "bogumilska organizacija". Dakle, niko od nas nije pogriješio. Ti si tvrdio da Mlada Bosna nema "nikakve ali nikakve" veze sa anarhizmom. Kad ono... "Млада Босна" нема никакве везе са анархизмом.Погледај идеје и планове "Младе Босне" и само ће ти се казат... |
|
| Stranica 1 od 2 | Sva vremena su u UTC [ DST ] |
| Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group http://www.phpbb.com/ |
|