banjalukaforum.com

који се звао Слободан


Слободан Јовановић, о друштвеном слоју који је постао константа српске историје:
"Узимајући га у његовом најпотпунијем и најизразитијем виду, полуинтелектуалац је човек који је уредно, па чак можда и с врло добрим успехом свршио школу, али у погледу културног образовања и моралног васпитања није стекао скоро ништа. Било услед његове урођене неспособности или због мана школског система, он није добио подстрека за духовно саморазвијање. Он уопште духовне вредности не разуме и не цени. Он све цени према томе колико шта доприноси успеху у животу, а успех узима у "чаршијском" смислу, дакле, сасвим материјалистички. С осталим духовним вредностима одбацује и моралну дисциплину, али не сасвим, јер прекршаји те дисциплине повлаче кривичну одговорност. Ипак, и у моралном, као и у културном погледу, он је у основи остао примитивац. Неомекшан културом а са олабавелом моралном кочницом, он има сирове снаге напретек. Школска диплома, као улазница у круг интелигенције, дала му је претерано високо мишљење о себи самом. У друштвеној утакмици тај дипломирани примитивац бори се без скрупула, а с пуним уверењем да тражи само своје право које му је школа признала. Он потискује супарнике немилосрдно као да не би били жива бића него материјалне препоне. Он је добар "лакташ" - израз један који је продро у општу употребу једновремено с појавом полуинтелектуалаца. ..."

У новом броју Православља нађох ове речи, поред осталог, у оквиру чланка Бошка Обрадовића, О националној само (не)дисциплини. Буквално сам била одушевљена овако прецизним приказом! Првом приликом, набављам дела овог господина, кога је, у оквиру суђења генералу Дражи Михаиловићу, војно веће Врховног суда ФНРЈ осудило "на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства". Крајем октобра 2007. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, којом је пресуда из 1946. проглашена ништавном.

У овом окружењу у којем живим, у којем свевремених полуинтелектуалаца има напретек, овакве речи ме радују и представљају право освежење и, на известан начин, велико охрабрење, у оном смислу да никад себи не допустим да постанем дипломирани примитивац... А овом великом човеку скоро ништа нисам знала, као ни о његовој вредној интелектуалној ризници, која је итекако применљива на савремене дилеме...

О Слободану Јовановићу (Нови Сад, 1869 - Лондон, 1958): правни и политички теоретичар, историчар књижевности, књижевни критичар; незаобилазни уставни и правни хроничар Србије од доба кнеза Милоша до краја њене прве југословенске епохе. Један је од најважнијих српских историчара. Писац је једне од најбољих реченица српског језика. ...

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.