|
СУЂЕЊЕ ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ
Сакупи се германска господа,
све војводе и грофови силни
а у лето вражије године
да суд они учине правилни.
Судит' хоће Гаврилу Принципу,
младом Србском сарајском витезу,
бољег мајка још родила није,
србског борца друге деценије,
мучнога нам двадесетог вијека,
кад нас хтедоше газити
и име и крст нам затирати.
На Видовдан, наш велики дане,
Принцип уби србскога злотвора,
што је хтео да нас унијати
и честиту Босну убијати,
да над њоме силно господари.
Уби Гавро крвника велика,
ал' се свијет цијели умијеша,
да нам суди другом Обилићу
и да нову створи нам несрећу.
Ухватили нашега витеза,
везали га са некол'ко веза,
јер се боје његова јунаштва,
и завјета пред Богом датим.
Проговара тад судија,
угарски нечастиви кадија:
''Чуј ти, гаде од Срба,
што по царству страх зазиваш,
и честитог цара убијаш,
знадеш ли, шизматику клети,
да ћеш скоро у паклу горијети,
а народ твој ће тебе проклети и
нестаће га на овој планети.''
Уста Гавро као свијетла муња,
па прозбори својим кадијама:
''Ој господо, царске војеводе,
и ти кадијо, што ту стојиш,
чуј од сада, а памти довијека:
ја нијесам убио војводу
из силе и ради дуката,
но из части и ради образа,
јер је народ мој газио,
и срамно се Србством опходио,
газио по часноме крсту,
и веру нам затир'о Србску.
Ја не могох гледати неправде,
како јачи слабијега туче,
но одлучих,а Бог нек' ми суди,
да ја вашу власт укорим,
и да Србски народ упозорим.
И још знајте царске главешине,
неће Срби да вам љубе ноге,
клањати се нећемо вам никад,
нити вама, а ни другима.
Чујте и сад господо европска,
мене убит' можете и сада,
убит' нећете дух у Србина,
нека знате то за свагда.''
_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
