Pronađene beleške kapetana srpske vojske Dimitrija M. Aćimovića o vojnim operacijama u Prvom svetskom ratu i u balkanskim ratovima
VELIKO GRADIŠTE - Vojna knjižica Dimitrija M. Aćimovića iz Carevca kod Velikog Gradišta, sa operacijskim dnevnikom koji je vodio o vojnim operacijama u balkanskim i Prvom svetskom ratu, pronađena je slučajno na tavanu jedne kuće u Carevcu, u dolini Peka.
Aćimovićeva vojna knjižica
Redak i autentičan dokument otkrio je Rajko Đurić tražeći stare fotografije za monografiju o svom selu. Vojnu knjižicu izdao je Požarevački vojni okrug Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, 24. novembra 1828. godine.
Dimitrije, od oca Milivoja, rođen je 1876. godine. U knjižici je još navedeno da je po zanimanju bio zemljoradnik, a u vojsci - rezervni Pešadijski kapetan Prve klase. Učestvovao je u ratovima od 1912-1918. Sedam puta je ranjavan, a poslednje je bilo gubljenje leve ruke zbog čega je postao vojni invalid.
- Na Markovom grobu poginuli su Milan Perić i Stojan Nastasović obojica iz Džarevca - navodi pisac u svom dnevniku. - Milan je poginuo 8. oktobra a Satojan 11. oktobra. U to vreme, Vardarci i Moravci zauzeli su Kajmakčalan, a 30. oktobra srpska vojska je zarobila 71 top i 45 mitraljeza od Bugara.
Dimitrije je pomno beležio šta se dešavalo na Solunskom frontu, kako je srpska vojska 22. jula 1916. godine došla pešice u Solun.
- Bugari tuku naše položaje topovima na koti 1200, jedna bugarska četa nas opkolila, jedva smo se izvukli, a poručnik je bio Velimir Bogdanović. Odbili smo ih brzom paljbom. I tu smo im j..... majku majčinu - piše on i nastavlja:
- 1. septembra stigne naređenje da se ne sme napustiti položaj po cenu života. Naša artiljerija dobila naređenje da svaka cev izbaci po 300 zrna, a imali smo 500 topova. Bugari su se našli u velikom bekstvu, a ja sam ranjen u levu nogu.
U Dimitrijevom dnevniku piše da su srpski vojnici u Podgorici plaćali brašno po ceni od pet banki za kilogram, jednu proju 40, a plastić sena za konje 60 banki.
Oficirske plate
U Aćimovićevom dnevniku ostali su zapisi o tadašnjim oficirskim platama i zaradama vojnih činovnika od 1914. do 1918. godine. Srpski vojvoda je dobijao 15.000 i dodatak od 1.250 dinara, "đeneral" 10.104 dinara i dodatak od 842 dinara, major 4.500, vojni pisar 1.650 dinara.
Recepti i lekovi
U dnevniku srpskog solunca nalaze se i recepti o spravljanju lekova protiv raznih bolesti. Lek protiv boginja pravi se tako što se skuva ječam, a oboleli se kupa u toj vodi i njome umiva. Šuga, piše Dimitrije, leči se čorbom od kuvanog pasulja. Kad obole krajnici, stavlja se topla obloga oko vrata, maže se krajnik glicerinom, jodom ili sumpornim cvetom.