banjalukaforum.com

Питање српског језика и његовиh недоношчади - хрватског, бошњачког и црногорског - већ дуго заокупља како научну, тако и обичну јавност. И док се једни упиру да покажу и докажу како је постојање ових назови језика научно, културолошки и историјски валидно, други јасно стављају до знања да такво шта није могуће. Хрватски, бошњачки и црногорски лингвисти чуда права у лингвистици, измишљају нова правила, укидају стара, а све у циљу да се неукима стави до знања да ти језици постоје. Па ипак, још је оних који се не дају заварати, а који имају начина како и с чим узвратити овим приученим лингвистима и показати им колику су њихове тврдње све само не истините. Један од таквих је и професор доктор Милош Ковачевић, водећи српски лингвиста, који је, поред доктора Радмила Маројевића, показао и доказао суштину српског и ових осталих назови језика. Овдје наведени дијелови преузети су из његове књиге, а све у циљу да се ова проблематика ријеши из једног истпријског угла и покаже се да ли Хрвати, Бошњаци и Црногорци уопште имају било какво право - историјско, културолошко и научно - да стварају језике како хоће.

Српских књи`евних језика нема него један, којим је говорио а и сад говори сав народ српски. Данашњи српски књижевни (стандардни) језик има своје двије варијанте:загребачку и сарајевску варијанту српског књижевног језика.

Српски књижевни језик по своме је обиму и садржају и данас подударан српскоме књижевном језику како га је дефинисао његов творац Вук Стефановић Караџић. A Вук је не само сматрао него и доказао, што је прихватила и сва "учена Европа", да су сви Срби штокавци, али истовремено и да су сви штокавци (тада били) Срби. То значи да је штокавско нарјечје својом цјелином српско, па је и књижевни језик који је на основу тог нарјечја Вук кодификовао такође етнички само српски.

Друкчије речено, вјерска припадност ни данас се као ни у Вуково доба не подудара са језичком припадношћу, јер су српским језиком говорили а и данас говоре етнички Срби све три вјероисповјести:и православне, и римокатоличке, и исламске. Ипак, већина Срба римокатоличке вјероисповијести прикључили су се Хрватима (који су се од Срба битно разликовали и по језику, јер Срба никада није било чакаваца, а готово сви Хрвати су били чакавци), или боље речено: већину данашњих Хрвата чине превјерени Срби који су се помијешали са Хрватима-чакавцима као јединим изворним Хрватима. То што се дио српског народа данас национално другачије изјашњава ал;и се и даље користи српским књижевним језиком не подразумијева нити може подразумијевати да они тај језик могу прогласити несрпским, тј. хрватским.

И док Хрвати већ 150 година покушавају, уз издашну помоћ и српских филолога, да докажу и себи и свијету да српски језик код њих и није српски него хрватски, Срби исламске вјерске припадности, који су себе кроз историју различито називали (а средином деведесетих себе потпуно неадекватно назвали Бошњацима) у посљедњих десетак година нападно желе доказати да српски језик ни код њих није српски - него босански. И опет без икаквих научних аргумената.

Aли они, као ни Хрвати, за аргументе не маре: у измијењеним друштвено-политичким околностима они су једноставно српски језик којим се као етнички Срби од постања слеже преименовали у босански књижевнио језик. Није шија него врат! И дијете у Босни зна да назив бошњак и бошњо значе исто што и босанац: житељ Босне са посебним атрибутима и антрополошким ознакама. Називи бошњак и босанац, дакле, подразумијевају и Хрвате из Босне колико и Србе из Босне, а муслимане ми мањен ни више него Србе и Хрвате.

Присвајајући назив заједничког завичаја Босне муслимани желе да, прије свега, приграбе државе међе некадашње БиХ, укључујући и цјелокупну баштину босанско-херцеговачких Срба и Хрвата.

Сад чекамо да "зах", "селам" и ЕЗAН узврате ударац...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ja nisam kabadahija da uzvracam udarac. Ja samo kulturan covjek i zelim kulturnu razmijenu misljenja sa kulturnim ljudima. Ako si ti jedan od tih, onda bujrum, evo jedan tekst specijalno za tebe. Procitaj ga do kraja. Dat je jedan istorijski osvrt na bosanski jezik, koji ti i jos mnogi drugi pokusavate obezvrijediti, ali istorijske cinjenice su cinjenice, i one ostaju za sva vremena. Pozdrav Zah

Naziv bosanski nije uobičajen samo kod onih koji su stvarali na orijentalnim jezicima (dovoljno je pogledati Ljetopis Mula-Mustafe Bašeskije) nego i kod Bošnjaka koji su pisali alhamijado književnost (Španska kovanica al agami=stran, tuđ, bukvalno: strana književnost). Dok je turski jezik bio jezik administracije, službeni jezik, perzijski je dominirao u pjesništvu, a arapski je bio jezik vjere i nauke. Oni koji su se htjeli afirmisati bilo u politici, vojsci, umjetnosti, nauci - morali su da poznaju te jezike. Međutim ti jezici nisu nikada ušli u šire mase i nisu utjecali na njegovanje svog maternjeg bosanskog jezika. Dovoljno je spomenuti ovdje samo Muhameda Hevaiju Uskufiju.

Konstantin Filozof (pisac s kraja 14. i početka 15. stoljeća) u spisu "Skazanie izjavljeno o pismeneh" spominje bosanski jezik uz bugarski, srpski, slovenski, češki i hrvatski.

Jedan od najstarijih spomena bosanskog jezika imamo u notarskim knjigama grada Kotora: 3.jula 1436, mletački knez u Kotoru kupio je petnaestogodišnju djevojku "bosanskog roda i heretičke vjere, zvanu bosanskim jezikom Djevenu".

Ninski biskup u Peri pisao je 1581. g. fra J. Arsenigu "bosanskim jezikom".

U djelu Jeronima Megisera "Thesaurus polyglotus" (Frankfurt na Majni, početak 17. st.) spominju se uz ostale naše govore (dijalekte): bosanski, dalmatinski, srpski, hrvatski.

Bosanskim jezikom su ga zvali (uz: slovinski, ilirički/ilirski, ponekad i hrvatski) i mnogi pisci od 17. st. naovamo: Matija Divković: "Bošnjak rođen u selu Jelaskama sjeverno od Vareša koji je pisao dobrim narodnim jezikom svoga kraja"; Stjepan Matijević, Stjepan Margitić, Ambroz Matić, Luka Dropuljić, Ivan Franjo Jukić (Slavoljub Bošnjak), Martin Nedić, Anto Knežević itd.

Duvanjski biskup fra Pavle Dragičević 1735, piše da u Bosni ima devet svećenika koji u vršenju vjerskih obreda ispomažu "bosanskim jezikom", jer ne razumiju dobro crkvenoslavenski. Dodaje da je učenim katolicima u razgovorima sa pravoslavcima dovoljno da poznaju bosanski jezik.

Evlija Ćelebija, osmanski putopisac iz 17. st, u poglavlju "jezik bosanskog i hrvatskog naroda" svoga čuvenog putopisa hvali Bošnjake, za koje kaže: "kako im je jezik, tako su i oni čisti, dobri i razumljivi ljudi". Govori o bosanskom jeziku koji je po njemu blizak latinskom, a spominje i bosansko-turski riječnik M. H. Uskufije.

Jedan od prvih gramatičara, Bartol Kašić (Pag 1575. - Rim 1650.), rođeni čakavac, odlučuje se za štokavštinu bosanskog tipa, kakva je Divkovićeva, te se u svom "Ritualu rimskom" (Rim, 1640.) ističe da je za stvaranje zajedničkog književnog jezika (lingua communis) u južnoslavenskim krajevima potrebno izabrati jedan govor (on se zalaže za bosanski slijedeći na taj način preporuke Kongregacije za propagandu vjere i svojih poglavara iz Rima).

Isusovac Jakov Mikalja (1601.-1654.) u predgovoru "Blagu Jezika slovinskoga" iz 1649. želi kako kaže da uvrsti "najodabranije riječi i najljepše narječeje" dodajući da je "u ilirskom jeziku bosanski jezik najljepši", i da bi svi ilirski pisci trebali nastojati da njim pišu.

Dubrovački dramatičar Đore Palmotić, opredijelio se za govor "susjednih Bošnjaka", ističući ljepotu toga govora.

Hrvatski pjesnik Andrija Kačić Miošić (1704.-1760.) autor "Razgovora ugodnog", snažno afirmiše štokavštinu; svoju je "Korabljicu" "prinio iz knjiga latinskih, talijanskih i hronika Pavla Vitezovića" u "jezik bosanski".
Bosanski jezik spominje, pored srpskog, hrvatskog, češkog i poljskog i spisatelj Matija Antun Reljković (1732.-1798.).

Antun Kanižić, Franjo Marija Appendini (1808. u Dubrovniku pojavila se njegova "Grammatica della lingua illirica" u čijem predgovoru ističe da je od svih dijalekata ilirski ili dalmatinsko-bosanski najsavršeniji, Ivan Popović (kojemu je bosanski govor među slavenskim isto što i atički među grčkim), u nastojanju da Južni Slaveni oforme jedinstven književni jezik, zalažu se za usvajanje bosanskoga govora još mnogo prije Bečkog dogovora iz 1850. godine.

Alberto Fortis (1741. -1803; 1774. u Veneciji u djelu "Viaggio in Dalmazia" objavio i u originalu i prevodu na talijanski - znamenitu našu baladu Hasanaginiću - jezik Morlaka naziva: ilirskim, morlačkim i bosanskim.

Mula Mustafa Bašeskija u svome Ljetopisu spominje Mula Hasana Nikšičanina (1780.),koji govori pola turskim, pola bosanskim jezikom.
Naziv bosanski jezik upotrebljavaju i Slavonci Ivan Grličić (župnik u Đakovu, 1707.) i Matija Petar Katančić (1831. u Budimu objavio u šest knjiga prevod Svetog pisma "u jezik Slavno-Illyricski izgovora Bosanskog").

Prema svjedočenju Matije Mažuranića ("Pogled u Bosnu učinjen 1839-1840", Zagreb, 1842, str. 54), sarajevski paša, iako "dobro znade turski, arapski i arnautski", ne voli da neko pred njim govori turski i ističe "da je naš slavni bošnjački jezik od svih najljepši na svijetu". U Putopisu se kaze da se u Bosni "eglendiše Bošnjački".

Svoj jezik naziva bosanskim i Stočanin Halil Hrle, prevodilac sa arapskog ("Kasidei burdei bosnevi", Stolac,1849).

Hercegovački pravoslavni prvaci, među kojima i Prokopije Čokorilo, traže od Ali-paše Rizvanbegovića da se za vladiku postavi čovjek vičan bosanskom jeziku. Bosanski biskup Vujičić još je 1881 g. naš jezik zvao bosanskim.

I hercegovački ustanici su ga tako zvali: Pero Tunguz, jedan od njihovih vođa, znao je reći: "Razumi me, čoeče, bosanski ti govorim !".

Autor prvog štampanog alhamijado teksta, s prvim pokušajem stvaranja stabilnijeg arabičkog pravopisnog uzusa za štampanu praksu jeste Mustafa Rakim (1868 g. objavio je u Istambulu djelo "Ovo je od virovanja na bosanski jezik kitab"). Autorstvo tog djela inače je pripisivano Mehmedu Agiću iz Bosanskog Broda.

Mostarac Omer Humo (umro 1880.), narodni prosvjetitelj, koji se borio za uvođenje narodnog jezika u škole, na kraju svoga Ilmihala ("Sehletul vusula", Sarajevo 1875; ovo je prva knjiga pisana arebicom a našim jezikom, objavljena u Bosni) kaže: "Ah da je Bog do meni bio avaki bosanski pisani ćitab", a u pjesmi "Stihovi zahvale na bosanskom jeziku": "Brez suhbe (sumnje) je babin jezik najlasnji, Svatko njime vama vikom besidi, Slatka braćo, Bošnjaci, Hak (istinu) vam Omer govori". Autor je i pjesme "Dova na bosanskom".

"Gramatika bosanskog jezika za srednje škole" nepotpisanog autora Frane Vuletića, prva je gramatika u Bosni i Hercegovini za interkonfesionalno školstvo. Zemaljska vlada BiH štampala ju je 1880. g. Doživjela je više izdanja i bila u upotrebi do 1911., s tim što od 1908. g. nosi naziv "Gramatika srpsko-hrvatskog jezika".

Salih Gašović, rodom Nikšičanin, autor je Mevluda ("Časni mevlud na bosanski jezik", Sarajevo 1878. godine; zapravo je to prepjev Mevluda Sulejmana Ćelebije) za čiji nastanak kaže: "Moliše me kolasinski prvisi, Mevlud nami daj bosanski napiši".

Ibrahim Edhem Berbić štampao je "Bosansko-turski učitelj" (1893. u Carigradu); Ibrahim Seljubac (1900.) "Novu bosansku elifnicu", a u tom duhu radili su i drugi autori vjerskih udžbenika (npr. Junuz Remzi Stovro).
Sejfudin Proho izdao je 1907. u Sarajevu "Tedžvidi-inas (na najlakši i najkraći način bosanski jezik.)".

Iste godine u Sarajevu izlazi "Tedžvidi edaijjei bosnevi" Ibrahima Saliha Puške.

1908. u Sarajevu se pojavljuje djelo M. Dž. Čauševića "Bergivija", koje je uredništvo "Tarika" prevelo na bosanski jezik, "radi općenite koristi".
Arif Sarajlija također je dao svoju verziju prevoda Mevluda S. Ćelebije, ("Terdžuman mevludski na jezik bosanski", Carigrad 1909).

Franjevci su 1894 g. otpisivali M. P. Desančiću da ne govore srpski nego bosanski.

Gradonačelnik Mostara I. Kapetanović ne jednoj sjednici 1895. g. zabranjuje da gospodin Stagner nešto kaže na njemačkom jeziku; u zapisniku je navedeno kako je rekao "da mi ovdje nismo u Beču niti Gracu već u Mostaru i da treba da se govori bosanski, da svi razumimo".

U doba austrougarske uprave naziv bosanski jezik (Kallay ga je forsirao svojom nacionalnom politikom da suzbije hrvatski i srpski nacionalni pokret) postaje i službeni, ali ga ta uprava poslije i napušta, akceptirajući ime srpskohrvatski jezik (baron Burijan ga je forsirao čime je napustao Kallayevu nacionalnu politiku).

Potiskivanje bosanskog jezika u stranu jasno je vidljivo i po datumima. Od 1.1.1879. upotrebljavan je naziv bosanski jezik - kao službeni jezik u Bosni i Hercegovini. Od 23.1.1879 na sjednici Bosanske komisije bilo je zauzeto stanovište da se naziva "bosanskizemaljski jezik". Ali u provizornom poslovniku za organe vlasti u BiH od 16.2.1879. već je upotrebljena oznaka "srpsko-hrvatski jezik".

Naredbom Zemaljske vlade od 4.10.1907. g.određeno je da se "ima posve napustiti naziv 'bosanski jezik' i da se imade zemaljski jezik nazivati 'srpsko-hrvatski jezik'.


Prvi štampani kalendar "Tursko-bosanski rječnik" (Bitolj, 1912.) što ga je sastavio Ahmed Kulender.

Polovinu ovih stvari si izmislio, a o drugoj polovini i ne znas sta pricas.
Reci mi - koje su osnovne karakteristike bosanskog jezika?

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Само да поновим аксиом број 1.- Језик се не може именовати ни по чему другом него по људима тј. народу....(никаква географска одредница не долази у обзир)

Као што видимо и у 19. вијеку су Аустроугари били напреднији од данашњих СДА ''научника''...Значи, Аустроугари су наредбом, из чисто политичких разлога, покушали наметнути неприродан назив за језик аутохтоних народа на тлу БиХ тј. Срба и Хрвата и онда су ипак мало размислили и повукли ту своју нецивилизацијску одлуку и оставили ствари како је природа наредила да буду....

_________________
Izetbegović(92):"®rtvovaću mir, za nez. BiH!''
Silajdľić(92):''Međunarodno priznanje SRBiH biće doprinos stabilizaciji''
Kutiljero(05):''Da Izetbegović nije povukao potpis ne bi bilo rata, ni Srebrenice!''

, pitajte slavisticare o bosanskom/bosnjakom jeziku pa ce se samo grohot cuti i to toliki i takav da ce se iz temelja tresti sve na Balkanu sto ima vise od jednog sprata!!! Ali slavisticare, ne srbiste, ni kroatiste nego ljude, ozbiljne, naucnike(sto nece reci da ih medju ovima nema)...Ili mozda ovaj gore nareceni ne spada u slovensku (ili pretencioznije: juznoslovensku) grupu jezika neko u neku tamo...koju li??? 'Ajmo sada, u koju li stvarno grupu spada a ako je nema, moze se na brzaka splesti neki naziv?! Fino rece covjek, ime jezika se izvodi iz etnonima, ne toponima...joj, joj...

_________________
Comfortably Numb

Dakle bosanski jezik je ukinut,

" Naredbom Zemaljske vlade od 4.10.1907. g.određeno je da se "ima posve napustiti naziv 'bosanski jezik' i da se imade zemaljski jezik nazivati 'srpsko-hrvatski jezik'.

Sta nam ovo govor? Govori nam da je bosanski jezik do 4.10.1907.godine bio u upotrebi, kada je preimenovan u srpskohrvatski, Naredbom Zemaljske vlade.

Dakle samo ljudi bez pameti i neznalice mogu pricati da bosanski jezik nikada nije postojao.

Nadedbom Zenaljske vlade bosanski jezik je ukinut na zahtjev Hrvata i Srba koji su tu Odluku donijeli u Skupstini BiH 1904.godine i to sa dva prsta.

Tada nije samo ukinut bosanski jezik, nego su se dotadasni grkopravoslavci opredijelili kao Srbi, a rimokatolici kao Hrvati. Inace, do tada su se u tefterima vodili kao Bosnjaci, grkopravoslavci i rimokatolici, a treci narod kao Bosnaci muslimani, a negdje se moze naci i kao muhamedanci, sto hoce reci kao Muhamedovi sljedbenici.

Tako su eto udareni temelji podjele Bosne, jer kao sto znamo Hrvati i Srbi se ne mogu sloziti ni oko jednog problema izuzev oko podjele Bosne. Uskoro su uslijedili sporazumi Cvetkovic-Macek pa Tudjan -Milosevic, i sve nedace stanovnika BiH. Pozdrav Zah

Mislio sam da se više ne javljam na temu jezika, ali ipak moram da kažem nešto. Šta bi bilo kad bi bilo, tj. da se nismo ujedinili 1918. godine, možda bi naša istorija zaista bila drugačija, možda bi naš jezik bio drugačiji. Međutim, već ću ponoviti da neću negirati da je nekad kroz istoriju postojao zapis o bosanskom jeziku, međutim mišljenja sam da danas taj jezik koji Bošnjaci nazivaju bosanskim jezikom nema puno zajedničkog sa jezikom koji se tada kroz istoriju nazivao tako. Danas jezik kojim govore Bošnjaci (skoro pa 100 godina), se bazira na Vukovoj reformi i da se razumijemo, tim istim jezikom govore i Srbi i Hrvati. To što ga mi zovemo srpskim, hrvatskim, odnosno bosanskim u svim ozbiljnim naučnom diskusijama vjerovatno može biti osporeno i dokazano da se radi o jednom jeziku sa tri varijante. Nekad je postojao latinski jezik, danas je to mrtav jezik. Možda je nekad postojao bosanski jezik, danas, čak i da je postojao u iskonskoj varijanti različitoj od jezika koji se govorio recimo u Šumadiji, Slavoniji, Dalmaciji, Vojvodini, Crnoj Gori, Lici, Timočkoj Krajini, itd...danas ne postoji. Ne postoji u smislu što se u svim ovim krajevima koje sam naveo priča jedan jezik, tačka, punto.

Da je državno rukovodstvo u Bosni i Hercegovini 1992. godine po proglašenju nezavisnoti imalo snage da kaže, "pravimo državu, Jugoslavije više nema, ali u BiH zvanični jezik nastavlja da bude srpsko-hrvatski, odnosno hrvatsko-srpski" ja bih lično na mnoge stvari gledao drugačije. Da je recimo zadržan srpsko-hrvatski kao zvaničan jezik, a u škole uveden kao drugi jezik bosanski, ali iskonski bosanski koji se pričao u BiH prije ujedinjenja, sa tendencijom da se taj jezik vremenom širi među Bošnjačkim stanovništvom u toj svojoj iskonskoj varijanti što bi u krajnjem slučaju vodilo da taj jezik u odnosu na srpsko-hrvatski bude ono što je danas makedonski ili slovenački i da on vremenom prevlada u upotrebi među Bošnjacima, onda bi sve to imalo eventualno smisla.Ovako ova priča o bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku danas je za mene smijurija. Došli smo u situaciju, gledao sam prije na TV jedan prilog o djetetu iz Hrvatske od možda 7-8 godina. Mali je došao na neko takmičenje u BiH i pitaju ga šta misli o BiH i o Sarajevu (ne znam tačno koji grad), a on kaže da je jako iznenađen da se i u BiH priča isti jezik kao i Hrvatskoj. Da nije smiješno, bilo bi žalosno.
Ako smo stvorili "vještačku" tvorevinu Jugoslaviju, stvorili smo i vještački jezik, srpsko-hrvatski i to ne možemo preko noći da izbrišemo, kao što smo izbrisali državu (nažalost, bila je do dobra država).

Za mene dobar komentar, ali ipak moram naglasiti neke stavri. Ako pogledamo kako je napsiana Odluka zemljaske vlade o ukidanju bosnaskog jezika, nije tesko primijetiti da se danas tako ne pise, odnosno ne govori.

Srpskohrvatski jezik je stalno doradjivan. Od 1960.godine sluzili smo se prirucnicima radjenim na osnovama Novosadskog dogovora. Te dorade nisu uvazavale osobenosti bosanskog, nego samo srpskog i hrvatskog jezika. Tako bosanski jezik kasni iza odva dva jezika vise od 90 godina, a to nije mali pariod, pa je tesko ocekivati da se u bosasnkom jeziku tako brzo urade standardi kao sto su uradjeni za srpskohrvatski jezik.

Bosanski jezik ne moze se vratiti na period prije 90 godina. Zato je formirana posebna komisja koja radi na standardizaciji bosanskog jezika. Kada ce ona zavrsiti svoj rad, ostaje da vidimo.

Bosanski, Hrvatski i Srpski jezik imaju istu gramaticku osnovo, ali i neke svoje specificnosti, pa ga Bosnjaci nazivaju bosanski, Hrvati hrvatskim a Srbi srpskim. Ipak Hrvati najvise rade na doradi svoga jezika, i on se danas u mnogome razlikuje od srpskog, a za 100 godina, te razlike ce biti tako velike, da ce u medjusobnoj komunikaciji mozda trebati i prevodilac. Pozdrav Zah

Drug "zah" se ovdje nalupao takvih gluposti, da bi i osrednjem slavisti srce preskocilo...
Zah izmislja, po starom doborm obicaju, 1001 dokument, a nijedan argument.
Ali, evo, da ga priupitamo - istorijski i lingvistici:
1) Kada je nastao i kako je nastao bosanski jezik?
2) Na kojim pravilima pociva?
3) Koje je pismo Bosanaca?
4) Koja je razlika izmedju bosanskog i srpskog jezika?

Zah, pazi sta ces odgovoriti...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Ispade drug "zah" strucnjak i za lingvistiku.
Zaista svestrana osoba...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Pitas kad je nastao bosanski jezik. Najgluplje pitanje koje covjek moze postaviti. Nastanak jezika se ne odredjuje godinom, to je jedan dug i dug proces. Da li bi ti odgovorio kad je nastao srpski jezik. Ja smijesna pitanja Bose dragi.

Na ostala pitanja koja si postavio, imas odgovor u predhodnom komentaru koji sam dao, a to je samo dokaz, da od muke ne citas nista temeljito, jer su te argumenti potpuno demantovali. Prvo si tvrdio da taj jezik nikad nije postojao, a sad vidis da je ukinut Odlukom zemaljske vlade, sto znaci da je POSTOJAO, jer nesto sto ne postoji ne moze se ukinuti, ukida se samo ono sto postoji.

A sto se tice bosancice to je iskljucivo bosansko pismo i ima dvije verzije, jedna od njih je begovska verzija zvana begovica.

Moj savjet, ne petljaj se u ono sto ne znas, ili povrsno znas. Pozdrav Zah

Gdje ces, druze "zah"? Kuda bjezis? Daj da nastavimo pricu oko jezika, tek se sada rasplamsalo...

Poslije Vukove smrti u Hrvatskoj se pojavio lingvista Vatroslav Jagic, koji je tvrdio da jedan narod sa dva imena mora imati i jezik sa dva imena: srpski i hrvatski. Bitka oko toga da li je to ispravno ili ne prenijela se sa terena Hrvatske u BiH.

U BiH se odmah odbacio Vukov srpski, a prihvatio Jagicev srpskohrvatski, a u stvari hrvatski filoloski program napravljen iskljucivo za BiH. To vrijeme u BiH je poznato kao vrijeme "Kalajeve jezicke politike u BiH", ali je po posljedicama bilo usvajanje Jagiceve jezicke politike preko BiH na citavoj teritoriji Vukovog srpskog knjizevnog jezika.

Benjamin Kalaj je, kao sto je poznato, u pokusaju stvaranja posebne bosanske nacije za osnovni kriterijum uzeo jezik, nastojeci inaugurisati "bosanski jezik" kao kamen-temeljac te zamisljene bosanske nacije. Kalaj, medjutim, i da je htio, nije mogao stvoriti neki novi jezik koji bi bio drugaciji od Vukovog srpskog, jer su u tadasnjoj Bosni zivjeli iskljucivo Srbi razdijeljeni po vjeri, ali objedinjeni jezikom.

E, sada pitanje za druga "zaha":kako to da je "bosanski jezik", tj. kako je moguce da se u stampanju djela, novina i ostalih publikacija na "bosanskom jeziku" mogao koristiti Vukov pravopis i fonetika koju je on ustanovio? Gdje se vidi ta razlika?

Posto me drug "zah" lijepo savjetuje (a u stvari - optuzuje):



ja cu da ga pitam, a on ce da potvrdi koliko je dobar poznavalac lingvistike:Koje su to tri komponente koje svi lingvisti ovoga svijeta navode kao kritrijume identiteta jednog jezika?

Drug "zah" tvrdi i ovo:



a da pritom uopste ne zeli da kaze koji je fonetski i fonemski sastav bosancice. Evo jos jednog pitanja:zasto, druze "zah" nisi postavio neki tekst napisan na bosancici, pa da vidimo da li to moze, pomocu bilo kojih trikova, da bude bosanski jezik ili neka njegova preteca?

Malo prije toga drug "zah" i dalje lupa k'o Maksim po diviziji:



Otkad to Vlada neke zemlje moze da ustanovi ili ukine neki jezik? Odakle tebi uopste taj podatak?



Koje su to specificnosti? Da cujem te sad...

I jos nekoliko pitanja je ostalo da "zjapi", ali, posto imam iskustva sa tvojim odgovaranjem na pitanja na koja ne mozes odgovoriti i na drugim temama. gdje onda koristis sistem "copy-paste", vjerujem da ce ona i nastaviti da zjape...

1) Kojim pismom pisu bosanci?
2) Koji su standardi - pravopisni, gramaticki, leksicki, morfoloski - bosanskog jezika?
3) Da li je, recimo, Mesa Selimovic pisao na bosanskom jeziku?

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Postavio si puno pitanja iz svog ugla gledanja, i dao takva tumacenja. Ti nigdje ne pominjes da su Vuk Karadjic i Ljudevit Gaj srpski i hrvatski jezik bazirali na bosanskom, stokavskom ijekavskom govoru. Kad to ne pominjes, onda postavljas niz pitanja lingvisticke prirode, koja karakterisu gotovo sva tri jezika , jer je gramaticka onsva ista, iz cega proizilazi, da je to opcenito receno jedan jezik sa svojim specificnostima, kojeg Bosnjaci nazivaju bosanski, Hrvati hrvastski a Srbi srpskim.

Mesa Selimovic je pisao srpskohrvatskim jezikom. Taj jezik je i studirao, taj jezik je predavao ucenicima Gimnazije i Medrese u Tizli, a kasnije studentima na VPS i Filozofskom fakultetu u Sarajevu.

Vlada je ukinula jezik na osnovu Odliuke donesene u Skupstini BiH 1904.godine, a odluku su izglasali bivski grkopravoslavci i rimokatolici.

Na neka tvoja cisto lingvisticka pitanja ne mogu najvaljanije odgovoriti jer nemam ni jedan udzbenik pri ruci koji tretira tu problematiku, ti ga sigurno imas, pa zato i postavljas ta pitanja. Ja necu da lupetam kao ti, ali iz srednje skole znam, da se:

Gramatika dijeli na cetiri dijela:

- nauka o glasovima,
- nauka o oblicima,
- osnova ili nauka o tvorenju - sastavu rijeci,
- i sintaksa-naka o recenicma.

Jezici se klasificiraju po:

- kriteriju genetske srodnosti
- kriteriju sličnosti na osnovi kontakta među idiomima
- tipološko-strukturalnih elemenata
- vrijednosnih sudova


Da neces reci da je bosancica srpsko pismo. Ne to nije sigurno srpsko pismo. Od XII do XX vijeka u Bosni je koristena bosancica, narocita vrsta cirilicnog pisma. Njene elemente nalazimo u Kulinovoj Povelji iz 1189.godine. Navise bosanskih srednjovjekovnih spomenika pisano je bosancicom. Bosancica je upotrebljavana kao poismo i na sultanovom dvoru u Carigradu. ( Molio bih nekoga da prebaci tekst bosancice, jer ja to nemam)

Od XV do XXI vijeka bosancica postepeno ustupa mjesto arebici (arapskom pismu prilagodjene glasovnm sistemu bosanskog jezika)

Nego poznavaocu jezika, pojasni nam, sta ima srpski i hrvastki a nema bosanski jezik. Pozdreav Zah

O bosanskom jeziku do turske okupacije ili predosmansko razdoblje


U ovo doba (do 1463.) spadaju jezični spomenici koje, u različitim stupnjevima, oblicima i na različitim mjestima, bosanski jezik dijeli s hrvatskim i srpskim. To, što veći dio tih jezičnih spomenika nije formalno integrisan u korpus bosanske pismenosti nije previše relevantno, jer je nijedan jezik ne nastaje niotkuda. Stoga, za historiju bosanskoga jezika vrijedi:

pisani korpus je od 10. ili 11. stoljeća, prvo na glagoljici, a kasnije na bosančici ili bosanskoj ćirilici. Glavni spomenici se mogu svrstati u 3 kategorije:
a) spisi Bosanske crkve, oko 10-15 prijepisa dijelova Novog zavjeta i Psaltira. Jezik je staroslavenski/crkvenoslavenski s unosima narodnoga bosanskog govora (ikavizam koji se pojavljuje kao intruzija u dijelovima tekstova gdje je staroslavenski jat eksplicite upisan- svidoci, vrime, lipo,..). Većina tekstova potječe iz 14. i 15. stoljeća, a rasuti su širom svijeta. Najpoznatiji je Hvalov zbornik, pisan oko 1400. za vojvodu Hrvoja u Omišu, te Kopitarovo evanđelje i Mletačka apokalipsa.

b) tekstovi velikaša i kraljevske kuće Kotromanića, uglavnom mješavina staroslavenskog i narodnoga bosanskog govora. Ovisno o kancelariji, pisarima i prijepisima, stepen narodnog bosanskog jezika varira. Pismo je bosančica, a u većini kasnijih povelja (od konca 14. stoljeća do 1463) preovladava narodni bosanski jezik, najviše ikavsko-šćakavski (pojde, dojde, človik, priko, misto,..), a katkad jekavski, ponajviše u Humu (viere, ini(j)em dubrovačkiem draziem pr'jatelem). Prvi je diplomatsko-trgovinski spis Povelja Kulina bana 1189., na starobosanskom s elementima narodnoga bosanskog govora (oca, a ne otca), dok je velika većina iz 14. i 15. stoljeća. Najveći dio povelja se čuva u Hrvatskoj, u Dubrovačkom arhivu.

c) natpisi na bilizima (mramorovima, stećcima), nadgrobnim spomenicima Bošnjana (predaka današnjih Bošnjaka) prije i neposredno nakon turskoga osvajanja. Iako stećaka ima oko 60.000 (najčešća brojka), onih s natpisima je manji broj, oko 1.000. Jezik je uglavnom štokavsko-čakavski ikavski, a rjeđe ima jekavskih oblika. Većina stećaka je u području Hercegovine i srednje Bosne, iako ih ima i u istočnoj, a nešto i u zapadnoj Bosni. Veći dio datiranih stećaka potječe iz razdoblja od 14. do 16. stoljeća, iako se sreću i primjeri iz 13. i 17. stoljeća.

jezičnodijalekatski, u području Bosne i Huma se dogodila narječna diferencijacija od 12. do 15. stoljeća, u kojoj je u većini Bosne i Huma prevladala tronaglasna, zapadna štokavština. Na jugu i u centralnoj Bosni dominira štokavski, a na sjeveru šćakavski idiom; također, na zapadu i u centru ikavica, na istoku jekavica.
Takav bijaše jezični raspored uoči osmanske invazije sredinom 15. stoljeća. Detaljnije o tom razdoblju se može vidjeti na stranici o prikazu nastanka jezika u BiH.

neki ovdje prisutni iznad kreveta drže sliku benjamina kalaja.

eto ti sad, covjek je fino trazio da se navedu osobine bosanskog jezika a sve sto je ovdje dato jesu ispolitizovani argumenti, dakle, da uprostim, ne konta se. Dalje, ako se vec neko ne "konta" u nauku o jeziku, makar i u najsirem smislu, onda tisu misu...

_________________
Comfortably Numb

Ajajaja, ala ljudi svasta lupaju...
"zah", pobogu, ima li samom tebi logike to sto pises?

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

Tacno tako.

Druze "zah", udostoji se pa odgovori makar na jedno pitanje kako Bog zapovijeda ili cuti i nemoj se vise provaljivati, molim te...





Gdje si ovo pronasao, zivota ti?
Vuk i Ljudevit su srpski bazirali na bosanskom?
E, moj druze "zah", ti zaista nemas pojma:pa sam Vuk je govorio da je jezik kojeg je on utemeljio utemeljen na istocno-hercegovackoj varijanti srpskog jezika! Ne znam gdje se tu spominje bosanski, al' ajd...



Ajd, i ti nesto pogodi...
Lingvisti uglavnom navode tri komponente identiteta jednog jezika:
1) strukturna (kakav je neki jezik)
2) genetska (iz cega je nastao)
3) sociolingvisticka (kako ga vrednuju njegovi govornici)

S lingvistickog stanovista, primjenom i genetskog i strukturnog kriterijuma, i bivsi srpskohrvatski i njegovi "nasljednici": hrvatski i bosnjacki mogu biti, a i jesu, jedan varijantski raslojen jezik.

Analiziramo li kriterijume na kojima se (toboz naucno) temelji postojanje "hrvatslkog" ili "bosnjackog" jezika kao posebnih jezika u odnosu na srpski jezik, lako cemo uociti da primijenjeni kriterijumi pokazuju da je sociolingvisticki pristup naucno potpuno nijem, slijep i gluv za ono sto se zove naucni kriterijum.

Tako je i bosanski lingvista Dz. Jahic istakao:"Oni koji danas hoce da nadju odgovor na pitanje postoji li zbilja taj bosanski jezik, u principu su spremni i da priznaju ako im se dokaze da postoji. Oni laickom metodom hoce da vide u cemu se taj jezik razlikuje od toboz inace razlikovnih srpskog i hrvatskog i da se tek tada uvjere u njegovo postojanje, odnosno nepostojanje. To je ona nasa metodoloska grjeska. Ko zna po koji put u ovoj knjizi ponavljamo ono sto vec jednom moramo zapamtiti:u nasim balkanskim prilikama jezik da bi bio jezik ne mora se obavezno bitno razlikovati od drugog jer taj razlikovni princip nije mjerilo postojanja, odnosno nepostojanja nacionalnih jezika."

Ovo se nalazi u knjizi Dz. Jahica "BOSANSKI JEZIK U 100 PITANJA I 100 ODGOVORA", Ljliljan, Sarajevo.

Iz navedenog citata se vidi ne samo na kakvim se kriterijumima temelji postojanje bosanskog jezika, nego se implicintno podastire teza o postojanju nekakve "balkanske lingvistike" koja je nasuprot cijelom svijetu i svjetskim lingvistickim kriterijumima.



Pa, daj da vidimo tu Povelju Kulina Bana pa da je malo proanaliziramo i vidimo da li je ona zaista pisana bosancicom...

_________________
Cause I'm tired of this scenes...