Svjetlost dana ugledao je još jedan šokantan dokument iz vremena nakon Drugog svjetskog rata, koji je u privatnoj arhivi do sada krio jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita. Rukopis sadrži informacije o Titovoj intimi, zavjerama, atentatima, intrigama, izdajama...

Riječ je o internom dokumentu iz 1983. godine namijenjenom Vladimiru Dedijeru, Titovom biografu, koji nikada nije došao u njegove ruke jer ga je "presreo" tadašnji ministar unutrašnjih poslova Stane Dolanc.

Dokument, koji je beogradskom "Blicu" dostavio potomak Titovog saradnika, presretnut je jer krije mnoge mračne tajne i pikanterije Titove vladavine sažete na 25 požutjelih strana kucanog materijala, podijeljenih u 12 vremenskih poglavlja, koje nisu smjele da dođu čak ni u Dedijerove ruke. Ne postoji oznaka zvanične institucije, što ukazuje na to da je dokument imao internu namjenu.

Da je autoru bilo stalo do konspirativnosti, potvrđuje i to što je velikim slovima na prvoj strani napisao: "Ovaj materijal može se koristiti, ali se moje ime ne može nigdje javno iznositi bez dozvole".

Slično upozorenje je i na zadnjoj strani: "Vlado, prije nego li išta od ovoga objaviš, dobro razmisli. Detaljnije informacije dobićeš kad se vidimo u Ljubljani".

Čovjek koji je "Blicu" dostavio dokument, a koji je rođak Titovog bliskog saradnika, potvrđuje da papir nikada nije stigao do Dedijera, jer su Dolancove službe uspjele da ga se domognu.

- Dokument je završio u privatnoj arhivi mog rođaka 1984., po Dolancovom naređenju - kazao je ovaj izvor.

Pero Simić, publicista i autor nekoliko knjiga o Titu, koji je imao pristup mnogim arhivima, ocijenio je da je rukopis zanimljiv i da je vjerovatno izašao iz pera obavještajca Josipa Kopiniča.

- Rukopis liči na tog sovjetskog obavještajca. U arhivskoj zaostavštini Vladimira Dedijera u Ljubljani nalaze se dva zapisa - o Dedijerovom "razgovoru sa Josipom Kopiničem" i "najvažnijem razgovoru sa Josipom Kopiničem", ali ni u jednom se ne spominje gotovo ništa iz ovog anonimnog papira - kaže Simić.

I jedan od visokih rukovodilaca Ozne smatra da je tekst pisao Josip Kopinič.

- Na to mi ukazuju nekoliko detalja iz teksta. Prvi je da je bivša Titova žena Herta Has oslovljavala Kopiniča sa Joža i Mali, što su bila njegova konspirativna imena, a drugi je taj da je bio uključen u radio-prijenos Titovog govora iz Splita. Poznato je da je Josip Kopinič bio dobar poznavalac radio-tehnike - dodao je ovaj rukovodilac.

Obzirom da je Blic pronašao dokument očekujem da će šokantno biti to da Tito nije nosio gaće po kući.

404 file not found

КОНКУРС за пријем радника - ОСНОВНА ШКОЛА „Милан Илић Чича Шумадијски“ ХАН ПИЈЕСАК

Opšte poznato je bilo da je Tito volio žene.Sama činjenica da se zenio 4 puta govori o tome.Davorjanka Paunović koja je bila 29 godina mlađa, bila je uz Tita tokom cijelog rata. Neki su govorili da je toliko glasno vodila ljubav da je borcima bilo neprijatno zbog jecaja i uzdaha koji su dopirali iz Titovog šatora. Kazu da je imala veliki uticaj na Tita, a u vrijeme njemačkog desanta na Drvar čak ga je ubjedila da se, zajedno s njom, preda Njemcima, jer je situacija izgledala bezizlazno. Tek kada mu je Sreten Žujović zapretio da će ga ubiti, Tito je odustao od predaje…Ona je umrla je od tuberkuloze u proljeće 1946. Po Titovom naređenju, sahranjena je u krugu Bijelog dvora. Hteo je da i mrtva bude u njegovoj blizini.

logo-compact
SRBIJA
Kadinjača bez petokrake

03. oktobar/listopad, 2016.
Novka Ilić

Jubilej bez partizanskih oznaka: Sporna poštanska marka
Podijelite
U vremenu zabrinjavajućeg trenda rehabilitacije fašizma, koji je zahvatio, moglo bi se reći, dobar deo Evrope, “Pošta Srbije” učinila je hvale vredan potez. Izdate su poštanske marke povodom 75 godina od osnivanja Užičke republike, prve od nacista slobodne teritorije u okupiranoj Evropi 1941. godine. Marka je izrađena u saradnji sa Narodnim muzejom Užica.

Na poštanskoj marki su prikazana tri radnika u radničkim odelima, sa kapama, bez petokraka. Oni koji zameraju izostanak petokrake, podvlače - partizanska obeležja su simbol borbe protiv fašizma. Na drugoj strani direktor užičkog muzeja Nikola Gogić navodi da je ova institucija idejni tvorac marke, te konstatuje da nije sve u partizanskim obeležjima:

“Na marki su stari spomenik na Kadinjači i radnici. To je slika likovnog umetnika Dragoljuba Vuksanovića `Borci Kadinjače`. Ta slika se čuva u užičkoj Gimnaziji i njeno je vlasništvo. Mi moramo znati da su na Kadinjači od 250 boraca samo petorica bili članovi Komunističke partije Jugoslavije. To su bili užički pekarski, tkački, krojački radnici. Ne treba sada tim radnicima naknadno gurati partijske knjižice i druga partijska obeležja u džepove. Oni su izašli da brane slobodu i da brane svoje Užice.”

Ma šta da se uradi, uvek će biti političkih oponenata, dodaje Nikola Gogić koji je bio dugogodišnji predsednik užičkih socijalista, partije aktuelnog šefa diplomatije Ivice Dačića, a sada je već u drugom mandatu direktor Muzeja:

“U ovom trenutku političke oponente ne bih ni komentarisao, to su za mene minorne snage koje uvek pokušavaju da budu glasne. Govorim o revoluciji, o Užičkoj republici i ljudima koji su stali u redove za borbu protiv fašizma. To je ono što obeležava ceo svet, a nečija naknadna pamet me zaista ne interesuije. Mi smo uspeli zajedno sa `Poštom Srbije` da izdamo tu poštansku marku i na taj način još jednom istaknemo značaj antifašističke borbe, što smo uvek i radili.”


Stihovi Slavka Vukosavljevića u spomen kompleksu Kadinjača

Uroš Lučić, potpredsednik SUBNOR-a Užice i sekretar Organizacije komunista Srbije za Užice, smatra da nije dobro što na poštanskom marki posvećenoj Užičkoj republici mesto nije našla petokraka:

“Koliko ja znam, koliko sam čitao i gledao fotografije, i u fabrikama gde su radiliti radnici koji su činili Radnički bataljon i koji su krenuli u borbu na Kadinjači, imali su petokrake.“

Lučić kaže nije važno što radnici bataljona koji se borio na Kadinjači nisu svi bili komunisti, petokraka je, podvlači, simbol otora fašizmu, simbol radničkog partizanskog pokreta i mogla je naći mesto na samoj marki:

„Objašnjava se sada da nisu svi radnici, borci, bili u Komunističkoj partiji te 1941. godine, ali je činjenica da je Komunistička partija Jugoslavije i Srbije pokrenula taj drugi partizanski pokret, a svi su u jedinicama nosili petokrake. Petokraka je mogla naći mesto na marki, makar negde u uglu.“

Lučič zaključuje da se posednjih decenija pominajnje uloge komunista u antifašističkoj borbi od strane vlasti namerno izbegava:

„Hoće neko da nas izjednači, da se pomirimio. Možemo da se pomirimo sa ovim novim generacijama, ali ne možemo da zaboravimo šta je ko doprineo ustanku i i stvaranju Užičke republike.“

Na poštanskoj marki je i stari spomenik na Kadinjači, mestu bitke Radničkog bataljano sa nemačkim snagama, u kojoj su skoro svi borci stradali. Slavica Stefanović, muzejski savetnik , zadužena za Spomen- kompleks “Kadinjača” podseća da je ovaj kompleks od 1979. godine, kada su završene sve spomen kompozicije, do 1990. Godine imao po dve stotine hiljada posetilaca godišnje, da bi u naredne tri decenije bio potpuno zaboravljen.

“Kadinjača” poslednjih godina opet ima posetioce, na žalost, mnogo manje nego ranije. Ipak, ovo mesto je danas u programu školskih ekskurzija:

“Imamo grupne posete, posete raznih uduženja, ali građana iz bivših jugoslovenskih republika, najviše ih je iz Slovenije. Nedavno je bila jedna veća grupa Slovenaca”, rekla nam je Stefanović.

Decenijama o spomen kompleksu nije vođena briga. Propadala je infrastruktura, spomeničke kompozicije gubile su boju i sjaj. Pre nekoliko godina izvedeni su prvi radovi na očuvanju spomeničke celine:

“Ti radovi se odnose na konzervaciju spomeničkih kompozicija i to je urađeno 2012. a ove godine dobili smo od Ministarstva trgovine i turizma sredstva da uradimo funkcionalno i dekorativno osvetljenje na celom području memorijalnog centra. Kao što znate godinama je ovaj prostor koji je pored samog magistralnog puta ka Bosni i Hercegovini bio u mraku, sada imamo situaciju da se sve spomeničke jedinice i Spomen- dom vide sa svih strana”, objašnjava Stefanović.


Ponovo u programu školskih ekskurzija: Spomen kompleks Kadinjača

U okviru spomen kompleksa je i Spomen-dom “Kadinjača” koji je do skoro prokišnjavao i pretvarao se u ruinu. I tu je izvršena rekonstrukcija, zamenjena je krovna konstrukcija, a prošle godine bila je ideja da se veliki restoranski deo izdaje u ugostiteljske svrhe. To je izazvalo reakcije dela javnosti, uz primedbu da se na tom mestu ne mogu praviti svadbe i druga slična okupljanja, jer je u pitanju memorijalni centar.

Međutim do danas restoranski prostor nije izdat iz administartivnih razloga nametnutih iz republike i Grada Užica. Slavica Stefanović, međutim, navodi da bi bilo dobro da restoran radi:

“ Mi smo bili zainteresovani da taj prostor damo u zakup, da se restoran otvori zbog posetilaca koji dolaze na Kadinjaču, međutim, postupak je još uvek u toku.”

No, vratimo se istorijskom jubileju.

Sedamdesetpet godina od osnivanja Užičke republike i bitke na Kadinjači, pored poštanske marke, obeležava se i stalnom postavkom u užičkom muzeju” Užička republika, Užice i Užičani”. Izložba će biti otvorena 8. oktobra povodom dana Grada Užica. Istoričar Radivoje Papić zaključuje da se na ovaj način ostvaruje zamisao o podsećanju i učenju novih generacija o značaju antifašističkog pokreta:

“Nekako smo zanemarili značaj antifašističke borbe u poslednje vreme i zaboravili, namerno ili nenamerno, a vidim u našem okruženju sve češće ispoljavaju se te fašističke ideje , tako da mislim kako je ovo pravi trenutak da se ponovo `oživi` Užička republika. Da podsetim, u jesen 1941. godine Užice je bilo centar antifašističkog pokreta, odavde je vođen ustanak u celoj Jugoslaviji. Bila je to jedina slobodna teritorija u okupiranoj Evropi.”

Šta je glupo? Btw, ni na originalnoj slici radnici borci nemaju petokrake.