banjalukaforum.com

Рат на овом простору је био све само не једноставан. То је био комплексан спој окупације и вишеструког грађанског рата. Само у делу Србије под немачком окупацијом делује најмање 12 оружаних формација, што страних што домаћих - истиче др Димитријевић.

Ipak, srpska 'varijanta' osim što ima indicija da je starija od naseljavanja Slovena na ove prostore,

1. в. е. (византијске тј. цариградске ере) - Постање света
4755. в. е. (753. п. н. е.) - Основан Рим
4841. в. е. (667. п. н. е.) - Основан Византион, будући Цариград
5478. в. е. (30. п. н. е.) - Битка код Акцијума, будући Октавијан Август први римски цар
око 5502. в. е. (6. п. н. е.) - Рођен Исус из Назарета
око 5541. в. е. (33.) - Распеће Исуса Христа и Васкрсење
5838. в. е. (330) - Константинопољ нова престоница римског царства
5888. в. е. (380) - Декретом Теодосија I, хришћанство званична религија царства
5903. в. е. (395) - Смрћу Теодосија И царство се дели на источно и западно
6045. в. е. (537) - Јустинијан I декретира да у ознаци године мора бити укључен индикт(ион)
6118. в. е. (610) - Грчки језик званичан уместо латинског
6496. в. е. (988) - Василије II први пут званично користи ову еру
6562. в. е. (1054) - Велики Раскол између Православне и Римокатоличке Цркве
6712. в. е. (1204) - Цариград опљачкан у четвртом крсташком походу
6769. в. е. (1261) - Михајло VIII Палеолог ослободио Цариград, усвојен двоглави орао као симбол[4].
6897. в. е. (1389) - Косовска битка
6961. в. е. (1453) - Пад Цариграда

Измишљено царство

Приликом више посета Истанбулу, осамдесетих година прошлог века, имао сам срећу да је један члан наше државне експертске делегације рођен у Истанбулу. Он ми је доста помогао приликом обиласка историјских споменика. Међутим, много су ми помогли и чланови турске делегације који су били упознати са мојим истраживањима Византијског календара.
У току службене вечере, један члан турске делегације изразио је сумњу у веродостојност мојих истраживања, јер иако је рођен у Истанбулу, никада није чуо да постоји Византијски календар. У то време био сам самоуверен јер сам из историје учио да је ВИЗАНТИЈА постојала, да су српске цркве грађене у византијском стилу, да је постојао византијски календар, да постоји византијска ера итд. Колега из турске делегације је са пуно поштовања причао о Јулијанском календару и календару Василија Другог. Међутим, мене је интересовао само византијски календар. Био сам изненађен да човек који тако добро познаје римске календаре и говори неколико језика не зна да је постојао византијски календар. Вероватно је схватио да не уважавам његово мишљење па је на крају вечере нагло променио тему.

Међутим, када сам у Истанбул дошао наредне године, мој саговорник није заборавио наша размимоилaжења у вези са календаром јавно изречена на службеној вечери. После срдачног поновног нашег сусрета предложио ми је нову размену мишљења о измишњеном календару, али тек после прегледа старих историјских докумената Римског царства. Он је био први који је употребио израз ''измишљен
календар''. На моје велико задовољство колега ми је омогућио да погледам документа која би ми била недоступна у неким другим
околностима. Била су то оригинална историјска документа. Прегледом римских докумената од пре 1453. године, нисам нашао ниједан византијски документ. Сви документи носили су ознаку Римско царство а уместо византинаца постојали су (Roma)Ромеји, односно Римљани

Међу Римљанима није било обележја народа(племена), сви су били само Ромеји, Римљани. Тако су седамнаест римских императора били Срби(Ромеји) а највећи просперитет достигнут је за време владавине Василија Другог. Све што је написано или изграђено приписивано је Ромејима без обзира ком народу, односно племену припадали. Обележје народа почиње да се јавља тек у 6. веку када
почиње формирање држава у оквиру Римског царства. Од тог времена почиње препознавање народа који су се налазили у оквиру Римског царства. У документима после 6. века јавља обележје Ромеја ком народу припадају. Истражујући историју Истанбула, сазнајем да је у трећем веку Истанбул носио име Augusta Antonina. Цар Константин му је дао име Secunda Roma (Други Рим) и прогласио га престоницом Римског царства. И тада сазнајем да се овај град никада није звао Константинопољ. До 5. века овај град се звао Secunda Roma а од 5. века добија назив Nova Roma (Нови Рим). Народи у окружењу Истанбул су звали Rūmiyet al-kubra,
نﺎﻣوﺮﻟا ﺔﻤﺻﺎ , Велики град римљана или Taht-i Rūm, ,
ﺖﺨﺘﻳﺎﭘ نﺎﻴ ,

Престоница римљана. У старим српским и црквеним документима налази се име Цариград. Назив Истанбул добио је на захтев турске владе тек 1923. године. У својој дугој историји овај град никада није носио име Византион и никада није био престоница Византије.
Ниједан цар источног дела Римског царства није носио назив византијски цар. Ниједан документ није указивао да постоје Византијци. На облигационим документима потписивали су се само Ромеји, Римљани. Ако у Енглеској живе Енглези у Француској Французи
онда је Византија једино царство на свету где народ није носио име своје државе, односно у измишљеној Византији нема
Византинаца, али има Римљана.

Све до 395. године Римско царство је било јединствено. Те године цар Теодосије Велики поделио је Римско царство на два дела. Једном сину Аркадију је дао источни део а другом Хонорију западни део Римског царства. Западни део Римског царства пропада 478. године па источни део Римског царства, Nova Roma, постаје наследник целокупног културног и историјског наслеђа Римског царства.

Сукоб две Цркве, Православне и Католичке, започео је на Петнаестој седници Четвртог Васељенског Сабора због усвајања Канона 28 када је Васељенска патријаршија добила духовну јурисдикцију. Од тог времена почиње политичко и духовно ривалство између Новог Рима(Nova Roma) и Рима.

После једног миленијума, од пропасти западног дела Римског царства, 1453. године пропада и источни део Римског царства. После пада источног дела Римског царства, економски оснаженом Риму никако није одговарало да историјско и духовно наслеђе Римског царства дели са Новим Римом (Nova Roma). Због тежње папе да постане врховни поглавар Хришћанске Цркве, са принципом непогрешивости, сукоб Васељенске патријаршије и римског Папе је довео до Великoг раскола 1054. године. Хришћанска Црква нема врховног поглавара а Васељенски патријарх је први међу једнакима.

Због тога је папа тражио начине како да доведе Рим у центар политике и да постане једини поглавар Хришћанске Цркве. Захтев папе за повратак културног и духовног наслеђа има историјске основе јер је Римско царство настало из Римске Републике. Међутим, томе се противила Васељенска патријаршија која поштује и чува каноне и одлуке седам Светих Васељенских сабора и десет признатих Помесних Сабора. На основу Васељенских и признатих Помесних документа, центар хришћанства је била Secunda Roma а касније Nova Roma. Противљење Хришћанске Православне Цркве, око преузимања духовне и политичке власти, односно, историјског и духовног наслеђа, имало је историјску основу јер је центар хришћанства била Васељенска Патријаршија.

Свих седам Светих Васељенских сабора одржано је под покровитељством Васељенске патријаршије, па је Хришћанска Православна Црква сматрала да њој припада историјско и духовно наслеђе.

1. Никејски сабор (мај — јун 325.);
2. Secunda Roma сабор (мај — јул 381.), у нашем народу познат као Први Цариградски сабор;
3. Ефески сабор (јун — јул 431);
4. Халкидонски сабор (8. октобар — 1. новембар 451.);
5. Nova Roma сабор (мај — јун 553.) у нашем народу познат као Други цариградски сабор;
6. Nova Roma сабор (новембар 680. — септембар 681.) у нашем народу познат као Трећи цариградски сабор;
7. Други Никејски сабор (септембар — октобар 787.).

Већина од признатих Помесних сабора одржани су у источном делу Римског царства:

1. Помесни сабор Анкирски (314.), у нашем народу познат као Први помесни сабор;
2. Помесни сабор Неокесаријски (315.), односно Други помесни сабор.
3. Помесни сабор Гангрски (340.), односно Трећи помесни сабор.
4. Помесни сабор Антиохијски (341.), односно Четврти помесни сабор.
5. Помесни сабор Сардички (343.), односно Пети помесни сабор.
6. Помесни сабор Лаодикијски (друга половина 4. века), односно Шести помесни сабор.
7. Помесни Secunda Roma сабор (394.), у нашем народу познат као Седми помесни Цариградски сабор.
8. Помесни сабор Картагински (419.), односно Осми помесни сабор.
9. Помесни Nova Roma сабор (861.), у нашем народу познат као Девети помесни Цариградски сабор.
10. Помесни велики Nova Roma сабор (880.), у нашем народу познат као сабор у Светој Софији.

У документима Васељенских и Помесних сабора Хришћанске Цркве не постоји реч Византија. Такође нема ни Констатинопоља ни Византиона ни Византинаца. У месецословима Хришћанске Православне Цркве не постоји ниједан византијски светитељ. Од 1054. па све до 1557. године, Рим је покушавао да преузме културно наслеђе источног дела Римског царства, односно Новог Рима. Међутим, сви ти напори Рима били су безуспешни. Тада се јавила генијална замисао. Измислиће ново име источном делу Римског царства и назваће га Византија.

И тако уместо вековне борбе за историјско и културно наслеђе, политика на граници људске ингениозности у 16. веку Херонима Волфа, Великог изумитеља, преузела је све то без борбе.

Милан Т. Стеванчевић

Normalno da je starija kad to nije srpski kalendar već prezet vizantijski i prilagođen Srbima. Inače, ovakav kalendar je bio u upotrebi od kraja prvog milenijuma do propasti Vizantije.

Trajan Decije (Trajan Decius) 249 – 251

Decije Trajan je rođen u selu Budalija (današnji Martinci) u okolini Sirmijuma (Sremska Mitrovica). Imao je blistavu vojničku karijeru i od strane vojske je postavljen na presto nakon što je u bici kod Verone pobedio tadašnjeg cara Filipa Arabljanina. Iako je bio uspešan vojskovođa, protiva varvara nije imao puno sreće. Trajan je prvi rimski car koji je ubijen u nekoj bici i to protiv Gota. Upamćen je kao veliki progonitelj hričćana.

Hostilijan (Gaius Valens Hostilianus Messius Quintus Augustus) 251

Gaj Valens Hostilijan Mesije Kvint (umro 251. godine), bio je rimski car te godine. Vreme njegovog rođenja nije poznato, ali se pretpostavlja da je to bilo posle 230. godine.

Hostilijan se sa svojim dvorom u novembru 251. godine nalazio u Viminacijumu, i tada je bio zaražen kugom. Hostilijan je umro od te bolesti. Bio je prvi car u četrdeset godina koji je umro prirodnom smrću.

Klaudije II Gotski (Claudius II Gothicus) 268 – 270

Klaudije II Gotski vladao je samo dve godine. Ostao je upamćen po tome što je 14. februara 269. godine naredio ubistvo odsecanjem glave, hrišćanskog monaha sv. Valentina. Sv, Valentin se u katoličkoj crkvi slavi kao dan zaljubljenih. Pravoslavna crkva ga slavi 30. juna, ali ga ne dovodi u vezu sa zaljubljenima.

Klaudije II Gotski je umro od kuge 270. godine.

Aurelijan (Aurelian) 270 – 275

Lucije Domicije Aurelijan rođen septembra 214. godine na malom seoskom imanju u okolini Sirmijuma, u Donjoj Panoniji, na tlu današnje Srbije. Iznenada umro 275. godine kod Konstantinopolja u času kada je planirao da ponovo osvoji Mesopotomiju.

Prob (Probus) 276 – 282

Naslednik Aurelija je rođen takođe u okolini Sirmiuma. Za Proba se vezuje početak proizvodnje vina u Srbiji, jer je za vreme njegove vladavine na ovim prostorima prvi put zasađena kvalitetna vinova loza i to na Fruškoj Gori, gde se i danas nalazi jedno od najvažnijih vinogorja u Srbiji. Za više informacija pogledajte vinski put. Vladao je od 276 do 282 godine.

Maksimiljan Herkulije (Maximianus Herculius) 285 – 305, 310

Još jedan u nizu imperatora rođenih u oklini Sirmiuma. Za razliku od svojih prethodnika koji su vladali najviše po nekoliko godina, Herkulije se na prestolu zadržao punih 20. godina. Sa prestola se povukao sam 305. godine, a iza njega je ostala palata Felix Romuliana kod Zaječara.

Konstancije Hlor (Constantius Chlorus) 293 – 306

Gaj Flavije Valerije Konstancije bio je car Zapadnog Rimskog carstva. Otac je Konstantina Velikog i rodonačelnik dinastije koja je vladala carstvom do 363. godine. Rođen je u Dardaniji koja se pruzala od Knjazevca do Velesa. Dardance su starobalkanski narod za koje se veruje da su bili osnivači Troje i njihovi saveznici. Takođe, veruje se da su bili veoma dobri i surovi ratnici. Najveću moć dostigli su tokom III-II veka pre n. e.

Galerije (Galerius) 293 – 311

Galerije je rođen na teritoriji Dakije koja je približno obuhvatala današnju Rumuniju i deo Vojvodine. Dakija je predstavljala opasnos za Rimljane jer su za razliku od drugih varvarskih plemena bili prilično jedinstveni. To je naročito postalo opasno za vreme I veka kada je car Decebal ujedinio sva dačanska plemena i stvorio moćnu državu. Radi invazije na Dakiju, car Trajan podigao je most na Dunavu (Trajanov most). Dakija je posle teških ratova osvojena, ali su se dva veka kasnije zbog stalnih upada varvara, Rimljani povukli preko iz Dakije jer je prirodnu granicu na Dunavu bila mnogo lakše braniti. Da bi varvarima onemogućili prelaz Dunava, tom prilikom srušili su Trajanov most.

Maksimin Daja (Maximinus Daia) 305 – 313

Maksimin Daja ili Gaj Valerije Galerije Maksimin (rođen novembra 270. godine, umro leta 313. godine) bio je rimski car, poznat pod svojim nadimkom Daja, kojeg je poneo iz seljačkog detinjstva. On je bio rođen na istoku današnje Srbije (Šarkamenu kod Negotina), na istoku provincije Gornja Mezija.

Iako je pre njega donet edikt o toleranciji hrišćana, nastavio je sa njihovim progonom. U svom rodnom mestu podigao je palatu i to je jedna od samo 4 carske palate van Rima. Umro je 313. godine.

Flavije Sever (Flavius Severus) 305 – 307

Flavije Valerije Sever (umro septembra 307. godine) bio je car Zapadnog rimskog carstva. Smatra se da je rođen negde u okolini Naisa.

Flavije Valerije Sever je bio vojnik iz neke od balkanskih provincija pre nego što je njegov prijatelj Galerije zatražio da ga Maksimijan imenuje za cezara, zapravo savladara zapadnog dela Rimskog carstva. Tako je on od 305. godine bio mlađi suvladar Konstancija Hlora na Zapadu.

Kada je Konstancije Hlor umro 306. godine, Flavija Valerija Severa je sam Galerije imenovao za avgusta na Zapadu.

Konstantin Veliki (Constantine I the Great) 306 – 337

Iako najveći od svih rimskih careva rođenih na teritoriji Srbije, o mestu rođenja cara Konstantina postoji samo jedan sačuvan zapis koji kaže da je rođen u Naisu (današnji Niš). Rođen je krajem trećeg veka u porodici budućeg cara Konstancija Hlora (tada samo oficira) i majke skromnog porekla.
Vaspitavan je u duhu budućeg vojnika, a hrišćanska načela prenosila mu je majka Jelena, potpuno predana hrišćanskoj veri.

Vrlo rano dobio je titulu avgusta. Postizao je značajne vojne pobede, ali je njegovo najvažnije delo Milanski edikt, kojim je prestao progon hrišćana, a hrišćanstvo postalo priznata religija. Period mira iskoristio je za podizanje Novog Rima – Konstantinopolisa. Vladao je tridesetak godina što je retko koji njegov prethodnik uspeo. Umro je u 64. godini i sahranjen u Crkvi Svetih apostola u Konstantinopolisu. Kontraverza vezana za njegov život je odluka o pogubljenju sina 326.godine zbog sumnje da je učestvovao u zaveri.

Licinije (Licinus) 307 – 324

Bio je rimski car od 307 do 324. godine. Bio je savladar Konstantina Velikog sa kojim je potpisao Milanski edikt ali je kasnije povukao potpis i nastavio sa progonima hrišćana. Nakon što je pokušao da podigne ustanak protiv Konstantina, ubijen je zajedno sa svojim sinom u Solunu.

Konstancije II (Constantius II) 337 – 361

Flavije Julije Konstancije, na srpskom poznat kao Konstancije II, (rođen 7. avgusta, 317. godine, umro novembra 361. godine) bio je rimski car od 337. do 361. godine. Konstancije je bio srednji od trojice sinova Konstantina Velikog i njegove druge žene Fauste. Konstancije je rođen u Sirmijumu i dobio je titulu cezara od oca. Kada je Konstantin Veliki umro 337. godine, Kostancije II je organizovao da se svi potomci njegovog dede, Konstancija Hlora i Flavije Maksimijane Teodore budu pobijeni.

Konstancije se obračunao sa Magnencijem u bitki kod Murse, jedne od najkrvavijih bojeva u čitavoj rimskoj istoriji. Nakon dve godine, 353, Magnencije je izvršio samoubistvo, i Konstancije je onda rešio da se oslobodi svog rođaka Gala. Ipak, nije bio kadar da vodi samostalno sve poslove Carstva, naročito kada su bila u pitanju ratovi i na Istoku i na Zapadu, pa je 355. godine, svog jedinog preostalog rođaka Julijana Otpadnika uzdigao na rang cezara. Ali, vojska u Galiji, izvikala je Julijana za cara. Došlo je do građanskog rata, a Konstancije je umro u blizini Tarsa 3. novembra 361. od groznice.

Vetranion (Vetranio) 350

Za cara se proglasio 350. godine. Vrlo kratko je vladao.

Vetranion je bio iskusni vojnik i oficir. Izgleda da je bio u položaju magister militum. Komandovao je nad trupama u Iliriku i Panoniji. Posle smrti Konstansa, Vetranion se našao u Sirmijumu.

Jovijan (Jovian) 363 -364

Flavije Jovijan (Flavius Iovianus), poznatiji samo kao Jovijan, bio je rimski car svega osam meseci od 26. juna 363. do 17. februara 364. godine. Jovijan je upamćen po neslavnom miru sklopljenim sa persijskim kraljem Šapurom II, ali i kao jedini rimski car rođen u Singidunumu (današnjem Beogradu). Za cara je izabran greškom.

Gracijan (Flavius Gratianus) 375 – 383

Flavijan Gracijan Avgust (rođen 8. april 359. godine – umro 25. avgust 383. godine), poznat kao Gracijan, bio je car Zapadnog rimskog carstva od 375. do 383. godine. Bio je sin Valentinijana I iz braka sa Marinom Severom i bio je rođen u Sirmijumu u Donjoj Panoniji, na tlu današnje Srbije.

Za Gracijanovo doba hrišćansko „pravoverje“ (katoličanstvo/pravoslavlje) je postalo vodeća vera u Carstvu. Pod Ambrozijevim uticajem, Gracijan je zabranio paganske kultove u Rimu i naredio je da se iz rimskog senata ukloni oltar boginje Pobede.

Konstancije III (Constantius III) 421

Konstancije III je još jedan car rođen u Naisu. Imao je briljantne vojne pobede, ali je umro posle samo godinu dana provedenih na prestolu. Njegov sin Valentinijan III je poslednji značajniji vladar zapadnog Rimskog carstva.

А је л' тачно оно да су Срби дали Римском царству 9 императора?

Dali su i Otomanskom carstvu jos i vise.