Mi dizemo spomenik principu, a sarajlije se ulizuju evropi sa kocijama u kojim sedi ferdinand... Valja znati kako se dupe i ponos prodaju

великосрпска екипа

великосрпска екипа

FUDBAL ODLAŽE PARADU?

Glavne svečanosti povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata u Francuskoj će biti održane 14. jula na Dan Republike, zatim 3. avgusta povodom stogodišnjice ulaska Francuske u rat, 12. septembra na sto godina od čuvene bitke na Marni i 11. novembra, u Danu primirja, kada će biti inaugurisan međunarodni memorijalni centar. Zanimljivo je da su francuski mediji preneli da bi Četrnaestojulska parada, inače, mogla da bude odložena za jedan dan, što bi bio pravi presedan, i to zbog - fudbala! Naime, ukoliko Francuska zaigra u finalu 13. jula na SP u Brazilu, predsednik Oland bi mogao da pristustvuje ovom događaju, pa navodno ne bi imao vremena da se do 14. jula vrati u Pariz...

Sad mi se cini da su oni navijaci koji prekidose Tomin govor juce na Gazimestanu,pogrijesili lokaciju...Mnogo vise materijala za onakvu reakciju je bilo u Andricgradu!

Обележавање стогодишњице почетка рада др Арчибалда Рајса у Србији



На позив српске владе др Рудолф Арчибалд Рајс је 1914. године дошао у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.

Рајс је рођен у данашњем Хаузаху, Баден 8. јула 1875. године, а преминуо у Београду 8. августа 1929. године.Био је швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани.

Са српском војском прошао је у Првом светском рату голготу повлачења 1915. преко планинских врлети до Јадрана и Крфа.

Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу. Технички је модернизовао криминалистичку полицију у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Осим у Министарству полиције радио је краће време и као вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци.

Заложио се за школовање 300 српске сирочади у Женеви.

У складу са личном жељом, његово срце је након смрти узидано у споменик српским ратницима на Кајмакчалану. Споменик су разорили Бугари током Другог светског рата.

Његова књига “Чујте Срби, чувајте се себе” написана 1928. године, је политички тестамент српском народу намењена савременој генерацији, али је и сада актуелна.

Рајс у њој указује на врлине и мане, пише оштро али и искрено о српској интелигенцији, српским политичарима и српској омладини.

Умро је годину дана касније, након вербалног дуела са бившим министром Каетановићем, ратним профитером. Сукобио се и са осталим члановима кабинета Николе Пашића, јер је критиковао премијеров и владин однос према бившим борцима и ратним инвалидима.

Рајс се сматра и оснивачем прве полицијске школе у Србији. Био је њен први директор, али је убрзо по именовању смењен.

Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, Рајсово срце је однесено у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта.

На урни је писало: “Овде у овој урни на врху Кајмакчалана, Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса ком’ нек је слава”.

Споменик Рајсу подигнут је 1931. у Топчидерском парку у Београду.

Рајс је од 1926. године био почасни грађанин општине Крупањ.

Недавно је премијерно изведена драма о њему по тексту и у режији Љубивоја Тадића на Великој сцени Народног позоришта, у оквиру пројекта “Европљанин који нас је највише волео”.

Једна основна школа на Палилули у Београду носи Рајсово име. На Чукарици, у новом насељу Филмски град је његова улица.

Рајс има и улице у Обреновцу, Петроварадину – Нови Сад, Крупњу, Нишу, Зајечару, Смедереву, Пожаревцу, од недавно у Шапцу…

Др Арчибалду Рајсу је именом посвећана и једна улица у Бањалуци, у Републици Српској.

Полицијско-криминалистичка академија у Београду неколико година организује међународни научни скуп “Дани Арчибалда Рајса”.Највеће признање тог факултета носи назив Плакета “Арчибалд Рајс”.

Сачувана је његова кућа Вила Добро поље у Београду, у Улици војводе Мишића 71. Назвао је Добро поље у знак сећања на то место у Македонији, где се одиграла једна од пресудних битака Солунског фронта.

Вила је у лошем стању, али има идеја да буде претворена у спомен музеј. У њој је једно време била локална здравствена установа а 1963. године у њу су се уселили станари.

Објекат је заштићено културно добро града Београда, а имовинско-правни односи годинама нису решени.

(Танјуг)