banjalukaforum.com

Vi Srbi niste Bosanci pravoslavne vjere. Pravoslavaca u bosni prije dolaska Turaka nije bilo.

znači turci sa sobom doveli svoje najveće neprijatelje srbe ili srbi došli za svojim najvećim neprijateljima
i koji to naši istoričari, daj mi izvor.

A ko smo onda? Bar nas nazivaš Srbima, to je već napredak.
Pravoslavaca u Bosni nije bilo do Turskog osvajanja?????? Zasto onda svi bosanski vladari (poslije kraja dinastije Nemanjića) uz svoje ime dodaju i ime STEFAN????? Ima li tu nekih veoma veoma veoma dubokih rodbinskih i inih veza medju vladarima Bosne i Srbije?

Vasi najveci istoricari su Cirkovic i Corevic. Mozes reci da nije tako ali oni su bez sumnje najpriznatiji i vrijede kao vasi "Nacionalni Istoricari" Oni su to zapisali i mozes to naci u njihovim knjigama. Ali i Dinic, isto prinzat u Srbiji, je to zapisao. I to je do prije rata u Srpskim intelektualnim krugovima; koji su se bavili istorijom; vazilo kao sasvim dokazana i prosta stvar.

Evo upravo isped mene knjiga dotičnog Sime Ćirkovića - Istorija Srba, i vjeruj mi takvu glupost još ne nađoh u njoj. Al interesantno ima činjenica da je nekada davno prije jačanja Bosne granica između Srbije i Vizantije bila rijeka Drina ?!?!?!?! Mora da dok su tamo živjeli Srbi bili katolici i bogumili a onda kada preplivaše Drinu promjeniše naglo vjeru

Procitaj ti tu knjigu Sime Cirkovica i nacices na to 100%.

Ama dragi čovječe, kraljica bila SRPKINJA BRE!!!!!!!!!!!!!!! i onda ti pričaš svoje nebuloze. Nemamo šta više raspravljati.

Koja kraljica bre?

@sarajlija
to što ti pričaš možeš jedino nać u istiorij koju je pisao tunjo.

@Sarajlija86

sta je tvoja teza??? da su srbi bosanci?

etnicki??? na koga se pozivas?

bosna kao politicka pojam je nastala nakon dolaska srba u nju, tako da ako i jesu (a ja ne znam ko to tvrdi) posebni, onda samo u regionalnom smislu, kao bavarci recimo.

prvo moramo da utvrdimo poseban bosnjacki identitet (jezik, kultura, obicaju) u odnosu na druga dva naroda, pa tek onda da vidimo kako se on razvijao i ko ga je promovisao.

dakle, za sada mozemo da kazemo je prihvacen 93 u ratu pod posebnim uslovima, a da pokusaji nametanja sa strane nisu uspijevali.

ti si gore pomenuo list "bosnjak" tacno, to je prvi list okupacione uprave u Bosni ciji je cilj bio da se muslimani poistovjete sa regionalnim nazivom bosna...ali prvi broj je stampan na latinici i u tadasnjem Sarajevu niko nije mogao da ga cita
znas zasto? zato sto domaci pismeni muslimani su znali samo cirilicu ili arabski.
Nikada kod muslimana nije postojao jak politicki ili kulturni pokret koji se zalagao za nacionalnu posebnost, dobro si rekao za Izetbegovica, on se izjasnjavao kao srbin, kasnije musliman...do 92.
Oni su se sprdali sa Zulfikarpasicem i njegovom idejom (doduse prepisanom) bosnjastva.

znaci, mozemo pretpostaviti da nije bilo rata ti bi danas bio musliman iz Bosne, nikako Bosnjak.

Islam i Muslimani nikada ne zele jaku nacionalnu svijest jer je Islam sam po sebi jasan o tome. To je jedini razlog zasto danas nema Bosanske nacije.

mislim da objektivno, posto danas u Bosni muslimani zive na nekih 23% teritorije prije ili kasnije ce ponovo da s izjasnjavaju kao srbi ili eventualno, hrvati...samo je pitanje vremana.

@Sarajlija86

sta je tvoja teza??? da su srbi bosanci?

etnicki??? na koga se pozivas?

bosna kao politicka pojam je nastala nakon dolaska srba u nju, tako da ako i jesu (a ja ne znam ko to tvrdi) posebni, onda samo u regionalnom smislu, kao bavarci recimo.

prvo moramo da utvrdimo poseban bosnjacki identitet (jezik, kultura, obicaju) u odnosu na druga dva naroda, pa tek onda da vidimo kako se on razvijao i ko ga je promovisao.

dakle, za sada mozemo da kazemo je prihvacen 93 u ratu pod posebnim uslovima, a da pokusaji nametanja sa strane nisu uspijevali.

ti si gore pomenuo list "bosnjak" tacno, to je prvi list okupacione uprave u Bosni ciji je cilj bio da se muslimani poistovjete sa regionalnim nazivom bosna...ali prvi broj je stampan na latinici i u tadasnjem Sarajevu niko nije mogao da ga cita
znas zasto? zato sto domaci pismeni muslimani su znali samo cirilicu ili arabski.
Nikada kod muslimana nije postojao jak politicki ili kulturni pokret koji se zalagao za nacionalnu posebnost, dobro si rekao za Izetbegovica, on se izjasnjavao kao srbin, kasnije musliman...do 92.
Oni su se sprdali sa Zulfikarpasicem i njegovom idejom (doduse prepisanom) bosnjastva.

znaci, mozemo pretpostaviti da nije bilo rata ti bi danas bio musliman iz Bosne, nikako Bosnjak.

Crkve brvnare
Interesantno je kod ovih crkava da su ulazna vrata jako mala i niska, tako da kad ulazite u njih morate se sagnuti da ne bi udarili glavom. Ovako je gradjeno da ne bi Turci ulazili konjima u crkvu, a osim toga samim ulaskom su se nagnuli i time "poklonili" Bogu.
Jos sta je interesantno, da iznad ulaznih vrata postoji skriveno stepeniste kojima se islo na sprat. Sprat je bio predvidjen za zene, i bio je zagradjen kao sa nekakvom vrstom resetki (drvenih). Tako je gradjeno zbog toga, jer su u vrijeme turskog robstva Turci tj. turska vojska cesto upadali u crkvei odvodili i silovali zene. I kada se to desi, vojska naidje, ulaz na sprat je sakrivan, a i sam spra, maskiranjem restkama. Zbog toga je krov crkava toliko visok i neproporcijalan sa ostatkom crkve.

"Da bi sacuvali svoj nacionalni identitet i pravoslavnu vjeru od turskih osvajaca, Srbi su svoje crkve, narocito u Bosni, gdje suprogoni i nasilna islamizacija bili najizrazeniji, gradili od drveta, tako da su ih lako preko noci mogli prenijeti na drugo mjesto kako ih Turci ne bi spalili."

Manastir Liplje - Mанастир Липље (XII ili XIV vijek)

Na pola puta Banja Luka - Doboj, nedaleko od Teslica, na pitomoj zaravni usca potoka Mlijecnice u rjecicu Bistricu, na sjevernoj padini planine Borje, smjesten je srednjovjekovni manastir Liplje. Po zivom narodnom predanju manastir je zaduzbina Sv. Save, ali prema poznatim istorijskim izvorima (Krusevski pomenik) pominje se tek u 14. vijeku.


Manastir Sveta Trojica Vozuća XIV vijek - Манастир Возућа XIV вијек

Manastir Vozuća podignut je u 14. vijeku, zadužbina je kralja Dragutina. Veoma je važan za očuvanje pravoslavlja na ovom području. Za vrijeme turskog ropstva, pod prijetnjama monasi napuštaju manastir, koji se tek nakon 160 godina obnavlja.

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/ozren.jpg

http://people.freenet.de/ozren/image_big/manastir_01.jpg

http://people.freenet.de/ozren/image_big/manastir_02.jpg

http://people.freenet.de/ozren/image_big/manastir_03.jpg


Manastir Papraća XII vijek - Манастир Папраћа XII вијек

Papraca je manastir u Republici Srpskoj, na izvoristu rijeke Sprece, na pola puta izmedju Sekovica i Zvornika, sa crkvom Blagovestenja iz oko 1540. Prema narodnim epskim pjesmama manastir je zaduzbina Vukana Zupana, sina Stefana Nemanje.

http://users.teol.net/~papraca/Blagovesti%202005/SLIKE%20BLAGO/PICT0079.jpg

http://users.teol.net/~papraca/Blagovesti%202005/SLIKE%20BLAGO/PICT0027.jpg
[url]
http://www.aneks8komisija.com.ba/html/s ... 705688.jpg[/url]

http://www.aneks8komisija.com.ba/html/slike/1124705580.jpg


Manastir Sase XIII vijek - Манастир Сасе XIII вијек

Nalazi se u istoimenom rudarskom naselju, ukljesten u brdima izmedju Srebrenice i Bratunca, sagradjen je 1242. godine. Zaduzbina je Urosa Nemanjica, ciji je krst dugo vremena cuvan u ovom manastiru. Inace, stari srednjovjekovni manastir u Sasama bio je metoh (imanje) manastira u Hilandaru.
Manastir je pocetkom 1992. demoliran i opljackan.

http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/8v.jpg


Manastir Lomnica XV vijek - Манастир Ломница XV вијек

Manastir Lomnica 2km udaljen od centra Sekovica ili 12-15km od Vlasenice. Pominje se u 15. vijeku.

http://www.aneks8komisija.com.ba/html/slike/1136462237.jpg

http://www.aneks8komisija.com.ba/html/slike/1136462326.jpg

http://www.aneks8komisija.com.ba/html/slike/1136462615.jpg

http://www.aneks8komisija.com.ba/html/slike/1136462356.jpg

http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/umetnost/likovne/srakic-ikone/img/005.jpg

http://www.aneks8komisija.com.ba/html/slike/1136462285.jpg


Manastir Čajniče XV vijek - Манастир Чајниче XV вијек

Вриjeмe нaстaнкa прaвoслaвнoг хрaмa нa прoстoрy Чajничa, дaтирa пoчeткoм 15-oгa вjeкa. Први писмeни зaпис y кoмe сe пoмињe чajничкa црквa, кojи сe и дaнaс чyвa y ризници хрaмa, нaлaзи сe нa кoрицaмa jeднe вeoмa стaрe рyкoписнe књигe кoja сe зoвe Прoлoг.Oнa сaдржи крaтaк oпис живoтa свeтaцa, и писaнa je приje вишe oд 500 гoдинa. Гoдинa зaписaнa испoд имeнa хрaмa нa тoj књизи je 1492,штo нaвoди нa зaкљyчaк дa je црквa пoдигнyтa мнoгo рaниje.


Manastir Žitomislić - Манастри Житомислић

Manastir Zitomislic, s crkvom Blagovestenja Presvete Djeve Marije nalazi se kod Mostara.Ne zna se kad je manastir podignut;Obnovljen je 1566. godine trudom brace Petra i Jovana iz vlastelinske porodice Hrabrena. Za vrijeme turske okupacije manastir je bio jedan od najznacajnijih kulturnih centara u Hercegovini. Njegovi monasi su odrzavali veoma tjesne kulturne i politicke veze sa nizom srpskih manastira van Hercegovine, pa i sa manastirima u Jerusalimu i na Svetoj Gori. U Zitomislicu su tada sakupljene mnoge rukopisne knjige (16-18.v.) i srebrne bogosluzben sasude. Iz 1609 godine (kada je crkva ponovo zivopisana) sacuvan je samo portret jednog ktitora

Ustase su,1942 godine, spalili manastir a njegove monahe pobili. Zitomislic je miniran i do temelja porusen 1992 godine, a ponovo obnovljen 2002.

[url]
http://www.virtualnahercegovina.com/mos ... slic02.jpg[/url]

http://www.virtualnahercegovina.com/mostar/uploadimages/zitomislic03.jpg
[url]
http://www.virtualnahercegovina.com/mos ... slic04.jpg[/url]


Manastir Rmanj Martin Brod XV vijek - Манастир Рмањ Мартин Брод XV вијек

Подигнут је 1443.године. Приписује се као задужбина Катарине Бранковић – кћери Ђурђа Бранковића и супрузи Урлиха II Цељског.

У старијим документима манастир Рмањ се назива: Хрмањ, Ајерман, Chermlja, Szermil, Hermanya, Herman.

У ман. Рмњу је радила и иконописна школа, а у њему су преписиване свештене и богослужбене књиге.

У више наврата Турци су манастир рушили и палили, а монаси, који нису мученички страдали, избјегли су у Аустро-угарску и тамо основали манастир Лепавину и обновили манастир Марчу.

У задњем рату, манастир је оскрнављен и девастриран од стране војске Р. Хрватске, а повратком прогнаних монаха 1998. године започиње нова обнова манстира Рмња која још увијек траје.

Поред манастирске цркве, 2003. год. настављено је са започетом градњом конака, која још увијек траје.
[url]
http://i55.photobucket.com/albums/g146/osavic/rmanj.jpg[/url]