Citiraj:
Под окриљем Уједињених нација у Дурбану, Јужноафричка Република,
одржана је од 31. августа до 8. септембра 2001. године, Светска конференција
против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сличних нетолерантности.
Била је то трећа Светска конференција УН посвећена расизму – прва и друга
конференција су одржане у Женеви августа 1978, односно августа 1983.
године. Наиме, на XXВИИИ заседању Генералне скупштине УН, обележавајући
двадесетпету годишњицу Опште декларације о правима човека, усвојена је
Резолуција 3057/XXВИИИ којом се десетогодишњи период, почев од 10. XИИ
1973. проглашава за Декаду акције за борбу против расизма и расне
дискриминације, тако да је прва конференција одржана на половини те декаде, а
друга на њеном крају.
Општа оцена на овим конференцијама је била да су остварени извесни
резултати током прве половине, односно на крају декаде борбе против расизма,
али да је још много тога неопходно учинити. У центру пажње је била осуда дискриминације већинског становништва Јужноафричке Републике и Јужне
Родезије; осуда окупације Намибије и упорног оглушавања тадашњих режима
у овим земљама о бројне одлуке и препоруке светске организације и
међународне споразуме. Такође, наглашавана је потреба да се заштите права
националних мањина, права домородаца, радника имиграната и миграната, као
и потреба да се оконча дискриминација против жена и прида значај начелима
недискриминације, привременог азила за избеглице и сл. Мада са приметним
разликама у вредновању ових проблема у наступима учесника и прве и друге
конференције, постигнут је одговарајући ниво јединства о тим питањима.
Контроверзни проблем био је сукоб на Блиском истоку и питање осуде
Израела, изричито “израелског ционизма”, што је довело до одлуке земаља
тадашње Европске економске заједнице и неколико других западних земаља,
првенствено чланица НАТО, да напусте Прву конференцију о расизму, 1978,
пре њеног завршетка. То је, уз чињеницу да Сједињене Америчке Државе нису
учествовале на конференцији, негативно утицало, како на заступљеност њених
чланица и домет њених резултата тако и на рад светске организације у Декади
борбе против расизма уопште. Исто тако, САД и Израел нису били присутни на
Другој конференцији 1983, јер се и даље нису слагали са Резолуцијом Генералне
скупштине УН 3379/XXX, донетом 10. марта 1975, у којој је ционизам
означен као облик “расизма и расне дискриминације”.
Citiraj:
Autori istaknuti akademici Džon Meršhajmer, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu, i Stiven Volt, profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Harvard;
Kao dve najvažnije organizacije lobija u SAD navode American Israel Public Affairs Comitee (AIPAC) i The Conference of Presidents of Major American Jewish Organizations (skraćeno COP), koje po njima imaju veliki uticaj na zakonodavnu i izvršnu vlast SAD. Lobiju pripadaju i grupe za nadgledanje medija ( watchdog groups ) poput Anti defamation league ili Committee for Accurate Middle East Reporting in America (CAMERA) . Najvažnjiji pro-izraelski think tanks su WINEP, American Enterprise Institute , Brookings Institution , Center for Security Policy , Foreign Policy Research Institute , Heritage Foundation , Hudson Institute , Institute for Foreign Policy Analysis i Jewish Institute for National Security Affairs (JINSA). Novine poput Wall Street Journal , Chicago Sun-Times , Washington Times , Commentary , New Republic i Weekly Standard brane Izrael u svakoj prilici, a u uticajnom Njujork Tajmsu, koji ponekad priznaje da i Palestinci imaju legitimne zahteve, postoji znatna pristrasnost.
Autori takođe naglašavaju da ne govore o ''jevrejskom'' već o ''izraelskom lobiju'' za koga smatraju da ne zastupa većinu jevrejskog naroda već usku grupu ekstremista.
Na kraju, Meršhajmer i Volt zaključuju da je, uprkos velikoj moći lobija, potrebna jasna rasprava o ovom pitanju, koja bi odredila šta je američki nacionalni interes jer je po njima aktivnost lobija štetna i za Ameriku i za Izrael.
То су све ционисти.. а ционизам је једнако што и фашизам.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
ja nikog ne razdvajam ljudi se sami razdvajaju možda si i ti otišao od nekud negdje zbog vjere ili nacije, jedino što mi se može prigovorit je to što primjećujem pojave i volim da odgovorim na provokacije, a ti razmisli o sebi i svojim prosudbama ljudi koje ne poznaješ.
pa da rekao sam voitilovci,a ne katolici, odnosno slijedbenici jednog čovjeka, kao maoisti ili staljinisti, voitila se istakao kao lobista i pomagač hrvatske strane u ratu i podržao je to što se hrvatska očistila od pravoslavne "jeresi", i svi koji ga slijede tako misle i šta je sporno reći mišljenje da ga podržava većina poljaka 
