Silvio Dante je napisao:
Највећи проблем ових противника рехабилитације јесте што не постоји нешто што су четници радили, а партизани нису.
Što se tiče ovakvih pokušaja revizionizma jasno je da partizani nisu klali kompletna muslimanska sela, sa sve ženama i djecom, da nisu zajedno sa Nijemcima opkoljavali cetnike u raznim ofanzivama, da nisu otvoreno kolaborirali sa nacistima i fašistima, da kako je rat odmicao nisu ličili na razularenu hordu bez linije komandne odgovornosti i da se nisu ponašali kao banda.
Citiraj:
]Даље, они никако не могу да се помире са тим да од "херојске борбе" партизана уколико се мрднемо мало од Булајићевих филмова мало шта да остаје.
Apsolutna izmišljotina, način na koji su oni od sirotinje bez oružja izrasli u respektabilnu vojsku, koja je privukla i staro i mlado svih nacionalnosti je ono herojstvo i primjer koji su nedostajali cetnicima kako bi bili omiljeni i prihvaćeni u narodu. Diverzantske akcije i samostalni herojski činovi mogu biti primjer gibanicarima, bandi čija se navodna ideologija svodila na etničko čišćenje i neku borbu za kralja. Uzgred, taj magarac nikada nije odgovarao za zlato koje je potrošio u Londonu.
Citiraj:
Остаје само чињеница да су Тито и ближе окружење вукли у свом покрету масу цивила, које би у свакој зајебанијој ситуацији оставили на милост и немилост непријатељу,а они се извлачили у само њима знамом правцу (и на крају је тај правац одвео Тита и до Италије).
Nije to činjenica već izmišljotina, rat je za tu vojsku imao dvije faze, gerilsku/partizanski a nakon preloma 43, zadnje dvije godine to je bila respektabilna formacija sa organizovanim i koordinisanim djelovanjem. Cetnici su iz napisa sa kojima se vi hvalite zapravo od početka pokazivali nedisciplinu, bezidejnost i besciljnost pa je pljačkaško ubilacki karakter bio logična posljedica.
Citiraj:
]Треба бити реалан. Оба покрета у својој сржи јесу били антиокупациони (нећу намерно да користим термин "антифашистички"), али се та њихова антиокупациона акција спроводила искључиво крајем 1941. и почетком 1942. да би након тога и један и други покрет за свој примаран циљ изабрали своју конкуренцију,а са окупатором су се сукобљавали само онда када је то било неизбежно и само онда када би неко на њих извршио притисак или када би препознали да је то у датом моменту од предности. Колико си оба покрета војно била неконкурентна Вермахту нпр. показује случај немачког повлачења из Босне ка Хрватској и Словенији у правцу Аустрије. Значи, војно разбијени Вермахт пред капитулацијом, лоше снадбевен и са деморалисаним војницима војно разбија од савезника до зуба наоружане и снадбевене партизане у Босни, који од савезника добијају задатак да зауставе повлачење једниница Вермахта из Босне и који за тај задатак користе своје најбоље јединице у Босни + принудну мобилизацију. То је један рецимо типичан пример колико герила ни у једном погледу није могла да се носи са Вермахтом, чак и кад је овај био у потпуном колапсу.
Сад ми можемо у клин, друга страна у плочу и тако још 1000 страна али поента је управо ово горе што сам написао: грађански рат два идеолошки супростављена покрета у којем је окупатор за оба покрета споредан,а примарни противник је конкуренција.
Treba biti realan pa prihvatiti da cetnici sa antiokupacijskom i antifasistickom borbom imaju veze taman toliko što su postojali u tom periodu.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
