_зока je napisao:
Organizovali su četnici mome pradjedu. Bez prava da izusti riječ, pred rođenom djecom su ga ukebali kao psa. Zašto? Zato što su mu jedna kćer i najstariji sin pred ustašama u Mrkonjiću pobjegli u partizane.
Види, разумљиво је да ти то гледаш кроз призму приватног искуства, али то се приликом оваквих суђења не узима у обзир.
Рецимо, код мене у крају су партизани Новака Пивашевића (народног хероја) исто клали и убијали по селу. Рецимо убили су у зиму 1941. човека одликованог солунског добровољца и инвалида без ноге јер је "реакција".
Ако будемо гледали историјска дешавања кроз призму личних догађаја нећемо далеко стићи. Историја личне доживљаје не узима у току склапања једне глобалне слике.
Ево ја немам ништа против да се та пресуда поништи, али да се организује суђење Титу као вођи партизанског покрета и да се осуди као ратни злочинац и да онда имамо две вође два антифашистичка покрета као осуђене ратне злочинце. Јел може тако?
Citiraj:
opet bespotrebno mutis vodu. sad mozemo komotno ocekivati kako potomci usrasa sudjenih 1945, 46 traze ponistenje sudjenja iz proceduralnih razloga, a onda zna se...niko nije kriv, ni za sta.
Не мутим ја никакву воду, већ говорим о чињеницама. Суд се бавио питањем да ли је суђење 1946. било регуларно или не? Знамо сви да није и ова пресуда је крајње логична. То што ти и теби слични сад лелечете јер је суд укинио једну стаљинистичку пресуду то је тек трагикомедија. Лепо сам написао, волео бих да вама неко организује суђење без права на одбрану и са "публиком" која вас вређа константно и читав тог суђења тражи смртну пресуду, чисто да видим како би се онда ви осећали и да ли би и онда бранили такве процесе.
Што се тиче ових дискусија овај убио оног и слично: Ја сам се заиста озбиљније мало бавио проучавањем дешавања на нашим теренима у време Другог светског рата и има сијасет примера где је комшија комшију скраћивао за главу из свог личног разлога (међа, земља, ципеле, жена, литра ракије и сличне "битне ствари"),а то је после приписивано идеолошкој подељености, иако са тим нема никакве везе. Доста тих људи који су отишли на једну или другу страну, отишли су јер је онај кога они нису подносили био на једној, па онда они оду на другу и само чекају шансу да поравнају неке своје рачуне. Сви ми знамо да у рату најцрње ствари испливају на површину и управо то се десило у Другом светском код нас.
Мислим да покушавате да прерадите личне судбине кроз глобалну призму догађаја, а то једноставно није могуће.
Немојте да заборавите да причамо о друштву које је било светлосним годинама по размишљању удаљено од нашег и где је у личну част било сасвим разумљиво да неког убијете. И то је трајало у неким срединама и деценијама након 1945. Погледајте рецимо онај док. филм "Кад те моја чакија убоде", какви су то "умови" и размишљања. И онда све то окрените на још горе и сместите у период општег рата и безакоња. Можда ту негде отприлике добијете некакав приказ како је то изгледало, иако ја чисто сумњам да ми то можемо да замислимо из нашег угла.
Да не дужимо превише, суд је донео једину одлуку какву је могао и да донесе. Дража је тиме рехабилитован, та прича је окончана, а историчари сада нека раде даље.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
