banjalukaforum.com

СЕРБИ - ТРЕЋЕ КРАЉЕВСТВО

Надбискуп Бохуш: Серби основаше, своје треће краљевство и назваше га Пољска
Ово су речи једног од најобразованијих људи католичке цркве 18. и 19. века!

Део текста који је у фокусу (серб.):
(страна 99)

»Серби основаше, своје треће краљевство и назваше га Пољска«

Оригинални текст (фр.):
(страна 99)

»Le troisième royaume fondé par les Serbes, sous le nom de Pologne«

-------------------------------------------

Извор (назив дела): „Precis des recherches historiques sur l`origine des Slaves ou Esclavons et des Sarmates, et sur les Epoques de la conversion de ces peuples au christianisme; par Mgr Stanislave Siestrzencewicz de Bohusz, ...“
Страна књиге: 99
Поглавље: Royaume de la Serbie rouge (Chapitre XIII)
Пасус: 4
Тачка: 12
Аутор: Stanisław Jan Siestrzeńcewicz Bohusz (1731-1826), малтешки витез, пољски лингвиста, историчар и надбискуп хришћанске католичке цркве
Издавач: Императорская Академiя Наукъ/ Императорская Академия Наук
Место штампања: Санкт Петербургъ/Санкт-Петербург (Россійская Имперія/Российская империя: 1721-1917)
Година издања: 1824
Језик: француски
Писмо: латиница



Јохан Каспар Цојс: ОД СЕРБА СУ НАСТАЛИ СЛАВЕНИ

»Серби имају краљевство такве величине, да из њега проистекоше сви славенски народи, што и сами потврђују.«

Оригинални текст (лат.):
(страна 601)

»Zeriuani (Serbliani, Serbiani, Serbi) quod tantum est regnum, ut ex eo cunctae gentes Sclavorum exortae sint et originem, sicut affirmant ducant.«
---
Извор (назив књиге): „Die Deutschen und die Nachbarstämme“
Author: Zeuss, Kaspar, 1806-1856
Subject: Celts; Teutonic races; Slavs
Publisher: München : Lentner

Извор (назив дела): „Precis des recherches historiques sur l`origine des Slaves ou Esclavons et des Sarmates, et sur les Epoques de la conversion de ces peuples au christianisme; par Mgr Stanislave Siestrzencewicz de Bohusz, ...“
Страна књиге: 99
Поглавље: Royaume de la Serbie rouge (Chapitre XIII)
Пасус: 4
Тачка: 12
Аутор: Stanisław Jan Siestrzeńcewicz Bohusz (1731-1826), малтешки витез, пољски лингвиста, историчар и надбискуп хришћанске католичке цркве
Издавач: Императорская Академiя Наукъ/ Императорская Академия Наук
Место штампања: Санкт Петербургъ/Санкт-Петербург (Россійская Имперія/Российская империя: 1721-1917)
Година издања: 1824
Језик: француски
Писмо: латиница



Славенска племена, под именима Венди и Серби

»Славенска племена, под именима Венди и Серби, настањују земље између Балтичког и Црног мора, Карпата, Дона и горње Волге.«

Оригинални текст (енг.):
(страна 62)

»The Slave tribes, under the names of Wends and Serbs, settled in the countries between the Baltic and Black seas, the Carpathians, the Don, and Upper Volga.«

Извор (назив дела): „The Gentile and the Jew in the Courts of the Temple of Christ: An Introduction to the History of Christianity“, Volume 1
Страна: 62
Аутор: Johann Joseph Ignaz von Döllinger (1799-1890), немачки историчар, католички свештеник и теолог
Превод (са немачког на енглески језик): Енглез Nicholas Darnell (1817-1892)
Издавач: Longman, Green, Longman, Roberts, and Green
Место штампања: London (United Kingdom of Great Britain and Ireland: 1801-1927)
Година издања: 1862
Језик: енглески
Писмо: латиницa



Johann Gottfried Eichhorn
Weltgeschichte - Geschichte der neuen Welt

»Када се Славени формирају као посебан народ, они су вероватно називани Савромати (можда чак Северни Међани), од којих ће временом настати („назив“ – прим. превод.) Сервомати или Сербомати, а ти опет постају Серби и Сармати. Најстарији име које је користио овај народ у својој историји је Серби. Рано је („тај народ“ – прим. превод.) подељен на два дела, на Сербе и Сармате. Некадашњи Серби су рано запосели Пољску, Шлезију, Лужицу и Мајсен, а други, Сармати били су некада у Дакији, где су сами себе назвали Јазиги или Седловати (тј. Метанасти, дошљаци) или су то („име“ – прим. превод.) преузели од својих суседа. Од („имена“ – прим. превод.) Седловати се накнадно („развија име“ – прим. превод.) Словати, Словани (по Нестору Словјени) и настају Словени, те на крају искварено Славени.«

Оригинални текст (нем.):
(страна 16)

»Als sich die Slaven zuerst zu einem besondern Volke absonderten, hießen sie wahrscheinlich Sawromaten (vielleicht so viel als Nord-Meder), woraus im Lauf der Zeit Serwomaten, oder Serbomaten, und daraus wieder Serben und Sarmaten geworden ist. Der älteste Name, mit dem die Nation in der Geschichte auftritt, ist der der Serben. Früh theilte sie sich in zwei Theile, in Serben und Sarmaten. Die erstern, die Serben, nahmen früh Besitz von Polen, Schlesien, der Lausitz und Meissen; die zweiten, die Sarmaten, fielen einst in Dacien ein, wo sie den Namen der Jazygen oder Sedlowaten (d.i. der Metanasten, der Angekommenen, sich Ansiedelnden) entweder sich selbst gaben oder von ihren Nachbaren erhielten. Aus Sedlowaten ist nachher Slowaten, Slowanien (beim Nestor Slowjenen) und Slowen geworden; der letzte Name wurde endlich in Slaven verdorben.«

Извор (назив дела): „Weltgeschichte - Geschichte der neuen Welt“ (Erste Theil)
Страна: 16
Аутор: Johann Gottfried Eichhorn (1752-1827), немачки оријенталиста и историчар
Издавач: Немац Johann Friedrich Römer (17??-18??)
Место штампања: Göttingen (Königreich Hannover: 1814-1866 / Deutscher Bund: 1815-1866)
Година издања: 1817
Језик: немачки
Писмо: латиница (готица)

_________________

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ENjTj82pt8o[/youtube]

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

Jel ima kakav dokaz da su i Indijanci nastali od nas?

Jok, indijanci su Hrvati.

_________________
Bubi frubi

Zar nisu Hrvati Srbi?

Najgori od svih Srba.

_________________
Bubi frubi

Mora i to neko biti.

Nesh vjerovati da sam cuo/procitao i tu tezu...

ЦРВЕНИ И БЕЛИ СРБИ

1. "Људи су ти, били подељени на црвене и беле Србе; они су остали неко време у Македонији, где је град Сербица још увек споменик њихов ... "
2. "Црвени Срби не само да су на целој територији Сербије, чији један део је назван Рашка, они су основали у Далмацији Краљевство и жупанију Захумље,и ситне државе Тербун и Нарент, краљевину и град Диоклеју ..."
3. "Бели су Срби поседовали читаву Босну на обалама Врбаса ..."

Извор (назив дела): „Universal geography; or, A description of all the parts of the world on a new plan, according to the great natural divisions of the globe, accompanied with analytical, synoptical and elementary tables.“ (Volume 4)
Стране: 61 и 125
Аутор: Данац Malthe Conrad Bruun (1775-1826), географ, који је познатији у Свету по свом француском имену Conrad Malte-Brun
Издавач: John Laval and S. F. Bradford
Место штампања: Philadelphia, Pennsylvania (United States of America: 1776-)
Година издања: 1829
Језик: енглески
Писмо: латиница



Словенске старожитности
Лубор Нидерле у свом делу каже и образлаже научним референцама и списима најутицајунијих античких,касноантичких писаца,такође из XVIII и XIX века :

»Првобитно име за све Славјане,Словене је било Срби,то говоре сви антички писци,већина античких списа,али и све пољске хронике из XII и XIII века,такође и већина старочешких и руских хроника«
-----
Лубор Нидерле
Лубор Нидерле (1895)
Општи подаци
Датум рођења 20. септембар 1865.
Место рођења Клатови
Датум смрти 14. јун 1944.
Место смрти Праг
Лубор Нидерле (чеш. Lubor Niederle; Клатови, 20. септембар 1865 — Праг, 14. јун 1944) је био чешки антрополог, археолог, етнограф и историчар.
Биографија
Радио је као професор на Универзитету у Прагу, био је доктор историје и класичне археологије. Бавио се словенском етнографијом, објавио је дела »Словенске старожитности« и »Живот старих Словена«.

Библиографски подаци

Наслов »Словенске старожитности«
Аутор Лубор Нидерле
Издао/ла Praha 1916.
Rukovet Slovanskyih Starozitnosti,nakladatelstvi
ceskoslovenske akademie ved Praha -1953.
Издатељство инострани литератури Москва 1956.
(strana 40)



ЛАОНИК ХАЛКОКОНДИЛ
Лаоник Халкокондил, као и многи пре и после њега, назива Србе Трибалима. Нису у питању поједини документи, него постоји на стотине примера где Србе називају: Трибали, Сармати, Венди, Раци, Илири итд. И данас можемо чити за Србина изразе попут Рац, Влах, Зерб или Венд, а до пре двадесетак година и Илир (у задњих двадесетак година из мени непознатог разлога и без икаквог протеста наше интелегенције, назив ''Илир'' препуштамо Албанцима).
Није чудно да се један народ назива различитим именима, па чак и погрдним ако су у питању непријатељски народи. Рецимо Германе, који себе називају ''Џерман'', ми називамо Немци или Швабе. Они би израз ''Шваба'' можда и разумели, али би већини израз ''Немац'' био потпуно нејасан.

Исто тако, долази до оспоравања познатих Халкокондилових речи јер није навео ''Срби'', него ''Трибали''. Самим тим дискредитују и дело СРБИ НАРОД НАЈСТАРИЈИ - Олга Луковић Пјановић. Иако није искључено да је Олга користила и неки други репринт Конрадовог или Бекеровог издања. Мада и у овом репринту издања из 1650. видимо да је на маргинама уписано Трибали или Власи. Није шија већ је врат!
Такође би се могле писати и докторске дисертације на тему ''Срби - Раци - Расијани - Траци - Ертрусани - Рашани - Трачани'', али би се све свело на то да су ово слични изрази за један исти народ - Србе.

Τριβαλλοι, Σερβλοι, ο δε ευνοζ παλαιοτατον και μεγιοτον των ευνων…
''(Serblos) Trybalos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo.''
Превод:
''(Срби, Трибали, народ најстарији и највећи (од свих) народа, поуздано знам)".

Лаоник Халкокондил (Λαονίκος ὁ Χαλκοκονδύλης)

Имамо и пример Херодотових речи:

"θρηικων δε εθνοζ μεγιστον εστι μετα γε Ινδουσ παντων ανθρωπων, ει δε υπ ενοζ αρχοιτο η φρονεοι κατα τωυτο, αμαχον τ αν ειη και πολλω κρατιστον παντων εθνεων κατα γνωμην την εμην ... ουνοματα δ εχουσι πολλα κατα χωραζ εκαστοι, νομοισι δε ουτοι παραπλησιοιοι παντεζ χρεωνται κατα παντα..."

Превод:

"Народ Трачана је после Хиндуса најмногобројнији. Када би њима владао један човек и једна мисао, били би непобедиви и јачи од свих народа - ПО МОМ МИШЉЕЊУ... имена имају многа и различита према областима, али су им обичаји у свему код свих исти... "


Да бих ово доказао, навешћу још неке историјске чињенице:

Евстатије, епископ солунски (у XIII веку), када описује Немањин дoлазак у Солун, титулише га као «велики архонт Трибала».
Теодор Метохит за краља Милутина каже «владар Трибала».
Алексије Ламбин назива Милутина «архонт Миза и Трибала».
Теодор Хиртакин Србију назива «Трибалија».
Патријарх Филотеј (1355. године) Србе назива «Трибали или Далмати».


Паметном довољно...



И још једна занимљива чињеница је да су и србски устаници за време првог србског устанка на застави имали управо грб Трибалије, односно стари грб Србије.



Казимир Шулц
Казимир Шулц у својој књизи ''De origine et sedibus veterum Illyriorum'' коју је писао служећи се мноштвом аутентичних античких дела, доноси непобитне доказе о повезаности Илира и Словена, односно Срба. Он тврди да су се Срби у античко време називали Илири или Трачани и да су заузимали огроман простор не само у смислу територије, него и по питању језика, културе, вере и друштвеног уређења:

"Illyrii et Thraces alienissimi inter se neque esse neque fieri ullo modo potuerunt, quum utraque gens eiusdem esset originis, praeterea etiam iisdem usa esset moribus ac institutis, eosdem coleret deos.''

Превод:

"Илири и Трачани нису могли да буду туђи једни другима ни на какав начин, јер су оба рода истога порекла, а осим тога такође имају исте обичаје и уређење и поштују исте богове."

Настављајући даље, Шулц износи веома занимљиве податке: и Трачани, као и Илири поштовали су тројство, сачињено од три божанства.
Друго, имали су исте називе за божанства, те је и једнима и другима Сатир био "Девади", а Силен "Савади", док су Баха, као врховно божанство, називали "Савадиус", или "Сабатиус".

Та идентичност Илира и Трачана ишла је дотле, да је, нпр. Никола из Дамаска, житеље Паноније и Дачане, који су сви називали Трачанима, назвао у својој биографији о "Августу" Илирима.
"Како би могли, пита се Шулц, Илири и Трачани да буду различити, када за Трибале, које су сматрали Трачанима, Аристофан, Ливије и Стефан Византијски кажу, да су Илири?
Аристофан: ''Богови Трибала су викали (говорили) као Илири''.

Овде морам напоменути идентичност са описима Трибала, о којима можете више прочитати у књизи Живојина Андрејића - Владари Трибала коју имате на страници КЊИГЕ.

Настављајући даље у истом смислу и документујући сваку своју реч, да би тај део завршио једним тврђењем, уз који наводи више извора, Шулц пише:

"Verisimile videtur esse, voces Thrax et Illyrius duo nomina unius eiusdem gentis, quorum alterum Graecis, Romanis alterum usitatum. Quum enim priores оmnem terram septentrionalem a Thracibus et Illyriis inhabitatam appellarent Thraciam, alteri eandem terram postea nominaverunt Illyriam.''

Другим речима:

"Изгледа уистину, да су називи Трачанин и Илир два имена једног истог рода, чије су име другојаче употребљавали Грци, а другојаче Римљани. Наиме, читаву северну земљу (тј. целу Европу северно од Грчке, прим.аутора), у којој су живели Трачани и Илири, стари су називали Тракијом, (док) су исту ту земљу други касније називали Илиријом."

Потрудио сам се и ову ретку књигу Казимира Шулца нашао у електронском формату, тако да ћу је ускоро окачити на претходно поменуту страницу.

-------------------------------------------------
1. "Strab., p.315. - Clearch. aup Athen. XII, 27.
2.Herod.,V.,7.
3. Hesych. s.vv.
4. Никола из Дамаска, или Дамаскински, грчки писац, рођен је у Дамаску 74.г. пре Христа. Он је
био писац трагедија, комедија, а бавио се и реториком, филозофијом и историјом. Овде је реч о његовом делу "Живот Августов" (De Instit. Caesaris Aug.) I., c.439. str.Orelli, s.85.id.
5. О. ц., стр. 16.
6. Аристофан, "Птице".
7. Livije, XXVIII, 34.; XXXI, 35.
8. Steph. Byzantinus, s.v.
9. Schol. Lycophr. 894., 1283. - Eustath. ad Dion. Perieg., v.270. - Ukert, Geographie der Griechen und Römer, Weimar, 1816., I.B., p.282. east; mso-ansi-language:EN-US;mso-fareast-language:EN-US;mso-bidi-language:AR-SA
10. De origine et sedibus veterum Illyriorum Аутор: Kazimierz Szulc

_________________

Sasvim slucajno naletih na ovu scenu iz Juzne Afrike. Pazite samo resetke na vratima i prozorima.

Koja istorija Polarise?

https://www.google.at/maps/@-26.184338, ... 312!8i6656


Isti grad:

https://www.google.at/maps/@-26.110918, ... 56!6m1!1e1

Момци, овај ваш провинцијски дух и наступ више није смијешан, постао је жалостан. Жалосно и јадно изгледа ваш покушај да оставите неки кул коментар.Не прихватате то о чему пишем, ОК имате друге теме и уживајте.

_________________

Glupane zar ti za to treba dokaz.

Croatia est terra Serbica

Руски конзул у Сарајеву и историчар, Александар Гиљфердинг[1] (1831-1872) пишући о народима у Босни и Херцеговини бележи у свом раду „Боснія, Герцеговина и Старая Сербія“ следеће (стр. 126-127):

»Сербин католик одриче све сербско, пошто је православно, и не зна за сербску отаџбину и сербску прошлост. Код њега постоји само ужа провинцијална домовина; он себе назива Босанцем, Херцеговцем, Далматинцем, Славонцем, према области где се родио. Он свој језик не зове сербским, него босанским, далматинским, славонским итд. Ако он жели уопштити појам о том језику, назива га нашким језиком. Он пита напр. странца: 'Умијете ли ви нашки'. Но који је то 'нашки језик' он не уме да каже. Он зато не зна да тај језик назове својим правим именом, јер он сам нема општу отаџбину, опште народно име. Ван своје уже области, у њега је само једна отаџбина: Римокатоличка црква;...«

Извор (назив дела): „Боснія, Герцеговина и Старая Сербія“
Страна: 126-127
Аутор: Александр Фёдорович Гильфердинг (1831-1872), руски историчар
Издавач: Императорская Санкт-Петербургская академия наук
Место штампе: Са́нкт-Петербу́рг (Россійская Имперія/ Российская империя: 1721-1917)
Година издања: 1859
Језик: руски
Писмо: ћирилица



Бохус-Историјско истраживање о пореклу Сармата
Фра :
19. II seroit done absurde de convettir Ie nom propre en appellatif. Le mot Serbes etoit Ie nom d'un peuple qui occupoit originairment la rive orientale de la Meotide, ou mer d' Asof , comme tant d"autres designes par Pline.
20. Apres leur passage en Europe,les Serbes furent bien accueillis par les Bohemes at les Chrobates,avec lesquels ils avoient fait alliance.Aussi ces trois peuples furent-ils collectivement opprrimes par les Avares. Mais ils ne furent pas long-terns it supporter Ie ioug; de concert avec les Vendes de la Marche qui avoient a se plaindre des memes vexations, les Serbes se souleverent countre les Avares , dont l'injustice avoit epuise leur patience. lis furent aides dans leur insurrection par les Iumieres d'un prince Carinthien , nome Sarno , qui vint au milieu d'eux l'an 623, et leur apprit it triompher de leurs ennemis.

Срб :

,,…Крај Висле, у суседству Срба, живело је мало словенско племе Ленкана.Доказе о томе, да су Пољаци Срби пореклом, износе многи аутори. Реч Србин односи се на народ што је окупирао обале Меотиса на Азову, као и многе друге територије, по Плинију. После њиховог преласка у Европу, беху прихваћени од Боема и Хрвата; са потоњима начинише савез јер су, истовремено, били угњетавани од Авара. То је трајало све до споразума са Вендима из Марке,што имаше исте проблеме са овим тлачитељима. Срби су се подигли против Авара потпомогнути својим принцем Самом; овај их научи како да тријумфују над тлачитељима“.





Извор и назив дела :

Recherches historiques sur l'origine des Sarmates des Esclavons et des Slaves : et sur les époques de la conversion de ces peuples au christianisme / par M. Stanislave Siestr̂encewicz de Bohusz ... Traité des Sarmates. Tome premier [-Tome quatrième].
Main Author: Siestrzeńcewicz-Bohusz, Stanisław, 1731-1826. Language(s):
French Published: St. Pétersbourg : De L'Imp. de Pluchart, 1812. Subjects: Slavs > History. Sarmatians. Scythians.
Note: "Citations et notes marginales, avec leur chronologie ..." including bibliographical references: v. 4. Bound in 1 v., with continuous pagination.

Висканел: Серби је било изворно име свих Славена



Август Висканел (1803-1867), француски географ, историчар и етнограф

СРБ :
Део текста који је у фокусу
(страна 485)

»Стара национална и страна имена Славена[1] – Интересантно је истраживати етнографско порекло разних имена датих славенским племенима. Назив Венди[2], као корен има Винд, али ова основна форма се дели на две главне гране: на немачком Винде и Венде, и на финском Вене, Ване. Све остале варијације (Венеди, Венети[3], Винди, Инди, Велети, Хуинди, итд.) спадају под ове две основне форме, и само су њихове нијансе. Истраживања о значају имена Винди могу да послуже само да покажу беспрекорност етимологије. Та истраживања само утврђују да је то име дато Славенима од стране странаца, а да им је Серби[4] национално име, и да је Прокопиос[5] формирао своју реч – Спори[6], која је иначе непозната, од античног имена Срб, које је у свом основном значењу: означава породицу-нацију. Назив Анти[7] или Енти никада није било намењен као Винди или Серби за целокупну нацију. То име не налазимо нигде у националним изворима, већ оно своје порекло вероватно дугује Немцима, и вероватно потиче од англо-саксонског „ent“, у множини „entas“ (у старом немачком „anzi“„enz“). Како је даје, име Анти није имало вулгарну употребу више од два века (од Прокопиоса у 552. години, до Павла Ђакона[8] у 770. години). После имена Серби, највеће ширење међу Славенима су имали називи Лехи[9], и Полани[10] (Пољаци[11]).«

Оригинални текст (фр.):
(страна 485)

»Anciens noms nationaux et étrangers des Slaves. - Il est intéressant de rechercher l'origine ethnographique de ces divers noms donnés aux tribus slaves. Le nom des Vénèdes a pour radical Vind; mais cette forme primitive se partage en deux branches principales: en allemand Winde et Wende, et en finnois Vènè, Vanè; toutes les autres diversités (Venedi, Veneti, Vindi, Indi, Veleti, Huinidi, etc.), rentrent dans ces deux formes essentielles, dont elles ne sont que des nuances ou des altérations. Les longues recherches sur la signification du nom des Vindes ne peuvent servir à en démontrer l'étymologie d'une manière infaillible. Elles établissent seulement que ce nom était donné aux Slaves par les étrangers; que celui de Serbes était leur nom national; enfin que Procope a formé son mot Spori, d'ailleurs inconnu, de l'antique nom Srb qui dans son sens primitif signifiant: parenté, nation. Le nom d'Antes ou d' Entes n'a jamais désigné comme ceux de Vindes et de Serbes l'ensemble de la nation; il ne se recontre nulle part dans les sources nationales; il doit très probablement son origine aux Germains, et parait dériver de l'anglo-saxon ent, géant, au pluriel entas (dans l'ancien allemand anzi, enz). Quoi qu'il en soit, le nom d'Antes ne fut d'un usage vulgaire que pendant l'espace de deux siècles (de Procope en 552 à Paul Diacre en 770). Après le nom Serbes, ce sont les noms de Lehs ou Lekhs et de Polanè (Polonais) qui ont eu la plus grande extension parmi les Slaves.«

Извор (назив дела/књиге): „Voyage dans la Turquie d'Europe: description physique et géologique de la Thrace“
Страна књиге: 465
Аутор: Август Висканел[12] (1803-1867), француски географ, историчар и етнограф
Издавач: Артус Бертран[13]
Место штампања: Париз[14] (Француско царство[15]: 1852-1870)
Година издања: 1868
Језик: француски
Писмо: латиница

[1] Грч. Σκλαβηνοι, или лат. Slavi/Sclavi/Sclaveni.
[2] Лат. Venedi, нем. Wenden (раније Winden), енг. Wends (стар. енг. Winedas), или горњелуж.-серб. Serbja, или доњелуж.-серб. Serby, односно лат. Sorabi, нем. Sorben, или енг. Sorbs.
[3] Грч. ἐνετοί, или лат. heneti.
[4] Грч. Σέρβοι, или лат. Serbi/Servi.
[5] Грч. Προκόπιος ὁ Καισαρεύς, или лат. Procopius Cæsarensis. У његовом делу: „О ратовима“ (грч. Ὑπὲρ τῶν πολέμων λόγοι, или лат. De Bellis). Дело је написано у осам књига (осма књига садржи допуне првих седам).
[6] Грч. Σπόροι.
[7] Грч. Áνται, или лат. Antæ/Antes.
[8] Лат. Paulus Diaconus, или грч. Παύλος ο Διάκονος. У његовом делу: „Историја Лангобарда у 6. књига“ (лат. Histroria Gentis Langobardorum libri VI, или грч. Ιστορία των Λογγοβάρδων).
[9] Пољ. Lechici/Lędzianie/Lachowie/Lędzanie/Lędzice, или стар. рус. Лѧхъ.
[10] Лат. Polani, или пољ. Polanie.
[11] Пољ. Polacy.
[12] Фр. Auguste Viquesnel.
[13] Фр. Arthus Bertrand.
[14] Фр. Paris.
[15] Фр. Le Second empire français (or Empire Français).

_________________

ВЕНЕДИ,ВЕНЕТИ, ВЕНДИ, ВИНДИ ИЛИ СРБИ

http://srbski.weebly.com/uploads/4/8/9/ ... 3_orig.jpg



Лудвиг Алберт Гебхарди у свом делу „Geschichte der Königreiche Dalmatien, Kroatien, Szlavonien, Servien, Raszien, Bosnien, Rama und des Freystaats Ragusa“, " наводи пет србских царстава.*

Лудвиг Алберт Гебхарди у свом делу „Историја краљевина Далмације, Хрватске, Славоније, Србије, Рашке, Босне, Раме и Републике Дубровник“, ослањајући се многе старе изворе, па и на чувеног језуитског црквеног историчара Данијела Фарлатија, исписао је неке изузетно занимљиве редове о древној историји Срба.

Тако, старе Србе назива „србским Вендима“ (стр. 165), који су населили Краљевину Србију, Рашку, Босну и Раму, те далматинску обалу од Омиша до Драча, на истоку се пружајући до реке Вардар (стр. 177). Гебхарди сматра да су Срби, као што наводи Порфирогенит, дошли највећим делом из Немачке, тј. Шлезије и Пољске, одређујући то подручје Белом или Великом Србијом. Занимљиво је да он помиње „велику жупу“ у „немачкој Србији“, која се звала „Далмација“, односно „Далминцерланд“, коју помињу франачке хронике. То име повезује са Далматинцима на југу и назива их „далматским Србима“ (стр. 179). Наводи и краљевину Србицу (Sarvitza) у солунској теми, коју је помињао и Порфирогенит, те каже да је још 1348. године имала властитога краља. Потом наводи и „четврто или пето србско царство“ („das vierte oder fünfte Reich Servien“), које се током два века толико проширило, да је заузело делове Дације, Дарданију, већину Далмације (Босну и земљу између Омиша и Црне Горе), те обалу до Драча (стр. 182). Ту „илирску Србију“ на истој страни Гебхарди назива „Црвеном или Лепом Србијом“ („das rothe oder schöne Servien“), док најмању, напред поменуту солунску Србију, назива „Црном Србијом“ („das schwarze oder das kleinste Servien“), позивајући се на Швандтнера. (стр. 182)

Извор: Ludwig Albrecht Gebhardi, „Geschichte der Königreiche Dalmatien, Kroatien, Szlavonien, Servien, Raszien, Bosnien, Rama und des Freystaats Ragusa“, Pesth bey Joseph Leyrer, Buchhändler, 1805.





Карта из 17. века на којој је Вуковар у Рашкој
(од Гарешнице на исток пружала се Рашка још увек 1680-тих).

ПРЕДГОВОР БЕНЏАМИНУ КАЛАЈУ
или још која реч о Вендима
Француз Сипријан Роберт каже да су се у почетку сви Словени називали Венди или Срби и да су најстарији Словени, они из Илирије.

По Херодоту сви Трачани, Скити, Венди, Трибали и Илири су Срби. Иначе реч Трачани, настала је у грчком погрешно због немогућности изговора сугласника, што се односи на Рашане.

Јорнанд добро уочава националне разлике кад говори о европским народима. Тако ће, на пример, за Гете рећи да су старином Готи, а за Венде бележи да су велика нација, састављена од бројних фамилија. "Старином су Склави, Срби, познати под именом Анти".

Плиније, у тридесетој "књизи" своје "Историје", каже да се становници на обалама Висле називају сарматски Венди или Скири. Поменути Скири и Венди су Срби, или, како етнолог Адам Бастијан вели: "Венди или Срби подигли су Србију или земљу Лужичких Срба."

Словеначки историчар из Штајерске, Јанез Лудвиг Шенлебен записује: "Заиста треба веровати да су Винди или Венди, што бејаху насељени око приморја Коданскога (мисли на област око Балтичког мора), у више наврата одлазили, насељавајући се у другим краљевинама; тако су, такође, стигли у горњу Панонију и, по једном од својих имена, назвали новоподигнути варош Виндебоном. Верујем да је, од тих истих Винда, саграђена у Хелвеција Виндониса, град порушен од Германа; дан-данас ту крајину називају Виндис."

Чувени немачки географ и картограф Себастијан Минстер: "Вијена, главни град војводства аустријанског, насељена је пре Христовог рођења народом из Сарматије; граду име нису дали Римљани, јер га саградише Венди - тако у Вијену становаху, неко време, они (аустријско војводство) и Сармати."

Свештеник и историчар Себастијан Инспругер, у својој "Историји Аустрије", бележи: "Први почеци градње Вијене падају, како мислим, у 3990. годину од постанка света. У то време, Венди су ову варош, себи за опстанак, утврдили у најраније време, Виндобоне је називајући, јер ово име долази од назива њиховог. И од Германа је ова варош одувек тако називана. "

Цезар и Плиније становнике Француске називају Венетима, док град Венецију, по њима названу, помињу Птолемеј и Страбон.

Самсон Абавил, у својој "Географији", Венецију назива Венесом. "Име Венди, Србима су дали романизовани Грци, баш као што су их називали и Спороима - расејанима по целом континенту, Сервима или Серблоима", како пише А. Бастијан у "Етнолошком водичу".

Често наилазимо на грчки назив за Србе - СПОРИ. Овај назив долази од грчке речи Спора или семе, односно расејани или опет Рашани.
Такође желим да наведем и пример из савременог албанског језика. У савременом албанском језику видимо да је:

Венд - Место
Вендбаним - Пребивалиште или седиште
Вендес - Страоседелачки

Примера има много, али је и ово сасвим довољно за знак једнакости између речи Венди и Срби.

Сви Славени су се у прастаро доба звали Серби
Kállay Benjámin-Béni - Geschichte der Serben





(стране 12-13)

1. »Хрвати и Серби су врло сродни огранци велике народне породице аријских Славена.« (страна 12)

2. »У старијим историјским изворима, Славени имају четири различита имена. Код романских и грчких историчара и хроничара средњег века налазимо их под именима: Славени, Анти, Серби (Спори) и Винди или Венди. Не можемо се сада још упуштати у историјско-филолошко испитивање ових имена, довољно је напоменути, да су се према истраживањима најбољих славенских научника, сви славенски народи у прастаро доба по свој прилици звали „Серби“ (Срб), а „Славени“ и „Анти“ били су само имена оба главна огранка ове велике народне породице. У почетку средњег века, када је већ било тачнијих и потпунијих података, пробудила су посебну пажњу Европе она славенска племена, која су продирала на запад. Тако се касније десило, да је оно некада опште име Серби одбачено, име Анти је коначно нестало, а да се име Славени, као опште име укупне народне породице, све више и више употребљавало. Старо име Серби само су два славенска племена очувала: становници данашње Сербије на балканском полуострву и незнатни остаци лужичких Славена у Саксонији.« (стране 12-13)

Оригинални текст (нем.):
(стране 12-13)

1. »Kroaten und Serben sind einander nahverwandte Zweige des zur großen arischen Völkerfamilie gehörigen Slavenstammes.« (страна 12)

2. »In den älteren historischen Qnellen werden die Slaven unter vier verschiedenen Namen aufgeführt. Römische und griechische Historiker sowie die Chronisten des Mittelalters nennen sie Slaven, Anten, Serben, (spori) und Winden oder Wenden. Wir können in die historische und philologische Untersuchung dieser Benennungen gegenwärtig nicht eingehen; es genüge zu erwähnen, dass nach den Forschungen der hervorragendsten slavischen Gelehrten die Slavenvölker in der Urzeit sich wahrscheinlich überhaupt als „Serben" (srb) bezeichneten. „Slaven" und „Anten" waren nur die Namen der beiden Hauptäste dieser großen Volksfamilie. Im Anfange des Mittelalters, als die Nachrichten genaner und umfassender wurden, zogen insbesondere jene Völkerschaften, welche zum slavischen Aste gehörten, durch ihr Vordringen nach dem Westen die Aufmerksamkeit Europas auf sich. So kam es, dass der einstens allgemeine Name der Serben in den Hintergrund trat, die Benennung der Anten gänzlich verschwand und der slavische Name zur Bezeichnung der gesammten Volksfamilie mehr und mehr gebräuchlich wurde. Den alten Namen der Serben bewahrten nur zwei flavische Völkerschaften: Die Bewohner des hentigen Serbien auf der Bal- kan-Halbinsel und die geringen Reste der Lausitzer Slaven in Sachsen.« (стране 12-13)

Извор (назив књиге): „Geschichte der Serben“, Erster Band
Стране књиге: 12-13
Аутор: Kállay Benjámin-Béni (1839-1903), мађарски племић и историчар
Превод на немачки (са мађарског): Johann Heinrich Schwicker (1839-1902), немачки историчар и германиста
Издавач: Verlag von Wilhelm Lauffer
Место штампе: Budapest/Wien (Österreichisch-Ungarische Monarchie: 1867-1918)
Година издања: 1878
Језик: немачки
Писмо: латиница (готица)

_________________

Ovo je kao ono kad je onaj kacio linkove sa sajta Dveri a ni on ih nije citao.

_________________
Eins, zwei, eins, zwei build an empire, very Prussian!
Exhaust gasses go into the turbocharger and spin it, witchcraft happens, and you go faster.

I meni se ne čini da čita.

_________________

Enter, jel ovo onaj tvoj Aškraba?

_________________
It ́s better to die on your feet than live on your knees.
Opet je gužva pred kontejnerom...
Imbecili i debili ogroman je zbir, moj glas danas odlazi u manastir
I grieve in stereo, the stereo sounds strange, I know that if you hide, it doesn't go away

Ако је неко и сумњао, прађед му је учествовао у убиству Смаил-аге Ченгића.

Bitno je da su Deretići drevno prezime.

_________________

Једном сам погледао емисију са њима двојицом. Некад било, како ли, на РТРС. ЈТЖМ!