banjalukaforum.com

Torzionke Made in Slovenia trajale su po tri godine minimum uz maksimalnu eksploataciju koliko su dobre bile

_________________
Ako želiš da stvoriš monstruma, sruši svijet dobrom čovjeku.
U meni spava genije, ali je zato budala uvijek budna.

joj da...
ja sam dobila neke patike sa vazdusnim djonom na poklon, neke roza reebok sa djonom kao pcelinji sac.. i to su prvo stigle u srbiju pa nakon mjesec dana kod nas, i dobijem ih iz BG, uuu kakve su to patike bile, bijele biciklisticke, neka siroka majica i te patike.. kad se samo sjetim.. pa uz parkic niz parkic 854 puta u toku veceri..

a kasnije sam imala te sa slike, ali malo drugacije boje mislim , torzionke ne znam tacno..
sto je najgore, sve pare koje mi je buraz slao troslila sam na te debilne patike..
a sto je jos gore od svega , to radim i danas..

e te reebok grafit su meni bile extra...kad se sjetim svoje nike dvice ja i mirko juric pokojni smo prvi imali u bl

patike od 250Km, a u dzepu promaja

Ma kakvi to, samo Adidas Univerzal, i to one pijacne



Tamna strana

ma ove su sampionke...najace su one reabck i nikke...subotica majice...ludlo...

Po kisi, snijegu, blatu, kud god, nista im nisi mogao... Al su smrdile ko dva zmaja!

+1 Sve sam pročitao u cugu, samo nastavite

_________________
Måndagsbarn?

za dalje ces morati da platis

Zanimljivo mi je slušati ovakve priče. Ja sam u Banja Luku došao prije malo više od pola godine, a vjerovatno se sljedeće vraćam gore, tako da bi trebao da znam ponešto o gradu, a pošto su mi i starci (i brat, koji je godina forumaša ovdje) još 1990 otišli u Stockholm, nikada mi nisu pričali o tom periodu. Čim spomeneš devedesete Banja Luka ovdje gore, odmah se javljaju bošnjaci, kako su terorisani i sl.

_________________
Måndagsbarn?

pa nista te ne lazu...svi su ovdje terorisani al hrvatima i bosnjacima je bilo bas veselo

Deni ništa ti ne brini ti i iz Švedske možeš pristupiti forumu.

_________________

BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma

Aaaa, da da torzionke, pa covjece to je bio san mojih snova, ja sam uvijek bio na starkama i sangajkama. Pa su bile aktuelne one sabago cipele i brodarice, pa levis 501 pa kao jesu li original i sve gledamo u dugme, pa ako pise 501 original, pa paljenje farmerki kao originalke ne gore, bilo je tu raznih fazona.

_________________
Bla, bla, bla...

Ja ih imao Mada ne iste, nego ljepši model.
Kakve su to patike bile. Zalio ih jednom sa tintom, i to se baš primila boja. Ništa nije pomagalo dok ih nisam natopio varikinom. Nakon toga dok je suvo vrijeme patike se isprljaju, i čim prva kiša padne one čiste kao nove. Varikina
proradi A i bilo je veselo onima što su sjedili ispred mene u elektro školi

A pored njih Adidas Silver Star. Platio ih 123 dinara kada je bio 1DIN=1DM.
Vrhunske šunjalice. Osjetiš zrno pijeska kada ga nagaziš

Dok su Slovenci pravili Adidas vrijedilo je dati novac za njih.

_________________

Нисам прочитао све постове, али мислим да су многи промашили тему. Ријеч је о Бања Луци, а не о патикама које срте набављали.

ДИСКО БОРИК

Веселио сам се изласцима у диско Борик. Све је некако било једноставно и све се знало. Готово као да је свако имао своје мјесто за стајање у Борику. Постојала је нека хијерархија! Неписано правило, које се некако само наметало и долазило из дубоке подсвјести и нико није ни покушавао да наруши тај поредак. Тако да смо и ми млађи имали свој простор у диску којим смо суверено владали. Био је то простор са флиперима, оним старим дрвеним. Од силног дрмусања ломиле су им се ноге, па их је неко ставио на гајбе пива. То је био прави рај, ниси га могао утилтати. За шанком су углавном стајали старији и тзв. жестоки момци и они који су мислили да су такви. Простором у подруму до тоалета владали су рокери-гитаристи који су сваку пјесму пратили театралним имитирањем свирања гитаре и некотролисаним трзајима главе, како бињихова дуга коса дошла до изражаја. Простор до ДЈ-а била је групација која се истицала једино по својој (фирмираној) гардероби. А међу простор су попуњавали сви остали.

Довољно је било да погледам кроз мали лептир прозор који се налазио негдје испод степеништа и да одмах знам да ли је она коју трежим у диску или не!

Доле у ресторан код Станимира увјек је било занимљиво посебно кад Имела и Гајшин ухвате Станимира у машину, па почну да наручују пиће у 23 сата (куглана је радила до 23 сата) пред његов одлазак на аутобус само да закасни, а следећи је тек ујутру. Знао је Станимир и ноћити у куглани.

Легендарне су биле и туче код Станимира и испред куглане. Биле су некако витешке. Момци би се побили до крви, а послије би ишли да се оперу па на пиће за шанк код Станимира.

У дворани сам први пут био на концерту и то Бијелог дугмета. У жељи да будем кул на том концерту сам по први пут почео да увлачим дим цигарете (до тад сам само пућкао и фолирао пушење) послије пете цигарете, читава дворана ми је пала на главу.

Дворана је била и мјесто дружења, тамо сам први пута постао члан спорске екипе, прво у рукометном клубу Борац, а затим у кошаркашком клубу Времеплов.

Дворана је имала и неке друге приче, које ће испричатии неки други ликови! Ово је био само мој мали времеплов!

Поздрав

_________________

КАЈАК

Као клинац из Борика, који се стално мувао око Бродарског и МЗ Борик, присуствовао сам првим данима Кајак. Чак сам и помагао да се унесе кајак и мрежа, који су некад красили плафон првеог изгледа кафеа Кајак. Тад нас је Анте Рубељ почастио пићем, наравно сок (тад кајак није могао продавати алкохол, пошто је био регистрован као босанска кафана), тек данас схватам да смо били међу првим гостима кафића Кајак. Послије "Тане" и "Ринга" Кајак је врло брзо постао најпосјећенији кафић тих година. Какоје посао растао тако се и Кајак ширио. прво су стигли флипери, а онда билијар. Ех билијар! Чувени Седло и његово млаћење свих осталих! Падале су и опкладе, играло се и у велики новац. Знало се на том билијару завртити и невјероватних пар хиљада тадашњих дојч марака.

Посебан угођај Кајака била је музика и тад популарни видео-спотови и наравно плејада конобара, само неки: Предић, Шеха, Шеки, Доги,... Били су то некако другачији конобари него данас. Неки су их звали Ескими. Биле су то чувене преваре са ледом

А највећа превара био је СПЕЦИЈАЛ. Чувено пиће тадашњег Кајака. како нису смјели точити алкохол испод шанка су точили специјал. 0,1 неког најјефтинијег коњака и деци коле, а цијена боли глава.

Кајак је имао још један феномен, а то је невјероватан број гостију, да је чак тадашња милиција долазила у патролама јер је све подсјећало на демонстрације. Мислим да је у најбољим данима знало бити преко хиљаду људи, што у Кајаку што у његовој башти, што на путу, што на травњаку, што на кошаркашком терену.

Наравно и Кајак је имао своја чувена упуцавања, ако се не варам било их је 5-6. Вадио се ту пиштољ врло лако.
Али све у свему мјесто које је оставило трага у животима многих тадашњих бањалучана.

_________________

ipak si ti profulao temu...ti pises o mnogo ljepsim vremenima,vremenima portorika(tako se zvao u moje vrijeme),music halla(u tvoje vrijeme je bio yu art),dok se bezbrizno hodalo banjaluckim ulicama,bez razmisljanja hoce li pijani reziš srendati rafal u tvom pravcu.ipak pricamo o ratnim devedesetim,bez borika,yu arta,sismisa,sebastijana,dugmića...apsurdno,znam...ipak,te su tvoje dosta ljepse price,te sto se mene tice samo naprijed...

_________________
pokaži da možeš,da si najbolji ti

Pretece me blus.

Usput, za POLLARIS-a, Gajsin je umro prije 7 dana

_________________
Viva Elena, Viva Nicolae!

Eno ga na Palama, živio sam kod njega kao podstanar par mjeseci. I sad mislim da radi za televiziju ponekad.

E da, da vas pitam, je li istina da je Romana (pjevačica) krala benzin iz auta u ratu i je poznata bila da može dobro povući iz crijeva?

_________________

Joj sad bi ti reko koga da pitas, al ne smijem

_________________
Viva Elena, Viva Nicolae!

СКАЛА 90-их

Свјеже окупан хладном водом, јер је само тога било у кући, сапрао сам са себе задњих 35 дана ратишта. Стара ми рече, "Штета што ниси дошао јуче!" Јуче је била струја. Јеботе, та струја је тада била ко неки рођак из Америке, ријетко долази, али кад дође сви му се веселе.

Како су ми тад добро стајале левике, онај жижљиви грах опет ми је скинуо коју килу. Прво сам се нацртао у Монеу, размјенио коју шаљиву са Имелом, а онда смо отишли до Шишмиша, Формуле, Соколског, Молоса,... утом је стигао полицијски сат. Неко је предложио да идемо до Скале, за шта смо се једногласно усагласили онако уређени.

Пред Скалом наравно мрак, врата закључана, послије полицијског ту се више није могло ући. Улазило се са задње стране кроз двориште. Пролазећи кроз двориште саплитали смо се о разне предмете, да бих ја запео за нешто и стропоштао се на нешто. Остали су попадали по мени. Смијали смо се и вриштали. Онако супити било нам је свеједно устали сам и наставили. Кад смо ушли у Скалу, сви су почели да нам се смију.

У дворишту смо пали на ћумур, а док смо устајали добро смо се уваљали. Наравно то нам није сметало да ноћ наставимо у непромјењеном распшоложењу!

_________________