TBPTKO je napisao:
Срби на Вучијаку и Требави су остали на својим огњиштим а захваљујући четницима, док партизани само пролазе, тражећи заштиту за своје снадбијевање, курире и рањенике.
У прољеће 1945. заборављају све и ударају на србијанске и црногорске четнике, не штедећи ни домаће с којима нису били у сукобима.
Козара је најбољи примјер акко су партизани "штитили" народ. Као и Србија где су дигли устанак и нису се враћали до 1944 на руским тенковима.
Врло добар аргумент за тврдњу ОФМ-а је битка на Лијевчу. Ту се уствари видео сав анти-фашизам КПЈ. У колони црногорских и херцеговачких четника су били и породице истих и доста цивила, рањеника и тифусара који би и поред борбе са усташким јединицама, домобранима и усташком авијацијом највероватније успели да се пробију из обруча да нису нападнути са леђа од стране партизанских јединица. Тим нападом је већина тих људи послана у смрт.
Истина је да су четници у појединим крајевима Краљевине Југославије заиста били маргиналци али је исто тако истина да су и партизани у појединим крајевима Краљевине Југославије били маргинални.
Такође, Сремски фронт је пример слања људи и српске омладине на бајонет и то је сигурно један од битака у Другом св. рату која је имала најмање смисла, а можда и победничка у тој категорији када се узме у обзир да њен циљ није јасан никако, јер је Вермахт увелико био у повлачењу. И чак и тада и у таквом стању војска КПЈ није успела да сломи Вермахт, него се овај повукао са Сремског фронта тек када је извршен задатак тј. створена одступница за јединице из Југо-источне Европе. И то је чињеница, необорива.
Такође, без помоћи Црвене Армије КПЈ никада не би ставила читаву земљу под контролу. Конкретно Србију, Црну Гору, добре делове Херцеговине и Источне Босне и Далмације. Врло вероватно је да би без већих проблема успоставили контролу у Средњој и Западној Босни, Војводини, Македонији, итд.
Свакако да је лоша тактика и лоша координација коштала ЈВуО пораза. Лоша тактика из разлога што је ДМ био превише лаковеран и сву своју тактичку мисао везао за идеју искрцавања савезника на Јадран. И склопу те идеје ЈВуО 1943 усмерава практично све напоре да очисти део Јадранске обале од Немаца и усташа у чему се добрим делом и успело али до савезничкој искрцавања никада није ни дошло, него су те јединице које су учествовале у чињењу дочека за савезнике остављене на милост и не милост Немцима и усташама и ту је за већину и био крај.
Такође, и лоша координација. Дража није имао контролу над свим својим јединицама. Конкретно широку аутономију имали су и Ђујић, и Ђуришић али и команданти у Босанској Крајини (рецимо ДМ тражи да се ове јединице ставе под команду његову и да он пошаље школован кадар из Србије за официре, али Радић и остали пристају само да се ставе под команду с тим да не прихватају официрски кор из Србије изузев пар саветника, који су иначе били врло разочарани оним што су у Босанској Крајини нашли и видели, са изузетком Тешановића и његових јединица).
Међутим, опет напомињем да се иде ван контекста у теми. Значи, ова тзв. "рехабилитација" није утврђивање да ли је ДМ ратни злочинац или сарадник окупатора, него да ли је суђење ДМ било правично и у складу са кривичним правом. С обзиром, да је свима јасно да није, не видим чему таласање и дизање буке? Поготово кад та таласања долазе од особа типа Јово "Голи Оток" Капичић, Наташа Кандић и сличних.
http://www.mondo.rs/s238908/Info/ex-YU/ ... andal.htmlА што је најцрње предавање о анти-фашизму Србима држе Хрвати који су појам нечега што се не може окарактерисати ни као фашизам, ни као нацизам него је то нека нова реч а које не може да се изрекне него само да се види кроз Јадовно, Јасеновац, Дракулић, Корићку јаму и стотине јама по Херцеговини и Далмацији.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
