Citiraj:
Законити процес рехабилитације армијског генерала Југословенске краљевске војске Драгољуба Михаиловића, изазвао је велику пажњу у Србији и двема суседним бившим југословенским републикама. Зашто је преиспитивање пресуде једног стаљинистичког суда постало тако важно и актуелно? Одакле потреба оних који су одавно политички рехабилитовали усташки геноцид, темељне политичке тековине „Независне Државе Хрватске“ и амнестирали Муслимане/Бошњаке од учешћа у Павелићевим и Хитлеровим (Ханџар дивизија) ратним и злочиначким напорима, да спречавају поништење одлуке суда који је давне 1946. године извршио правно убиство? Како то да управо нека наводно проевропска и „грађанска“ удружења покушавају да Драгољуба Михаиловића прогласе „фашистом“?
Суђење Драгољубу Михаиловићу било је обична фарса. Генералу није пружена прилика за одбрану. Правна процедура није била поштована. Тужилац и судија су непрекидно кршили процесна права оптуженог. Он није имао право да позове сведоке који би иступили у његову одбрану, његови адвокати су систематски ометани, уцењивани и застрашивани. Једног од њих, Драгића Јоксимовића, јавно је застрашивао чак и југословенски диктатор Јосип Броз. Пресуда је извршена мимо законске процедуре и осуђенику се ни данас не зна гроб. Према досијеу Драгољуба Михаиловића власти социјалистичке Југославије односиле су се као починилац убиства према инкриминишућим доказима. Зато данас суд утврђује да ли је Михаиловић уопште мртав (!). Да је Михаиловић заиста и крив за оно због чега су га комунистичке власт осудиле и погубиле, овакво суђење би морало бити поништено и поновљено. Оно је срамота за државу и правосуђе.
Драгољуб Михаиловић није осуђен због геноцида над Хрватима и муслиманима (данас Бошњацима). Он је осуђен због наводне издаје и због тобожње сарадње са окупатором. И данас слушамо тврдње да је Михаиловић био предводник колаборационистичке и фашистичке војске. Драгољуб Михаиловић подигао је устанак против окупатора у Србији 1941. године. Чак и режимски историчари признавали су ту чињеницу и антифашистички карактер. Лозницу, град у Србији који је 1941. први ослобођен, Немцима су отеле јединице ЈВО под командом потпуковника Веселина Мисите. Све до 1944. генерал Михаиловић је сматран једним од највећих непријатеља Трећег Рајха на Балкану. Зато је Хајнрих Химлер 17. јула 1942. у једном наређењу написао и следеће: „Основица сваког успеха у Србији и целој југоисточној Европи лежи у уништавању Михаиловића. Употребите све снаге да Михаиловића и његов штаб пронађете, тако да би он могао бити уништен.“ Стотине америчких пилота спасиле су четничке трупе. Десетине мостова и стотине композиција уништиле су трупе верне краљу из Карађорђеве лозе. Зато је генерал Михаиловић био именован за министра војног у владама које су биле у прогонству у Лондону. Управо због тога је председник Сједињених Држава Хари Труман после рата одликовао Михаиловића високим одликовањем, а САД су после 2000. уручиле признање генераловој ћерци Гордани.
У југословенским земљама је од 1941. до 1945. трајао мрачан, беспоштедан, крвав и бруталан грађански рат. Током година на територији „НДХ“ убијено је више од пола милиона припадника српског народа: Јасеновац, Јадовно, дечији логори који су однели око 70.000 живота малолетних, Козара, Подриње... Поједине четничке јединице су у наводној освети и саме чиниле злочине. Ми данас не славимо оне који су у Фочи или код Прозра масакрирале муслиманску и католичку нејач и сиротињу. Српској нацији не требају лажни хероји и они који будућа поколења задужују невином крвљу... Људи слични онима које у Сарајеву и Загребу данас дочекују као јунаке. Сваки злочни је за осуду. Али пошто се инсистира на размери: четничке трупе су на протостру данашње Републике Хрватске за четири године скривиле отприлике онолико смрти колико Хрватска војска за време операције „Олуја“ 1995. године. Број убијених Хрвата међу овим жртвама мањи је од њиховог удела у укупном становиштву Хрватске. Коначно, четници из ових крајева нису били под непсоредном командом Драгољуба Михаиловића. Комунистички тужиоци покушали су да на основу фалсификованих докумената повежу генерала са овим злочинима, али су од тога на крају одустали.
Драгољуба Михаиловића данас клевећу да је био злочинац и фашиста они који желе да фашизују српски народ, оправдају геноцид из 1941-1945, комунистички терор који је вишеструко превазишао све четничке злочине из грађанског рата, прогон српског народа током деведесетих година и будуће укидање Републике Српске.
Свима њима одговор је дао велики Слободан Јовановић: „За живота он [Драгољуб Михаиловић] је био гоњен, клеветан, мучен и најзад уморен. Његово тело је разнето на комаде и он нема гроба. Али он и даље живи у души српског народа и ту ће живети увек докле српско име буде трајало.“
Чедомир Антић
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
