banjalukaforum.com

Hvala Polaris,takođe i tebi sretna 2750 godina od osnivanja srpskog rima,i hvala na lijepim željama.

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

_________________

Da nas i ove godine Polaris u zdrav mozak plodi,Mir Božiji Hristos se rodi !!!

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

_________________

Капитално дело академика Kаплана Буровића – Албанци нису ни Илири, а камоли Пелазги

prof_dr-Kaplan-Burovic

Aкадемик, проф. др Каплан Буровић

Има неколико месеци откако се у рукама читалаца налази друго издање капиталног дела академика, проф. др Каплана Буровића КО СУ АЛБАНЦИ?, објављено од издавачке куће ГАМБИТ из Јагодине, Србија. Научним студијама, које су сакупљене у овој књизи, Академик Буровић непобитно доказује да Албанци нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли на Космету, затим да нису ни Илири, камоли и Пелазги.


АЛБАНЦИ НИСУ ИЛИРИ

– Документа, аргументи, чињенице и сведочанства –

Аутор: Aкадемик, проф. др Каплан Буровић

Питањем порекла Албанаца ево ће два века што се научници света баве (има појединаца који припадају и ранијим вековима!), а од почетка свог националног препорода (1878.) баве се и сами Албанци, који су, природно, посебно заинтересирани, па и импењирани за то.

Егејска сеоба народа, према немачком академику, проф. др В. Милојчићу (Југословен који је живео и радио у Западној Немачкој), имала је три узастопна таласа:

У првом и другом таласу, векови XIII – XI пре наше ере, узела су учешће грчка племена, која силазе из Централне Европе и смештају се на Балкан, на обале Егејског мора, Мале Азије и Источног Медитерана, па су својим бродовима доспели и до обала Северне Африке, као и до обала Јужне Италије – Сицилије, таманећи и асимилирајући Пелазге.

У трећем таласу, векови IX-VIII п.н.е., узела су учешће племена позната под заједничким именом Илири, која исто тако силазе из Централне Европе и смештају се на Западни део Балкана, конкретно: у Северо-источној Италији, Словенији, Хрватској (дуж обала Јадранског мора, Далмација), у Босни, Херцеговини, Црној Гори и у пределима данашње Северне и Средње Албаније. Како се зна, ова племена су се често премештала из једне области у другу, па су тако приспела и до обала Лихнидних језера (Охридско и Преспанско) у Македонији, до обала реке Вардар, па и до Мораве, Дунава и Саве.

Са академиком Милојчићем сложили су се сви научници света, изузев албанских екстремних националиста, који – претендирају за себе да су Илири. Изузетак чини проф. Алекс Буда (1911-1993), председник Академије наука Албаније, који признаје да су Илири дошли на Балкан из Средње и Северне Европе, у касна времена, заједно са културом гвожђа.1)

Други Албанци претендирају да су Илири дошли на Балкан пре Грка, јер – пошто увидеше да не могу доказати да су аутохтони, ни Пелазги – хтели би да буду бар први дошљаци на Балкан, пре сваког другог народа. У тој колотечини међу Албанцима (па и међу њиховим „академицима“!) има и таквих суперклуга (паметњаковића), који и дан-данас претендирају да су Илири и Пелазги исти народ2), да су Илири променили свој субстрат и тако произашли од Пелазга, као Тројанци, Трачани (Дачани, Гети, Дарданци), Сербони, Сармати, Анди, антички Македонци, Етрурци, Латини, Келти и др., који су то учинили без промене субстрата, иако – како сам то изнео у једној другој студији3) – светски научници, па и највећи албански историчари (сами они!), већ су јавно и службено признали да Албанци са Пелазгима немају никакве везе.

Исто тако и Илири са Пелазгима немају никакве везе. То су два сасвим друкчија народа, мада су оба Индоевропљани, али са сасвим посебним језичним карактеристикама. Док је језик Пелазга, који су ушли на Балкан преко Мале Азије и Мраморног мора, имао карактеристику САТЕМ, илирски је имао карактеристику КЕНТУМ. Један народ са карактеристиком кентум, без промене субстрата не може произаћи из једног језика са карактеристиком сатем. И само ово је довољно да се обори претендирање Албанаца да су Илири пелашког порекла. Ми се нећемо бавити опширније овим проблемом, пошто је научно третиран од других, који су се сложили са поменутим немачким Академиком Милојчићем, па и са аустријским Академиком Мајером, који нам је научно доказао да Албанци немају ништа заједничког са Пелазгима.

Како каже Карл Паул (Carl Paul, 1839-1901), Илири су се сместили на Балкану по огњиштима Пелазга и Грка, па и Трачана које су протерали, таманили или и асимилирали, обична ствар у та времена са свим народима. Касније, кад ће се ојачати грчки елеменат по приморским градовима Јадрана, изграђених од грчких колониста, Илири ће се подвргнути грцизирању, које је прекинуто инвазијом Римљана на обале Јадрана у II-I veku pre nove ere.

Први који спомиње Илире је историчар античке Грчке Херодот (око 490-425), познат као Отац историје. Значи, у време Тројанског рата (век XI) Илири нису били на Балкану, јер – да су били – споменули би их у свима нама познатим грчким еповима ИЛИЈАДИ и ОДИСЕЈИ, као што се спомињу сви други народи тог времена. Неспомињање Илира је и један аргуменат да они нису произашли од Пелазга. Дарданци се спомињу, што значи да ови нису Илири.

Упола грцизирани, дуж римске окупације, Илири су затим били изложени романизирању и хришћанизирању, које је дошло из Рима са римским конзулом Emilianusом Paulusом, познатијим касније као Свети Павле. До краја римског периода Илири су се романизирали потпуно, чему је на посебан начин допринела црква и хришћанство, које није толерисало политеизам. Пошто Римљани прихватише хришћанство, оно је постало снажна полуга за романизирање свих народа Римске империје и учвршћивање власти римских консула и императора у покореним земљама. Овако, са искључењем Грка, романизирали су се не само неписмени Илири, већ и писмени Етрурци, сви народи Апенинског полуострва, народи Иберског полуострва, Шпанци, Португалци, затим Французи (Гали), народи Балкана, Албанои, Трачани, Дачани, Румуни, Власи, Дарданци, па и добар део Грка.

Све до почетка грцизирања, Илири су живели у примитивној заједници, ма да су ту и тамо и они имали робове. Грцизирањем и, посебно романизирањем, распала се њихова примитивна заједница и племенско устројство. Из дана у дан у њихов живот све дубље и дубље продиру робовласнички елементи живота и устројства.

Као примитиван народ, Илири никада нису употребљавали њихов језик у писане ствари, па ни на свом надгробном камењу. Описмењени Илири употребљавали су искључиво или грчки, или латински језик и писмо, јер су се само преко тих језика културно уздизали и споразумевали. Тако да до данас није откривен ниједан текст на илирском језику. Према томе, илирски се језик не познаје. И поред тога, базирајући се на неким речима које су сачуване и стигле до наших дана посредством других језика, наука је констатовала да је илирски језик био типа КЕНТУМ.

У IV веку п.н.е. десила се тзв. сеоба Келта. Ова је сеоба потресла и Балкан, па и пределе данашње Средње Албаније, где су живели Илири. Већина Келта се повукла са Балкана и наставила свој пут преко данашње Румуније, Украјине, Русије, према Кавказу и обалама Касписког мора. Али су ту и тамо, где год су нашли погодне услове за живот, остала поједина племена, братства. Тако су у Мату, покрајина данашње Средње Албаније, остали делови племена Албанои, више братстава, о којима сам писао у мојој студији Ко су Албанои?.

Дуж векова III-V наше ере Балкан су преплавили тзв. Варвари, Готи, Визиготи, Остроготи, Гали, Сармати, Алани, Маркомани, Хуни, Авари, који га опљачкасе, спалише и опустошише. Ево шта пише Св. Јероним из Стридона Далмације, хроничар краја IV века:

„Јежим се кад помишљам да прикажем разарања нашег времена. Има више од 12 година што крв тече као река: Готи, Сармати, Алани, Маркомани пустоше и пљачкају Тракију, Македонију, Дарданију, Тесалију, Акају, Епир и сву Панонију. Свуда насиља, терор, свуда уздаси, свуда страшна фигура смрти. За ово сведок је Илирија, сведок је Тракија, сведок је и место где сам се родио, где се све разори, сем неба и земље, драча и густих шума.„4)

Варвари нису само убијали, већ су одводили и са собом, путевима њихових пустошења, десетине и стотине хиљада заробљеника, све претворено у робље, све одведено са Балкана. Следствено, после ових разарања и пустошења становништво Балкана се много-много проредило.

У ово време почињу и Словени да прелазе Дунав. У почетку са Аварима, као извидне јединице, које су исто тако пустошиле и пљачкале, а затим су почели да прелазе Дунав и са породицама, те више нису пљачкали, већ су се настањивали у опустошеним пределима, као седентарни земљорадници, који више нису мислили да се отуда удаље. Они су се ту настањивали за стално. Позивани су за то и од византијских императора, пошто су опустошени предели требали да се економски обнове, а граница на северу империје да се брани од нових Варвара и пљачкаша. Они који нису позвани од императора, прелазили су Дунав самовољно и снагом свог оружја освајали територије и градове, па и таква утврђења као што је био Durrhachium (Драч, главни данашњи приморски град Албаније). Године 548. нове ере Словени, прадедови данашњих Србо-Црногораца и Македонаца, снагом свог оружја освојише Durrhachium.

Наглашавам овде да је један део ових Словена стигао на Балкан вековима пре, заједно са Пелазгима, који су ушли на Балкан преко Мале Азије. Кад су стигли на Балкан Илири, Словени су се повукли на северу Дунава. Један део ових Словена опстали су ту, на територији данашње Румуније и њих познаје историја са именом Анди. Други део, сада и они познати са именом Сербони, наставили су своју сеобу до Кавказа, где их бележи Птоломеј у II веку наше ере. Негде у то време они се враћају према Средњој Европи и, заједно са осталим Словенима, опет силазе на обале Дунава и, одавде, како смо рекли, изнова улазе на Балкан.

Ови Словени, који долазе са руских степа, и поготово Дачани, који се у II-III веку нове ере селе са Балкана и настањују се у данашњој Румунији, изазвали су нову сеобу Анда, који прелазе Дунав и, у III веку наше ере, настањују се у Тракији, територија данашње Бугарске.

У каквом су стању нашли Словени Косово, кад су се ту настанили у В веку, ето што признају сами албански историчари:

„Године 441, Атила, вођа Хуна…освоји, пограби и поруши један велики број градова Македоније и Илирије, и посебно у Дарданији (= Косово). Византијски историчар Приск, који је прошао по овим областима са једном делегацијом, која се управила за на двор Атиле, каже нам да је Дарданија претворена у ненастањену пустињу, коју су биле прекриле шуме. Куда год су прошли, Хуни су пљачкали и одводили са собом један велики број становништва као ратне заробљенике. Међу овим робовима, Приск каже да је видео и Илире са обала мора“.5)

Неки албански “научници”, претендирајући да су Илири и да су у односу на Словене били јако развијени, на једном неупоредиво вишем културном ступњу, праве свакаква бесмислена упоређења и понижења Словена, посебно Срба. Енглез Noel Malcolm, који се поводи за њима пише:

“Прве описе за њих (Србе) оставили су нам византиски аутори, који нам их описују као дивље становништво, више сточарско неголи пољопривредно, са много главара, али без врховног вође. За једно племенско становништво, са једним прилично ниским степеном материјалне културе, приспеће на обале Дунава и њихов погед према југу, може се упоредити са једним огладнелим човеком, који ослања своје лице на излог дућана пун прехранбених артикала”.6)

Претходне описе византијских аутора господин Малколм изгледа није ни видео, јер и он види само оно што се свиђа велико-албанским шовинистима и расистима. Чињеница је неоспорна да Словени нису наследили “процветали” Балкан енглеског фалсификатора историје Малколма, већ “ненастањену пустињу” византијског историчара Приска. Јако проређено становништво Балкана Словени су асимилирали, изузев Грка, Албано-а, Румуна и Влаха. Делимично су и њих асимилирали, али не све. У пределима данашње Грчке, не само што нису асимилирали Грке, већ су Грци асимилирали Словене, као што су их ту и тамо асимилирали и Румуни, па и Власи.

После VI века Илири се више не спомињу ни у каквим написима. Последњи остаци Илира претопили су се са Словенима током њиховог заједничког живота.

У средњем веку, по разним написима, срећемо опет име Илира и Илирија, али сада се тим именима подразумевају Словени и Србија, Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска.

У средњем веку, управо године 1043., по први пут у историји човечанства спомињу се и Албанци-Шћипетари на територији данашње Албаније, управо у њеном средњем делу, у полеђини града Драч, како се тада на српском језику звао тај град, познат у античка доба под именом Epidamnus, затим Durrhachium.

Те године, 1043, под командом драчког кнеза Ђорђа Манијака, једна војска од Нормана, Бугара, Грка и Албанаца (arvanitai), кренула је преко Охрида за Thesaloniqi (Солун) и отуда у правцу Цариграда. Хроничар тог времена, Michael Attaleiates, у једном свом спису спомиње то и, уз то – Албанце. Ана Комнен, која је из XI и XII veka, одредила је и границе тадашње Албаније. Она каже да се у XI-XII веку Албанија простирала у пределу између реке Црни Дрим (на Истоку) и Јадранског мора (на западу), и – на северу – до реке Дрим, а на југу до реке Шкумбини. И Марино Барлецио (Barlezio, 1460-1512) каже да се Епироти (= Албанци) и Епир (Албанија) простиру на северу до реке Дрим, да преко Дрима нема Албанаца, пошто тамо живе Илири (= Словени). Скадар, од 910. године наше ере и за 500 година редом био је престоница Црне Горе и Србије. Ми можемо слободно веровати Барлециу, јер је тада живео у Скадру, борио се раме уз раме са Илирима (Словенима) за одбрану Скадра од турског напада и, све што пише, видео је својим очима. Он је аутор добро познатог дела DE OBSIDIONE SCODRENSI (ОПСАДА СКАДРА), објављено на латинском језику у Венецији 1504. године. Ово нам кажу и остали историчари тог времена, па и сами Албанци. Колико за пример споменућу бискупе Марина Биција и Петра Мазарека. За обојицу Албанци претендирају да су њихови, Албанци. Ово нам у последње време рече и Енглез Robert Elsije, познат као велики пријатељ Албанаца. Ево како се он конкрето изражава:

«У Средњем веку није било много албанског становништва по приморским албанским градовима. Становници Durresa (Драча) били су претежно Венецијанци, Грци, Јевреји и Словени. У Скадру су живели Венецијанци и Словени, док у Влори Грци Византинци ».7)

Не знајући одакле су Албанци стигли на Балкан, у почетку наш Далматинац Tuberone Cervo (1455 – 1527) познат као историчар, а затим и норвешки научник, историчар и академик, проф. др Ханс Тунман (Hans Erich Thunmann, 1746-1778), поставише хипотезу о пореклу Албанаца од Пелазга, коју прихватише скоро сви, посебно August Shlaiher и Georg fon Han, два највећа пелазгомана свих времена, које су надмашили, разуме се, само албански пелазгомани.

Свима добро познати аустријски академик, проф. др Gustav Majer, пошто је строго научном анализом оборио хипотезу о пореклу Албанаца од Пелазга и – пошто је рекао да су Албанци братски народ са балтичко-словенским Литванцима – први је који лансира нову хипотезу о Албанцима. Он је рекао да је албански језик наставак једног дијалекта илирског језика8). А ово значи да су и Албанци или Илири, или синови Илира. Он је то само рекао, претпоставио. Апсолутно ничим нам то није доказао.

Због тога што су у то време Албанци били слабо познати, а о њиховом језику нису постојале никакве студије, као и зато што су у то време научна истраживања о народима била подложена романтизму, претпоставка Густава Мајера (а пре њега имамо словенског историчара Т. Церва и српског бискупа Петра Мазарека!) је прихваћена као OPINIO COMMUNIS и научници су се држали ње све до почетка XX века. У историји албанологије су познати као велики илиромани Leak, Hahn, Xylander, Миклошић, Meyer, Jokl, Pedersen, Krečmer, Cimohovski, па и многи наши: Милан Шуфлај, Димитар Туцовић, Хенрик Барић, Љубо Булатовић-Ибријски, Божидар Ферјанчић, Момчило Спремић, Богољуб Храбак, Мирко Бајрактаревић, Живко Аврамовски, Гојко Вукчевић, Драгослав Срејовић, Боривоје Човић, Реља Новаковић и др. Међу неалбанцима, ови последњи, заједно са Хрватом Антун ом Мајером, су можда последњи Мохиканци те хипотезе. У тој романтичној, преднаучној фази развоја албанолошких студија, због недостатка докумената и научних чињеница, сви су они интуитиво претпоставили да су Албанци генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга. Неки настављају да кажу то и дан-данас, штавише и са фанатичким и најфундаменталистичким инсистирањем, не узимајући ни најмање у обзир научну истину! За њих је албански језик управни наставак илирског језика. Следствено, и Албанци су за њих управни, генетички следбеници Илира.

Понављам: П р е т п о с т а в и л и ! Апсолутно нико од њих ничим то није доказао. Значи, имамо посла само са једном најобичнијом претпоставком, са једном хипотезом, у чији прилог ниједан од оних, који су је лансирали или прихватили, не само што није донео никакав научни аргуменат, већ се није ни побринуо за то. Ни за илирску, камоли и за пелашку. Тако Франз Миклошић каже: „данашњи албански језик, који ми сматрамо за наставак илирског језика“9). Као Миклошић, који нам не претставља никакав аргуменат о илирском пореклу албанског језика, тако су поступили и сви остали.

Поменути Албанац Алекс Буда каже да Тунман и Хан су „у романтичној фази албанолошких студија…полазећи само од формалних језичних критерија, узимајући сваки стари индоевропски елеменат ономастике за илирски и сваку стару карактеристику предисторијске керамике Централно-Источне Европе као илирску, прешло се у ПАНИЛИРИЗАМ, који је владао до 30-тих година овога века (XX,- КБ). Пионири панилиризма били су археолози и филолози G.Kossиna, R.Much. C.Schuchhardt, J.Pokorny… Утицаји ових концепција нису нестали ни данас потпуно“.10)

Албанци су касно сишли на пољу науке, па и своје албанологије. Међу њима мислим да су први неки из албанске дијаспоре у Италији, образовани по италијанским школама, који су били под утицајем поменутих светских научника. Албанци Албаније, све до њиховог националног препорода, нису ни нос привирили у албанологији ни у ком правцу. Они су масовно били неписмени. Албански академик, проф. Димитар Шутерићи (Dhimitër Shuteriqi, 1915-2003), пише да су се у та времена писмени Албанци бројали на прсте једне руке. Али, кад се описменише, посебно кад им постаде јасно да је пелашка хипотеза научно оборена и неодржива, неприхватљива од светских научника11), они се грчевито ухватише за илирско-албанску хипотезу, као дављеник који се хвата за сламку, ма да још увек међу њима ту и тамо срећемо и по којег Пелазга.

Прихватање ових хипотеза од стране Албанаца одговарало је, пријало је њиховим националним и националистичким интересима и стремљењима, аспирацијама. Албански националисти, не само што је срдачно прихватише, већ – претендирајући да је она неоспорно и доказана – виорили су је као заставу својих претензија, па је претворише и у убојно копље за њихов национални препород и њихове претензије на територије суседних народа и држава, које сматрају дан-данас за своју прћију, легитимно насљедство „својих“ пелашко-илирских прадедова.

Управо зато су се они упињали и упињу се на њу и дан-данас. Они су били и јесу спремни да прогласе за заклетог непријатеља албанског народа свакога ко и посумња у ту хипотезу, да га сатанизирају, па и да га убију. У једној другој студији ми смо споменули као таквог Албанца Mojkom Zeqo. Овде ћемо споменути другог Албанца, Albert Kotini, који ме прогласио за антиалбанца зато што се не слажем са њиховом фалсификованом историјом, што се не слажем са њиховим претендирањем да су аутохтони, следбеници Илира, па и Пелазга.12)

Као илиромани истакли су се међу Албанцима академици, проф. др Ећрем Чабеј (Eqrem Çabej, 1908-1980), др Алекс Буда (1911-1993), проф. Шабан Демирај (Shaban Demiraj), проф. др Андрокли Косталари, Музафер Коркути, Музафер Џаџиу (Myzafer Xhaxhiu), Зеф Мирдита, Скендер Ризај, Али Хадри, а у последње време – могуће као њихов последњи Мохиканац – и Исмаил Кадаре, па и многи други, који – као овај последњи – немајући ни појма о албанолошким проблемима, стављају нам велико-албанску политику албанске феудо-буржуазије у први план својих „научних“ истраживања и претендирања, ствар коју им је тражио њихов führer Енвер Хоџа, који је и јавно признао да они своју политику имају у први план и да – следствено – њиховој науци недостаје научна објективност.13)

Временом, ново поколење светских научника, отцепивши се од преднаучних, интуитивних и романтичних ставова, који су владали у албанологији до првог фртаља XX века, открили су такве научне чињенице, на бази којих им резултира да Албанци не само што нису генеалошки следбеници Пелазга, већ ни следбеници Илира. Тако они устају против хипотезе о илирском пореклу Албанаца, износећи за то документа, чињенице и своје строго научне аргументе. Међу првима су Аделунг (Johann Christoph Adelung, 1732-1806)14) и Копитар (Jernej Kopitar, 1780-1844)15). Само што се ни они нису заузели и доказивањем своје хипотезе о неилирском пореклу албанског језика. Тако да заслуга почетника ове нове хипотезе припада аустријском археологу Карл Паулу (Carl Paul), који, у подршци хипотезе својих претходника да албански језик нема везе са илирским, доноси нам први научни аргуменат: КЕНТУМ-САТЕМ, који је и главни аргуменат, најважнији16). Тези Карла Паула да Албанци нису Илири дали су своју свестрану подршку са сериозним научним аргументима скоро сви научници времена, међу које заслужују да се спомињу: Hermann Hirt, Gustav Weigand, Vladimir Georgiev, I.I.Russu, Grigore Brânkuch, Hans Krahe (у делу ALTEN BALKANILYR, HAMER 74), J.Pokorny, Paul Kretschmer, V.Pârvan, S.Puškariu, југословенски академици проф. др Хенрик Барић, проф. др Иван Поповић, проф. др Каплан Буровић, Македонци др Ристо Ивановски, др. Петар Поповски и пуно других. Они не само што се слажу са тезом о неилирском пореклу Албанаца, већ сваки од њих, студирајући проблем прудентно, са научном акрибијом, значи без пристрасности и којекаквих тенденција, претставили су нам и своје аргументе о томе, сасвим научне, историјске и језичне, затим етнографске, фоклористичке, антропонимиске и археолошке. Они и њихови следбеници поређали су низ сасвим убедливих аргумената, којима научно и недвосмисљено доказују да Албанци не само што немају никакве генеалошке везе са Пелазгима, већ ни са Илирима.

CentumSatemE

Тако немачки академик, проф. др. Густав Вајганд (G.Weigand, 1860 – 1930), лингуиста и балканолог, посебно познат као истраживач румунског и аромунског (влашког) језика, пошто се заузео и студирањем осталих језика Југо-источне Европе, нарочито албанског и бугарског, за што је предузео и путовања у те земље, да би се на лицу места упознао са феноменима и истином, претстави свету његових 12 аргумената17), којима нам на сасвим научан начин и сасвим непорециво доказа да Албанци немају ништа заједничког са Илирима. Открића академика Вајганда побудила су интересовање за његову тезу многих светских научника, који се сада активно и строго научно баве албанолошким проблемима, међу којима ћу споменути овде немачког научника, академика проф. др Хермана Хирта, који – супротставлајући се Паулу Крецчмеру о илирском пореклу Албанаца и њиховог језика – доноси нам 6 главних аргумената18) да Албанци са Илирима немају ништа заједничког; па бугарског научника, академика проф. др Владимира Георгијева, који ређа 15 аргумената о томе, па и наш академик светског гласа проф. др Хенрик Барић, који придодаје 4 нова аргумента, затим румунски научници – академик проф. др V.Pârvan и академик проф. др Sextil Puşkariu, па и – како се албански председник Академије наука др Алекс Буда изразио – читав један кварт других научника и академика, професора и доктора наука, који прихватише хипотезу Карла Паула и снажно су је подржали и подржавају је својим научним открићима, приложивши нове аргументе о непостојању ма какве везе између Илира и Албанаца. Међу њима – и ја, који сам ова истраживања започео још 1955. године као студент албанологије у Скопљу, па их настављам ево пуних 50 година. Базирајући се на ономе што су открили моји претходници и ономе што сам лично открио, констатовао и додао, наводим ових 15 аргумената о непостојању ма какве генеалошке везе између Илира и Албанаца:

Аргуменат КЕНТУМ – САТЕМ.
Антички топоними Албаније.
Број позајмица из старогрчког језика.
Пут позајмица из латинског језика.
Романизација.
Поморска и рибарска терминологија.
Албанци се не спомињу у раном средњем веку на територијама где актуелно живе.
Homo Georgиcos.
Слагања албанског језика са балтичко–словенским језицима.
Румунско–албанска слагања.
Недостатак трагова старог далматског утицаја.
Келтски елементи код Албанаца.
Хришћанство.
Археолошки и други докази материјалне и душевне културе албанског народа.
Анализа АДН.

Да сада узмемо у детаљну научну анализу сваки аргуменат посебно, да бисмо видели о чему је реч и у чему је ствар:

АД. 1.- Аргуменат КЕНТУМ – САТЕМ.

Аутор овог аргумента је поменути немачки научник, академик проф. др Karl Paul, али га образложио научно други немачки научник, академик, проф. др Hermann Hirt, који каже: „Језик Венета, који су према Херодоту били Илири, био је један КЕНТУМ језик. И од језичних остатака осталих Илира излази да су они имали језик КЕНТУМ“. У наставку Х.Хирт нам наводи, између осталих, име илирског војсковође Весцлевес, име Волтурекс, име племена Agrиañes иlи Agrìaи и др. Полазећи од овог аргумента, Х. Хирт каже да „албански језик са илирским нема везе“. (Цит. дело, стр. 179-188.)

Професор Берлинског универзитета, Франц Боп (Bopp, 1791-1867), познати немачки лингвиста, главни оснивач компаративне историјске индоевропске лингвистике, студирао је и албански језик и, пошто је учинио мање више целовиту историјску анализу граматичкој структури и неким лексичким елементима албанског језика, дефинитивно је утврдио да је тај језик део индоевропске језичне фамилије, где заузима једно посебно место, као засебан језик19). Каснијим студијама, сви светски научници, колико за пример спомињемо Xylander-a20), Барић-а, па и најпознатији албанолози Албаније, нису учинили ништа друго, само што су потврдили констатације професора Бопа.

Индоевропски језици, дуж њиховог историјског развоја, еволуирали су све више и више, одвајајући се и удаљујући се један од другог. Овај развој, временом, донео је такве промене у свим њиховим фонетичким подсистемима и граматичкој структури, да су се они коренито разликовали један од другог. Ослањајући се на начин како су поједини језици рефлектирали палатале, поделени су у две велике много старе « дијалекталне » групе, које – према владајућем мишљењу – ту промену палатала треба да су извршиле још у другом миленијуму пре нове ере.21)

Ове две старе језичне групе су САТЕМ и КЕНТУМ, назване овако према броју СТО њихових језика. Признали су ово сви светски научници, Педерсен, Кречмер, па и Андре Мартине (André Martиnet), један од највећих лингвиста данашњице, структуралист и оснивач функционалне лингвистике, професор у L’Ecole pratиque des hautes Etudes, а затим и професор на Сорбони: 10 година је предавао и на Университету Колумбија у Њујорку.22)

Главна разлика између ове две језичне групе консистира у начину рефлектирања индоевропских палатала k`, g` (= ћ, ђ). Ево да упоредимо неколико речи латинског кентум језика са санскритским сатем језиком:

LATISKI: CENTUM « сто », COR / CORDIS « срце » ; -LINGUA « језик », -AQUA « вода », AGÔ « чиним » ,GENER « зет » и тд.

SANSKRITSKI: SHATAM « сто », KRAVIS, KRAVYAM « месо », PANČA « пет » (<*PENQUE), YUGAM « јарам », RAJAS (= radžas) « мрак », JANU (džanu) « колено » и др.

У групи САТЕМ језика улазе: индијски (санскритски), персијски, арменски, трачански, сви балтичко-словенски језици, руски, српски и албански.

У групи КЕНТУМ језика улазе: латински, етрурски, келтски, грчки, германски језици, токарски, хетитски и илирски.

Херман Хирт каже: „Настојања неких, да докажу сатем карактер месапског језика, нису неоспорива…Венети и Месапи припадали су једном језичном стаблу. Њихови језици треба да се укључе у кентум језике, са којима албански језик нема никакве везе“.

Хенрик Барић, који подржава ову поделу језика, каже :

«Арбанашки језик је неоспорно језик групе САТЕМ, у којој су индоевропски палатали замењени сибилантима (в. § 4), упореди арбанашки sorrë : lat. cornиx ; arb. zorrë : lиt. zarna, nem. garn. ».23)

Исто то каже и Norbert Jokl, познат као највећи пријатељ албанског народа. Поновили су то и албански академици проф. др Ећрем Чабеј, проф. Шабан Демирај и сви други редом. Нема тог Албанца који није прихватио ову поделу и који се није сложио са сатем карактеристиком албанског језика.

Како видите, илирски и албански језик припадају сасвим различитим групама језика. Први је КЕНТУМ, а други је САТЕМ.

Следствено, албански као сатем језик (ствар ова – понављамо – коју до данас није нико порекао, па ни сами Албанци!)24), не може бити син илирског језика, који је био језик кентум. А за последицу – ни Албанци не могу бити следбеници Илира и ни којег другог народа са језичном карактеристиком кентум, значи ни следбеници Етрураца, или западних Пелазга и др.

Из једног кентум језика може произаћи само један кентум језик, као што и из једног сатем језика може произаћи само један сатем језик, изузев случајева кад имамо промену субстрата, као што је случај са савременим румунским језиком, који је некада био сатем језик, али – пошто је променио свој субстрат путем латинизације – он данас није више сатем језик, већ кентум. Исти је случај и са влашким језиком. Албански језик није претрпео промену свог субстрата, са чиме су сагласни сви научници света (па и албански!), без изузетка. Према томе, албански језик, као један сатем језик, не може бити директан наставак илирског кентум језика. Он не може бити ни његов син, нити било какав дериват илирског језика, као што ни румунски савремени језик није више ни син, нити дериват трачког језика.

Аргуменат КЕНТУМ-САТЕМ је јако важан и научно непобитан. Он нам сасвим јасно и недвосмислено доказује да албански језик није ни управни наставак илирског језика – илирски (како претендирају Албанци: сетите се само Албанца Preljoc Margilaj, који се упиње да су Илири говорили албански и да Албанци говоре илирски)25), ни син илирског језика, нити да је дијалекат, или резултат једног природног, нормалног развоја. Овај аргуменат искључује сваку даљу дискусију за илирско порекло албанског језика и Албанаца, чинећи то научно немогућим.

И поред тога, ми се за нашу тезу, да Албанци нису Илири, не ослањамо искључиво на аргуменат кентум-сатем. Али, и да немамо других аргумената, и само овај би био довољан. Очигледност овог аргумента је тако велика, да је и један од највећих албанских илиромана, поменути професор Шабан Демирај, изјавио: „И уистину, кад би било тачно једно такво претендирање (да је илирски језик био кентум, а албански да је сатем!- КБ), онда свака даља дискусија за илирско порекло албанског језика тешко да би нашла један сигуран ослон »“.26)

Играјући карту велесила, које су имале за циљ да употребе Албанце као топовско месо за своја освајања (за што су чинили и чине све да их индоктринирају илироманијом!), неки „научници“ света, подржавајући колонијалну политику својих земаља, а видећи да не могу оборити научна открића Карла Паула и Хермана Хирта да је илирски језик кентум, супротставише се аргументу кентум-сатем, измишљајући два дијалекта илирског језика: северни и јужни. По њима само је северни дијалекат (Венети) био кентум, док је јужни – тобоже – био сатем. Многи су од њих то чинили и само да би се додворили албанској буржуазији, за коју почаст или и за псећу кост.

Како се зна, Албанци данас живе на просторијама где су некада живели јужни Илири.

И за ову хипотезу се албански „научници“ ухватише као дављеник за сламку, посебно поменути Ш.Демирај, који се изузетно заузео овим проблемом. Како рекосмо, он признаје да је северни дијалекат илирског језика био кентум, али наставља: « имајући у виду познату чињеницу да је албански језик типа САТЕМ. Остаје да одредимо, у првом реду, каквог је типа био јужно-илирски језик, САТЕМ или КЕНТУМ ? »,- каже он27). Па језичким каламбурима и жонглирањем учинио је све да нам докаже да је јужни дијалекат илирског језика тобоже био сатем.

Рекао сам и кажем господину Демирај: „Етимолошке прове ове врсте деградирају понекад у утанчана жонглирања, али узалудна, са фонетским законима и са коренима речи и индоевропским суфиксима, који горе сплећу ствар, неголи што је расплећу“. Ове му је речи рекао пре мене, од времена, В. Бесевлиев, али им г. Демирај није поклонио пажњу.

Хирт каже: „подела илирског језика у два дијалекта (кентум и сатем) је неоснована“.

Један језик или је кентум, са свим својим дијалектима, или сатем. Не може један те исти језик (било и један дијалекат тог језика!), да буде и кентум и сатем. Ако је северни део језика (дијалекат) КЕНТУМ, онда је и јужни део (дијалекат) КЕНТУМ. И обратно. Кад би био, како Ш.Демирај претендира, северни кентум а јужни сатем, онда овде не бисмо имали један те исти језик, не бисмо имали ни два дијалекта једног те истог језика, већ бисмо имали ДВА ЈЕЗИКА. И то сасвим другчија! Северњаци се са Јужњацима не би ни најмање разумели, као што се не разумеју актуелно германски (КЕНТУМ) језици са словенским (САТЕМ) језицима. Тако, ако би северни кентум језик (Венета) био илирски, онда јужни сатем језик (Labeata или Taulanta) не би био илирски. Овај други би требао да буде један сасвим другачији језик, без икакве везе са првим.

Јесу ли Илири били два различита народа: северни Илири и јужни Илири? Како се зна, јужни Илири нису били ништа друго до племена северних Илира, која су, дуж миграције, потиснули један-другог на југ.

Јужни Илири су и Месапи. Њихова језична карактеристика је кентум, а не сатем, како би требало да буде кад би јужни Илири имали ту језичну карактеристику.

Јужни и северни Илири били су у близини једни других, на једној уској зони југо-западног Балкана и у временском аспекту неоделиви. Словени обала Атланског океана са Словенима обала Тихог океана су хиљадама километара далеко једни од других и у аспекту времена имају скоро две хиљаде година што су одељени. И поред овога, како они Атланског океана, тако и они Тихог океана, имају сатем језик.

Настојање проф. Демирај да докаже карактеристику сатем јужно-илирског језика је пропало, штавише и смешно. Оно има просто политички карактер, ни најмање научни, што ће пред своју смрт признати и његов мецена Енвер Хоџа, изјављујући – како смо то већ нагласили – да албанској науци недостаје научна објективност. Године 1972., на Првој Скупштини илирских студија у Тирани, познати италијански балканолог, академик, проф. дr Guliano Bonfante рекао му је очи у очи:

“Трачки (и дачански) језик био је без иједне сумње САТЕМ језик… док је илирски (са месапским) био скоро сигурно КЕНТУМ (Ово је моје мишљење а и мишљење покојног Крахе). Сада албански језик је без сумње субстанциално један САТЕМ језик, како то показују многе форме сасвим јасне…“28)

А то је једног дана и сâм Ш. Демирај признао, изјављујући да су илирски и албански „два језика“.

Следствено, треба да прихватимо научна аргументирања да су илирски и албански два различита језика и, као последица тога, да су Илири и Албанци исто тако два различита народа.

КЕНТУМ-САТЕМ је argumentum crucis, који недвосмисљено обара илирску хипотезу. Он искључује сваку даљу дискусију за илирско порекло албанског језика и Албанаца, што – како ћете видети у наставку – принуђен је да призна и сâм председник Академије наука Албаније, који се више и стручније од ма ког другог Албанца заузео управо проблемом овог аргумента.

Да се зна и ово: Албански „научници“, „академици“, пошто су видели немогућност, апсурдност њиховог претендирања да је само северно-илирски језик Венета био кентум, док јужно-илирски сатем, избрисали су Венете из листе Илира. Видите за ово њихов цитирани ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКИ РЕЧНИК, стр. 394 и на којој год страни будете хтели. Идући им по вољи, Енглез Ноел Малколм избацује и Месапе из листе Илира.29) Види се јасно да они по сваку цену хоће да изведу Илире са САТЕМ карактеристиком. А тако се не прави наука.

Женева, Јули 1993 – децембар 1995.*)

________________

1) BUDA, Aleks: Ilirët e jugut si problem i historiografisë,- рапорт одржан на Првој Скупштини илирских студија у Тирани, године 1972, објављен у KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, том I, Тирана 1974, том И, Тирана 1974, стр. 53.

2) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPSSH: FJALORI ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR,- Тирана 1985, стр. 393.

3) БУРОВИЋ, Каплан: Албанци нису Пелазги, – студија, имате је и у делу КО СУ АЛБАНЦИ?, Издавачка кућа ГАМБИТ, Јагодина, 2013.

4) UNIVERSITETI SHTETËROR I TIRANËS – Институти и Хисторисë: HISTORI E SHQIPËRISË,- Тирана 1959, стр. 141.

5) Иден: стр. 142.

6) MALCOLM, Nöel: КОСОВА,- друго издање, Тирана-Приштина 2001, стр. 23.

7) ELSIE, Robert: Një vjedhje në Dubrovnik dhe dalja në skenë e gjuhës dhe e kulturës shqiptare,- у часопису PËRPJEKJA Бр.6, Tиranë 1996, стр. 91.

MEYER, Gustav: DIE STELLUNG DES ALBANESISCHEN IM KREISE DER INDOGERMANISCHEN SPRACHEN,- Göttingen 1884, Essays u. Studien, Bd. I, Berlin 1885, стр. 52-56.

9) MIKLOSICH, Franz: Die slavischen Elemete im Rumunischen,- у “Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften“, Ohilos.- hist. Classe, XII (1861) Wien 1861, стр. 8.

10) BUDA, Aleks: cit. delo, str. 51-52.

11) За опширније о овоме видите моју студију Албанци нису Пелазги, цит. дело, имате је у делу КО СУ АЛБАНЦИ?, Издавачка кућа ГАМБИТ, Јагодина, 2013.

12) KOTINI, Albert: Kapllan Resuli në sulm kundër figurave të kombit,- лист ГАЗЕТА 55, Бр. 123, Тирана 28-30. мај 1999, стр 9. Између осталог ту пише: „Антиалбанска ревија YLBERI, коју издаје Каплан Ресули, напада албанизам…Енвер Хоџа има једну велику заслугу што је ухапсио аутора „издаје“ (алудира на мој роман ИЗДАЈА!- КБ), који, чим се ослободио затвора, у ревији YLBERI чини један оријентиран антиалбански посао, који се сигурно спрема у словенској кухињи…Кажем једина заслуга Енвера Хоџе, јер га ухапсио са правом, не више као агента Срба, већ преко свега као човека који пориче порекло Албанаца од Илира, заразујући и типове као Фатос Љубоња са другима“. Ове његове оптужбе против мене пренели су сви сајтови Албанаца, па и на стране језике. Колико за пример, наводимо сајт ALBANEWS ARCHIVESW: http://www.listserv.buffalo.edu. Један други сајт ових Албанаца (TIFOZAT.COM: http://www.tifozat.com/forum) атавистичком, стравичном мржњом пише: „Каплан Псето Ресули, као књижевник је јако способан. По затворима Енвера Хоџе, где су га на живо одрали, написао је око 200.000 страница рукописа, које сада, пошто је изашао из затвора, објављује. Има 20 година што његове речи чине бајаги утицај у међународним круговима. Ова ларва не треба да се подцени. Он је опасан, јако опасан. Добро је учинио Енверр Хоџа што га ухапсио! Овај мајмун, на телевизији Београда, изјавио је да је Србин. Браћо Албанци, немојте читати његова дела! Он је полудио, јер је провео сав свој живот по затворима! Он пориче аутохтонију Албанаца! Он пориче да смо Илири, што нам признају све енциклопедије света (сем 0.00000000001%)! Немојте овом четнику објавити интервјуе и ништа од његових дела! Каплан Ресули, јебем вам мајку и све чланове породице! Ово говно треба да ликвидирамо. Па зар је још жив ово говно?! Ово нам доказује да су Албанци као овце. Па ово говно је требало одавно убити! Како не изађе један Авни Рустеми (Убица Есат-паше у Паризу. А.Рустеми је затим проглашен од Албанаца за народног хероја!-КБ) да оде у Женеву да га убије?! Како не изађе једна пичка материна да га убије?! О браћо Албанци у Швајцарској, убијте га! Каплан Ресули треба да се ликвидира!„ Последње речи, подвучене су, поцрњене, од њих. Албански интелектуалац и књижевник, пореклом са Косова, звани Кадри Османи, очитао ми је и опело преко интернета. Користим прилику да се захвалим Французима, који – кад су сазнали албанску незахвалност према мени и њихов очито криминални третман – преко својих медија, па и преко sajta Association française d’études sur les Balkans, осудише их достојно, што моја браћа Србо-Црногорци и Македонци дан-данас нису учинили. Напротив – подржавају их, потстичу их и сарађују с њима против мене. Увек мислим на претставнике власти, ма да их такве имамо и на другој страни, међу верским фундалистима, који – бусајући се у прса и за православље – спремни су за прегршт дрога-долара да се продају и ставе на расположење албанске мафије, која ме прогања. За опширније видите моје дело ТАМО – НА КОСОВО!, Женева 2008.

13) HOXHA, Enver: RAPORTE E FJALIME,- Тирана 1983, стр. 296.

14) ADELUNG, Johann Chrиstoph: MITRIDATES,- том II, стр. 346.

15) KOPITAR, B.Jernej: Albanische, walachische u bulgarische Sprache,- u JAHRBÜCHER DER LITERATUR, 46, Band, Wien 1829, стр. 253.

16) PAUL, Carl: Die Veneter i Eine vorgriechische Inschrift von Lemos,- u ALTITAL. FORSCHUNGEN II, 1894, стр. 200.

17) WEIGAND, Gustav: Sind die Albanier,- u BALKAN-ARCHIV III, Fortsetzung des Jahresberichtes des Instituts für rumanische Sprache. Herausgegenben von Dr. Pr. G.Weigand, Leipzig 1925- 1928, стр. 227-251. Ове аргументе ја сам анализирао детаљно и објавио то на албанском језику спрва у ревији YLBERI Год. IV, Бр. 5, Женева 1996, стр. 10-11, затим – на српском језику – у мојој књизи СТВАРНОСТ И АЛБАНСКЕ ИЛУЗИЈЕ,- Женева 2000, стр.22-36.

18) HIRT, Hermann: Die sprachliche Stellung des Illyrichen,- u FESTSCHRIFT FÜR H. KIEPERRT, 1898, стр. 179-188.

19) BOPP, Franc: Ueber das Albanische in seinen verwandtschaftlichen Beziegungen,- Abhandl. D. Preuss, d. Wissenschaften. Phil. hist. kl. 1854.

20) XYLANDER, J.R. v.: DIE SPRACHE DER ALBANESE ODER SCHKIPETAREN,- Frankfurt am Main 1835., стр. 311 n.

21) PORZIG, Walter: Die Gliederung des indogermanischen Sprachgebietes,- Heidelberg 1954, стр. 75 n.

22) MARTINET, Andre: DES STEPPES AUX OCEANS – L’indo-européen et les Indo-européens,- Paris, Payot, 1986, стр. 90.

23) БАРИЋ, Хенрик: ИСТОРИЈА АРБАНАШКОГ ЈЕЗИКА,- Сарајево 1959, стр. 20.

24) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ, Тирана 1988, стр. 53: и поред свих настојања да избаци албански језик из групе САТЕМ, на крају и овај Албанац признаје: « На бази рефлексије палатала, албански језик припара и.е. језицима САТЕМ ».

25) МАРГИЛАЈ, Прељоц: ИЛИРИ ГОВОРЕ АЛБАНСКИМ – АЛБАНЦИ ГОВОРЕ ИЛИРСКИМ ЈЕЗИКОМ,- Подгорица 2001. Видите и моју анализу тог дела, објављена у мом делу ОД ИЛИРОМАНИЈЕ ДО ТЕРОРИЗМА,- Женева 2002, стр. 71-85.

26) DEMIRAJ, Shaban: cit. delo, стр. 22.

27) Идем: стр. 22.

28) BONFANTE, Guliano (Torino): Shqipja dhe ilirishtja,- u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, том II, Тирана 1974, стр. 99.

29) MALCOLM, Nöel: цит. дело, стр. 33.

_________________

Д А Р Д A Н И J A – Семантика, етимологија и политика

Први који се бавио етимологијом топонима ДАРДАНИЈА треба да је Johannes Georg Hahn (1811-1896), аустријски заменик консула у граду Јанина (тада у Турској, сада у Грчкој), коме прасну на ум да се бави писањем, шта више и етмимологијом, преко свега и са албанском етимологијом, иако албански језик нити је говорио, нити га је познавао.



Imperii Orientalis et Circumjacentium Regionum by Guillaume Delisle (1742)

Covens en Mortier - David Rumsey Historical Map Collection

Imperii Orientalis et Circumjacentium Regionum, sub Constantino Porphyrogenito et ejus praedecessoribus descriptio. Auctore Guillelmo de l'Isle e Regia Scientiarum Academia, ad novam editionem Libri Constantini Porphyrogeniti de Administrando Imperio quae prodit studio Anselmi Bandurii, Monachi Benedictini Ragusini Melitensis cum ejus dem note et animadversionibus. Amstelodami, apud I. Covens et C. Mortier. (1742).

Опседнут пелазгоманијом и илироманијом, а у служби политичких и колонијалистичких циљева Аустријског Царства, године 1849. јавио је свету на све стране да је у Елбасану, град Албаније, открио« азбуку пелазга » ( !), чиме је постао смешан, јер испаде да је његова азбука «pelazga» оригинална азбукаТодора Хаџифилипа (1730-1805)1, добро познат у своје време именом Даскал Тодор, учитељ из Елбасана и аутор неких текстова, поглавито превода на албанском језику (између осталог превео је и «Литургију Светог Јована Златоустог »). У продужетку Von Hahn је штампао неколико књига, којима је допринео много на пољу албанологије (албански академици их цене као« научне радове са највећом вредношћу, који су написани од туђинаца за историју, јези и албанску културу»2, али је ништа мање и спетљао проблеме са његовим инкомпетенцијама, посебно на пољу етимологије, где није ни примирисао.

Полазећи од сасвим случајне спољашње сличности, од асонанци и фонетичких коинциденција, како то обично чине најобичнији људи, који немају ни најелементарнијег појма о научној етимологији, Von Hahn је лансирао његова сада позната једначења :

ДАЛМАЦИЈА = албански«delme, dele » - српски« овца ».

ДАРДАНИА = алб. «dardhë » - срп. «крушка ».

ДИМАЛУМ = ди : алб. «dy » - срп. «два » и мал : алб. «mal » - срп. «планина ».

ВЕНДУМ = alb. « vend » - srp. «место ».

КОЛХИНИОН = алб. « ujk » - срп. «вук » (у вези са УЛЦИЊ, град у црногорском приморју).

ПАРТХИНИ (PardoV) = алб. « i bardhë » - срп. «бео ».

СКАМПИЕС = алб. « shkamb » - срп. « стена ».

БИСТУС = алб. « bisht » - срп. «реп ».

ЛИСОС = алб. « lis » - срп. « храст ».

КОДРИО= алб. « kodra » - срп. «брег ».

СКОПИА = алб. « Shkup » - срп. « Скопље », мак. « Скопје »..

ЛОПСИКА (код Јапода3у Италији) = алб. « lopë » - срп. « крава » ( у вези са именом села LOPËSI у Албанији).

АРГИРОИ (племе у Грчкој) = « Argyrokastron », град у Јужној Албанији4.



Italiano: Mappa dell'Europa alla morte di Carlo Magno (814 d.C.)
English: Map of Europe after the death of Charles the Great (814 AD, in Italian)
Date 15 April 2009

Због ниског развоја етимолошких наука тог в ремена, ова најнаивна и најантинаучна једначења подржали су Gustav Majer i Paul Kretschmer, а као последица тога, за OPINIO COMMUNIS, уопште и сви други, посебно мађарски етнографа Franc Nopcsa (1877-1933)5, енглеска етнографкиња Edith Durham (1864-1946)6, италијански географа Antonio Baldacci (1867-1950)7, југословенски историчар Милан Шуфлај (1879-1931)8, Грк J. Thomopullos9 i Аустријанац F.L. Hyttenbah10, што више и Wajgand и Georgiev, све док није устаљо против њих чешки академик проф. Kostantin Jireček (1854-1918), па и други који су га следили.

За жаљење је што су неки научници, и после академика Jirečeka (!), наставили са антинаучним претендирањем за етимологију од албанске крушке. Колико за пример спомињем овде бугарског академика, проф. дрВладимира Иванова Георгиева(1908-1986), који дословно каже:

"Име племена ДАРДАНОИ и њихове области ДАРДАНИЈА могу се тумачити као речи које су произашле из једне речи, која се чува у албанској језику, значи од речи DARDHË".11

Ако је и Vajgand тако мислио, њему се то и може опростити, јер се овим проблемом бавио, могуће, пре констатације академика Jirečeka, али се то не може опростити и онима, конкретно В. Георгиеву, који настављају са том флагрантно антинаучном етимологијом и после научне аргументације академика Jirečeka да имена ДАРДАНИЈА и Дарданои немају никакве везе са албанскким крушкама.

Како се већ зна, наука је оборила сва једначења Von Hahna као арбитрарне антинаучне етимологије, које немају никакве везе са истином. Њихов аутор није имао увид историјске околности рађања топонима, за које говори, и хронологију, као ни порекло аплатива албанског језика, које је узео за његова једначења.

Ја сам се заузео посебно са сваким од ових једначења у мојим етимолошким студијама12. Из тих студија доносим овде само онај део, који се односи на топоним ДАРДАНИЈА13.

За порекло аплатива албанског језика« dardhë » - « крушка »има више мишљења. Једни (Dečev, Russu) мисле да Dard-садржи и е. корен *dheregh « држим », или да се приближава са гр. darda«пчела» (Budimir, Van Widekens). По албанском академику проф. др Ećrem Čabej « немају неки реалан ослон »14. Већина научника (G.Meyer, Loewenthal, Hofmann, Mann, Jokl, Kretschmer, Walde-Hofmann, Skok, La Piana) прихватили су мишљење Buggea да је dardhëблиско са гр. -cerdoV, у речи acerdoV = «дивља крушка », и саacraV = «дивља крушка; крушка ». Сумње и противљење су изразили: Boisack, Walde-Pokorny, Pokorny, Ribezzo, Frisk, Chantrain, Schwyzer, који мисле за туђе порекло те грчке речи. Marri је приближава саvgl « круика »у кавказским језицима, док је Oštir приближава са аплативом baska mad-ari, ud-are « крушка », чиме се слаже и Новак.



Континент Европа
Регија Хем
Земља Сербиа
Главни град Наисус (Ниш)
Друштво
Званични језици сербски и латински
Религија Паганизам, хришћанство
Владавина
Оснивање 284.
Престанак 395.
Статус Бивша покрајина

Академик E.Чабеј, до сада најеминентнији и најозбиљнији албански етмимолог свих времена, мисли да једначење «…dardhë: acerd,по самоме себи не без могућности, остаје сумњиво, поглавито због двоструке историјске вриједности дентала албанског језика, који могу рефлектирати дентале и дентале-палатале индоевропске. У овим околностима за dardhëпостоји једна друга могућност језичке блискости: келтска група старо irl. draigen « kullumbi, Prunus spinosa; дивља крушка » (ова је из једне базе*drageno), kymr. draen, старо korn. drani,ново bret. dréan « фрача ». Ову реч упоређују (са сумњама) са lit. drigni, množ. drignes «мадрагона крупна трава, дивли дуван, Hyoscyamus niger…”15

Имајући увид да су Албанци асимилирали келтско племе Албанои, од којих су и примили то своје средњевековно национално име, могуће је да су реч dardhaузели управо од Келта, као што су од њих узели и многе друге речи. А то се збило у албанској покрајини Мата, негде у IX-X веку наше ере. Поводећи се за овим, ја се слажем са академиком Чабеј за келтско порекло те речи у албанском језику.

Име народ-племена Dardanoi, како фигурише у грчка документа тог времена име Дарданаца, потиче од имена бога D a r d a n o V (ДАРДАНОС), коме су се клањали Дарданци.

Значи, име Дарданаца не потиче од имена покрајине ДАРДАНИЈА, ни Мале Азије (Фригија античка), па ни Балкана (данашње Косово). Напротив, Дарданија се овако називала (како у Малој азији, тако и на Балкану) по имену Дарданаца, њених становника, а не по албанским крушкама («dardha») Von Hahna и оних који су му подржали и настављају да му подрже ту наивну етимологију, сада већ народном.

Овом новом, научном етимологијом, ДАРДАНИЈА = бог ДАРДАНОС, тачније ДАРДАНОС > ДАРДАНОИ > ДАРДАНИЈА, која је откриће академика Константина Јиречека, заузели су се и многи други етимолози, међу њима и академици, хрватски проф. др Радомир Катичић и мађарски проф. др Geza Alföldy16, који су проф. Јиричеку дали своју пуну сагласност, значи без резерви. Они су тврдо убеђени да се откриће академика K.Јиричека ослања на истину, на историју и традицију, која је позната у античка времена код многих племена и народа, па и код самих Дарданаца.

Значи, нису само Дарданци који су се називали овако, по имену свог бога. Има и других народа и племена који су следили ову праксу, као на пример Parti (који су се овако називали по имену свог бога ПАРТОС), Daorci (од бога ДАОРТОС), Duli (од бога DUALLOS) и др.

Преко свега, како су могли Албанци из Азије, сигурно из Индије (где су се у то време налазили!) да крсте Косово, па и фригију пре Косова, именом Дарданија? Како су могли да свој апелатив« dardha », који су негде у IX-X веку нове ере узајмили од Келта (Било и раније, од Грка !) да ставе Косову у X веку нове ере, или Фригији (па и Дарданелима !) 200-300 година раније ?! Поготово ако су - рецимо– и генеалошки следбеници Илира, за које се већ зна да су стигли на Балканско полуострво у VIII веку пре н. е.

После открића проф. Јиричека научни свет диже руке са етимологије Von Hahna. Штавише, ово је индиректно учинио и председник Академије наука Албаније проф. Алекс Буда (1911-1993), који је 1972. године, на Првој скупштини илиролошких студија, за « студије » Von Hahnaи других као он, рекао да припадају фази « преднаучних и интуитивних романтичких решења, која су владала до трећег фтаља XIX века ».17

Нешто јасније, па и конкретније, изразио се албански академик проф. др. Марк Краснићи, са Косова, који– на крају крајева– признаје научну етимологијутопонима ДАРДАНИЈА, од бога ДАРДАНОС, онако како то каже академик Јиричек, али– руку на срце а истину на видело– једним промуклим гласо, на једном крајичку његових написа и на начин доста замагљеним, обраћајући се академику Јирчеку, значи не узимајући смелости да изађе отворено и својим именом. Ево како се конкретно изражава. :

« Још преци Албанаца, Илири, имали су обичај да њихова племена називају именима синова или кћери богова. Овако, на примерr, Дарданци сусе назвали по имену бога Дарданос ».18

Значи, он признаје да су се Дарданци назвали тако према имену свог бога, али ћути да се Косово, у античка времена, назвало тако, ДАРДАНИЈА, не по крушкама, већ по Дарданцима, који су се ту настанили, пошто су протерани од Грка из претходне Дарданије у Фригији, Мала Азија.

И из цитата који донесмо, утолико више из његових дела уопште, види се јасно да Марк Краснићи наставља изопачавање и фалсификовање историје, за што сам писао детаљно другде19. За ово изопачавање довољно је да обратите пажњу на његову изјаву «Још преци Албанаца, илири... ». Оклен нам изведе он Илире за претке Албанаца? Где је то нашао и чиме нам то доказује? Код романтичара Von Hahna?! Његовим крушкама ?!

Било како било, Марк Краснићи је ПРВИ Албанац и, до сада ЈЕДИНИ, који се изразио на научан начин у вези етимологије топонима ДАРДАНИЈА, за што му стежемо руку. Индиректно он устаје против ненаучне етимологије, која чини једначење « dardhë - крушка = Дарданија », прелазећи овако авај PONS ASINI, који Албанци из Албаније још нису успели да пређу, јер још увек настављају да се хране крушкама, за што им са правом кажемо да је индоктринирање Албанаца Југославије лажима, причама и митовима, легендама, дошло и долази из Албаније, па и печатом њихове Академије наука. Позитивно је што ово индоктринирање признају и неки Албанци, нпр. Др Хајредин Хоџа.

Или је можда још неко од Албанаца признао ову научну етимологију, посебно било један једини из Албаније ?!

Сви други, Албанци и неалбансци, дан-данас настављају да добошу Косова са дршком крушке, значи– у антинаучној бразди Von Hahna, као што су били малопре поменути.

На посебан начин ово чине Албанци, без друго– они националистичко-романтичке струје, јер објективни Албанци и албански доследни научници не смеју да се чују живи: у супротном им прети линчовање. У вези са овим видите само што је изјавио 1995. године Албанац Албанијеdr. Ardian Kljosi, сада директор Радио-телевизије Албаније у Тирани, а у вези тога да Албанци нису следбеници Илира : « Ali bole da to ne spomenemo ovde da nas ne proglase za antialbance ».20 директзор

Поменути академик E.Ћабеј некада се упињао на етимологију Дарданије од « dardha - крушка »21, али касније попушта на известан начин, остављајући грехове те етимологије Von Hahnu. Овако он се више не изражава директно за једначење Von Hahna ДАРДАНИЈА = « dardha - крушка », јер добро зна да има право академик Јиричек (чије име и откриће нигде и не спомиње у његовим вишетомским студијама !) али нам мистифицира и чини један посао недостојним за његово достојанство научника (да не кажемо и да спекулира !), кад пише да једначење Von Hahna «сузаједничка стабилна својина знања »22. Сигурно да ово не одговара истини, али је у складу са политичким циљем велико албанаца да индоктринирају неистином масу простих људи, посебно Албанце, нарочито оне Југославије. Von Hahn је рекао и коју истину, која се не свиђа Албанцима, због чега се они на њу никада нису позивали. Колико за пример спомињем да је да је Von Hahn, у његовом путопису ПУТОВАЊЕ ОД БЕОГРАДА ДО СОЛУНА, забележио да да Косово и Метохија, као некадашњи центар средњевековног Краљевства Рашке, заједно са Новопазарским санџаком (Стара Рашка), у народу су били познати као Стара Србија (”Aalt Serbien"). Овај Von Hahn је рекао и да је Скендербег био Србин, па и за сав албански народ да је сербског порекла23. Све се ово прећуткује од ових Албанаца.



Province in the central Balkans in the Late Roman Empire

Сигурно, поводећи се за геслом Енвера Хоџе да је политика у првом реду, и академик Ћабеј, на крају крајева пише :

« Једначење dardhë : Dardania стоји изнад свих досадашњих интерпретација имена Dardania (Дечев, Russu и који други), види наше примедбе на цитираном месту. Ако је исправно једначење Pirustae : Dardani, на начин да име илирског племена Пирусти садржи латински превод имена дарданаца ardanaca (lat. pirus « крушка »), како мисли Nopča, Durhan i Baldacci, ово би потврдило са једне друге стране да Дарданија значи «место крушака ». »24

Подвлачимо: ово би потврдило- kjo do të vërtetonte ! Значи– још није потврђено. Или је можда ко потврдио да име илирског племена Пирусти садржи латински превод имена Дарданци ?! Супротно је потврђено : да име племена дарданци потиче од имена бога Дарданос, што академик Чабеј нигде не спомиње. Зашто ?

Цитирано дело академика Ћабеја (1911-1980) онјављено је седам година после његове смрти, 1987-ме. Чињенице говоре да су Албанци Ебвера Хоџе били склони фалсифицирању и др Карла Маркса. Фалсифицирали су и моја дела, на моје очи. Упоредите прво издање мог романа ИЗДАЈА са другим, посебно са четвртим издањем. Могуће је да су фалсифицирали и дела академика Ћабеја, поготову после његове смрти, јер је немогуће да је академик Ћабеј прошао ћутке преко открића академика Јиречека. За ово видите мој чланак Чабеј и социјализам.25

Још горе делују остали « научници », посебно они албанске националности, како ови из Албаније, тако и они из албанске дијаспоре.

Иако откриће академика Јиричека из периода пре Првог светског рата, они ни после Другог светског рата, ни дан-данас, немају смелости да кажу свом народу ни ову истину, ни многе друге истине ове природе. Утолико мање имају смелости да јој се супротставе. Етимологија академика Јиречека проглашена је од њих за ТАБУ и покрита је ћутњом, мислећи да ће је тако и сахранити, што су уствари и успели, јер да-данас масе Албанаца (Па и екс-Југословена!) живе индоктриниране са ДАРДАНИЈА = « dardhë - крушка », што за њих значи : КОСОВО = Албанија.

Са друге стране, док су за истину муком замукли, систематски ностојавају да варају свој народ (и кога друго могу !), настављају да га денигрирају и индоктринирају, да хушкају на путу антијугословенског шовинизма (па и расизма !), између осталог и упињући се у ненеучне етимологије Von Hahna, посебно на етимологију топонима ДАРДАНИЈА, која - поњима– потиче од « албанске » речи DARDHA - « крушка », јер на Косову (античка Дарданија) рађају много крушке и да су Дарданци (по њима - « Албанци » !) и назвали ту област Дарданијом– од ових албанских « dardhë - крушака ».

Овако, примера ради, « велики » албански савремени « научник » Selami Pulaha, који носи и титуле доктор и професор, сигурно је и академик, пише :

«И од античких и средњевековних ономастичких прилога (топонима и антропономија) доказује се аутоктонија Албанаца у областима Косова, Црне Горе и Македоније. Нека од античких имена ових области чувају се као апелативи у албанском језику. Овако сама Дарданија, на чијој се територији простире данашње Косово, објашњена је албанском речју DARDHË... »26

Није ни најмање истина да се у албанском језику сачувао (а нису га никaда ни имали !) овај или онај топоним, утолиико мање топоним ДАРДАНИЈА. Посебно се није сачувала нека семантичка веза између овог топонима ни апелатива DARDHA. Не само до 1878. године, када је почео национални препород Албанаца, већ ни до краја Другог светског рата, обични Албанци нису ни знали за апелатив ДАРДАНИЈА, а камоли и за везу која му се чини са крушкама српског Косова.. Треба да знате да су Албанци сачували апелатив ЗАНА - « вила », који индиректно, преко румунског језика, потиче од апелатива латинског језика ДИАНА, и доста је стар у овом језику27, док име Дарданија нису сачували ни они Албанци који живе на Косову (некадашња дарданија), а за које нам претендирају да су «аутохтони». Штавише, дан-данас, њихов већи део и непознају га уопште, јер су сви они увек називали и називају ту област КОСОВО, именована тако од Срба, по њиховом апелативу KOС (прица кос) = алб. «mullenja», фр. «merle». Термин Дaрданијадоспели су да науче они Албанци, који су похађали коју средњу или вишу школу, који су прочитали коју књигу или који лист, ревију, часопис. Затим су научили и многи други, поготово они који су доспели у додир са велико-албанским националистички и шовинистички настројеним интелектуалцима, којиi, нарочито у последње време, потстакнути и подржани свестрано из Албаније, од социјал-фашистичке банде тиране, интенсифицирали су сепаратистичку велико-албанску пропаганду.

У тој бразди Албанаца са Косова Mитат ВРАНИЦА променио је своје сербско презиме у ДАРДАНИА, управо пре две-три године (1998). Видите његов печат-адресу на страницама билтена ДАРДАНИЈА, који је почео да се штампа у САД 1995.године. После двадесет-тридесет година, посебно после два-три века, ови ће Албанци претендирати да се овај Митат одувијек презивао тако - ДАРДАНИА, и да је то презиме наследио од свог оца, деде, прадеде, од « својих » предака Дарданаца. А то ће за сина, уника, праунукаСелима Палахе, ако наставе « научну » традицију свога оца, бити доказ, неоспорна чињеница, да су њихови Албанци аутохтони на Косову и да су се античка имена сачувала и као презимена код Албанаца. Сем поменутог Митата, ми можемо споменути и пуно других, који су као Митат променили презиме или дали својој деци сада античка имена, у овој периоди сепаратистичког превирања. Колико за пример, видите презиме EПИРОТИ некаквог Мефаила (Право му је презимеЗендели !), који тим именом и презименом објављује своје песме на страницама ревије « YLBERI ».

Дарданска античка антропонимија, или илирска, нема никаквих трагова код Албанаца, што је принуђен да призна и албански академик проф. Шабан Демирај28, актуелно (1994) председник Академије наука албаније. И поред овога, типови као Селими Пулаха претендирају за свашта и ни најмање се не стиде за највеће лажи, тако да Албанац са Косова Реџеп Ћосени најмање није имао потребу да јавно позове своју браћу исте крви да што више лажу у прилог њихових претендирања на Косово29.

У бразди С. Пулахе и Р. Ћосе су и академик Вехби Бала30, Неритан Цека, Музафер Коркути, Сеит Мансаку, Махир Доми и – ко не?! Штавише, и сам академик Ш. Демирај, али остављајући грехоте ове етимологије (ДРАДАНИЈА = « dardhë ») академику Чабеју31.

Mузафер Џаџиу, професор Државног универзитета у Тирани пише :

«Њихово име (Дарданаца - KБ) треба да се стави у вези са албанским именом «dardhë»...»32

Треба знати да је Косово познатије по јабукама (које су тамо засадили Срби да би се спотакао на њих и Исмаил Кадаре!)33, неголи по крушкама. И АлбанацСами Фрашери, највећи идеолог албанског препорода, пише :

«На Косову и у областима около рађају се јабуке, крушке, шљиве, трешње и друге воћке прве руке, од оних које се прилагођавају хладној клими ».34

Како видите, јабуке ставља у првом реду. Према томе, да су је њени антички становници називали по воћкама, онда би је сигурно прозвали по јабукама. Код гласа ПЕЋ. С. Фрашери пише :

«Воћке, нарочито њене јабуке (Косова,- KБ), чувене су ».35

Како видите, крушке и не спомиње. Ово понавља и код гласа КОСОВО.36

« Студију » некаквог Шаћир Шаћири, потстрекачи сеператизма из Тиране, бусајући се у прса за « марксизам-лењинизам » и за « пролетерски интернационализам », пошто су је објавили на албански језик, превели су је и објавили и на француски, са циљем да индоктринирају и страни свет против мира и стабилности на Балкану, за дестабилизацију Југославије. Ево шта каже ова бена на квадрату :

«Она (E. Дурхан) констатира да Албанци култивирају све варијанте воћки, које су карактеристичне за њихову област. Отуда, а ослањајући се на биљешке Hahna, она тврди да је стара Дарданија узела своје име од албанске речи DARDHË, зато што су земље, које се укључују у овој провинцији, биле пуне стаблима ове воћке ».37

Француски критичар Роланд Бард на једном месту каже за мит: « не ослањај се на истину, већ на могућност његове примене ».38

Види се јасно да се Албанци предводе колико од његове мисли, толико и од мисли Виктора Игоа да:

"Нема ништа снажније од догме да породи сан. И нема ништа снажније од сна да породи будућност. Данас утопија, сутра месо и кост, стварност.39

Од стварности, преко њеног изопачења, фалсификовања, код илузија и, од илузија код једне нове стварности, која се за сада само прижељкује, a за коју су спремни и да гину, без обзира на то што су сасвим свесни да им не припада.

Ја кажем Албанцима да се на Косову не рађају крушке више неголи у ма којој другој области Балкана, али– као и у сваком месту света– и крушке Косова имају своју петљу одстрага40. Једном за свагда зашло је време национализма и нове поделе света, промене граница међу државама, народима, утолико више у овим случајевима, кад се зна да Албанци нису ни генетички следбеници Илира, па ни генетски следбеници Дарданаца41, кад се зна да нису ни аутохтони на Косову, већ дошљаци– и то после Срба. Непобитним документима и аргументима сада је већ доказано, и то стоструко, да су Албанци сишли на Косово са албанских гора, после Срба, штавише и после турске окупације те сербске покрајине42, још увек свете и пресвете за сваког Србина, иако су им Албанци извадили из гроба мошти Светог Саве и спалили их на ломачи.43

Преко свега, живимо у време интернационализма, у време братства, јединства, интегрирања, сливања, које ће ишчупати и постојеће граничне пирамиде међу државама и народима, које ће искоренити све разлике и створити уједињени Балкан, уједињену Европу и уједињени свет.

Затвор у Бурељу,

Албанија, 1973. године.

Пише: Проф.др. Каплан Буровић, академик

1) SHUTERIQI, Dhimitër S.: NAIM FRASHERI, Tirana 1982, str. 26.

2) AKADEMIA E SHKENCAVE TË SHQIPËRISË : FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 358.

Japodi su ilirsko pleme, koje je iz današnje Albanije prešlo u Italiji još pre n.e.
HAHN, J.G. von : ALBANESISCHE STUDIEN, Jena 1854, str. 213 nn.
5) NOPCSA, Franz B.: DIE ALBANER, Sonderdruck aus der Wochenschrift Urania Nr.1 i 2, 1916, str. 5 n.

DURHAM, Edith: SOME TRIBAL ORIGINES, LAWS AND CUSTOMA OF THE BALKAN, London 1928, str. 237.
7) BALDACCI, Antonio: RIVISTA D’ALBANIA, III, Milano 1940-44, str. 142.

ŠUFLAJ, Milan: HISTORIJA E SHQIPNISË SË VERIUT, Beograd 1925.

9) THOMOPULLOS, J.: PELLAZGJIKA APO RRETH GJUHËS SË PELLAZGËVE, Atina 1912.

10) HUTTENBAH, F.L.: PELLAZGËT, Viena 1960, str. 184.

GEORGIEV, Vladimir: Ilirët dhe fqinjët e tyre,- prikaz, objavljen u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974.
12) BUROVIĆ, Kaplan : ETIMOLOŠKE KONSIDERACIJE i ETIMOLOŠKE STUDIJE, - rukopisi, Burelj 1970-1990. Svi moji rukopisi čuvaju se u mojoj ličnoj arhivi, u Ženevi, 28 bis, Avenue Henri Golay, 1219 CHATELAINE, Švajcarska. Posle moje smrti, po testamentu već učinjenom, ostavljen na čuvanje Osnovnom sudu u Ulcinju, registriran 27 septembra 2002, pod brojem 276/09 - 02, svi rukopisi će se poveriti Univerzitetskoj Biblioteci u Ženevi.

13) Ova studija objavljena je po prvi put na albanskom jeziku u reviji YLBERI, God. I, Br.1, Ženeva 1993, str. 13-14.

14) ÇABEJ, Eqrem : STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIOPES, tom III, Tirana 1987, str. 165.

Iden, str. 166-167.
16) ALFÖLDY, Geza : DIE PERSONENNAMEN IN DER RÖMISCHEN PROVINZ DALMATIA, Heidelberg 1964, str. 17-18.

17) BUDA, Aleks : Ilirët e jugut si problem i historisë, u zbirci KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom I, Tirana 1874, str. 47. U originalu: pripadaju fazi « parashkencore e zgjidhjeve intuitive e romantike, që kanë zotëruar deri në çerekun e tretë të shekullit XIX ».

18) KRASNIQI, Mark : GJURMË E GJURMIME, Tirana 1982, str. 274. U originalu: « Qysh të parët e shqiptarëve, ilirët, kanë pasur zakon që fiset e veta t’i quajnë me emrin e bijve ose bijave të perendive. Kështu, për shembull, dardanët quheshin sipas emrit të perendisë Dardanos ».

19) BUROVIĆ, Kaplan : OČI SIMONIDE OPTUŽUJU,- rukopis, Burelj 1982. Uvod ove studije objavljen je po prvi put na albanskom jeziku u reviji YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva, juni 1998. Vidite i studije Marko Milanov i Albanci i Milan Rakić i Mark Krasniqi, objavljene u delu ILIRËT DHE SHQIPTARËT, Ženeva 1994.

20) KLOSI, Ardian: Letra IV, revija PËRPJEKJA, God. II, Br. 2, Tirana, str. 15. U originalu: « Po më mirë të mos e përmendim këtu që të mos na quajnë antishqiptarë ». Posle prihvatanja albanoloških teza Akademika Burovića, dr. Kljosi-a su Albanci proganjali, pa su nad njim prekticirali i mobing, sve do dana kad je zbog toga izvršio samoubistvo 2012.-REDAKTOR.

21) ÇABEJ, Eqrem: EMRI I DARDANËVE DHE IZOGLOSAT KELTE-SHQIPTARE, Tiranë 1969.

22) ÇABEJ, Eqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe, u zborniku KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 12. U originalu: « janë pronë e përbashkët dhe e qëndrueshme e dijes ».

23) HAHN, Johannes: PUTOVANJE DO SOLUNA, Beograd 1967.

24) ÇABEJ Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom II, Tirana 1982, str. 167. U originalu: "Barazimi dardhë : Dardania qëndron mbi gjithë interpretimet e gjertanishme të emrit Dardania (Deçev, Russu e ndonjë tjetër, sh. vërejtjet tona në vendin e cituar). Në qoftë se është i drejtë barazimi Pirustae : Dardani, në mënyrë që emri i fisit ilir të pirustëve të përmbajë përkthimin latin të emrit të dardanëve (lat. pirus « dardhë »), si mendon Nopça, Durhan e Baldacci, kjo do të vërtetonte nga një anë tjetër që Dardania do të thotë « vend dardhash ». »

25) RESULI, Kapllan: Çabej dhe socjalizmi, u delu MIKROLOGJIRA, Ženeva 2000, str. 62.

26) PULAHA, Selami: E vërteta shkencore mbi autoktoninë e shqiptarëve në Kosovë, revija SHKENCA DHE JETA Br.1, Tirana 1982, str. 14, kol. I . U originalu: “Edhe nga të dhanat e onomastikës (toponimisë dhe antroponimisë) antike dhe mesjetare provohet autoktonija e shqiptarëve në viset e Kosovës, Malit të Zi e Maqedonisë. Disa nga emnat antike të këtyre viseve janë të ruajtura si apelativa në gjuhën shqipe. Kështu vetë Dardania, në territorin e së cilës shtrihet Kosova e sotme, është shpjeguar me fjalën shqipe DARDHË..."

27) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ , Tirana 1988, str. 171.

Iden: str. 171.
29) METANI, Arsllan: Mirupafshin Qose në betejat e ardhshme klasore!,- revija YLBERI, God. II, Br. 2-3, Ženeva, zima 1993 - proleće 1994, str. 7-9.

30) BALA, Vehbi : Albanisti Maks Lamberc,- listDRITA, Tirana, 25 juli 1982, str. 12, kol. 2.

31) DEMIRAJ, Shaban: cit. delo, str. 172.

32) XHAXHIU, Muzafer: Në rrugë për te pellazgët,- list DRITA, Tirana, 30 oktobar 1988, str. 10, kol. 4. U originalu: "Emriityre(idardanve - KB)duhettë vihetnë lidhjemeshqipen « dardh뻓.

33) KADARE, Ismail: RA KY MORT E U PAMË, Tirana 2000, str. 264.

34) FRASHËRI, Sami: KAMUS UL-ALAM, tom II, str. 152-153, glas SHQIPNIJA. Vidi i S.Frashëri: VEPRA, tom II, Tirana 1988, str. 256. Na albanskom jeziku: "Në Kosovë enë visetpërrethprodhohenmollë, dardha, kumbulla, qershiepemë të tjeratë dorëssë parë, ngaatoqë ipërshtatenklimëssë ftohtë".

35) Iden, tom II, str. 1116-1117, iliVEPRA, str. 290. U originalu: "Pemët, veçanërishtmollatesaja(të Kosovës)janë të dëgjuara".
36) Iden, tom V, str. 3746, iliVEPRA, str. 342.
37) SHAQIRI, Shaqir: Edith Durham et les Albanais, časopis LES LETTRES ALBANAISES Br. 2, Tirana 1982, str. 198. U origibalu: "Elle (E.Duram) constaté que les albanaise cultivent toutes les variétès d’arbres fruitiers qui étaint caractérisiques de leur régions. Portant de cela et s’apuyant sur les notes de Hahn elle affirme que la Dardanie d’antant a pri son nom du mot albanais DARDHË (poire) du fait que les terres qu’englobait cette province étaient remplies de poiriers."

38) BARTHES, Robert: MYTHOLOGIES, Paris 1957, str. 253.

39) HYGO, Viktor: TË MJERËT. Tom II, Tirana 1983, str. 236.

40) Izraz u originalu «dardha e ka bishtin mbrapa» je albanska uzrečica, kojoj ne mogu naći ekvivalentan prevod, ali znači da svaka stvar, svaki dogadjaj, ima i svoju posledicu.

41) WEIGAND, Gustav: Sind die Albaner, u BALKAN-ARCHIV III, Fortsetzung des Jahresberichtes des Instituts für rumänische Sprache. Herausgegenben von Dr. Pr. G. Weigand, Leipzig 1925-1928, str. 227-251.

42) BUROVIĆ, Kaplan: POREKLO ALBANACA NA KOSOVU, U MAKEDONIJI, CRNOJ GORI I GRČKOJ , Ženeva 1995.

43) Albanci sami priznaju, ne samo usmeno, već i pismeno, da je bio Albanac Sinan Paša, koji je učinio to svetogrđe prema srpskom narodu.

_________________

Shvataš, nadam se, da se ova rečenica može napisati na početku skoro svih "etimoloških" tumačenja srpskog porijekla nekih riječi i naziva, koje su navodio na ovoj temi.

Надам се да и ти схваташ да је ово форум гдје сам постирао различите начине размишљања, приступе и тумачења, не покушавајући доносити коначни суд, већ само специфичан приступ појашњења историјских дешавања мени близак и логичан. Не покушавајући наметати своје мишљење, већ само размјенити интересантна појашњења ослобођена ригидних соц-реалистичких историјских догми.

Јер све је у игри, историја се односи на прошле догађаје, као и на памћење, откривање, скупљање, организовање, представљење и тумачење информација о одређеним догађајима које је потребно ставити у логичку релацију. А некада та логика може да буде потпуно непојмљива нашем начину размишљања. И ову цитирану реченицу не бих схватио као коначну истину, већ само као један од начина гледања на конкретну проблематику.

_________________

Кривотворење историје

Савремени немачки аутори, махом лингвисти и историчари, Камајер, Депен, Гајзе, Илиг, Топер… у својим оригиналним делима баве се анализом средњевековних докумената, насталих под окриљем римокатоличке цркве у време ренесансе, који су данас доказани као фалсификати.

Историја приказује нашу цивилизацију у временском континуитету, по простом редоследу смењивања епоха и појединаца, иако они могу реално да буду паралелни или ретроактивни чак накнадно убачени. Управо, ова последња историјска матрица, уз промену терминологије, најлакши је и начешћи облик фалсификовања историје, вршен у бројним средњевековним манастирма римокатоличке цркве у Европи.

„Старогрчки“ језик преведен је са арапског, тек у 13./14. веку и очигледно је конструисан из 24 дијалекта. Није ни чудо, што швајцарски научник Фистер каже, да је “грчки” стар једва 450 година, јер им је и прва држава створена тек у 19. веку! Милан Будимир је такође заступао тезу, да је такозвани „старогрчки“ (који је уствари цинцарски) добрано исконструисан, а текстови често фалсификовани. Он је давних дана утврдио, да се „старогрчки“ базира на србским дијалектима који се у лингвистици називају пелашки језик, јер припада прејелинским Пеластима или античким Србима. Латински језик је конструисан између 10. и12. до 16. века и предстаља вештачки језички инжењеринг, са „ручним радом“ римокатоличке цркве. Наиме, десетине римокатоличких манастира организовано су радили на успостављању новог глобалног језика католичке доминације. Затим, су на тај језик рађени “преписи“ наводних „грчких“ и „византијских“ рукописа, прилагођени идеологији ренесансе и хуманизма, па се тако данас према томе могу лако разоткрити. Отуда је Милер, још 1814. године за латински рекао, да је језик шарлатана, коришћен за богослужење, трговину и међусобну комуникацију.

Доминацијом над Британијом у 12. веку, наметнут је Англосаксонцима вештачки латински језик, тако да данашњи енглески речник садржи 70% латинског средњевековног измишљеног вокабулара. Тај језик се звао „lingua franca“, а конструисан је тако, што су преузете речи и корени из окружења, од којих је 90% србско-словенских. У списима из 9. и 10. века провејава ренесансни дух, а до прелома 17. у 18. век, видно се у текстовима мешају азбучна и латинична слова! Постоји 13 истих слова у азбуци и латиници, од 30 укупно, али ако то упредимо са енглеским алфабетом од 24 слова, онда је то више од 50 посто!

Прве Библије, „створене су“ у доба ренесансе у разним варијантама. Штампане су тек у 17. а дотеране у 18. и 19. веку. Ни данас се не зна која је од тих верзија правоверна. Чувена Улфилина Библија из 4. века, према овим ауторима је чист фалсификат, створен почетком 17. века, а језик наводно „готски“ није ни постојао, јер је нађено свега 80 „готских“ речи у тој Библији. Измишљени Готи су само друго име за Гете, који су Сарбати, као и Германи, па је то уједно и одговор на питање Топера у “Фалсификатима историје”: Како то, да од Германа није остао никакав траг?

Сви поменути аутори тврде, да католичка црква постоји тек од 12. века а да су прве папе биле у 12./13. веку у Авињону, чији је први бискуп био од Балшића. То се прикрива Авињонским “ропством папа”. Тек у 14. веку прелазе у Рим, који тада има само 60 000 становника а стара римска управна зграда је накнадним додавањем куполе постала црква светог Петра у 16./17. веку. Папе су одкопавале Рим, али, ниједан писани документ пре 12. века није веродостојан. Према томе, поклон цара Стојана алиас Константина и његове мајке Јелене цркви св. Петра у Риму је фалсификат. Записи између 12. и 17. века у 80% случајева, такође представљају безобразне преписе, дописе и измишљотине.

Константин Порфирогенит и његово дело, означени су као фалсификат са почетка 17. века а Мавро Орбини се тек нешто мало више сматра веродостојним, али и примером како се фалсификује историја. Отуда, поставља се питање зашто Орбини не зна за Порфирогенита, а такође, нигде не помиње Турке? Одговор на прво питање је једноставан, Порфирогенит је фалсификован после Орбинија и његовог “Краљевства Словена“ (Николић). Али, да ли су и Турци настали тек после Орбинија? Поготово што нема џамија као материјалних доказа. Изгледа да јесу, судећи по Николићевом тумачењу семантике назива Турци, од имена Тирени, Етрурци, Тирци, одакле је настало име Турци за Рашане (“Трачане”) Хелма и М. Азије који су примили ислам.

Интересантно је, да аутори изричито инсистирају, да не постоје никакви докази о Великој сеоби народа као ни о постојању Каролинга и Меровинга, а то значи ни Карла Великог и народа његовог царства, што је детаљно обрадио М. Николић у књизи “Карло Велики није постојао”. Документи, који се сматрају релативно нефалсификованим, потичу тек из штампане историје од 1460. године и времена Гутенберга, која је временски, по свој прилици млађа два века.

Сви испитивачи тврде, да је назив „Словени“ настао упоредо са именом „Склавени“ крајем 16. века. Ушао је у употребу са Орбинијем, а званично у науци тек у 19. веку. Погрдни изрази, који се односе на Србе и „Словене“ као што су Склавени, Серви, Вандали, Пагани (погани) или Трибали, буквално су измишљотина римокатоличке цркве у касном средњем веку, која је тада почела да се шири на околне народе. Језичким и историјским измишљотинама, уз инфериоран однос, према пре свега србским (словенским) народима, римокатоличка црква је остварила доминацију у Европи, а сви испитивачи фалсификоване (званичне) историје сматрају, да се католичка црква консолидовала тек у 17./18. веку.

За античке личности и ауторе, као што су Цезар, Тацит, Еузебије, Полибије… доказано је, да су сви њихови радови трећередни и трећеразредни фалсификати. Повод за ова истраживања, савремени енглески, немачки и француски аутори су нашли код Исака Њутна, научника из 16. века, који је у својој хронологији изнео тврдњу, да хришћанству недостаје 500 година а да су „Грци“ уведени у историју 500 година раније према његовом прорачуну. Дакле, појаву „Грка“, треба рачунати у првом веку после Христа. Они даље тврде, да је врло тешко одредити прецизан календар, посебно за последња три миленијума. Њихов генерални закључак јесте, да је историја скоро до 19. века скроз на скроз фалсификована.

Тако, данас имамо кастрирани енглески језик, који је умртвљен тиме што је претворен у нетворбен, да би се поново добио „lingua franca“ као језик целог света. Кроз историју, друштвене “елите” су углавном биле полуписмене, па је тако и француски језик настао на основу најудаљенијег галског дијалекта из околине Париза, који је римокатоличка црква и “елита” изабрала, јер им је тако одговарало. Осим тога, мора се напоменути, да све романске цркве изворно нису хришћанске!

Што се нас Срба тиче, одавно је примећено, да је србски старији и од „грчког“ и од „латинског“, да у суштини не постоје три језичке гране, јер су се „германски“ језици издвојили из србских алијас “словенских” у другом и првом миленијуму (Свадеш), а романски језици су драстично преслојени од стране вештачког латинског који је добрим делом уништио све старе дијалекте. Све вештачке интервенције (стандардизације, правописи…) направили су прави циркус и хаос у језицима, јер одувек потичу од „елита“, које су редовно преуређивале језик и историју према својим идеологијама.

Драги читаоци, треба знати, да је србски језик (као и србска црква) примоген, а сви остали европски језици, укључујући и „словенске“, изворно, само његови дијалекти. Наравно, нестајање србског језика и азбуке представља губљење идентитета, али, што је још много горе, то значи и одрицање од сопствене примарне генетике у којој су језик и писмо урођени, како тврде Чомски и Пешић. Отуда је разумљив труд Запада да Србима промени генетски код.

Јелена Радојковић и Слободан М. Филиповић

_________________

_________________
Zovem se Miroslav i pravim igračke.

Prvi put sam za prave pokušao da čitam Polarisov post.
Možemo da ga zajebavamo do besvjesti, al čkode je uporan, skidam kapu

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

_________________
Zovem se Miroslav i pravim igračke.

Ovo se racuna kao odavanje podataka o forumasima?

Imam i animal porn od istog na pp... Da sam djubre trazio bih ban...

NEMOJTE MI SAMO REĆI DA SU ALBANCI BILI SRBI...
MOLIM VAS...
HVALA

_________________
INVICTUS -Krvavog mu pakla, pa ima li uopste jebenih gitarista u ovome gradu?!?!?

_________________

АЛАНИ

Древна раса од које су Алани мислили да су се раширили. Они су Словени, али је порекло тог имена непознато (погледати Journal Anthrop. Inst., Aug. 1878). Они су углавном Хришћани, мада су неки постајали Муслимани од 15. века. Они чувају многа древна паганска веровања уобичајена за Словене, Пољаке и Литванце, и нису били преобраћени до 7. века. Босанци, Хрвати, Рутени, Црногорци, Албанци и Херцеговци су сви од СРБСКОГ рода. Босанци, иако се изјашњавају као Муслимани, тајно плаћају за масе, и посећују манастире. Они чувају древни обичај приликом венчања о отмици или крађи младе, и они стављају вату у уста, нос и уши у тело покојника да спрече зле духове да запоседну мртво тело, које би онда постало како кажу вампир.
-----
Библиографски подаци
Наслов Encyclopedia of Religions, Том 3
Аутор John G. R. Forlong
Publisher: B. Quaritch
Year: 1906
-----
Подаци о писцу :
James Forlong
In religio-mythology, James Forlong (1824-1904) was a Scottish, road engineer, major general, and religio-mythology and comparative religions scholar noted for his erudite three-volume posthumously-published 1904 Faiths of Main: an Encyclopedia of Religions, with some rather impressive etymological entries on terms, such as “Ab”, and thinkers, such as Empedocles.


Данас се за потомке Алана углавном сматрају Осетинци, али морам да напоменем да је накона рата 2008. председника Осетије, Едвард Какојти дао интервју у коме је рекао: ''ОСЕТИНИ - АЛАНИ - СУ ПОРЕКЛОМ СРБИ И ТО ОСЕТИНСКИ НАРОД ПАМТИ.''
Додао бих да можда и није проблем што србски народ не памти, али је проблем што неће неће да саслуша и научи!



Баварски географ

IX век по Христу баварски географ је написао : ''СЕРБИ ЈЕСУ КРАЉЕВСТВО ТАКВЕ ВЕЛИЧИНЕ ИЗ КОЈЕГ ПРОИСТЕКОШЕ СВИ СЛОВЕНСКИ НАРОДИ ШТО И САМИ ПОТВРЂУЈУ''

Johann Kaspar Zeuss (22.јул 1806 - 1856)

Johann Kaspar Zeuss - Die Deutschen und die Nachbarstämme
Ignaz Joseph Lentner, 1837.

Библиографски подаци:

Die Deutschen und die Nachbarstämme
Наслов Die Deutschen und die Nachbarstämme
Аутор Johann Kaspar Zeuss
Издавач Ignaz Joseph Lentner, 1837
Оригинал из Баварска државна библиотека
Дужина 778 страница





Die Deutschen und die Nachbarstämme

Чешки аутор
Чешки аутори:
Средњевековна Босна je србска држава.
"Во времена Неманичей боснийский бан Твртко принял титул короля сербов и Боснии ["krale Serbskeho (Srbljem) a Bosenskeho"] (1376), чтобы на место королевства Сербского поставить другую могущественную империю - сербскую Боснию".

ИЗВОР: František Ladislav Rieger, Jakub Josef Dominik Malý. Slovník naučný, том 8. 1870. Стр. 927.



Фрањо Рачки - СЛОВЕНСКИ СВИЕТ
Један од најпознатијих хрватских историчара др. Фрањо Рачки у својој “Slovenski Sviet ” на страни 6. наводи: "У почетку називаху се Словени домаћим именом Срби (тј рођаци); код туђинаца а напосе Ниемаца беху од давне давнине познати под именом: Венеда, Винида, Винда."



Исти хрватски историчар Фрањо Рачки у својој књизи Борба јужних Славена дословце вели: „...Код Кедрина је Трибалија „тон топон тон Сербон“ боравиште Срба, јер су Бисантинци (у то време већ општеприхваћен, али неправилан назив за Ромејце прим.аутора) именом Трибала често Србе називали“.



Барски родослов

Творац „Барског родослова“[1], говорећи 1149. године о активностима Будимира – Светопелека[2], краља Сербије (владао: 671-711) из династије Дрвановић/Светимировић, каже следеће:

Део текста који је у фокусу (серб.):
(стране: 54-55)

»Сербију пак, која се зове и Загорје, подели у две области: једну од велике реке Дрине, у правцу запада све до планине Пина[3], коју још назива Босном, другу пак од исте реке Дрине у правцу истока све до Лапије[4] и Лабског језера[5], коју назива Рашком.«

Оригинални текст (лат.):
(стране: 54-55)

»Surbiam autem, que et Transmontana dicitur, in duas divisit provincias: unam a magno flumine Drina contra occidentalem plagam usque ad montem Pini, quam et Bosnam vocavit. Alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lupiam, et Lab, quam Rassam vocavit.«

Извор (назив дела/књиге): „Ljetopis popa Dukljanina“
Аутор: непознати католички свештеник
Уредник (издања): Јарослав Шидак[6] (1903-1986), чешки историчар
Издавач: Матица хрватска[7]
Место штампања: Загреб[8] (Федеративна Народна Република Југославија[9]: 1945-1963)
Година издања: 1950
Језик: латински и хрватски
Писмо: латиница



Барски родослов

Матија Петар Катанчић
Катанчић пише:
"aut ab agro Bosnia Szerb nuncupato" - "или из области Босния, Сербией называемой". Босна се зове Србиjа.

Матија Петар Катанчић, историчар, археолог и песник у својој расправи „Илири и Илирски језик“, на коу се ослања и Шулц, износи да су сви Илири говорили „језиком србским“, а у Илире убраја Србе, Црногорце, Бошњаке и Србе у Угарској, и то са оне стране Дунава“. „Истим језиком говоре и Далматинци“, вели Катанчић и додаје да се „Далматинци од Хрвата разликују“. Он даље наводи де је „чакаштвина“ језик Хрвата“, и да су се „Хрвати одувек разликовали, па да се и дан данас још разликују од Далматинаца и по језику и по домовини“. Језик „свих Илира па тиме и Далматинаца је „штокавштина“. Катанчић подвлачи и границу између Хрвата- чакаваца и Илира- штокаваца „који себе зову Србима“.

ИЗВОР: Ján Kollár. Rozprawy o gmenách počatkách i starožitnostech národu slawského a geho kmenů. 1830. Стр. 184

_________________

_________________
Definiši mizoginiju i onda je upakuj sa neshvatanjem načina fukcionisanja medija, i eto ti Foruma.

_________________
Eins, zwei, eins, zwei build an empire, very Prussian!
Exhaust gasses go into the turbocharger and spin it, witchcraft happens, and you go faster.