па он се изјашњавао тако .. као и многи други ..
а теби еррор ево само пар НАРОДНИХ пјесмица..
Citiraj:
Омер-бег Сулејманпашић-Деспотовић: СРПСТВУ
Из мог срца, из пламених груди,
Из уздаха, из душе, из снова,
Теби Српство, моја срећо драга,
Лети, ево, лака пјесма ова!...
Суза чиста; суза душе моје,
Суза, што ме милом братству веже,
Суза вјернаљубави и крви,
Теби, Српство, што ме вјечно стеже!
Аливерић Тузлак: ЗНАМ ЈЕ ШТА САМ
... Ево пјесме, није вјешта
Ал' за својим лети јатом.
Немојте ме више вр'јеђат'
Зовите ме Србом, братом!
Нуридин Ибнул-Хаџер: ПЈЕСМИ
Уздижи се, пјесмо моја,
Из пламених, српских груди,
Смјело лети кроз крајеве,
Ђе год сл'јепи гуслар гуди!
Уз гусала гласе миле,
Ђегод чујеш да се поје,
Ту слободно спусти крила,
Ту ћеш наћи браће моје...
Ал' међ'њима ако видиш,
Ко те кривим оком гледи,
Тог се клони! Изрод то је,
Тому демон стопе сл'једи.
Уздижи се пјемо моја,
Из пламених, српских груди,
Смјело лети кроз крајеве,
Ђе год сл'јепи гуслар гуди...
Аливерић Тузлак: СРПСКИ ЈЕЗИК
песма против аустријске одлуке да се српски језик зове ''земаљски'' – касније и ''бошњачки''
Српски језик, рајски језик –
Не што њиме збори раја,
Већ за то, што у себи
Све милине звука спаја.
Српски језик, рајски језик –
Знаш како с' у души хори,
Кад нам мајка, кад нам сестра,
Кад нам љуба њиме збори.
Српски језик, рајски језик –
Знаш како нас он потреса,
Кад нам гуслар њиме пјева,
Те нас диже у небеса.
Српски језик, рајски језик –
Ране вида, л'јечи боле,
Знаш како нам души прија
Кад нас, старци њим соколе.
Српски језик, рајски језик –
За то велим, што да кријем:
Сваки онај Богу гр'јеши,
Ко га зове земаљскијем.
За бољу будућност целокупног српског народа, нека живи порука песника Омер-бега Сулејманпашића – Деспотовића. Грех је, и пред Богом и пред Алахом, огрешити се о њу. Погледајмо:
УСТАЈТЕ БРАЋО![15]
Тешка је мука робоват, браћо,
На лицу ропски носити срам,
Устајмо, браћо, на борбу свету
Душанов треба поновит' храм...
... Ој, Србе, брате, пружи ми руку,
Признај ми, драги, да сам ти брат!
Заједно ко два хајдемо лава
Прот' црног врага водити рат!
... Спасите ђецу, спасите народ,
Даће нам помоћ и драги Бог!
Јер Алах драги увијек чува
И штити роба правога свог!
А његова песма Жеља је таквог кова да бисмо грешни били ако је не бисмо унели у штиво ове родољубиве намене:
ЖЕЉА[16]
Кроз српски свијет, кроз свијет цио
Свакога брата поздрави мог,
Та сви смо синци једнога дома,
Поштена српског сви дома свог.
Нек иста мисо грије нам груди,
Кад иста боља таре нам врат,
Поштена жеља у Српству милом
Да смо сви сваком: ко брату брат.
и лично мени омиљена..:
Атмосферу српског родољубља међу муслиманима Босне и Херцеговине, крајем 19. и почетком двадесетог столећа, најупечатљивије приказује лепа лирска песма Србина муслимана Аливерић Тузлака, Аманет од ђеда, објављена у Босанској вили, 1898:
''У долафу мога ђеда
с десне стране у претинцу,
кад још бијах грјешно д'јете
виђах малу иконицу.
Прикрадох се да разгледам,
Каква ли је на њој слика,
Бјеше сребром опточена
Слика Ђурђа мученика.
Ја то онда нисам знао.
Зазир'о сам од аждаје,
Ал' с аждајом ко се бори,
Осјећ'о сам, јунак да је.
Само зато, само зато,
Ја пољубих тог човјека.
Ђед униђе – ја сезбуних –
А он рече: 'Нека, нека!
Истог Ђурђа, љубили су
Наши преци ко свечари,
Па зар да јађунах љубнут'
Што љубљаху наши стари.
Ал' ти н'јеси пољубио
Само хадер – илијаза,
И пољупце си пољубио
Својих рахмет праотаца'.
Тако ђедо, ал' он оде
Већ одавно с овог св'јета,
А ја чувам иконицу
Поред других аманета.
Ал' ја зато, Алах-икбер,
Чврсто с држим свог мезхеба,
А мезхеб ми ништ' не смета
Да србујем како треба''.
тако је зато што је народ наиван, помало и луд ..