banjalukaforum.com

Osnovano 1903. godine kao društvo za borbu u ostvarivanju ženskih prava, ovo udruženje koje je uvek bilo samostalno u odnosu na sve državne i društve institucije, patriotskim, humanitarnim i kulturno-prosvetiteljskim radom, upisano je zlatnim slovima u srpskoj istoriji




Sačuvani zapisi o delatnosti Kola srpskih sestara nezaobilazni su deo kulturne istorije sprskog naroda i to onog dela koji su stvarale žene i koju su dobrotom oplemenile i ukrasile. Uprkos nametnutim prekidima, Kolo srpskih sestara je primer ogromnog požrtvovanja, svesti o stanju svog naroda i solidarnosti sa njim, primer hrabrosti i dobre organizacije kojom su dopirale do najudaljenijih i najugroženijih sredina, podstičući ono što nam je uvek trebalo - nadu. Ovo udruženje iza sebe ima dela i poduhvate koji su toliko sadržajni i značajni, da su obeležili epohe na dostojanstven način. Ta delatnost, kada sa vremenskim rastojanjem razmatramo istoriju Kola, veoma se dobro slagala sa novom svešću žena o sebi, kao ravnopravnim činiocima svakog društva. S druge strane, ta svest je mogla da se razvija samo uz školovanje i sticanje novih znanja, te je delatnost Kola, uz humanitarnu, imala i veoma izraženu kulturnu i prosvetiteljsku misiju.

Ženski pokret

Srbi koji su školovani u Evropi doneli su u otadžbinu ideje evropskog ženskog pokreta koje su menjale građansku i društvenu svest i podsticale žene da zahtevaju promenu svog položaja u društvu i građansku jednakost u pravima sa muškarcima. Evropski pokret ovog sadržaja bio je poznat pod imenom „Žensko pitanje“. Ženska čeljad iz tankog sloja građanske klase (učiteljice, supruge lekara, profesora, oficira i trgovaca) počinje da se organizuje i da se javno bavi humanitarniim radom. Ženski pokret u Srbiji imao je jednu osobenost, a to je nacionalna usmerenost koja se manifestovala u pomaganju srpskog naroda van srpske države u njegovoj borbi za osobođenje od turske i autrougarske vlasti.
Kolo srpskih sestara je treće žensko društvo u Srbiji, osnovano 28. avgusta 1903. godine u Beogradu. Osnovale su ga mlade žene školovane na strani, Nadežda Petrović, slikarka, Delfa Ivanić, nastavnica, i Savka Subotić iz Novog Sada, predvodnica ženskog pokreta kod Srba u Ugarskoj, inače prva predsednica Kola.
Program društva bio je u duhu vremena i obuhvatao je:
- Patriotski odnosno nacionalni program, koji je podrazumevao materijalnu i moralnu pomoć srpskom narodu pod tuđinskom okupacijom u borbi za oslobođenje, kao i pomoć pristiglim izbeglicama.
- Humanitarni program, materijalna i moralna pomoć siromašnom lokalnom stanovništvu. Pre svega porodicima čiji su članovi pali na polju slave i časti.
- Kulturno-prosvetiteljski program, školovanje „ženskinja“ kako bi se pripremile za samostalan život.

Borci za mir

U oslobodilačkim ratovima, 1912/13. i 1914/18. godine, članice Kola su učestvovale kao dobrovoljne bolničarke, prethodno stručno osposobljene na samarićanskim kursevima koje su same organizovale. Osnivale su rezervne bolnice u kojima su radile sve poslove, šile posteljno rublje i preobuku za ratnike. U velikoj epidemiji pegavog tifusa 1915. godine, mnoge od njih su umrle na dužnosti u bolnicama, a među njima i osnivačice Nadežda Petrović i Kasija Nedić Miletić u Valjevskoj bolnici, i Ljubica Luković, predsednica Kola, u Niškoj ratnoj bolnici.
Jedan deo članica povlačio se kroz Albaniju deleći sudbinu vojske i naroda. Posle ujedinjenja 1918. godine, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kolo je nastavilo delatnost, širilo mrežu odbora po celoj zemlji, izrazito negujući jugoslovensku ideju.
Iz ratova za oslobođenje, Kolo je zahvaljujući neumornom radu svog članstva, izašlo sa velikim ugledom. Članice koje su sa vojskom izbegle u inostranstvo, vraćale su se donoseći sa sobom jake prijateljske veze iz mnogih evropskih država koje su u ratnim godinama na razne načine pomagale srpski narod.



Dobrotvorni balovi

Odbori su priređivali razne priredbe u dobrotvorne svrhe: balove, lutrije, čajanke i prodajne izložbe. Najpoznatiji je bio Svetosavski bal kome su, u Beogradu, uvek prisustvovali kraljevski par, predstavnici vlasti, strane diplomate, poznate ličnosti iz javnog života. Osobenost ovog bala je bila garderoba članica - narodna nošnja iz različitih krajeva.
Godine 1919. Kolo je u Beogradu otvorilo Dom invalida i u toku tri i po godine, koliko je postojao, u njemu je našlo pribežište više od 4.000 onesposobljenih ratnika. U Domu je otvorena i invalidska zanatska škola za krojački, abadžijski i obućarski zanat.
Patriotska dužnost za njih nije bila samo učestvovanje u ratu radi odbrane otadžbine, već čuvanje narodne kulture i tradicije, a pre svega školovanje mladog naraštaja. U tom cilju, osnovale su ženske zanatske škole, organizovale tečajeve za opismenjavanje, kurseve iz oblasti lične higijene i higijene stanovanja, predavanja o čuvanju zdravlja, o pravilnoj ishrani dece...
Posebnu pažnju, Kolo je poklanjalo ratnoj siročadi, kao i deci čiji je jedan roditelj stradao u ratu. Briga je iskazivana mesečnom novčanom pomoći, stipendijama, osnivanjem letovališta gde su se oporav-ljala siromašna deca.
Deo kulturno-prosvetiteljske delatnosti bili su internati u kojima su se školovale pitomice Kola. Primale su se devojke i druge vere i plemena iz svih krajeva Jugoslavije, te se negovao duh rodoljublja, jednakosti i verske tolerancije. U Domu Kola, 1927. godine, osnovan je „Mali univerzitet“, čiji su predavači bili najuglednije ličnosti iz oblasti nauke i kulture.
Kolo nije zaboravilo ni svoju crkvu, koja je u teškim vremenima pružala utehu i nadu narodu, i zato ju je darivalo novčanim i drugim prilozima kad god je bilo u prilici. Visoki crkveni velikodostojnici su činodejstvovali i prisustvovali mnogim svečanostima Kola koje je propagiralo jednako poštovanje svačijih svetinja i verskih osećanja, posebno negujući odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja nije dirala u njegovu autonomnost.
Takođe, bilo je zainteresovano i za žensko pitanje, pa je učestvovalo na međunarodnim ženskim skupovima. U Kraljevini Jugoslaviji, članice Kola su se borile za izjednačavanje žena i muškaraca u građanskim pravima i tražile su pravo glasa za žene. Između dva svetska rata saklupljale su potpise za mir na traženje Lige žena za mir, međunarodne organizacije osnovane 1928. godine, sa ciljem da putem predavanja oblikuju javnost protiv rata.


Pomoć iz dijaspore

U toku Prvog svetskog rata i nekoliko godina posle ujedinjenja, Kolo su pomagali i naši iseljenici. U mnogim gradovima SAD osnivali su se srpski potporni fondovi, koji su slali novac i različitu robu za humanitarni program Kola. Organizator tih fondova u SAD bila je Amerikanka, omiljena Mabel Grujić, snaha predsednice Kola.
Kolo srpskih sestara je bila velika zajednica na čijem čelu se nalazio Glavni odbor sa sedištem u Beogradu, a pododbori - mesni odbori, osnivali su se u raznim mestima na osnovu pravila udruženja. Glavni odbor je upravljao svim poslovima, a mesni su imali svoje organe: Skupštinu, Upravni i Nadzorni odbor. Svake godine u Beogradu se održavala zajednička skupština. Uoči Drugog svetskog rata, Kolo srpskih sestara je imalo 146 mesnih odbora širom Kraljevine Jugoslavije i okupljalo je oko 10.000 članica različitih vera i „plemena“.
Kolo srpskih sestara se izdržavalo od dobrovoljnih priloga, a među dobrotvorima su bili Dvor, industrijalci i mnogi pojedinci, od kojih su im neki testamentom ostavljalji čitava nasledstva.
Kako su članice organizovale svoj rad po sekcijama, stvorena je raznovrsna aktivnost. Ipak, najpoznatija je bila sekcija za narodni vez i kostime, koja je osnovana 1920. godine sa ciljem da se sakupljaju ženske rukotvorine od zaborava, a da se propagiranjem njihove lepote neguje narodna umetnost.
Kolo je 1906. godine, izdalo i svoje glasilo kalendar „Vardar“, štampan u tiražu od 16.000 do 20.000 primeraka. Pored kulturnog dodatka u kome su sarađivale najuglednije ličnosti iz oblasti kulture, nauke i umetnosti toga vremena, štampali su se i godišnji izveštaji o radu svih mesnih odbora. Poslednji broj je izašao 1941. godine.
Kraljica Marija Karađorđević bila je pokroviteljica Kola srpskih sestara i njegov veliki priložnik. Dve članice Glavnog odbora bile su dvorske dame: Mirka Grujić, predsednica Kola, izabrana je 1925. godine za prvu po rangu dvorsku damu i pratila je kraljicu Mariju na svim njenim putovanjima.

Zabrana i obnova

Odbori u većim mestima su, zahvaljujući dobrovoljnim prilozima, sazidali svoju kuću - Dom Kola srpskih sestara. Najpoznatiji je bio Dom Kola u Beogradu, sazidan 1923, u Resavskoj br.11, čijem otvaranju su prisustvovali i kralj Aleksandar Ujedinitelj i patrijarh Dimitrije. Dom je imao tri zgrade, ali 1946. godine oduzet je Kolu, a srednja zgrada je dodeljena KUD „Ivo Lola Ribar“.
Milosrdna delatnost Kola srpskih sestara u ratovima za oslobođenje srpskog naroda u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, donela je Udruženju i njegovim članicama brojna nacionalna i međunarodna priznanja. Medalju za revnosnu službu kao ratna bolničarka dobila je Nadežda Petrović 1913. godine. Povodom 25 godina rada, 1928. godine, Kolo je odlikovano Kraljevskim ordenom Belog orla petog stepena. Godine 1931. Kolo je ovenčano kraljevskim ordenom Sveti Sava, koji je ustanovljen davne 1883. godine. Isto odlikovanje dobile su i Mirka Grujić i Delfa Ivanić, kao i druge članice za posebna pregnuća u ostvarivanju programa Kola. Sve članice koje su sa vojskom prešle Albaniju, odlikovane su medaljom Albanska spomenica, koju je ustanovio 1920. kralj Aleksandar Ujedinitelj. Takođe, članice Kola su ponele i najveće ordene srpskog i jugoslovenskog Crvenog krsta. Najpoznatije međunarodno priznanje za milosrdni rad je medalja Florans Najtingejl, koju je 1912. ustanovio međunarodni Crveni krst iz Ženeve. Medalja se dodeljuje kao priznanje za požrtvovani dobrovoljni rad u ratu i u miru. Delfa Ivanić je 1920. godine postala prva žena u Kraljevini Jugoslaviji koja je dobila ovo visoko priznanje, a 1962. ovu medalju je poklonila Srpskom lekarskom društvu gde se i danas čuva u njihovom muzeju. Ovu medalju su dobile i Anka Đurović, Bosa Ranković i posthumno Ljubica Luković.


Slava


Kolo je za slavu izabralo Malu Gospojinu, Roždestvo Presvete Bogorodice, povezujući ovaj praznik sa danom osnivanja koje je bilo na Veliku Gospojinu, Uspenije Presvete Bogorodice. Posluženje za goste pripremale su o svom trošku i to je bila prilika da ugoste svoje dobrotvore i prijatelje. Takođe, slavilo je i velike hrišćanske praznike - Materice, Božić, Svetog Savu, Vrbicu, Uskrs i Vidovdan, a obeležavalo ih je posebnim akcijama.
U višedecenijskom postojanju Kola srpskih sestara za predsednice su birane: Savka Subotić (1903-1905), Ljubica Luković (1905-1915), Mirka Grujić (1918-1940) i Delfa Ivanić (1941-1946).
U aprilu 1942. godine, Delfa Ivanić je odbila pismenu ponudu nemačkih okupacionih vlasti za saradnju. Nemci su zabranili rad Kola 2. septembra 1942, oduzeli celokupnu imovinu i uhapsili Delfu Ivanić. Ipak, Kolo je nastavilo izvesno vreme svoju delatnost u ovkiru Crvenog krsta, pripremajući pakete za zarobljenike u nemačkim logorima.
Nove vlasti su 1946. godine, u duhu komunističke ideologije zabranile rad predratnim ženskim udruženjima, smatrajući ih simbolom buržoaskog društva. Ponovo je uhapšena predsednica Delfa Ivanić, oduzeta je sva imovina, a ime Kola srpskih sestara se zvanično više nije pominjalo.
U proleće 1990. godine, čim su društveno-političke prilike dozvolile, grupa žena u Beogradu nadahnuta željom da podseti na tradiciju organizovanog, dobrovoljnog, milosrdnog rada, obnovila je Kolo srpskih sestara. Usvojen je Statut, ciljevi i program rada, sa neophodnim izmenama u skladu sa važećim propisima. Moto delatnosti obnovljenog Kola je: „Sve što želite da drugi čine vama, činite i vi njima“.
Kolo je nastavilo da širi mrežu svojih ogranaka i danas ima 22 aktivna odbora u Srbiji sa oko 3.000 članica. Obnovljeno Kolo je pravni sledbenik predratnog društva i neguje njegova načela i duh: pomoć ljudima u nevolji bez obzira na veru, naciju i politička ubeđenja, i kulturno i etničko prosvećivanje mladog naraštaja organizovanjem predavanja sa različitim temama u okviru programa „Večeri sa Kolom“. Kao i predratno, i obnovljeno Kolo srpskih sestara je samostalno udruženje u odnosu na državne i društvene institucije. Ono nema stalne prihode i izdržava se dobrovoljnim prilozima milosrdnih ljudi. Glasilo Kola je od 1993. godine list „Venac“ koji izlazi jednom godišnje u tiražu od 1.200 primeraka. Tako je Kolo bilo i ostalo udruženje koje čini čast našoj nacionalnoj kulturnoj baštini.


http://www.ciode.ca/kroz%20istoriju/1-kss.html

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Коло српских сестара Бањалука, je основано 1903 године, као огранак Ксс Београд, а своје је просторије добило 1933. године ...
Дом предратног Кола српских сестара Бањалука је освештан, у јуну,1933.године, пар месеци пре Славе Кола, а свечаности су присуствовале гошће из Београда, г-ђица Милка Грујић, председница Главног одбора Кола српских сестара и Милева Тодоровић, секретар Главног одбора. Црквени обред освештавања обавио је свештеник Душан Мачкић, а на јектенија је одговарао хор СПД Јединство.
Предратно Коло српских сестара Бањалука, је први пут своју Крсну славу Малу Госпојину, прославило у свом дому, захваљујући великој пожртвованости тадашње председнице, Стаке Димитријевић, која је купила прелепу кућу у Улици Фра Грге Мартића, данашња Српска улица, 1933.године. На Слави Кола те године, тачно у 11 сати појавило се његово преосвештенство митрополит Василије у пратњи прота, господина Васића и професора Грбића, а мало за њима изасланик Бана господин Бранко Ђорђевић, шефа одсека за трговину и индустрију банске управе. Црквени обред Славе извршио је прота Мачкић, након чега су гости почашћени богатом закуском... „Врбаске новине“ су тада искористиле прилику да проговоре о славној прошлости овог друштва, чије су чланице увек биле тамо где је њихова помоћ за време туђинске власти и ратова била најпотребнија. Када је рад Кола забрањиван, као и рад других српских друштава, радило се у потаји, ризикујући све, па и сопствене животе. Овај часопис је напоменуо да ће „чланице Кола те зиме приређивати мобе, ноћна сијела на којима ће чланице „нарађивати“ народне хаљине, првенствено наше, потом и других бановина. Тако ће друштво доћи до властитих хаљина, које ће онда лако моћи уступати чланицама пригодом одржавања свесловенских балова“. У Бањалуци, те године, Свесловенском балу који је организовало Коло, 11.фебруара у просторијама Народног позоришта Врбаске бановине, нису присуствовали краљ и краљица, али је покровитељ ове велике свечаности била госпођа Деса, супруга Бана Милосављевића. За ову прилику Коло је припремило лепе костиме који су се могли и изнајмити. Била је ово, кажу, најелитнија приредба те сезоне. Рад сестара је у том периоду био веома тежак и опасан, но сестре су се максимално жртвовале у свом раду за свој народ.

Рад Кола је забрањен 1946.године, када је Колу одузета ова прелепа зграда. На повратку ове имовине још се ради, али чим је добијемо у поврат организоваваћемо акције, као што ћемо писати и молбе да се материјално помогне поновној изграднји нашег дома.
Наше Коло је обновљено у априлу 1991.године – захваљујући његовом преосвештенсву, владици бањалучком, господину Јефрему, свештенику Ратку Радујковићу, данашњи ставрофор, његовој супрузи Бранки , др Ристи Лазићу, његовој кћерки Мирјани Срдић која је била прва предсердница обновљеног Кола, Мијатовић Милеви, Миличевић Ани, Милици Цвијановић која је била друга председница Кола, те Поповић Гордана прва секретарица Кола, Јаковљевић др Стојанка, Јерковић Зорка, правница, Сумрак Ранка, Савановић Марија, Црљеница Надежда, Вукић Радмила, Савић Јадранка,.. Наша хуманитарна организација је регистрована 28.маја 1991.године. У првим месецима нашег рада основале смо огранке Кола у: Хрваћанима, Бусновима, Прњавору, Градишци, Лакташима, Приједору, Босанском Новом, данас Нови Град, Босанској Дубици, данас Козарска Дубица,Санском Мосту ... која смо помагали с помоћу коју смо почетком последњег рата примале. У вихору протеклог рата сестре су имале обавезе и задатке око збрињавања избеглог српског становнишва из Хрватске ...Приоритет смо дале збрињавању и помоћи око болница – постељине, деке, лекови, санитетски материјали, средства хигијене, одећа и обућа за рањене и болесне. Свакодневно смо обилазиле болнице у Бањалуци : Хирургија, Паприковац, Војно-медицински центар, Санитетски павиљон у касарни „др Младен Стојановић“, повремено смо им носиле и лагане вечере које су сестре саме припремале, организовале добровољне даваоце крви, обилазиле ратне санитете смештене у Добоју, Модричи, Подновљу, Лађевцима, Окучанима...., те колективне смештаје избеглица... По завршетку ратних дејстава помагали смо расељена и избегла лица, породице погинулих и несталих , организовали одлазак деце погинулих бораца у Грчку, били посредници између донатора и угрожиних код трајних давања помоћи... Коло српских сестара, Бањалука, је одликовао Председник Републике Српске Орденом Његоша, трећег реда 1994.године - који је установљен 1993.године системом одликовања Републике Српске дефинисан Уставом РС у коме се каже „ордени су јавно државно признање које се додељује лицима или институцијама за изузетне заслуге према држави“. Ореден Његоша има три реда. Њиме се одликују појединци, предузећа, установе, и друге организације за изванредне подвиге и заслуге у привреди, науци и култури те духовном развитку и општем напретку РС. Захваљујући Пројектима и сарадњи Међународне православне хуманитарне организације ИОЦЦ-а основали смо 1999. године први Православни вртић „Анђелак“ у Републици Српској. као и прву православну хуманитарну Амбуланту „Св. апостол и јевангелист Лука“, 2002.године, били су донатори за вишегодишњу интервентну помоћ у храни и хигијени пензионерима, те помоћ деци оболелој од дијабетеса,под називом „Покажимо им лепшу страну живота“, 2004.године, Интервентна помоћ, 2005., Светосавске радости, 2006., и многе друге... Од православне хумнаитарме међународне организације ИОЦЦ смо за свој труд и доследност у раду добиле Захвалницу, у мају 2005. године, а 2007.године смо учешћем на Сајму Невладиних организација освојиле 1.место за труд и рад. Учествовали смо и на другим Сајмовима у Бањалуци, Добоју... За време протеклог рата добитници смо признања и захвалница од Црвеног крста, Бањалука, Војске РС, Југословенске народне армије, Ваздухопловног савеза, ... у послератном периоду протеклог рата добили смо Захвалницу од Основне школе из Зрењанина, за хуманитарну акцију Мала Барка, 2005.године, (коју смо организовале у основним школама Бањалуке за помоћ деци основних школа у поплавњеном Банату). Највећу захвалност ми осећамо према нашем градоначелнику, господину Драгољубу Давидовићу, који нам је омогућио редовна годишња новчана средства неопходна за наш хуманитарни рад из Фонда невладиних организација, чији смо члан. Захвалност дугујемо и Министарству финансија, Министарству здравља који је омогућио да лекари различитих специјалности волонтерски раде у нашој хуманитарној амбуланти, Организацији ИОЦЦ-а, Џенезис-пројекта, Творници Дувана Бањалука, Комесграфици, хуманитарној организацији „Табита“ из Новог Сада, Телеком РС, Рајфајзен банци Сарајево,Хуманитарна организација Casorate Sempone, Италија, чији је редовни представник, г-дин Мауро...
На Крсној Слави Кола, Мала Госпојина,21.септембра 2005. Коло је поделило Захвалнице најзаслужнијим за постојање Кола.Захвалнице су добили:Градоначелник града Бањалуке, г-дин Давидовић, ставрофор Ратко Радујковић, јереј Драган Грујић, г-дин Милан Балабан, представник Градске управе, директори основних школа које су учествовале у скупљању помоћи за ђаке поплављеног Баната 2005.године: школа Иво Андрић, Алекса Шантић, Бранислав Нушић, Свети Сава, чланицама које су најдуже у Колу, те постхумно г-дин др Ристо Лазић – Захвалницу примила његова супруга Војислава, која је такође члан Кола, Поповић Гордана, прва секретерациа Кола – Захвалницу примила њена кћерка Споменка, ...
активности Кола
1. Поводом Никољданских празника обавезно обилазимо децу смештену у Заводу за рехабилитацију, „Др.Мирослав Зотовић“ која сваке године припремају програм, за који добивамо Позивнице као драги гости, као и децу са посебним потребама у вртићу „Марија Мажар“, у Бањалуци, ...
2. посебну пажњу поклањамо старим и изнемоглим, који немају никаква или веома ниска примања, и о којима нема ко да брине, корисницима памперс пелена, једном месечно обезбеђујемо по један пакет пелена, а три до четири пута годишње, већ према новчаној могућности, по пакет хране и хигијене .....
3. – обиласци и сарадња са нашим огранцима Кола на подручју РС поводом њихових Слава и сл. Дружење сестара између осталих Кола у Републици Српској и шире, су најчешће поводом Слава када се сестре најчешће обилазе и одржавају међусобне везе. Тим поводом сестре размењују и своја искуства, договарају се о начину рада, као и о проблемима у току рада. Најближи контакти су између сестара из Приједора, Прњавора, Градишке, Требиња, Добоја, Подновља, Белог Манастира, Озрена
4 – активности око Васкршњих празника – бојење Васкршњих јаја за Храм Свете Тројице, Цркву Ваведења Пресвете Богородице на Кочићевом Венцу, Цркве Св. Петра и Павла на Петрићевцу, Геријатријски центар у Бањалуци, где нас корисници ове установе дарују својим рукотворинама
5 – Активности око верског празника Спасовдана - прављење Славског колача и жита за Славу нашег
Града, 6 - Активности око верског празника Духова - у договору и потреби обавезе су везане за Храм Свете Тројице, Цркву Ваведења Пресвете Богородице на Кочићевом Венцу.... (славски колач, жито, ...)
7 - Активности око верског празника Видовдана - Паљење свећа погинулим борцима последњег рата на гробљима „Св. Пантелије“, на Ребровачком гробљу, Пердувовом гробљу, на Новом гробљу – на Костурници, 8– На верски Празник Блага Марија, 4.августа имамо активност око организације обележавања годишњице пада Крајине – сестре присуствују Парастосу погинулих Крајине у Храму Свете Тројице, полагању венаца на гробљу Светог Пантелије, на Новом гробљу – Костурници, Ребровачком и Пердувовом гробљу, ... организују даћу за присутне на овом скупу у просторијама Кола – ручак, кафа, пиће ...
9 – активности у договору са свештеницима и обавезама око обележавања верског празника Велике Госпојине, У Цркви Ваведења Пресвете Богородице на Кочићевом Венцу
10 - Облежавање наше Крсне Славе Мала Госпојина, 21. Септембра
11 - обележавање Крсне Славе за нашу хуманитарну амбуланту “Свети апостол и јевангелист Лука“, 31.октобра 12 – активности око великог Верског празника Светог Николе – подела пакетића у Колу за наше најмлађе штићенике, интервентних пакета за старе и изнемогле, посета Заводу за рехабилитацију „Др М. Зотовић“ у Трапистима, према договору и потреби сарадња са свештенством у Храму Свete Тројице
13– учествовање на Сајмовима са рукотворинама наших чланица (чланице Кола се друже у Колу два пута недељно где везу, плету, шију, и др . Приходи од евентуалне продаје користи се у хуманитарне сврхе
14 - организујемо поклоничка путовања у манастире у РС и шире, с циљем да наш народ осети благодат вере у Бога, да се у њихове душе и срца уселе љубав и поштовање према вери, Богу, ближњима, настојећи да ширимо нашу веру онако како то доликује једном народу. Манастири које најчешће обилазимо су: манастир Гомионица, Крупа на Врбасу, Ступље, Липље, Веселиње код Гламоча, Острог, Дајбабе, Херцеговачка Грачаница, Лепавина ....

15. За реализацију наших активности формирали смо 7 тимова са по 3 - 5 сестара
- Тим за обилазак старих и изнемоглих, 5 сестара – 2 сестре медицинске струке
- Тим за обилазак Геријатријског центра у Бањалуци, 5 сестара различите старосне доби
- Тим за обилазак Завода за рехабилитацију Др М.Зотовић, 5 сестара различите старосне доби
- Тим за обилазак деце с посебним потребама у Вртићу „Марија Мажар“, 3 сестре
- Подела интервентних пакета у Колу, за штићенике који могу доћи, је у просторијама Православног певачког друштва „Јединство“, који је смештен у Згради Кола – ову просторију користимо јер је у приземљу, па нам је, због наших корисника једноставније извршити поделу а и аутмобилу за истовар пакета је лакши приступ, – 4 сестре различите старосне доби
- Подела Светосавских и Васкршњих пакетића је у Сали Кола – 5 сестара 2 - 3 из просвете
- Дежурну сестру која води рачуна о пријави угрожених породица, планирању обилазака и обавештавања истих о нашим одлукама – датумима обилазака или подела, обавља секретарске и курирске послове, прима и шаље пошту, сазива састанке чланица Кола, те остале послове према одлукама руководства Кола, и буде у канцеларији Кола, Симе Шолаје 3, Бањалука, а радно време јој је од 09 – 16 часова. бројеви телефона: 051/314-106; факс 051/314-107; моб. 065/246-719