banjalukaforum.com

Народна одбрана данас

У оквиру обележавања 100-годишњице најстарије српске патриотске организације на свету, Народне одбране, основане у октобру 1908. године у Београду поводом Анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, Српска народна одбрана у Америци, заједно са Српским сабором Двери, организује у Отаџбини низ програма посвећених овом великом националном јубилеју.

Од 16. до 21. октобра 2008. године, у знак прославе 100-годишњице Народне одбране, у више градова у Србији биће одржане свечане академије и округли столови на тему „Народна одбрана данас – Српско питање у Отаџбини и Расејању“. Централна прослава 100 година од оснивања Народне одбране, која ће у суботу, 11. октобра бити уприличена у манастиру Нова Грачаница крај Чикага, на овај начин биће продужена и кроз више програма у Србији.

Најпре ће у четвртак, 16. октобра у храму Светог Марка у Београду у 12 часова бити одслужен Помен свим преминулим оснивачима и члановима Народне одбране. Парастос ће служити Његово Преосвештенство викарни Епископ Хвостански г. Атанасије Ракита.
Овим поводом биће положени и венци на гробове и споменике прослављених српских војсковођа, првог председника Народне одбране, ђенерала Божидара Јанковића, и почасног председника Народне одбране, војводе Степе Степановића.
Централна прослава у Отаџбини биће одржана исте вечери на Универзитету у Београду, у амфитеатру Машинског факултета у 20 часова. У програму ће учествовати: Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије, Срђан Срећковић, министар за дијаспору у Влади Републике Србије, Славко Пановић, председник Српске народне одбране у Америци, Драган Ћирић, председник Српске народне одбране у Канади, Срђа Трифковић, доктор историјских наука и политички аналитичар, Бошко Обрадовић, секретар Управног одбора Српског сабора Двери, и Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник часописа „Двери српске“.

После централне прославе у Београду следе и трибине у Чачку (17. октобра), Краљеву (20. октобра) и Прокупљу (21. октобра). Лидери Српске народне одбране у Америци и Канади биће гости и на више локалних и регионалних телевизија (Београд, Ниш, Чачак, Краљево…), а у оквиру телевизијске продукције „Двери српске“, која се емитује на преко 20 телевизија у Србији, овој теми биће посвећена посебна емисија.



Кратак историјат Народне одбране

Ове године се навршава столеће од оснивања Народне одбране, организације коју је историчар Милорад Екмечић назвао „националном институцијом, која по свеобухватности, интензитету утицаја на обичног човека и територијалној распрострањености раније није постојала у јужнословенском свету“ (Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, Просвета, Београд, 1989, стр. 494-497).

На јесен 1908. године, рушећи међународне уговоре, Аустроугарска врши Анексију Босне и Херцеговине. Као велика сила тога доба, код које се већ примећују знаци опадања и пропасти, Аустроугарска настоји да окупира и под своју власт пригрли нове територије на Балкану. То је разлог због кога Срби излазе на улице и формирају организацију за прикупљање добровољаца и добровољних прилога за случај рата против Аустроугарске, чију Анексију Босне и Херцеговине виде као корак ка окупацији Србије.

На основу историјских извора констатовано је да је Народна одбрана настала на иницијативу књижевника Бранислава Нушића, ђенерала Божидара Јанковића и једног круга београдских интелектуалаца сабраних око Стојана Новаковића, као акт немирења и реакције на Анексију. Дан после објављивања Анексије по новинама, 6. октобра 1908. године, на позив листа „Политика“, почеле су свенародне демонстрације широм Србије, а најпре у Београду, где је тога дана на улице изашла једна четвртина становништа главног града. За месец дана организација се проширила по Србији и формирала преко 200 својих одбора и још толико пододбора. Не зна се тачно колико је „Народна одбрана“ окупила чланова у све своје подружне организације, а претпоставке се крећу између 150.000 и 300.000. На челу Одбране нашао се ђенерал Божидар Јанковић, коју годину касније чувени командант Треће српске армије која је 1912. ослободила Косово.

Наставак: http://www.dverisrpske.com/tekst/38267

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.