banjalukaforum.com

Prve vijesti o Arbanasima

Narod koji Srbi nazivaju Arbanasima, stranci većinom Albancima, a oni sami sebe Šćipetarima, poreklom je sa Kavzaka. U antičkom vremenu i ranom srednjem veku poznata je zemlja na Kavkazu pod imenom Albanija. Tako su je nazivali stranci, ali ne i njeni stanovnici, baš kako i danas zovu Albaniju u Evropi koju njeni stanovnici nazivaju Šćiperija-Šćipnija. Džems Boker kaže:"Oni se zovu Šćipetari, što znači brđani".
Albanija na Kavkazu nalazila se na istočnim padinama te planine do Kaspijskog mora, u pokrajini Širvan, što pripada savremenim Azerjbedžanu i dragestanu. Severno od Albanije nalazila se zemlja Alana, severno-zapadno su bili Iberi, a zapadno i južno preko reke Kur-Jermeni. Postojao je jedan grad po imenom Albana na obali kaspijskog mora između savremenih gradova Divičija i Derbenta.
Po imenu tog grada zemlja u njegovom zaleđu dobila je ime Albanija. Beker kaže:"Tamo je druga Albanija - savremeni dagestan - na Kavkazu i neki pisci smatraju da su njeni stanovnici isti narod i njihovi istoimenjaci u Turskoj. "Izvesno je da postoji velika sličnost između Toska u Albaniji i Čerkeza sa Kavkaza.
Stanovnici Albanije su ostali poznati u istoriji kao prost narod lovaca i stočara koji su trgovali putem trampe. Po djednim zajedničkim kraljem imali su 12 lokalnih vođa, a govorili su 26 različitih dijalekata. Njihovo glavno verovanje bilo je u boginju meseca čiji je kult bio orgijskog tipa.
Kada je Aleksandar Veliki osvajao Aziju, pred njega je izišao neki vladar Albanije i upoznao ga o krševitoj ovoj zemlji koja Aleksandra nije iteresovala. Neko vreme Albanija je bila zemlja "klijent" Rimske Imperije. Iako je nestalo ime Albanija, albanski narod nije nestao na Kavkazu. I danas se tamo nalaze vrlo brojni Albanci koji sa ovim u na Kosovu i Metohiji imaju svoja zajednička etnička obeležja, kao što su jezik, lična imena, narodna nošnja i amtropološke karakteristike.

Najstarije istorijske vesti o Arbanasima potiču iz 11. veka. Jedan podatak je kod vizantijskog istoričara Mihaila Atalijata iz sedamdesetih godina 11. veka, a drugi podatak je u Aleksijadi, čuvenom delu Ane Komnine o vladavini njenog oca cara Aleksija Prvog, 1081-1118. godine. Prema Mihailu Atalatiju, u povodu vizantijskog sicilijanskog namesnika i uzurpatora Georgija Manijakisa iz Drača, prema Solunu 1043. godine učestvuju kao vojnici i "Arbaniti", tj. Arbanasi.
U sličnoj situaciji, ali sa obrnutom ulogom, javljaju se Arbanasi i 1081. godine; tada Normani iz južne Italije na čelu sa Roberom Gviskarom i Boemundom u toku invazije vizantijske obale opsedaju i osvajaju Drač. Vizantincima pomaže tada jedan srpski odred pod dukljanskim princom Bodinom, kao i nešto Arbanasa.
Vizantijska vlast uspostavljena je u Draču 1005. godine, a na celom području 1018. godine. Jedanaesto stoleće je vreme upornih nastojanja Vizantije da sačuva za sebe albansko primorje i uspostavi kontrolu nad unutrašnjošću zemlje nasuprot pokušajima dukljanske srpske države da postupno zahvati albanske zemlje. Najzad, to je vreme normanske invazije 1081. godine.

_________________

svi smo mi dosli sa kavkaza neki pre neki posle

_________________
Zaintresovan za sve, samo me pitajte

Istoriju pisu razni ljudi, pa je treba citati sa rezervom

_________________
Zaintresovan za sve, samo me pitajte

Ovo je stvarno smesno,nikada nije ljepo se igrati istinom ili na bilo kakav nacin ksiviti istinu,ja cu samo da napisem nesto sto je istinito a vi procjenite na primer samo za pocetak:

Pokolji Albanaca 1912.-1913. od strane srpske vojske(napisao Srbin)

Branko Horvat - Kosovsko pitanje

Kad su balkanski saveznici, Bugarska, Srbija i Grcka 1912, oslobadjali svoju krscansku bracu, njihove vojske okrutno su se obracunavale s muslimanskim stanovnistvom. Vrsena su masovna pljackanja, maltretiranja i ubijanja. Bolesni i ranjeni turski vojnici bili su masakrirani.
Na Kosovu, Metohiji iu zapadnoj Makedoniji muslimani su bili ponajvise Albanci. Oni su bili podvrgnuti teroru i istrebljivanju. Progresivni srpski ustav, po naredbi vlade, nije vazio u oslobodjenoj Staroj Srbiji, tj. na Kosovu i u Makedoniji. Tu je vazio zakon, tj, bezakonje okupatora. O tim dogadjajima izvjestavala je evropska stampa. Buduci da za austrijske i talijanske novinare moze pretpostaviti pristranost, navest cu samo neke izvjestaje is ostalih evropskih novina.

Daily Cronicle javlja 12. novembra 1912. da je blizu Skoplja poklano 2000, a blizu Prizrena 5000 Albanaca. Vise je sela popaljeno, a stanovnici pobijeni. Cini e da je to bilo u vezi akcijom skupljanja oruzja od stanovnistva.

Pariski Humanite javlja o pljackanjima, masakrima i razaranju 31 naselja.

Dopisnik danskog casopisa Riget javlja:>>...vojska vodi uzasan rat istrebljenja. Prema iskazima oficira i vojnika, ubijeno je izmedju Kumanova i Skoplja 3000, a kod Pristine 5000 Albanaca. Albanska su sela opkoljavana i paljena,stanovnici su istjerivani iz kuca i zatim kao stakori pobijeni<<.

Specijalni dopisnik Daily Telegraph-a pise da su u prolazu kroz Albaniju trupe generala Jankovica >>prevazisle sve uzasne svjetske istorije<<, ubijajuci starce, zene i djecu, pa cak i dojencad. Dopisnik nastavlja:>>Srpski oficiri u svojoj opijenosti pobjedom izbacili su parolu da je najdjelotvorniji nacin da se Albanija pacifira - potpuno istrenljenje Albanaca<<.

Nisu postedjeni ni katolicki Albanci. Oni su bili podvrgnuti represalijama zbog navodnog proaustrijskog raspolozenja. U Peci i Djakovici mitropolit Dozic provodi nasilno pokrstavanje. L. Freundlich, iz cije sam knjige prevodio ove izvjestaje evropske stampe, citira i ovu naredbu koju je pukovnik A. Petrovic izdao u Kruji 5. januara 1913.: >> Ako se u buduce desi da neki napad ili bude ubijen ma i jedan srpski vojnik... mesto ce biti spaljeno i razoreno, a svi muskarci od 15 godina dalje ubijeni<<.

Nisam navedene izvjestaje mogao provjeriti jer te dogadjaje nasa (gradjanska) historiografija , iz nekih razloga, nije obradila. Poklonio sam, stoga, vjeru trojici socijalista, Lavu Trockom, Dimitriju Tucovicu i Kosti Novakovicu. Oni potvrdjuju da se to balkansko klanje u ime oslobadjanja krscanske brace zaista dogadjalo> Jedino brojke ostaju da se provjere. Procenjuje se da je u kosovskom vilajetu ubijeno izmedju 12.000 (H. Hoxha u Stanic, s.170) i 25.000 (Freundlich,s.16) Albanaca.

Trocki je, kao dopisnik lista Kievskaja misl, bio na licu mjesta i razgovarao je s ucesnicima dogadjaja. On dopisuje kako je postojala odredjena podjela rada. Ako se radilo o Kacacima (hajducima), njihove bi kuce prvo razorila regularna armija. Zatim su dolazili rezervisti, oji su izvrsili svoj dio posla. Posle njih dolazila je milicija i na kraju komite. Komite su se ponasali onako kako ih znamo iz nese skorasnje cetnicke historije. U Skoplju su ispod glavnog mosta Vardarom plutala trupla Albanaca - vez glava!
Trocki navodi bizarnu zgodu u kojoj je ucestvovao kralj Petar, inace znan kao dobrodusni cika Pera. Kralj je na putu u Kumanovo sreo kolonu albanskih zarobljenika koje su sprovodili strazari. Podigao se u svom automobilu i viknuo: >> Od kakve su koristi ti ljudi za mene? Treba ih ubiti - ne streljanjem, jer to bi bilo rasipanje municije, vec toljagama<<.
I zaista se pazilo da se municija ne trosi, kad se posao moze i drugacije obaviti. >>Gradjanska<< stampa bila je istog misljenja i vrsila je revno svoju huskacku ulogu. O toj stampi novinar Trocki imao je sasvim odredjeno misljenje: >>Cijeli sloj poluintelektualaca dosao je u gradove,iako nisu visoko obrazovani i sasvim su bez nekih ideoloskih zasluga, oni su uvjereni da se subina Srbije nalazi u njihovim rukama. Ti deklasirani elementi, koji stoje na rubu lumpenproletarijata... apsolutno vladaju srpskom stampom... Sto njima treba prije svega jest Velika Srbija<<. Ne treba se cuditi sto je Trocki uskoro bio pretjeran s Balkana.

Kosta Novakovic proveo je cetiri mjeseca kao vojnik srpskog ekspedicionog korpusa u Albaniji. On opisuje kako srspki vojnici i oficiri nisu imali ni najmanje zelje da okupiraju tudju zemlju. ALi vrhovna komanda izdala je naredbu, i moralo se slusati.
Na tom ratnom pohodu na stotine su pogibali, ali ne od metaka - borbi jedva da je bilo - vec od gladi, promrzlosti i bolesti. >>Ljudi se jedva vukli noge. polovina je vec bila bosa, i prsti, smrzli, otekli od hladnoce i uboja, virili su iz poderanih opanaka. >>Nekakav nesretni Arnautin nadje se sa citavim stadom ovaca blize putu, i kad pokusa da sacuva ovce da ih vojska ne uzme - ubise ga, a ovce poterase sa sobom. Tako je za veceru bilo i mesa<<. >>Padali su na putu premoreni i toliko oslabeli da smo mislili ne ce se ni dici vise... Neki su ostajali u arbanaskim kucama, gde su ih Arnauti pazili i negovali dog se ne bi oporavili da mogu produziti put<<.

Komanda je naredjivala svirepost, outpjeli vojnici su izvrsavali. >>Kraj mosta naidjosmo na nasu strazu, na devet grobova nasih vojnika i na devet glava arnautskih, poredjanih na grobovima. Osvetnici poginulih vojnika, kako su sami sebe nazvali... behu zapisali svoja imena na parcetu hartije i ostavili na grobovima. Straza na mostu isprica nam tu osvetu. Porucili su seljacima iz obliznjih selada im donesu hranu, i kad su ovi dosli, pobili su ih i poodsecali im glave. Te su glave docnije sahranjene kraj nogu poginulih vojnika,kao sto se pristoji: robovi kraj nogu svojih gospodara!<<.

Albanci su smatrali nemogucim >> da mi dolazimo kao osvajaci, da ih potcinimo<<, i bili su uvjereni >>da idemo na tursku vojsku koju i oni mrze. Prenk Bib-Doda, plemenski staresina Merdita... komandant 4000 oruzanih saplenika, propustio je na miru prvi nas odred samo pod pogodbom da mu se da casna rec da mi ne nameravamo da pokorimo Albaniju. Komandant prvog odreda... dao mu je tu casnu rec<<.

Kad je zemlja bila okupirana, formirana je vojna uprava na ovim principima:>>Vojne staresine nisu se trudile da izmisljaju drugi kakav metod za resavanje pitanja, kad je vec jedan bio tu: ubiti. Za to se nije odgovaralo nikome, jer je rat. Ako je ko 'pogresio', ubij ga da ne bi vise gresio, da se tako popravi - ne on vec drugi. Neka vlada strah, nek sve drhti pred njima, to je bio glavni princip vecina komandanata mest i posada<<. >>Bilo je nekoliko slucajeva da su...ljudi , koji se vratili na svoja ognjista i polozili oruzje na rec da im nece biti nista, prosli veoma rdjavo. Bili su obeseni ili pobijeni iz pusaka<<.
Nije stoga cudno sto su Albanci u svojoj popularanoj >>Skender-begovoj pjesmi<< u stihu >> Mi nismo Grci ni Bugari, vec smo junaci Scipetari<< zamijenili Bugare Srbima.


Branko Horvat - Kosovski pitanje

Kolonizacija

....Za razliku od drugih krajeva drzave, podjela zemlje imala je jos jedan cilj. Kolonizacijom je trebalo dovesti drzavotvorni element iz pravih juznoslavenskih zemalja kako bi se Kosovo nacionaliziralo i asimiralo.
Kolonizacija je provedena u tri etape: U prve dvije godine poslije rata, 1919-1920, naseljeno je samo nekoliko stotina obitelji.
U drugoj etapi, 1921-1931, uglavnom se nije zadiralo u zemljiste albanskih seljaka. Dijeljenje su utrine, sume, pasnjaci i sikare itd.
U trecoj etapi, 1931-1941, oduzimana je plodna zemlja albanskih seljaka. Sada je ciljevima kolonizacije dodan jos jedan cilj: da se oduzimanjem zivotne zemlje Albanci potaknu na iseljavanje u Tursku.
Kolonisti su dolazili iz pasivnih krajeva, vecinom gladni hljeba, a ponekad noseni romanticarskim iluzijama o Kosovu. No ubrzo su upali u veoma tesku situaciju. S jedne strane agitiralo se za zajednicki front starosjedelaca Srba i Albanaca protiv pridoslica.

.....................

Vec 1923. pocinje oduzimanje ziratne zemlje od albanskih seljaka. Prema zakonu, njima se morala dati u zamjenu zemljaistog boniteta. No u vecini slucajeva, niti su dobili zemlju niti odstetu. Ti nezakoniti postupci eskaliraju poslije 1931. Vlasti su nastojale da sto vise kolonista dovedu u pogranicno podrucje. Kako zemlje nije bilo dosta, ona je oduzimana od Albanaca bezobzira na to da li ce na preostaloj zemlji moci zivjeti. U isto vrijeme organi vlasti i sovinisticki politicari huskaju naseljenike na Albance. Uslijed toga >>deo naseljenika nasilnicki se odnosio prema Albancima smatrajuci ih kao obespravljeni zivalj...
Nosioci vlasti takmicili su se tko ce vise Albanaca iseliti. kad je nacelnik zvecanskog okruga iz 1924-1927. bio smenjen,on se zalio dvoru i kao znacajnu svoju zaslugu naveo da je odselio >>bespovratno u Aziju 32.000 Arnauta, opasnih po zemlju<<, 6000 ih je otpremio u Albaniju, a imovinu su morali prodati u bescijenje nasim naseljenicima Crnogorcima i domorocima (Obradovic, 187). Nacelnik je u navodjenju svojih zasluga pretjerao, ali njegovo ogorcenje rjecito govori u ponasenju tadasjnih vlasti. Posle 1936. bezakonje je eskaliralo dotle da se za malo mita mogla dobiti bilo koja albanska zemlja. >>Ako bi se nekom Srbinu ili naseljeniku svidela njiva ili livada Albanca, dovoljno je bilo da podmiti agrarne organe ili da ima dobre veze u poverenistvu pa da je dobije<<(Obradovic).

Tako je stvorena krajnja uznemirenost medju albanskim stanovnistvom i raspirena mrznja prema kolonistima. Koju godinu kasnije, Talijani i Nijemci okupiraju Kosovo. Kolonisti su maltretirani, ubijani i protjerivani sa svojih imanja. Iako progone iniciraju bande koje dolaze iz Albanije, to ne umanjuje tragediju kolonista. Opet jedno bjezanje, i opet jedna teska uspomena u historijskoj svijesti naroda.
Ali vlasti nisu uspjele sasvim zatrovati odnose na Kosovu. Komunisti su vodili akciju protiv oduzimanja zemlje. Naseljenici su - ne znam proporcije - odbijali da prime ponudjenu zemlju. Komsijski odnosi prezivjeli su sovinisticke udare. Kad su Srbi i Crnogorci u 1941. protjerivani, >>njihovi prijatelji Albanci uzimali (su ih) u zastitu, cesto rizikujuci svoje zivote. Obezbedjivali su i oruzanu pratnju naseljenika, stiteci ih od sela do grada, ili do granice tzv. Velike Albanije. Mnogi naseljenici ostavljali su svojim komsijama Albancima imovinu i stoku i posle oslobodjenja, kada su se vratili na svoja imanja, oni su im to vratili<< (Obradovic).

...........................

Misljenje vladajucih krugova dobro odrazava izvjestaj glavne zandarmerijske komande iz 1924.: >>Po mnogim srezovima Juzne Srbije zive Arnauti, narod surov, nekulturan, nepoverljiv, lukav, nepokoranm sa pravnim normama iz najstarijeg perioda razvijanja krivicnog prava<< (Hoxha). Za razliku od drugih manjina (Nijemaca, Madzara,Slovaka i dr.), Albancima nisu bila priznata prava nacionalne manjine i nisu bili pravno zasticeni medjunarodnim ugovorom.

............................

Kad se uzme u obzir sve sto je dosad receno, nece nikoga iznenaditi sto su Albanci na Kosovu okupaciju u toku drugog svejtskog rata dozivjeli kao oslobodjenje. Glavnina Kosova, kao i Zapadna Makedonija i sjeverna Grcka pripojeni su Albaniji, koju su Talijani okupirali 1939., i sad su sirili iluzije o Velikoj Albaniji. Otvarane su skole na materinjem jeziku, albanski je,pored talijanskog,uveden u drzavnu administraciju, dozvoljena je upotreba albanske zastave, vracena je oduzeta zemlja, dozvoljeno je nosenje oruzja. Osim toga albanskim kolaboracionistima ostavljene su odrijesene ruke u odnosu na Srbe i Crnogorce koji su prakticno stavljeni van zakona.

No, masovnog ubijanja, poput onih u ustaskim i cetnickim krajevima, na Kosovu nije bilo sve do kraja 1943., tj., dok okupator nije formirao kvislinske jedinice >>Kosovski puk<< (nakon kapitulacije Italije) i, narocito, u 1944., SS-diviziju >>SKenderbeg<<.
Pocele su paljevine naseljnickih sela. Do jula 1941. bila su popaljena sva sela izuzev dva. Bande palikuca bile su sastavljene najvecim dijelom od ljudi koji su dosli iz Albanije, a organizatori su bili begovi i fasisticki orjentirani elementi. Kasnije su se postepeno pridruzivali seljaci, susjedi naseljenickih sela (Miljkovic). Na hiljade izbjeglica (Miljkovic procjenjuje vise od 30.00)bjezalo je prema sjeveru ili jugu da spase goli zivot. Navodim autenticni opis jezivih scena iz pisma Milije Scepanovica:
>>Selo je spaljeno uz poklic o pokolju svega muskog. Majka je zgrabila dvoje muske dece i ... odnela u katolicko selo. Pet mojih sestara, jedna drugoj do uha,ostavila je u zgariste kuce koja je prethodne noci spaljena bogu i sudbini na amanet. Poginulo je 3 seljaka i jedno dete. Lesevi su spaljeni na lomaci od kolja. Zene su se nocu vratile i pokupile zensku decu, nije bilo nasilje, jos je u Albancu tinjao tradicionalni etos i patos,posebno prema nejaci i zenama. Beskrajnja kolona nejaci, dece, majki, staraca (odraslih su isli bespucima) vukla se u Rugovskom klisurom i u beskraj kao crna zmijurina uz visoki snegom pokriveni Cakor, prema beznadju, gladi, sneznim vejavicama, zbegovima, logorima. Naizmaku iz Peci majka baca dete u kolevci i skace za njim; dalje uz rugovske zaci bozje druga majka baca dete, ali nema snage da se strmoglavi za njim, noktima razara lice i oci, prethodno stavljajuci belu krpu preko crne marame, nastavlja da ide pravcem koji ju vodi u ponor...<<.

nastavlja se...

nishta smjesnije, svjeze umiveno,probrano iz ondashnjih "probranih" tekstova koji je uvjek bilo i bice, nisam odavno prochitao chak shta vishe, ovo je temelj moderne istorije i inache treba zabraniti "staru" istoriju. ja sam cuo da svijet pochinje sa prvim svjetskim ratom, mada bi i to trebalo revidirati
p.s. mogucom evolucijom tekstova nije iskljuceno da su srbi namjerno chackali turke na kosovu e da bi astronomskom ko'stelacijom nakon prvog svjetskog, pokojni milos preko produzene ruke cara dushana kupio kiosk od albanaca na raskrsnici izmedju prishtine i podujeva zbog duha v .brankovica koji osta duzan karadjordju za dva hamburgera a koje je izgubio na opkladi sa brankom horvatom jer je on tvrdio da je u stvari pobijeno 2 miliona albanaca a horvat ustvrdio neshto sasvim drugo-nepobitnu istinu :cat:

А ништа о зулумима над Србима пре 1912. који су се масовно исељавали са КиМ ?


А ово све говори


Kad su balkanski saveznici, Bugarska, Srbija i Grcka 1912, oslobadjali svoju krscansku bracu, njihove vojske okrutno su se obracunavale s muslimanskim stanovnistvom. Vrsena su masovna pljackanja, maltretiranja i ubijanja. Bolesni i ranjeni turski vojnici bili su masakrirani.

Ставља се знак једнакости између домаћих муслимана и турске окупаторске војске, јер су били на једном послу - против Срба.



Добро да није написано да су Срби кастрирали АУ посланика

Заниљиво је да су Шиптари 1914. стали експресно на страну АУ, као и 1941. на страну Немаца и Италијана.

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Znate proslost je proslost,vreme je da se svi u regionu okrenu prema buducnosti ali nikako nezaboraviti proslost,



Uzroci konflikta srba i albanaca

--------------------------------------------------------------------------------

Srbski teror nad albancima je poceo 1912 pa i prije ,kada aneksiranjem Kosova od strane Srbije je poceo velika akcija za unistavanje i asimilizacije albanskog naroda,sa ciljem da kosovo bude za uvjek srbska zemlja.Referirajuci Prvom Balkanskom ratu,njemacki naucnici Konrad Clewing i Jens Reuter u knjigu "Konflikt na Kosovu "na prvim stranama pisu da srbska propaganda je ignorisao istinu da "Srbski Jerusalem"koju srbi htjeli "osloboditi" u balkanskom ratu,1912-1913,bilo je vecinsko albansko stanovnistvu.
Mnogo od svetski istoricara dokumentovali da srbski- albanski konflikt oko Kosova je obnovljen za krizu u konfliktu rusa i turaka 1976-1978,u vrijeme stvorenja novi balkanski drzava.
DR.Konrad Clewing i Jens Reuter pisu da srbski mit o Kosovu obnovljen u 19 veku kada sve srbske institucije (uklucujuci ,kulturu,nauku .....)instrumentalizovali taj mit.
Od tada stvorene tendencije da "srbski jerusalem"oslobodi ne samo od turaka nego da se ocisti i od nesrbske stanovnistvo(pre svega albanaca).
Od tada srbska politicka i intelektualna elita prosirio ovaj koncept tokom vise od jednog veka, i prema ovom konceptu je razvijena skema za promjene strukture kosovskog teritorija.
Za srbske naucnike , politicare i celu srbsku drustvo,albanci na jedne strane su klasifikovani kao asimilirani srbi ,i na drugoj strani oni nazvali turci.Prema interpretaciji Beograda albanci su srbi koji su izgubili identitet i pravoslavnu vjeru,prema njima oni treba da se vrate na "originu"i na drugoj strani oni su turci prema tome treba fizicki unistiti.
Da bi to stvorila Srbija je mobilisao u svim vremena sve svoje nacionalisticke snage ,akademiju nauka ,drzavne institucije ,profesori i pedagogi universiteta,,vojsku,policiju, paramilitarne formacije,i sve nasilne organizacije tipa "Crna ruka".
Prvi program za okupaciju i promenjenu stanovnistva kosova je napisan od bifshi ministar unutrasnji poslova Srbije u 1844.Njegov program je imenovan "Nacertanija"ili "Ideja o velikoj Srbiji",koji imao je za cilj prosirenje srbskih teritorija za dva tri puta vise od teritorija koje je priznao Berlinski Kongres.
Ideju za veliku srbiju ,prema projekt"Nacertanija" afirmisao , dopunio i publicirao na publik, veoma jasno ex-premijer Srbije Vladan Djordjevic 1913.Njegova knjiga (ili radnja)"Albanci i velike sile",(koja je publicirana na njemackom od jedne izdavacke kuce u Lajpcig )je tipicna jedna od srbski koncepta mrznje,i racizma prema albancima.Gjordjevic upotrijebljava naj pezorativne terme za albance ,i kaze da oni nisu ni nacija ,i nemaju nikakvu svoju istoriju.U ovoj knjizi Gjordjeviq deli albance na tri kategorije
"cisti albanci"
"albanci srbskog porijekla"
i albanci "turskog porijekla"
On ne skrije uopce svoju racisticku politiku prema albancima ,i kaze da bila bi iluzija nastojanja Italije i
Austrije za stvorenje albanske drzave.U ovoj knjizi Djordjeviq javno oglasi srbsku politiku za podele albanski teritorija u korist Srbije Crne Gore i Grcke,pokazavsi srbske ambicie za izlazak u Jadransko more.
U vezi ove knjige Prof.dr. Holm Sundhaussen kaze da ova knjiga ima jedan jasan racisticki program protiv albanaca.
Uprkos ,istorijska nauka i naucna istrazivanja europske politike pokusavaju da daju odgovor na sledeca pitanja:
-Dali Kosova bila okupirana i aneksirana silom od strane Srbije?
-Dali Kosova je imala karakteristike jedne kolonialne zemlje?
-Koje su specifike i opravdanja svetski sila za justifikacije i priznanje srbsku okupaciju nad kosovom?
-dali je imala Srbija program za ocuvanje i odbrane nacionalni prava alanaca?
-dali sistematskom nasiljom i terorom nad albancima Srbija je izguila pravu na suverenitet nad Kosovom i ako ova prava Srbije bila legitimna?
-Dali su nekad albanci svedocili, kao vecina na Kosovu,da "zeli priznati" srbskog suvereniteta.
Da Kosova je bila okupirana od strane Srbije 1912 dokumentovali mnogi svetski istoricari iz Evrope i amerike ,zemjle gde sa uspehom je razvijena demokratija i medjunarodno pravo.Mnogo svetski novina tada su javili da posle 1912 je poceo masovna ubistva , protjerivanja i palenja citavi sela alanaca od strane srbski snaga.

O tome neki drugi put (Izvinjavam zog gresaka na jeziku).

Ejub Musovic u knjizi progon i iseljavanje Muslimana iz Srbije i Crne Gore tokom 19 stoljeca spominje ovaj citat vezan za Albance

Pp 31:

Za razliku od Toplica, predjeli oko Kursumlije i Prokuplja bili su ispraznjeni od Albanskog i drugog Muslimanskog stanovnistva jos na pocetku Srpsko-Turskog rata u februaru 1878

U Kursumliji su do 1877 zivjeli iskljucivo Albanci i samo dva hriscanina.Jedan pekar i loncar

VelikoSrbin Vasa Cubrilovic kaze

U Prokupackom srezu bilo je 2031 Srpska kuca, 74 Turske, 2054 Albanske i 200 Cerkeskih kuca.U ovom kraju, ostalo je ispraznjeno 60 sela, dok su ostala iseljevanjem Muslimana, znatno smanjena

Albansko Muslimansko stanovnistvo koje je bilo naseljeno na desnoj obali Morave u 11 zbijenih sela rekodolce, Zitoradja, Alakinci, Masurica, Surdulica, Binovci, Kalabovce, Dlugojnica, Jelasnica, Vrbovo i Kalimance pruzilo je bilo zestok otpor Srpskim snagama u januar 1878

Nakon poraza kod Vladicina Hana, oni su se svi iselili na Kosovo

Tema je istorija Albanaca, a ne ovo što ste vi pisali na nekih 4 strane, nezavisnost Kosova i sl. S obzirom da je predočeno nekoliko dugačkih tekstova u vezi sa istorijom Albanaca, te kako su jako male šanse da ova tema ne bude opet oskrnavljena u narednom naletu prepucavanja tema će biti zaključana, a korisnici banovani.

_________________
Always remember that you are unique, just like everyone else...

Istorija

Teza o ilirskom poreklu Albanaca, služila je isticanju prirodnog prava za proširenje albanske države na sve teritorije koje su nekad zauzimali Iliri. Ona je izgrađena na jednoj lingvističkoj špekulaciji. Ptolomej, na teritoriji današnje Kruje, u svoju čuvenu kartu ubeležio je grad Albanopolis, u čijoj okolini živi pleme Albani. A hiljadu godina kasnije, na toj teritoriji pojavljuje se oblast Arbana, i narod Arbanasi, tj. Albanci. Uzelo se zdravo za gotovo da Ptolomej nije razlikovao „r“ od „l“. Nauka je mogla da prihvati teoriju o kontinuitetu imena, ali nije bilo dokaza o kontinuitetu naroda. Bez obzira na sve, albanski teoretičari držali su se svoje lingvističke teorije. Čak ni nesporno utvrđena činjenica, kako albanski jezik nema ilirsko poreklo, nego tračko, odnosno dakomezijsko, jednostavno je - ignorisana. Zato što dokazuje da Albanci nisu starosedeoci, nego potiču sa istočnih delova Balkana.
Teorija o ilirskom poreklu, postala je jedan od temelja albanske nacionalne ideologije. Nastanak te nove nacionalne albanske ideologije počeo je u vreme Preporoda („Rilindja“), u prošlom veku, pod geslom: „Religija Albanaca je albanstvo!“. Albanstvo u toj ideologiji - bog, a albanska država „katedrala za večne molitve tom božanstvu“. Dovršavanje te ideologije, pod plaštom marksizma - lenjinizma izvršeno je u kabinetima Envera Hodže, gde je religiozna retorika ublažena pa su misli upućivane „majci Albaniji“, dok je najveći praznik bio „Dan nacionalne zastave“, 28. novembar, kad su prizivana „sveta pravila Ilira“ i albanske nacije „koja čuva tradicije i karakter Ilira“.
kada je car Dušan ratovao u Epiru i Tesaliji 1348, njemu su Albanci činili mnoge usluge, sačinjavali deo njegove vojske i on ih je radi toga nagrađivao i pomagao njihovu emigraciju u Epir.

Ali, opredeljivanje za „jačicu“, tj. jaču stranu u sukobu, deo je tradicije i kolektivne psihologije Albanaca. Istina i pravda , gotovo po pravilu, na strani su jačeg. Čak i kad se prekrši čuvena albanska „besa“, to može biti opravdano ako je učinjeno od jače strane. Uloga mirovnih veća, bilo da sude po šerijatu, ili zakonu Leke Dukađinija, najčešće je bila da nađu vešto opravdanje i presude povoljno za jačicu. Za jačicu, Arbanasi su se opredelili i u Kosovskoj bici. Došli su pred Muratov šator, nazvavši mu: „Mir dita!“ (Dobar dan!). Sultan je mislio da mu se predstavljaju, te im ostade ime „Mirditi“.
Krajem 15. veka cela Albanija je bila u rukama Turaka. Dobar deo albanskog stanovništva je primio islam, naročito u srednjoj Albaniji; i kao privilegovan element širio se na račun hrišćana.

Širenje Albanaca na Kosovo nastupa posle Velike seobe Srba u Austriju (1690. godine), nastavlja se i posle ratova u 18. veku i seobe Srba iz 1739. godine. Albanci tada počinju dominirati na celom Kosovu, i dalje sve do Kuršumlije, a prema severu do same Raške. Albanci su imali naročito česte borbe sa Crnogorcima. Čitav 18 i 19. vek pun je uzajamne borbe i megdana. Kao veoma ogorčene spominju se borbe sa Bušatlijama.
Prema Turcima albanska plemena nisu imala mnogo poverenja, ne želeći nikad da im dopuste da se mešaju u njihove unutrašnje stvari i da kvare njihovu patrijarhalnu plemensku organizaciju i tradicije. Kad god su Turci pokušali da ih podvedu pod opšte uredbe cele carevine, naročito sa reformama, uvek su nailazili na ljut i krvav otpor. Naročito su učestale te borbe od dolaska mladoturskog režima, od 1908 do 1912.
Albanci su 1912. dobili svoju državu Albaniju.

vikipedija

Mnogo od stranih naucnika iz Evrope i amerike potvrdili su da je Srbija okupirala Kosovo silom i vatrom pod sloganom "oslobodjenje od turaka".Za okupaciju Kosova i albanski i makedonski deo u Makedoniji Srbija je mobilisala rekordan broj vojnika oko 3 500 000. Dr.Konrad Clewwing zm.direktora Instituta Jugoistocne Evrope u Minchenu konstatovao cinjenicu da srpske trupe aneksirali ,tokom balkanskog rata , u oktobru 1912 teritorije Kosova ,Makedonije i Novo pazarskog Sandjaka.Mada (even) Clewing nazove akt okupacije Kosova kao ponavljanje dogadjaja u 1877-1878 kada su srbi okupirali i etninicko ocistili albanske teritorije u istoku i jugoistoku do Nisa.
Okupacija Kosova od strane Srbije 1912 pridruziloo se okupaciji juga Albanije od strane Grka.U stvari okupacija Srbije dosla je do Skumbina(sever Albanije) ,kada prema dogovoru dvije armije (srba i grka)trebali bi se sastati da podele placku koja sada se ne zove samo Kosovo nego i Albanija.Da bi legitimisao ovu vojnu aventuru bivsi premijer Srbije Djordjevc u svojoj knjizi 'Albanci i velike sile' upotriebio racisticku mrznju prema albancima,stime hteo da opravda i legitimise okupaciju kao svrsen cin.
U ovo vreme albanci imali su absolutnu vecinu na Kosovu,i nijedna od pretenzija Djordjevica za tri vrsta(grupa)albanaca nije tacan.Njemacki naucnik Robert Pischler istice cinjenicu da albanska muslimanska nacionalnost zajedno sa kriscanskim albancima u 1912 cine ne manje od 75% stanovnistva Kosova.
Robert Pischler pise da politicka reagovanja i oruzana pobuna albanaca, protiv aneksije albanskih teritorija od strane srpske i grcke vojske , ignorisani su od strane svetskih sila.Za Pischler priznavanje nezavisne Albanije od stane Londonske konferencije bio jedan kompromis ,prema kome polovina albanaca i dobar deo albanskih teritorija ostalo je van granica Albanije.Istu stvar priznaje i sam voditelj Londonske konferencije (1913),bivsi ministar vanjski poslova Velike Britanije ,Eduard Grei,koji tada istekao cinjenicu da odluka za odceplenje Kosova od albanske drzave i priznanje njene aneksije od strane Srbije bio je jedna odluka kompromisa za ocuvanje ekuilibra medju svetskih sila.

Jeste cinjenica da prvi balkanski rat,nije vodjen protiv turaka,sa kojima je vodena samo jedna jedina bitka,za vrijeme povlacenja kod Kumanova.Na protiv,tih ratovi su u stvari bili upereni protiv albanskog pucanstva ,posebno protiv civilnog stanovnistva,sa ciljem fizickog unistenja i istrebljenja tih istih.
Podatke koje daju veliki broj svedoka tadasnjeg vrijemena ,svedoce za masovne masakre od strane srpske vojske i srpskih paravojnih formacija.Dogadjaje tadasnjeg vrijemena izneo je u javnost veoma jasno jedan od najznacajniji publicista tadasnjeg vrijemena Alexandar Leo Freundlich.On je izneo stravicne i vrlo ubedljive podatke za ono sto se desilo prije jednog veka nad albanskim narodom .Knjiga "Albanska Golgota" izdata 1913 obuhvata dogadjaje na Kosovu i sire,u godinama 1912-1913, koje opisuje u takvim detaljima da su iznenadjenje i zgrazavanje za normalne ljude.
U stvari,Freundlich je publicirao jednu tuzbu protiv srpskog zlocina,za masovna unistavanja i streljanja albanaca.Ova knjiga je objavljena u isto vrijeme kad i knjiga ex-premiera Srbije,Vladana Djordjevica "Albanci i velike sile", kao da svedochi suprotnost onome sto Djordjevic prejudicira.
Zahtjev albanaca,Freundlich opisuje veoma jasno na pocetku knjige,u samom uvodu:"Na istoku Jadranske obale,tri dana putovanja od Beca ,zivi jedan autoktoni narod ,koji se vekovima borio protiv neprijatelja i okupatora svih vrsta ,za slobodu i nezavisnost -Albanci. U stvari,na pocetku balkanskog rata , zelja ovoga naroda,za slobodu i nezavisnost trebala je na kraju da bude realnost.Ali srpski okupatori primenili su jednu efikasnu metodu da uniste zelju za slobodu ovog naroda ,malo pre njenog stvarenja .Ubistvima i paljenjima su se obrushile srpske trupe po Albaniji"--pise Freundlich .
Cinjenica jeste,da su srbi,prvi balkanski rat predstavili, posebno na zapadu ,kao rat za slobodu Balkanskih teritorija od turske okupacije,sto u stvari uopste nije bijo.
Licno, kralj Srbije, Peter Karadjordjevic,u njegovom manifestu,18 oktobra 1912,obracajuci se srbskom narodu,kaze da ce se srpska vojska pojaviti u "Staroj Srbiji" ( na Kosovu) zajedno sa srbskim hriscanima i muslimanima uporedu sa albanskim hriscanima i muslimanima ,(koje licemerno smatra kao prijatelje i sapatnike) ,da bi u regionu doneo slobodu ,bratstvo i ravnopravnost".
Ali samo nekoliko nedelja kasnije ,svedoci su vidjeli na delu masovna ubistva albanaca i kolektivnu osudu i palenja njihovih kuca od strane srbskog licemernog kralja.
Ovu praksu neljudskih zlocina i ubistva albanaca Leo Freundlich je tanano opisao potencirajuci masakriranje hiljada i hiljada neduznih albanskih muskaraca, zena ,staraca i djece.Paljenja i masovna unistenja albanskih sela ,kazajuci da lesevi plutaju u krvi pobijenih .Fredlich pise da su srbi dosli na Kosovo i ostalim delovima alabnskih teritorija,ne kao oslobodioci nego na protiv,kao okupatori i ubice Albanaca.On pise da jedan citav narod krvari izmasakriran,ali Evropa cuti.Iz knjige Fredlicha "Albanska Golgota" prenose se neki clanci u tadasnjim evropskim novinama.

Tako,engleske novine "Daily Cronicle" pisu 12 novembra 1912 ,da je istina da se albanci masakriraju od strane srba,i istice stravicne cinjenice i mnoge cifre masakriranih ljudi.Ove novina isticu da je u blizini Skoplja masakrirano 2000 (dve hiljada) albanaca,u Prizrenu su poklali kao stoku 5000 (pet hiljada ) drugih albanaca.Prema pisanju tih novina,mnoga sela su potpuno spaljena i unistena, stanovnici pobijeni.Sa pretekstom trazenja oruzja po kucama,albanci su streljani,i kada u njihovim kucama nije nadjeno oruzje.Srbi su javno deklarisali da za smirenje ovog podneblja,treba unistiti potpuno sve albanske muslimana,izvestava tada ovaj engleski dnevnik.
Slicne informacije su davale i mnoge druge zapadne novine.Italianski dnevnik "Messaggero" istice:
"posledice albanskog ustanka su unistena sela u okolini Urosevca ,Lipjana ,Babusa, itd ,i vecina stanovnistva tih sela je masakrirana i ubijena .Isti list citira jednog katolickog svestenika koji kaze da su u Urosevcu tri dana dozivljavali naj mucnije strahote rata, i to nakon sto su zauzeli grad,komandant srbske vojske trazio od izbeglih albanaca da se vrate i da predaju oruzje,garantujuci da im se nista lose nece desiti.Kada su se oni vratili ,ubijeni su i masakrirani bez ikakve milosti,njih 300-400 ljudi.

Cak su i Pariske novine ,iako je vlada francuske precutno odobravala srpske genocidne i ekspanzionisticke cileve na Kosovu,davali u tadasnje vrijeme informacije sta se dogadja na Kosovu,i zapadnu Makedoniju gde zive vecinsko albansko stanovnistvo.U pariskoj stampi objavljena je takodje jedna informacija francuskog konzulata u Solunu ,koji je bio izmedju ostalog zaduzen i da prati zbivanja u regionu i da informise vladu o tim dogadjajima.Prema Alexandra Leo Fredlich ovo obavestenje francuskog konzula opisuje nasilne aktivnosti Srbije i srba protiv albanaca.Naime,u ovom zvanicnom obavestenju se obelodanjueje pravo stanje stvoreno pljackom, paljevinama,unistavanjem i masakriranjem albanskog stanovnistva i njihovih naselja.
Francuski konzul istice trideset i jedno unisteno albansko naselje ,medju kojima sela u okolini Kumanova, Skoplja i drugih mjesta.On naziva srbe zlocincima koji plackaju albance i njihove kuce,posle podmetnu vatru a stanovnistvo ubijaju kao stoku. On nastavlja, da u okolini Kratova i Kacani spaljene su sve muslimansko- albanske kuce i pobijeno svo stanovnistvo .

Mnoge informacije za zlocine nad albancima od strane srbske okupacije na Kosovu u jesen 1912 i tokom 1913 dali su i druge sredstva informisanja u Evropu i sire.Tadasnji poznati publicist Leo Freundlich pozivajuci na korespondent danske novine "Riget ",Fritz Magnussen ,pise da vodje rata u Makedoniju priznali cinjenicu da ovaj rat je okarakterisan na stravicne zlocine i masakre nad albancima i da srbska vojska vode rat za unistenje albanskog naroda .Sami srbski oficiri i vojnici su kazali dopisniku teh novine ,koju su smatrali bliskom sa Srbijom, da izmedju Kumanova i Skoplja oni su unistili i masakrirali najmanje 3 000 albanaca i u Pristinu 5 000 drugih.Oni su proudly pred danskog novinara rekli kako da svaki dan ubijaju i masakriraju albanaca,i da leseve bacaju u reku.Takodje ovaj novinar svedocio u toj vrijeme da srbske ekspedicije svaki dan intervenirali po albanskim selima ,izpaljujuci i sprovodivsi silu nad njima.Mada jedan srbski oficir je pozvao danski novinar da dodje i vidi sam ekzekuciju 9 albanaca.
Austro-Ugarski konzul u Skoplje na kraju oktobra 1913 je saopstio da u Ljumi(okolina Prizre)od 5 do 8 oktobra teh godine ,srbski vojnici 10 -og bataljona(redjimenta) i paramilitarne formacije,blokirali su seljake koji bezaju iz sela ,i primorali da se ubijaju(padnu) u jednoj opasnoj reku.Takodje ovaj konzul je saopstio kako srbski vojnici tog bataljona palili kuce albanski seljaka ,posle okupljaju muskarce i masakriraju uzivo

Isto kao na kraju XX veka

Profesor istorije u Berlinskom Universitetu Holm Sandhausen ,referirajuci dokumentarnim informacijama medjunarodne komisije zaduzena za posmatranje tih dogadjaja ,teh dogadjaje izjednacio sa onima na kraju XX veka .Sandhausen kaze da srbska akcija za etnicko ciscenje nad kosovskim albancima ,na celo sa Milosevicem bio je isti sa akcijom etnockog ciscenja sprovodjen na Kosovu i ostalim djelovima naseljena sa albancima oko 90 godina prije.Prof.Holm Sandhausen istice i cinjenicu da zlocine i masakre srbske drzave nad albancima na pocetkom XX veka ,osvedocio i osudio tadasnja srbska opozicija na celu sa Dimitrije Tucovicem.


Njemacka novina "Deutschen Volksblat" datuma 19 februara 1913 ,napisao je da na teritoriju Kosova postoje samo mali broj sela ,i ostala mjesta naselja gde srbi nisu napadali ,ubijajuci zene i djeca Uz preteks pokuplanja oruzja ,srbi su ubili svakog dana i pale njihove kuce,i da srbske patrole imali su naredjenje da pucaju na albance bez upozorenje .
Podatke za ubijanje ,masakriranje ,i fizicka unistenja albanaca od strane srbske vojske na Kosovu tada su iznjeli i britanska novina "Daily telegraf", americka novina "New York Times",novina iz Bukuresta "Adeverulj"itd.Zapadna shtampa prepisuje srbske masakre nad albancima kao vandalizam.,i kaze da tih zlocini nekada su se sirili do Durras i Kruja (u Albaniju),dijela koji su bili okupirani od strane Beograda.,prema skenaru dogovora Srbije i Grcke za podelu Albanije.
"Daily telegraf" je napisao srbsku administraciua na Kosovu kao goru nego tursku .

Први балкански рат вођен против оних који тада нису ни имали државу
Кад већ спомињеш 1912. годину и те наводне масакре рецимо и то да се први масакр на Косову и Метохији 1912. године десио на српским војницима који су ушли у једно албанско село где су прво дочекани као ослободиоци и где им је припремљена гозба а онда су када након гозбе сурово побијени. А кад већ постављаш разне новинске цитате, ево ти и овај и Њујорк Тајмса:

"Албанци малтретирају српску популацију која се пакује и одлази из региона. Албански националисти претпостављају два ступња до постизања свог циља: прво, успостављање етнички чисте "Албанске републике", која би се ујединила са Албанијом, како би настала "Велика Албанија". Само у последњих десет година, око 57.000 Срба побегло је са Космета". (Њујорк Тајмс, 12. јул, 1982. године).

Ворен Зимерман, последњи амерички амбасадор у Југославији, пише у својој књизи Порекло катастрофе: "Пошто су ме амерички новинари упозорили да не верујем било чему што чујем на Космету, одлучио сам да поставим Ругови тест истине. Питао сам га, док смо разматрали суровости Срба над Албанцима, како су се Албанци понашали према Србима, док је све било у њиховим рукама, пре периода Милошевићеве владавине. "На несрећу", одговорио је без устручавања "почињено је много злочина против Срба"".

Администрација до када се планира да се oвој нуспојави горе допишта да шири лажи и дезинформације?

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

ISTORIJSKI TOK KOSOVSKE DRAME
Izveštaji katoličkih velikodostojnika iz 17. i 18. veka pokazuju veoma jasno da je opstala etnička granica srpskog i albanskog naroda od stotinu i više godina ranije, mada sa "džepovima" na obe strane - srpskim, u Altinu, u današnjoj teritoriji Albanije, i albanskim, u oblasti Paštrika i Ribnice. Tek u 17. veku će se etnička granica između Srba i Albanaca pomeriti na istok, ali to neće ugroziti kompaktnost srpskog stanovništva, niti će se menjati srpski karakter ove oblasti.
Veoma je značajno da ovi izveštaji govore o ovoj zemlji kao o Srbiji, u kojoj je ogromna većina srpska, mada zapadnom delu, prema albanskoj teritoriji, stanovništvo sve upadljivije postaje mešovito. U istočnom i jugoistočnom delu nema ni tolikih promena i oblast ostaje homogena - srpska. Prizren je "glavni grad Srbije" u celom ovom periodu, sve do kraja 18. veka.
Izveštaji, međutim, ukazuju i na albansku kolonizaciju, iako još ne masovnu, kakva će biti tek u 19. i 20. veku. Ali se iz njih vidi da je islamizacija od samog početka bila u službi kolonizacije.
Albanizacija po zonama
Širenje Albanaca i zaposedanje srpskih teritorija teklo je u etapama, pa se mogu uočiti i zone njihove kolonizacije, kao i islamizacija Srba od jedne etapne zone do druge. Prve grupe Srba su islamizovane i albanizovane u zapadnoj ili pograničnoj zoni, a poslednje - u krajnjoj na istoku.
Glavno poturčivanje u zapadnoj zoni pada krajem 17. veka. I sami poturčenjaci, u zapisima s početka 20. veka, pamte da su oko 200 godina ranije bili Srbi, što znači da su u islam prešli oko 1700. godine.
Islamizovanje teče sukcesivno, ali je u nekim periodima bilo pojačano - navodi Atanasije Urošević. Bilo je vremena kada su "nastajali čitavi pokreti za prelaženje našega življa u islam".

U tom razdoblju, Albanci su naseljavali Kosovo i Makedonija, zauzimajući zemlju sa koje su oterani Srbi i Makedonci. Tako su umesto homogenih srpskih i makedonskih krajeva nastajali kompaktni albanski krajevi. Ranije, albanski i srpski narod nisu bili u nacionalnom sukobu - kroz mnoga stoleća srednjeg veka živeli su zajedno bez konflikta na toj osnovi. Sukob nastaje u novoj versko-društvenoj diferencijaciji turskog, otomanskog poretka, koji je nametnuo poturčivanje, islamizaciju sveg življa.

Nadbiskup Matija Masarek je izvestio da su poturčivanju podlegli prvo Albanci - što je protumačio kao plod "njihove izopačene i ohole prirode", a time i to što su ti islamski prozeliti među Albancima naročito mrzeli svoje katoličke sunarodnike i nemilice ih tamanili.
Prema Masarekovom opisu, katolički Albanci iz Malesije ne trpe da ih Turci gaze i tlače, ubijaju Turke, beže u Srbiju s promenjenim imenom u želji da ostanu katolici.
Potpuno isti sud kao Masarek ima i patrijarh pećki VasilijeBrkić u izveštaju grofu Orlov, od 29. marta 1771: Veli da se od muslimanskih Albanaca pribojavaju čak i sami Turci, jer je "albanskaja poroda žestoka, dosaditelna, grabitelna, nespokojna, krvoprolivatelna i visokoumna". U prizrenskoj oblasti je, po Vasiliju, za vreme austrijsko-turskih ratova, hrišćana skoro nestalo, "a potom su se naselili Albanci i postali Turci i napunili mesta i sela, poseli zemlju i mnogo ce obogatili".

Islamizacija Albanaca počela je pre njihovog naseljavanja srpskih zemalja. Prva etapa poturčivanja pada u poslednje decenije 15. veka, posle likvidacije Skenderbegove Albanije. Deo Albanaca je pobegao u južnu Italiju, ali je ostatak počeo da prima islam i time dobija ne samo garantiju daljeg opstanka nego i mogućnost za napredovanje. Islamizacija je zahvatila prvo feudalce, pa gradsko i, najzad, seosko stanovništvo.
Turska vlast je podsticala taj proces posebnim, naročito finansijskim olakšicama, pa je cela srednja Albanija primila islam uglavnom već u 16. veku. Ti islamizovani Albanci postali su najsnažnije i najsurovije oruđe islamizacije i pokoravanja hrišćanske raje.

Ako se izuzme specifična islamizacija bosanskog stanovništva, kao i zanatlijsko-trgovačke populacije gradova, sve ostalo pravoslavno srpsko i makedonsko stanovništvo - od Skadra do Ohrida - bilo je poturčeno. To su tzv. "Arnautaši", čiji je broj vrlo veliki. Pošto su preko Albanaca, i zbog njih, a ne od Turaka Osmanlija, primili islam, ovi su se poturčeni Srbi i Makedonci za srazmerno kratko vreme i albanizovali, primivši ime, albanski jezik, običaje, a konačno i svest.

Stoga je "taj procenat naše krvi potpuno izgubljen za našu narodnu celinu" - zaključuje je Jovan Hadži-Vasiljević, koji je o ovom pitanju 1925. godine objavio posebnu raspravu. Po njegovim proračunima, od oko 100.000 Arnautaša u celoj "Južnoj Srbiji" - Makedoniji i delovima Stare Srbije - u ovom pojasu ih je bilo oko 35.000, dok drugi izvori tvrde da veliki procenat kosovsko-metohijskih Albanaca "čine poturčenjaci i poarnaućeni Srbi".
Dmitrije Bogdanović, međutim, ukazuje da bi bilo "preterano tvrditi da su svi kosovski Albanci Arnautaši, tj. poarbanašeni Srbi, jer to zaista ne odgovara stvarnosti".
Ali, u svakom slučaju, ovo poarbanišavanje Srba predstavlja početak viševekovne tragedije srpskog naroda, jer je veliki njegov deo na taj način gubio svoj identitet.

samo istina od najranijeg naseg "druzenja" ima specificnu tezinu, a o "novim" istoricarima i pojedinacnim tumacnjima, vec se mnogo puta diskutovalo na forumue