banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 20 Sep 2019, 00:14

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 225 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 8, 9, 10, 11, 12
Autoru Poruka
PostPoslato: 05 Jul 2014, 02:08 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 28019
Lokacija: Je Suis Ahmed
Slika

https://www.facebook.com/photo.php?fbid ... =1&fref=nf

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 19 Jan 2015, 20:37 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 28019
Lokacija: Je Suis Ahmed
Slika

Nisam znao da je Firer vidio spomen ploču.

Slika
Tovarisevo pored Backe Palanke

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 05 Mar 2015, 02:57 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 28019
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
Sitnica koja je promenila svetsku i srpsku istoriju: Ivo Andrić je mogao da bude 'sarajevski atentator'?

U gimnazijskim danima i Ivo Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, član Mlade Bosne i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.
Dvadesete godine 20. veka u istoriji će ostati upamćene kao vreme buđenja ideje jugoslovenstva na Balkanu. Mlada Bosna bila je samo jedna od mnogih nacionalno-revolucionarnih organizacija koja je imala za cilj političko i nacionalno ujedinjenje.

U njenim redovima bilo je mnogo mladih – studenata, idealista i intelektualaca koji su, rasuti po pokorenim državicama Balkana, sanjali ujedinjenje u „jednu, veliku, svoju Jugoslaviju".

U gimnazijskim danima i Ivo Andrić je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, član Mlade Bosne i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.

Slika

Sve ovo dešavalo se mnogo pre Vidovdana 1914. godine i sudbonosnog hica Gavrila Principa koji je sve promenio i Mladu Bosnu zauvek upisao u redove istorije.

Verovatno zbog tog događaja pripadnost jedinog srpskog Nobelovca, Ive Andrića ovom pokretu, godinama je bilo predmet debata.

– Jugoslovenski omladinski pokret je do 1914. godine, pre svega na prostoru Bosne i Hercegovine, okupio brojne mlade književnike, o čemu se piše već nekoliko decenija. Dovoljno je pročitati knjigu Predraga Palavestre „Književnost Mlade Bosne" ili Dragomira Gajevića „Jugoslovenstvo između stvarnosti i iluzija". Ni Ivo Andrić nije mogao ostati po strani od te revolucionarne ponesenosti – priča za Dnevno.rs dr Mira Radojević, istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Gimnazijalac Ivo Andrić prvo je bio predsednik u Hrvatskoj naprednoj organizaciji, da bi potom postao prvi predsednik Srpsko-hrvatske napredne omladine, koja je činila duhovno i revolucionarno jezgro „Mlade Bosne".

Razlog zbog koga on nije direktno učestvovao u Sarajevskom atentatu jeste taj što je Andrić 1914. godine već bio u inostranstvu na studijama. Inače, možda bi od jedinog srpskog nobelovca postao novi Gavrilo Princip?
Osim zajedničke osnove – borbe protiv austrougarske vlasti i želje za ujedinjenjem, u redovima ovog društva bilo je ljudi sa mnoštvom različitih ideja. Zato i ne čudi što su se kasnije mnogi članovi omladinskog pokreta idejno sasvim različito opredeljivali.

– Profesor Milorad Ekmečić je kao primer njihovih potonjih drugačijih puteva naveo slučaj Mladena Stojanovića, Jezdimira Dangića, Mila Budaka i Ive Andrića. Prvi je u Drugom svetskom ratu postao legendarni partizanski lekar, drugi ustaški ideolog, treći četnički komandant, četvrti diplomata i književnik – objašnjava dr Radojević.

Početak Prvog svetskog rata Ivu Andrića je zatekao u Krakovu na studijama. Odmah se vratio na Balkan gde su ga austrougarske vlasti uhapsile i odvele u šibenski, a potom u mariborski zatvor u kojem će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Za sve to vreme, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.

Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine.

Godinama kasnije, jedini srpski Nobelovac Ivo Andrić napisao je ovo o svojim drugovima iz Mlade Bosne:
„Ne žaleći se i primajući hod događaja i red stvari u ljudskoj sudbini, ne tražeći od novog naraštaja više razumevanja nego što on može da ga ima, mi, iz 1914. godine, upiremo danas jedan drugom pogled u oči i sa žarom, ali i sa tom dubokom melanholijom, tražimo ono naše iz 1914. godine, što je izgledalo strašno, divno i veliko, kao međa vekova i razdoblja, a što polako nestaje i bledi kao pesma koja se više ne peva ili jezik koji se sve manje govori.
Ali, između sebe, gledajući jedan drugom u zenice koje su videle čuda, prava čuda, i ostale i dalje žive da gledaju ovo svakodnevno sunce, mi podležemo uvek neodoljivom, za nas večnom čaru tih godina. Tada mi opet dobivamo krila i okrilje patnje i žrtve savladanog straha i prežaljene mladosti.
I dok nas traje, mi ćemo u sebi deliti svet po tome na kojoj je ko strani bio i čime se zaklinjao 1914. godine. Jer to leto, leto 1914, žarko i mirno leto, sa ukusom vatre i ledenim dahom tragedije na svakom koraku, to je naša prava sudbina".
Ivo Andrić, 1934. godine


Ne merem bilivit, Ivo Andrić jugoslovenski nacionalista, a i Mile Budak.

_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 23 Feb 2018, 22:38 
OffLine
Početnik
Početnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 23 Feb 2018, 21:43
Postovi: 19
Lokacija: Србија
Тромо сe врeмe вучe
И ничeг новог нeмa,
Дaнaс свe ко jучe
Сутрa сe исто спрeмa.

И мeсто дa смо у рaту
Док боjнe трубe jeчe,
Eво нaс у кaзaмaту,
Нa нaмa лaнци звeчe.

Свaки дaн исти живот
Погaжeн, згњeчeн и стрт.
Ja ниjeсaм идиот –
Пa то je зa мeнe смрт.

Aл’ прaво je рeкaо прe
Жeрajић соко сиви:
“Ко хоћe дa живи нeк мрe,
Ко хоћe дa мрe нeк живи!”

_________________
Slika


Vrh
 Profil  
 
PostPoslato: 12 Jun 2019, 02:21 
OffLine
Samo jedan iznad mene
Samo jedan iznad mene
Korisnikov avatar

Pridružio se: 21 Maj 2006, 19:12
Postovi: 28019
Lokacija: Je Suis Ahmed
Citiraj:
ВАСО ЧУБРИЛОВИЋ – СЈЕЋАЊЕ НА НАЈМЛАЂЕГ УЧЕСНИКА ДОГАЂАЈА КОЈИ ЈЕ ПРОМИЈЕНИО СВИЈЕТ
Најмлађи члан „Младе Босне“ Васо Чубриловић, који је преминуо на данашњи дан, 11. јуна 1990. године, био је учесник атентата на Франца Фердинанда у Сарајеву.

ПОДИЈЕЛИ ОВО:
Click to share on Facebook(Отвара се у новом прозору)Притисните да бисте поделили на Твитеру(Отвара се у новом прозору)Притисните да бисте поделили на Пинтересту(Отвара се у новом прозору)Више
уторак, јун 11, 2019 / 21:18
Рођен је 14. јануара 1897. године у Градишци од мајке Савке, дјевојачки Лазаревић и оца Јове. Један ујак му је био директор банке, а други свештеник. И Васина мајка је била писмена, што је била права ријеткост међу тадашњим женама. Васин отац је био поријеклом из Крупе на Врбасу, одакле потичу многи Чубриловићи. Међу њима је и актуелни предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић који често истиче како у Градишци памте, поштују и чувају успомену на Чубриловиће који су ишли испред свог времена.

Као најмлађи учесник Сарајевског атентата Васо је осуђен на 16 година робије и до слома Аустроугарске у Првом свјетском рату био је у затвору. И у Другом свјетском рату био је заточеник нацистичке окупационе власти у логору на Бањици.


Чубриловић је похађао шести разред гимназије када је постао члан национално-револуционарне организације „Млада Босна“. У сукоб са аустријским властима улази након демонстративног напуштања светосавске приредбе 27. јануара 1914. године на којој је свирана химна цару Фрањи Јосифу.


Случај је завршен тако што је избачен из гимназије у Тузли, па је у Сарајеву наставио гимназију. Ту се повезао са Данилом Илићем и другим члановима „Младе Босне“, који су се спремали да изведу атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Чубриловић је са Цвјетком Поповићем и Мухамедом Мехмедбашићем био члан друге Илићеве „тројке“. На дан атентата, 28. јуна 1914. године чекао је Франца Фердинанда са бомбом и револвером код Више дјевојачке школе у Сарајеву.


Након атентата ухваћен је у Босанској Дубици и враћен у Сарајево. На суђењу одржаном у октобру, на којем је било 25 оптуженика за злочин велеиздаје, по службеној дужности за браниоца му је додијељен адвокатски приправник Рудолф Цистлер.


Цистлер је јавно упозорио Судско вијеће да о велеиздаји нема ни говора, јер ни парламент Аустрије, ни Угарске никада није ратификовао анексију БиХ.
Васо Чубриловић је био малољетан, па није осуђен на смрт већ на 16 година затвора. Казну је издржавао у Мелерсдорфу у Аустрији и у Зеници. У затвору је провео 4,5 године, од чега више од три године у самици.
Васо Чубриловић, због својих година није осуђен на смрт и зато је имао прилику да створи породицу, након тамновања у зеничком затвору.

– Васо се 1926. године у Сарајеву оженио Радунком, која му је крајем године родила сина Милоша. Већ наредне године Чубриловићеви су морали да напусте Сарајево и преселе се у Београд, где је Васо направио професорску и академску каријеру – забиљежио је хроничар Здравко Антонић у књизи о Чубриловићима, подсјећајући да је Васо био југословенски министар пољопривреде, те министар шумарства.
Чубриловић није много причао о атентату и „Младој Босни“, али је истицао да они нису били терористи.

– Они који имају проблем са неким властима и особама треба то да ријеше без довођења у опасност дугих људи и да сносе посљедице – сматрао је Чубриловић и истицао да би до Првог свјетског рата дошло и без атентата у Сарајеву.


Студирао је филозофију на Универзитету у Београду, гдје је докторирао 1927. године. Између два свјетска рата припадао је прогресивном крилу Земљорадничке странке, а послије Другог свјетског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади Југославије.
Аутор је великог броја књига и студија. Најпознатији радови су: „Босански устанак 1875-1878“, „Поријекло муслиманског племства у БиХ“, „Први српски устанак и босански Срби“, „Политичка прошлост Хрвата“, „Историја политичке мисли у Србији деветнаестог вијека“…

Васин брат Вељко, професор у Прибоју под Мајевицом, погубљен је 3. фебруара 1915. године у Сарајеву.

Трећи Чубриловић је Бранко који је због сарајевског атентата осуђен на 16 година робије. Беч је прогонио и њихову најстарију сестру Стаку Чубриловић.

Након што је аустријска полиција једно Стакино писмо послато брату Бранку у Бању Луку тајно отворила и прочитала, Окружни суд у Сарајеву је 26. јуна 1915. године „због величања злочинства“ Стаки изрекао шест недјеља затвора „без права приговора“ – открива хроничар Јован М. Бабић.

Вељко, Васо, Бранко и Стака, добровољка у два балканска рата, били су дјеца Јове и Савке Чубриловић који су имали десеторо кћери и синова. Једно иза другог на свијет су долазили Јованка, Чедо, Здравко, Стака, Вељко, Лепа, Вида, Милорад, Бранко и Васо. На њихову велику жалост, прворођена дјеца су умрла, прво Јованка, мало касније Чедо, затим и Здравко.

Вељко Чубриловић је рођен 1. јула 1886. године у Градишки. Школовао се и радио у Новом Саду, Сомбору, Тузли, где се оженио Јованком Адамовић. Брачни пар Чубриловић 1910. године доселио је у Прибој, гдје је Вељко радио као професор и гдје се родила њихова кћерка Нада.

– Објешен је 3. фебруара 1915. године, када је његова ћерка Нада имала само осам мјесеци. Власти су Јованку и Наду протјерале у Градишку. Када је Нада завршила школу преселиле су се у Београд – истакао је професор Здравко Антонић.

Удајом, сестре Чубриловић су промијениле презиме. Стака Бокоњић, Вида Копривица и Лепа Митраковић биле су школоване и успјешне. У Народној библиотеци у Градишки чувају и са поносом показују легат сестара Чубриловић.

Докторка Стака била је прва српска љекарка у Босни. Школовала се у Прагу, Београду, а радила је и у Крагујевцу и ратовала за слободу српског народа – писао је Јован М. Бабић.

Градска основна школа у Градишци носи име Васе Чубриловића како би ученици и нове генерације неговале сјећање на дјело најмлађег учесника Сарајевског атентата, догађаја који је повод за почетак Првог свјетског рата.

***

„Неколико тренутака прије него што је Вељко доведен у нашу собу, кључар нам је, тј. Садији и мени рекао: „Сад ће у вашу собу доћи на смрт осуђени Вељко Чубриловић. Морате пазити на њега. Ако би покушао да се убије, један држите њега, а други нека зове стражу.“ Одмах затим Вељко је доведен. Био је окован. С врата нас је поздравио: „Здраво! Ја сам на смрт осуђени Вељко Чубриловић.“ Право да Вам кажем да нам је било неугодно боравити заједно с човјеком на смрт осуђеним. Прву ноћ, чим се Вељко помакне или окрене, окови звекну, а нас двојица скочимо да видимо да се неће објесити. Он, кад је примијетио наш немир, рече нам : „МИ ШТО СМО ХТЈЕЛИ УЧИНИЛИ СМО, А ОНИ САД НЕКА РАДЕ ШТО ХОЋЕ. А ви мирно спавајте.“


Након неколико дана доведен је у нашу собу и пок. Мишко Јовановић, који је био прилично потиштен и највише је читао Св. писмо, док је пок. Вељко био веселе природе…

(Из причања-писања Мирка Вукојевића Војиславу Богићевићу, 1960.)


_________________
SlikaSlikaSlika
BL 1993, 2003, 2013, 2023Mala Mediha treba vašu pomoć!
Najbolji citati BL forumaKultne teme BL foruma


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 225 Posta ]  Idi na stranicu Prethodni  1 ... 8, 9, 10, 11, 12

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
cron
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs