CATENA MUNDI
Енциклопедија о српској историјској kалварији и Библијa српског хабитуса.Штампана је 1992. године , па је скрајнута са сцене од стране Удбе , јер је превише јасно писала о „шкакљивим“ стварима.
Бранимир Нешић : Catena mundi је „национална библија” која открива тајнy историју Срба.
Господине Нешићу, реците нам нешто више о енциклопедији Catena mundi?
Енциклопедија Catena mundi је српска хроника на светским веригама. Дакле, ради се о српској историји и српском битисању на простору који је био и јесте извор светске цивилизације коју данас познајемо и препознајемо као европску културу која баштини античко, римско и византијско наслеђе. Она, с друге стране, открива праизворе наше цивилизације, открива заборављене културе које су настајале na Балкану.
„Катена” је синтеза српске историје и духовности у њеном двомиленијумском току. То је „зборник о српству и Србима, свему ономе што су чинили и, нарочито оном чему су тежили,
уједно и буквар и света књига”. У „Катени” пише ко смо, шта смо, одакле смо, и куда идемо.
Зашто сте се одлучили да објавите друго издање ове енциклопедије? Зашто је ова књига важна за Србе?
Више је разлога. Први, зато што се ради о „националној библији” коју је Предраг Драгић Кијук објавио пре 22 године, тачније 1992. У тим бурним 90-им годинама кружила је прича : ако желиш да сазнаш тајну историју Срба, истину о српском народу, прочитај Кијукову енциклопедију „Catena mundi“.
Други је разлог што је енциклопедија, одмах по објављивању, нестала са полица књижара по Србији. Тако драгоцена и у то време скупоцена књига у тиражу од 3000 примерака, није могла тек тако да нестане са полица књижара. Очигледно се радилo о нечијем интересу да та књига не дође , до великог броја читалаца, и тај неко није жалио материјална средства да тај свој план оствари. Трећи разлог је што и после 22 године од објављивања првог издања, енциклопедија „Catena Мundi“ и дан данас нуди одговоре на многа питања које себи као народ постављамо.
Коме је намењена енциклопедија?
Енциклопедија је намењена свима онима који не прихватају кметске окове који нам се намећу, намењена је свима онима који трагају за тајном историјом Срба, који су открили неке чињенице које оповргавају западноевропску школу о досељавању неписмених и примитивних словенских племена са Карпата на Балкан у 7. веку, намењена је онима који осећају да без озбиљног и духовног и историјског и културолошког и научног утемељења у свом идентитету не можемо опстати на простору светских верига, то јест на месту изворишта светске цивилизације.
Како је настала Catena mundi?
Кијук је ретко причао о томе.Он као скроман човек, није волео пуно да говори о свом можда најзначајнијем, а сигурно најкомплекснијем и најобимнијем делу. У скоро десетогодишњем интензивном дружењу, само ми је једном испричао како је материјал за Катену сакупљао годинама, и како, у времену финализације пројекта, у маленом стану где је живео није имало где ногом да се стане од папира, текстова , мапа и карата до којих је дугим истраживачким радом дошао.
Зашто књига носи латински назив и зашто је на латиници?
Претпостављам да је Кијук одабрао овај назив из два разлога.
Први, назив „Catena mundi“ у дословном преводу значи „вериге света” или, како је то говорио Јован Цвијић, „централно било”, дакле извориште цивилизације коју ми познајемо. Други је разлог идентитетске природе , утемељен у ономе ко смо и које наслеђе имамо.Кијук се није плашио да узме латински назив за своју енциклопедију јер су управо том синтагмом западни историографи признавали балканским народима да живе у централном делу цивилизације којој припадамо. Ако је то тако, а јесте, изабрани наслов енциклопедије представља одговор на рушилачку западноевропску (не)културу која је хтела да уништи трагове о правим изворима цивилизација.Овим називом одговор је упућен колико нама , можда много више њима : знамо ко смо, знамо шта смо, знамо шта сте нам урадили, знамо ваше планове, нисте успели да нам уништите памћење и да сакријете истину!
С друге стране, енциклопедија је штампана ћириличним писмом.Кијук у напомени прирећивача то истиче и каже: „Без обзира на време и писмо када су објављивани, сви заступљени прилози штампају се ћирилицом”.
Кијук?
Ко је био Кијук и зашто је он важан за српски народ?
Он је био изузетан интелектуалац, а још више од тога изузетан човек : скроман, ненаметљив, вредан, од њега никада нисте могли да чујете да се уморио, да нема времена за вас, да неке опасне теме треба избегавати , као што су то чинили други квазивелики, „естрадни” интелектуалци. Чини ми се да је он намерно бирао за своја проучавања управо те опасне и непопуларне теме. Сматрао је да бескомпромисно сведочење Истине , мора да буде морална основа сваког интелектуалца. Звали су га „жива енциклопедија”, био је једини српски интелектуалац , који се нашао у списку од 100 највећих светских умова.
Зашто се књига није штампала више од 20 година?
То је питање на које одговор треба други да дају. Претпостављам да су страх издавачких кућа, као и материјални услови који морају бити испуњени да се оваква енциклопедија објави, два главна разлога зашто до сада није објављено друго издање.
2000. интелектуалаца 21. века
Позната међународна лексикографска кућа из Кембриџа, Енглеска (International Biographical Centre) управо је објавила енциклопедијско издање под насловом „2000. истакнутих интелектуалаца 21. века”. Енглески лексикограф већ неколико година издаје слично издање како би, према сопственим пропозицијама, објавио библиографске одреднице личности чији су највећи остварени резултати од светског значаја - и представио их као изузетне ствараоце у оквиру једног века. Избор за 21. век сачињен је од представника различитих интелектуалних опредељења из 163 земље.
Један од уврштених аутора у овом претенциозном издавачком подухвату, а на уреднички позив, је и наш угледни есејиста Предраг Р. Драгић Кијук, аутор двадесет књига, од којих шест на страним језицима. Кијук је, између осталих, аутор запажених књига од којих су неке приказане и на страницама „Политике” : Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry издање (1987), Кушач и искупитељ издање (1990), Catena Mundi I-II издање (1992), Chilandar (Зборник о Хиландару од 1200. до 1700. године) издање - (1999), Уметност и зло - издање (2005), Europe versus Europe издање - (2006), Огледи из омилитике издање - (2008).
Предраг Р. Драгић Кијук, (Крагујевац, 1945 — Београд, 29. јануар 2012) хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.
Биографија
Средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду а истраживао и усавршавао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој.Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио драма - Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник био је члан Удружења књижевника Србије по позиву.
Један је од оснивача Фонда истине (Београд), Светског сабора Срба (Хајделберг), Црквено-народног сабора (Призрен), Центра за хришћанске студије (Београд), удружења интелектуалаца Српска национална свест (Ниш) и издавачке куће Евро Епистел (Ашафенбург). Био је члан Српског националног одбора свесрпског конгреса (Чикаго), Управе Удружења књижевника Србије, Управног одбора Српске књижевне задруге, оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine (1993 — 2001) и главни и одговорни уредник Књижевних новина (од 2001). Био је члан Савета Универзитета Републике Српске Крајине и један од покретача нове серије часописа Хришћанска мисао (1993). Био је иницијатор и један од аутора декларације на пет језика (Слово о српском језику, 1998) као и покретач и уредник библиотеке „Српска дијаспора и Српска породична библиотека“.
Објавио је петнаест књига студија и есеја од којих пет на страним језицима. Посебно се бавио старом српском књижевношћу (само на енглеском штампао је, 1987, обимну студију Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry 1200 — 1700 / Средњовековно и ренесансно српско песништво), модерном светском поезијом, делом Достојевског, историјом европске цивилизације, протоисторијом Срба и Словена, феноменом сеоба, аберацијама савремене политике и утицајем римокатоличке цркве на судбину српског народа.
Његова књига Кушач и искупитељ прва у српску есејистику уводи теистички метод као равноправан другима у тумачењу књижевног дела, док књига Излазак у игру (~1990) представља култни допринос европском персонализму. Зборником Catena Mundi (1992), у два волуминозна тома, сачинио је према оцени рецензената и приказивача „духовну енциклопедију српског народа“ - а зборником Мало завештање (1999), објављеном на енглеском језику под насловом The Little Legacy, и извршио преиспитивање хиландарске баштине у кључу православне филозофије живота. Збирку есеја Bestiarium humanum, политички дневник, објавио је 2002. године, а Атлантократија као идеал Језуита, 2005. године.
Сер Џон Тавенер, значајни британски композитор са репутацијом „класичног уметника“, аутор је 15-минутног дела Epistle of Love (Посланица љубави) насталог по стиховима српске средњовековне поезије, преузетим из књиге Предрага Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (светска премијера у Лондону 22. марта 2001, St. John Smith Square). Тавенерова композиција Посланица љубави (коју је посветио српским мученицима) изведена је у Београду у оквиру солистичког концерта Патрише Розарио, „Сопрана миленијума“, 4. новембра 2002. године. За монументално дело "The Veil of the Temple"(Застор Храма), у извођењу четири хора, неколико оркестара и солиста, у трајању од седам часова - Џон Тавенер је такође користио исту књигу Предрага Драгића Кијука (јун 2003).
У Београду, 21.октобра 2014. године, на свечаном представљању енциклопедије „Catena Mundi“ у великој дворани Коларчеве задужбине 21.октобра у 19. часова , говорили су :
Академик Владета Јеротић - један од аутора
Академик Коста Чавошки - један од аутора
Публициста и новинар Ратко Дмитровић - један од аутора
Публициста Владимир Димитријевић - уредник у ИК Catena mundi
Александар Петровић – Аца Селтик - музичар и новинар
Бранимир Нешић - директор ИК Catena Mundi
За овај капитални издавачки подухват је Предраг Драгић-Кијук, у два тома, на скоро 2000 страница, окупио радове 260 аутора. Српски интелектуалац који се нашао на списку 100 највећих свjетских умова је годинама прикупљао грађу за „Catenu Mundi“.
Више о енциклопедији и осталим издањима посjетите интернет презентацију
www.catenamundi.rsИздавачка кућа „Catena Mundi“ из Београда , објавила је друго, поновљено издање истомене енциклопедије из 1992. године , коју је у то вриjеме , припремио и објавио мој покојни пријатељ и сарадник Предраг Драгић – Кијук, дугогодишњи секретар Српске књижевне задруге и члан управног одбора Удружења књижевника Србије.
На прољеће 2015. – Katena - и у Републици Српској.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
