Идеја о заједничкој држави и заједничком идентитету јужних Словена датира са краја XIX.вијека и само је једно од насљеђа идеје пансловенизма која се прилично "примила" међу неким интелектуалним словенским круговима половином XIX.вијека.
Да не дужим, ова идеја је добила своју финализацију 1918-е, и ту се кренуло са наумом заједничке државе и паралелно југословенством, тада нацијом у покушају. Но, видјело се да баш и неће ићи, ствари је реметио најбројнији народ, и тада велика сметња бејаше и национална свијест и историја тог народа, и то је у тој заједничкој држави код других изазивало фрустрације.
Зато са том идејом југословенством иду и неки паралелни процеси, прије свега расрбљавање, и расрбљавање постаде основни услов како би ова идеја саживила. И то је константа и првој и другој Југи, они Срби који су држали до своје историје, духовности, до свог идентитета били би означени као заостали, затуцани, приглупи, а они расрбљени који би са презиром гледали на ове затуцане Србе и упијали нове промовисане идеје, о братству у јединству, о неким универзалним вријеностима које онако фино звуче но заправо једна испразна прича, су били напредни, прогресивни и добро би котирали у друштву.
То води стању једне опијености југословенством у роду српском. Та идеја заједничке државе и југословенства није се одржала, да ли та идеја и није имала реалну шансу да опстане или то бјеше добра замисао, али су ствари у неком моменту пошле по злу, данас није ни важно, та идеја је пала на првом испиту историје.
Но код једног броја Срба, не безначајног остало је као насљеђе тих времена стање опијености југословенством. Они који роваре овим просторима су махери те игре, преко портала и у Србији (прије свих Б92, Бљуц и још неки, све "њихови" портали) и у Српској знају препригано експлоатисати ову причу и искористите ту опијеност за своје науме. Зато су пречести текстови у тим порталима који нас подсјећају на Југу, југословенство, како би изгледала данас репрезентација Југе у неком спорту, знају ти играти са емоцијама, да људима заигра срце "е како некад бјеше", тако се бирају само позитивни примјери када се о Југи пише, протурају популистичке фразе "били смо моћна држава, ово сада су све банана државе" (добро, па?, била је, није опстала), "дође нам ова демократија главе", "е како смо некад живјели", "могли смо путовати гдје смо хтјели" (добро, па? и да је опстала та Југа и данас би имапи исти третман код путовања у друге земље као што имамо) и сличне, знају да су људи "слаби" на такву причу.
Покушају и у Хрватској, углавном преко портала "Индекс", но проблем је што су у Хрватској на другој мантри деценијама индоктринисани, и такви текстови бивају јако рђаво примљени.
Код Бошњака је деликатно, Они су нација настала 1993-е, још увијек нација у покушају, у фази формирања, тражења свог идентитета, погодно тло за разне муљаре из бијела свијета, прије свега преко вјерског елемента, да им наметну своје поимање ствари. Зато се не ријетко и тешко одређују рема тој Југи и југословенству, некад иде и мантра "Броз је био о кеј, али та Југославија бјеше србославија и ту су М(м)услимани били закинути". На другој страни покушавају прптурати неки нови заједнилки босански идентитет, како је то све исто (јашта, ба), "како смо гладни на сва три језика", неки блиједи римејк онога што је већ покушао својевремено Бењамин Калај. На такве покушаје треба их у старту одјебати.
Што се наших Срба тиче које још држи та опијеност југословенством, треба им дати времена да се отријезне, ваља бити стрпљив са њима, а ако то баш вуде и теже ишло, ваља порадити да њихова дјеца, унуци разумију те релације, заблуде, и да се више врате коријенима.
|