Моје име је Драшко Станивуковић. Рођен сам у Бања Луци 21.05.1993. године. Основну школу ,,Алекса Шантић” и Гимназију у Бањој Луци завршио сам са одличним успјехом. Тренуто сам друга година Економског факултета. Бавим се политиком од 18. године, а активно од маја 2014. када сам постао члан Партије демократког прогреса. Био сам најмлађи кандидат за посланика у Народној скупштини Републике Српске на изборима 2014. године и освојио 2 200 гласова, те направио највеће изненађење и тако добио шансу да у овом четверогодишњем мандату постанем посланик и борим се за права младих људи, јер сам се за то опредјелио. Бавим се омладинском политиком и предсједник сам Савјета младих ПДП-а Бања Лука.

Такође сам и предсједник једне невладине организације ,,Буди ДРУГачији” коју сам са својим друговима основао и која иза себе има много хуманитарних акција и разних друштвено корисних догађаја.
Директор сам и власник фирме ауто-дијелова ,,АС’‘. Да би се истакао као озбиљан политичар, са искреним намјерама и жељом да нешто мијењам, одлучио сам да на свим пољима будем остварена особа. Финансијски независна, друштвено корисна, образована и искрена особа са часним намјерама. Политика је моја страст. Љубав према овој земљи и овом народу је нешто што ме покреће. Сваки дан радим са људима и трудим се да нашу земљу учиним љепшим мјестом за живот. Бавим се говорништвом и јавним наступима.

Пишем текстове на свакодневне животне теме. Својим текстовима и говорима желим да на позитиван начин утичем на што је могуће већи број људи. Волим да читам књиге. У њима проналазим енергију и нове идеје које се увијек трудим спровести у свом раду. Био сам на много политичких семинара и школа. Међу њима је најважнији мој двадесет-једнодневни одлазак у Лондон на иницијативу Владе Велике Британије. Ту сам стекао много искуства и знања које данас примјењујем у свом раду. 2015. је година, мој рад се наставља даље...

Зашто шнита увијек пада на намазану страну?

Можда зато што превише намажемо.
На једну шниту да ,можемо , ставили бисмо читаву теглу неког намаза. Још ако ми ту теглу нисмо купили, онда и нађемо начин да ставимо исту. Чак у тим околностима, могу и да стану две тегле намаза на једну шниту. Од вишка глава не боли, а и наш новчаник мирује, што је и најбитније. Много је таквих шнита у нашој земљи.
Да могу све би ставили на себе. Да је некако у моди, и два одијела би носили у исто вријеме. Само те шните никако да падну!
Изгледа, да се оне нису само намазале, оне су се замазале и премазале свим намазима, бојама, мастима и уљима. Све што се могло ставити, ставили су на себе, па их човјек више не може ни препознати. Нажалост, више ни сами себе не могу препознати. ‘Ајд што су себе намазали, ал’ чим су нама очи замазали, па да више нисмо у стању било шта да видимо. Нисмо више у стању да разликујемо и разлучимо намазану од ненамазане шните. Они су толико намазани, да су у стању рећи да су сав њихов намаз оставили нама, и ми ћемо им вјеровати. Чак су у стању рећи како наш намаз штите, чувају и бране од других ненамазаних шнита, које хоће да нам га отму. Истина лежи у томе да смо ми потпуно голе и празне шните. Стално падамо, и свака нам је страна ненамазана. У том сталном падању, изгубили смо сав намаз који нас краси, изгубили смо појам о нормалном животу, изгубили смо људско достојанство, идентитет, изгубили смо наду, вјеру, више нисмо ни мрвице оне шните која смо некад били. Док ми тако падамо, они се и даље мажу и замазују.
Пашће и те шните, није више ни важно на коју страну, јер свака им је премазана.

Na drugoj slici liči na mlađu verziju pjevača Rammsteina...

A vi asko mislite da ste bolji od njih, na crtu.

Tako je sefe, rekao si nam