banjalukaforum.com

ТЕКСТ МОГ ПРИЈАТЕЉА Romen Louis-a, САРАДНИКА НА ЧАСОПИСУ "ИСТОК" - О ЈУТРОШЊИМ РЕАКЦИЈАМА У СВЕТУ НА АКТУЕЛНИ АМЕРИЧКИ РАКЕТНИ НАПАД НА СИРИЈУ.
Зашто ја да пишем о томе, кад је већ он све најважније овде изрекао, и то на прецизан и убедљив начин?

"THE SHOW
Ко је мислио да је ноћас у Сирији отпочео Трећи свјетски рат, вара се. Тај рат је отпочео много раније, толико раније да је боље рећи да и нема неки посебан датум почетка, већ да се природно наставио на Хладни рат, као што се је и Хладни продужетак оног Другог свјетског, а Други Првог.
Дакле, тај рат већ одавно траје и једино што се мијења су двије ствари:
1. средства која се у њему користе, и
2. стање на терену.

Пошто се ставка два - стање на терену - неповратно мијења, почев од 2000. године, гдје Русија и Кина упорно и постепено обнављају своју моћ (а уз њихову моћ у пакету иде и моћ њихових савезника), њихови непријатељи схватају да досадашња средства нису довољна за побједу, већ ће ствари, АКО СЕ ОВАКО НАСТАВЕ, довести до извесне руско-кинеске побједе, а њиховог пораза.
Због тога би непријатељ радо промијенио ставку један - средства која се користе у овом рату - и директно напао Русију, али то није у стању, јер би у том случају и сам био уништен.
Шта онда преостаје непријатељу?

Сјетимо се једне друге империје која је највише од свега подсјећала на ову модерну.
Њено становништво, супротно нечијим предрасудама, нису чинили префињени и високо образовани филозофи, него разуларена РУЉА која је тражила забаву у крви у прашини Колосеума.
А најомиљенија, најскупља и најсуровија забава империјалне руље био је гладијаторски show, спектакл оног времена; а сам крем тог спектакла био је - симулације битака између Римљана и "варвара".
Наравно, у тим симулацијама су Римљани увијек побјеђивали "варваре"...
То је био спектакл који је кретенизованој руљи био неопходан, да би, с једне стране, кроз тај вентил истекла њена напетост и потенцијална агресивност, а, с друге стране - да би била оучвана илузија руље да и даље живи "у непобједивој империји у самом центру свијета", што је био осјећај који је јединки из руље давао сурогат осјећању смисла у иначе промашеном и бесмисленом животу.
Спектакл је другим ријечима, био оруђе за постизање социјалног мира, чак и када је империја почела да пропада, а Рим, кроз реалне промјене СТАЊА НА ТЕРЕНУ, да трпи фактичке поразе.
Ови порази се дуго времена нису видјели у самом Риму који је још имао моћ да направи спектакл, али су на терену полако али сигурно мијењали реалност која је постојала иза те маске.

У ноћашњој агресији полудјеле Америчке Империје и њених подгузних мува, Француске и Британије, нема ничега другог до још једног спектакла.
"Сирија је кажњена а Русија је одступила" - о томе ће да тупе њихови медији, као и многи идиотизовани гласови код нас, а америчка руља, кретенизована својом потребом за спектаклом, доживјеће колективни оргазам који ће - као и свако изливање енергије - довести до њеног привременог СМИРИВАЊА.
Американци су нација кретена, руља која сједи у Колосеуму, жедна нових спектакуларних слика о непобједивости своје Империје, што је дрога која тој врсти зависности треба да би - као и свака друга дрога - надомјестила недостатак смисла.

Међутим, времена се ЈЕСУ неповратно промијенила.
Америка је некада могла све. Сада нешто може а нешто више не може.
Домен ствари које може - смањује се, а домен оних које не може се повећава.
Она и даље може да направи спектакл. Може да ПРИКАЖЕ ствари као свој тријумф. Као пораз Сирије. Као пораз Русије.

Али све те СЛИКЕ служе да би сакриле реалност да она више не може да изврши инвазију на Сирију и просто да сруши сиријску легалну власт, онако како је то учинила у агресији на Ирак 2003.

С друге стране, Русија 1999. није могла ништа. Године 2003. је могла да почне да обнавља себе, да би једног дана могла нешто.
Данас Русија може да промијени реално стање на терену - и она је то и учинила, и чини и даље. Сирија опстаје и опстаће.
Примијетисте ли како је спиновано оно што се тобоже тражи од Сирије?
Тражи се да "више не буде у стању да изврши хемијски напад", а раније је улог био много већи - да оде Асад...

Оно што Русија данас још увијек не може је - да створи show и да црно-бијело прикаже ствари као свој тријумф над Америком, на начин како то ради Америка и како то жели руља, које - како ћете сада видјети - има свуда, јер ће бити много одушевљених вјерника америчке идолатрије, али и оних квази-противника те идолатрије који ће одмах пасти у очајање због "слабости Русије", приказане у овом show-у.

Оно што је упадљиво је - да у Сирији нема разочарења Русијом.
Нема гласова руље, нећете их чути.
Стрпљење, трпљење спектакуларних удараца, док се тихо и иза сцене, позиција Сирије поправља.
Заборависмо ли да нема више терористчког џепа у Гути надомак Дамаска?

Неумољива реалност је да је Америка та која више НЕ МОЖЕ ДА ПРОМИЈЕНИ РЕАЛНО СТАЊЕ НА ТЕРЕНУ. А стање на терену се лагано и постепено, тихо и далеко од циркуских дворана и прашине америчког глобалног Колосеума, МИЈЕЊА НА СИРИЈСКУ И РУСКУ, А ТИМЕ И НА НАШУ КОРИСТ.

Е сад, зависи шта нам је битно. Стање на терену и реалност ИЛИ спектакл.
По томе ће се препознати да ли себи дајемо за право да будемо бољи познаваоци стања у Сирији од самих Сиријаца.
И по томе ће се видјети да ли смо и сами људи или најобичнија руља.

P. S.
Америка је нација са наркоманском зависношћу од спектакла који њу саму приказује као божанску, изузетну или већ не знам какву.
Наркоман - када је "high" - заиста себе види као да је на крову свијета, као да је бог богова, док се његово тијело у реалности распада а он УМИРЕ.
Његов циљ тада више није да се скине са дроге већ да вјечно буде "high". Ако не вјечно, а оно барем до смрти, која, за наркомане долази веома, веома брзо.
Ако желите да га спасите, да ли ћете му пружити нову дозу дроге?

ПРУЖИМО ИМ ТО.
Нека вјерују и даље да су богови.
Нека и даље буду "high" и нека то буду што дуже и што више.
Знамо куда ће их то одвести."