banjalukaforum.com

Žalbeno veće naložilo ponavljanje suđenja Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću





Žalbeno veće, u sastavu sudija Pocar, predsedavajući, sudija Agius, sudija Liu, sudija Ramaroson i sudija Afanðe, danas je poništilo odluku Pretresnog veća kojom su optužbi oslobođeni Jovica Stanišić, bivši zamenik načelnika i načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, i Franko Simatović, bivši zamenik načelnika Druge uprave Službe državne bezbednosti Srbije i specijalni savetnik u SDB. Žalbeno veće je naložilo da se Stanišiću i Simatoviću sudi ponovo po svim tačkama optužnice.

U optužnici Tužilaštvo je tvrdilo da su od aprila 1991. do 31. decembra 1995, kroz svoje učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP), Stanišić i Simatović počinili zločine u Srpskoj Autonomnoj Oblasti Krajina i Srpskoj Autonomnoj Oblasti Slavonija, Baranja i Zapadni Srem u Hrvatskoj, kao i u opštinama Bijeljina, Bosanski Šamac, Doboj, Sanski Most, Trnovo i Zvornik u Bosni i Hercegovini. Zajednički cilj navodnog UZP bio je prisilno i trajno uklanjanje većine nesrba, prvenstveno Hrvata, bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata, s velikih područja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. U optužnici se navodi da je taj UZP uključivao počinjenje ubistva kao kršenja zakona ili običaja ratovanja i kao zločin protiv čovečnosti, kao i deportacije, druga nehumana dela (prisilno premeštanje) i progon (putem ubistva, deportacije i drugih nehumanih dela (prisilno premeštanje)) kao zločine protiv čovečnosti. Stanišić i Simatović se takođe terete da su planirali, naredili i/ili na drugi način pomagali i podržavali planiranje, pripremu ili izvršenje krivičnih dela navedenih u optužnici.

Pretresno veće je 30. maja 2013. zaključilo da su mnoge od zločina navedenih u optužnici zaista počinile razne srpske snage na gore pomenutim lokacijama. Međutim, Pretresno veće, većinom glasova, nije utvrdilo krivicu ni Stanišića ni Simatovića za počinjenje tih krivičnih dela putem učešća u UZP jer je zaključilo da nije van razumne sumnje dokazano da su posedovali potrebnu nameru da doprinesu ostvarivanju zajedničkog zločinačkog cilja. Pretresno veće je takođe zaključilo da nije utvrđeno van razumne sumnje da su Stanišić ili Simatović planirali ili naredili ove zločine, i, većinom glasova veća, da su pomagali i podržavali ove zločine. Shodno tome, Pretresno veće je, većinom glasova, Stanišića i Simatovića oslobodilo krivice po svim tačkama optužnice.

Tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu Pretresnog veća navodeći tri žalbena osnova.

U prvom žalbenom osnovu Tužilaštva, tvrdi se, između ostalog, da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo kada je donelo zaključak da nije utvrđeno da su Stanišić i Simatović delili nameru da doprinesu ostvarivanju zajedničkog zločinačkog cilja, a da nije presudilo ili iznelo obrazloženo mišljenje u vezi s “osnovnim elementima” odgovornosti za UZP, a posebno u vezi s postojanjem zajedničkog zločinačkog cilja i Stanišićevim i Simatovićevim doprinosom ostvarivanju tog cilju.

Žalbeno veće je bilo mišljenja, da, pre nego što je donelo svoj zaključak o njihovoj nameri, Pretresno veće nije prvo presudilo o tome da li su elementi actus reus odgovornosti za UZP – odnosno, postojanje zajedničkog zločinačkog cilja, više učesnika poduhvata, kao i Stanišićev i Simatovićev doprinos ostvarivanju zajedničkog zločinačkog cilja UZP – bili ispunjeni. “U odsustvu detaljne analize i prethodnih zaključaka u vezi s postojanjem i opsegom zajedničkog zločinačkog cilja koji je delilo više lica, kao i o Stanišićevom i Simatovićevom doprinosu tom cilju, Pretresno veće nije moglo ispravno da presudi o mens rea Stanišića i Simatovića”, to jest, o njihovoj nameri. Stoga je Žalbeno veće, većinom glasova, zaključilo da je Pretresno veće pogrešilo kada je propustilo da donese zaključke o postojanju i opsegu zajedničkog zločinačkog cilja koji je delilo više osoba pre nego što je zaključilo da postojanje namere kod Stanišića i Simatovića nije utvrđeno. Na taj način je Žalbeno veće, opet većinom glasova, zaključilo da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo tako što nije presudilo ili iznelo obrazloženo mišljenje u vezi s osnovnim elementima odgovornosti za UZP. U tom pogledu, Žalbeno veće je prihvatilo deo prvog žalbenog osnova Tužilaštva. Žalbeno veće je ustanovilo da nije potrebno da razmatra dalje argumente u vezi s ovim žalbenim osnovom i odbacilo ih kao bespredmetne.

U svom drugom žalbenom osnovu Tužilaštvo je tvrdilo, između ostalog, da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo kada je smatralo da dela osobe koja pomaže i podržava krivično delo moraju biti konkretno usmerena na pomoć u počinjenju krivičnog dela.

Žalbeno veće se pozvalo na presude Žalbenog veća u predmetima Šainović i drugi i Popović i drugi, kojima je Žalbeno veće potvrdilo da “konkretna usmerenost” ne predstavlja element odgovornosti za pomaganje i podržavanje po međunarodnom običajnom pravu, i zaključilo, većinom glasova, da je Pretresno veće pogrešno primenilo pravo kada je smatralo da dela osobe koja pomaže i podržava neko krivično delo moraju biti konkretno usmerena na pomoć u počinjenju krivičnog dela. U tom pogledu, Žalbeno veće je prihvatilo deo drugog žalbenog osnova Tužilaštva. Žalbeno veće je ustanovilo da nije potrebno da razmatra dalje argumente u vezi s ovim žalbenim osnovom i odbacilo ih kao bespredmetne.

Na osnovu utvrđenih grešaka, Žalbeno veće je, većinom glasova, zaključilo da okolnosti ovog predmeta ispunjavaju uslove za ponavljanje suđenja u skladu s pravilom 117(C) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda. Shodno tome, Žalbeno veće je naložilo da se Stanišiću i Simatoviću ponovo sudi po svim tačkama optužnice.

Kao posledica toga što je delimično prihvatilo prvi i drugi žalbeni osnov Tužilaštva i naložilo ponavljanje suđenja, Žalbeno veće je većinom glasova zaključilo da nije potrebno da razmatra treći žalbeni osnov Tužilaštva i odbacilo ga kao bespredmetnog.

Shodno tome, naloženo je da Stanišić i Simatović budu pritvoreni u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu, gde će ostati do daljeg naloga.

Sudija Agius je priložio svoje izdvojeno i delimično suprotno mišljenje, a sudija Afanðe je priložio svoje suprotno mišljenje.

Prvobitna optužnica protiv Stanišića i Simatovića potvrđena je 1. maja 2003. godine. Simatović je prebačen u pritvor MKSJ 30. maja 2003. godine, a Stanišić 11. juna 2003. godine. Suđenje je otvoreno 28. aprila 2008. Međutim, zbog lošeg zdravstvenog stanja Jovice Stanišića sam početak je odgađan nekoliko puta, i suđenje je ponovo počelo 9. juna 2009. Iznošenje završnih reči je održano od 29. do 31. januara 2013. Pretresno veće je izreklo svoju presudu 30. maja 2013.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice za teška kršenja humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine protiv 161 lica. Okončani su postupci protiv 149 optuženih. Trenutno su u toku postupci protiv 12 optuženih.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 - Email: press@icty.org
Pratite MKSJ na Facebook, Twitteru i Youtubeu

Suđenje Stanišiću i Simatoviću počinje 13. juna

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 13. juna počet će suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću – Frenkiju, saopćilo je Raspravno vijeće.

Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić i njegov pomoćnik Simatović optuženi su za zločine nad Hrvatima i Bošnjacima tokom ratova u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Obojica optuženih trenutno su na privremenoj slobodi u Srbiji.

Predsjedavajući sudija Burton Hall sa Bahama rekao je na ročištu da je Stanišić zatražio da ostane na privremenoj slobodi tokom prvog dijela ponovljenog suđenja dok tužioci budu izvodili dokaze.

"Vijeće će uskoro odlučiti o tom zahtjevu", rekao je Hall. Za drugooptuženog Simatovića rekao je da nije zatražio da ostane na privremenoj slobodi i nakon početka suđenja.

Raspravno vijeće odobrilo je tužiocima da u spis uvedu iskaze 143 svjedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku. Tužilaštvo će izvođenje dokaza protiv Stanišića i Simatovića morati završiti za 104 radna sata.

Zbog Stanišićeve bolesti, prema riječima sudije Halla, suđenje će se odvijati tri dana sedmično.

Stanišiću i Simatoviću sudi se po istoj optužnici po kojoj im je Haški tribunal već sudio. Optuženi su za progon na rasnoj, vjerskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premještanje hrvatskih i bošnjačkih civila.

Nakon prvog suđenja prvostepeno Vijeće Haškog tribunala oslobodilo ih je po svih pet tačaka optužnice. Međutim, Apleciono vijeće usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Stanišić i Simatović na privremenoj su slobodi u Srbiji, na koju ih je Tribunal pustio 22. decembra 2015, nakon što je sedam dana ranije Apelaciono vijeće poništilo prvostepenu oslobađajuću presudu i naložilo da im bude suđeno ispočetka.

Narušeno Stanišićevo zdravlje
Kako su utvrdili ljekari u Hagu i Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije. Njegova bolest imala je veliki utjecaj na tok prvog suđenja, koje je u Hagu, nakon jednog neuspješnog pokušaja, počelo 2009. godine.

Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a Stanišić je, prije nego što se vratio u sudnicu, jedno vrijeme pratio suđenje iz pritvora u Scheveningenu, posredstvom videoveze.

Stanišića su, dok boravi na privremenoj slobodi, u Beogradu pregledali specijalist za stomačne bolesti i psihijatar koje je imenovao Haški sud. Oni su zatim sudijama podnijeli izvještaj o Stanišićevoj sposobnosti da putuje i da mu bude suđeno.

Ti izvještaji ljekara povjerljivi su, u skladu sa stavom suda da su medicinski podaci privatna stvar optuženih.

Prije prvog procesa Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije "Sablja" nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.

Izvor: Agencije