Svi su nas se odrekli! Za sudbinu srpskih zatvorenika osuđenih u Hagu odgovorni su država, Srpska pravoslavna crkva i srpski narod u celini, jer su nas se odrekli. Srbi najjače uporište Haga - Selektivna pravda i ovakvo ponašanje haškog suda imaju uporište u ponašanju srpskih vlasti, SPC, srpskog naroda i celokupne javnosti

Za sudbinu Srba osuđenih na drakonske kazne u Hagu odgovorni su država, Srpska pravoslavna crkva i srpski narod u celini! Ovo u pismu Pressu iz danskog zatvora poručuje Radoslav Brđanin, koji na severu Evrope izdržava kaznu zatvora od 30 godina.

Ogorčen oslobađajućom presudom hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Brđanin je iz danskog zatvora uputio pismo našem listu u kojem je istresao svu gorčinu skupljanu od trenutka kada je uhapšen po tajnoj optužnici i deportovan u Hag, gde je kao i većina ostalih Srba osuđen na drakonsku kaznu.

Brđanin u pismu kaže da je zbog halabuke koja se digla posle oslobađanja hrvatskih generala odlučio da nakon 13 i po godina u zatvoru iznese svoje viđenje o tome zašto se u Tribunalu donose takve presude.

- Ne pada mi na pamet da rečju pravdam selektivnu pravdu u Hagu, ali ovakvo ponašanje suda ima uporište u ponašanju srpskih vlasti, Srpske pravoslavne crkve, srpskog naroda i celokupne javnosti. Ako pogledamo naše komšije Hrvate, svi ćemo se složiti da su njihova vlast, katolička crkva i narod stali uz svoje optužene za ratne zločine i da su to činili potpuno javno. Izdvojili su ogroman novac za najbolje advokate, hrvatska Vlada donela je odluku da se svim porodicama optuženika plaćaju odlasci u posete i svi troškovi boravka u Hagu - navodi Brđanin.



Osudio ga Teodor Meron


Radoslav Brđanin, bivši predsednik Kriznog štaba Autonomne regije Krajina u Danskoj, izdržava tridesetogodišnju kaznu zatvora, koja mu je izrečena u Haškom tribunalu. Brđanin je uhapšen 6. jula 1999. godine po tajnoj optužnici Tribunala. Istog dana prebačen je u pritvor u Ševeningenu. Prvostepenom presudom od 1. septembra bio je osuđen na 32 godine zatvora. Žalbeno veće mu je kaznu smanjilo za dve godine i 3. aprila 2007. osudilo ga na 30 godina robije koju izdržava u Danskoj. Predsedavajući sudskog veća koje je Brđanina pravosnažno osudilo na 30 godina zatvora bio je dobro poznati sudija Teodor Meron, predsedavajući sudskog veća koje je oslobodilo hrvatske generale Gotovinu i Markača.


On dodaje da su Hrvati posle prvostepene presude formirali tim diplomata koji su lobirali širom sveta za oslobađanje svojih generala, a Katolička crkva je još 1998. godine zajedno sa njihovim borcima organizovala veliku aukciju slika u Mostaru i skupila veliku svotu novca za pomoć porodicama optuženika. Javno su držane mise za zdravlje optuženika i njihovih porodica.

- Hrvatski narod držao je mitinge protiv hapšenja, jer su i vlast i crkva i narod sve uhapšene Hrvate zvali herojima, i to bučno, iskreno i sa ponosom. Svi optuženi Hrvati su sve vreme primali plate, a primanja su imale i njihove porodice. Zato tvrdim da su hrvatsko pravosuđe, katolička crkva i narod najzaslužniji za oslobađanje njihovih ljudi. Sud je živ organizam i na njega utiče javno mnenje, a ono je u Hrvatskoj bilo jedinstveno - da su njihovi generali heroji!

Pored svega, odlučujuće je bilo to što Hrvati nisu hteli da svedoče protiv Hrvata. Sviđalo se to nama ili ne, moramo da im odamo priznanje jer su uložili trud i volju, a pre svega hrabrost da podrže svoje i zato su i uspeli, a po istoj matrici su se ponašali i Muslimani i Albanci, pa čak i Makedonci - navodi Brđanin.

On ističe da zbog toga ima „obavezu prema sebi, svojoj porodici, familiji, prijateljima, pa i onima koji to nisu" da kaže bolnu istinu o tome zašto su Srbi osuđeni na dugogodišnje kazne.

-Nas Srba se odrekla i naša država i naša pravoslavna crkva i naš narod. Danas se vlast kune u RS, a odrekla se nas koji smo učestvovali u njenom stvaranju. Mojoj porodici je RS svega tri ili četiri puta platila dolazak u posetu, a kada sam to govorio tadašnjem predsedniku RS Draganu Čaviću, on mi je odgovorio da se putni troškovi plaćaju samo porodicama onih koji su se dobrovoljno predali. Pa čoveče, kako sam ja mogao dobrovoljno da se predam kad sam uhapšen po tajnoj optužnici?! On se kao iznenadio i rekao da će to ispraviti čim se vrati u Banjaluku, ali to nikada nije uradio - kaže Brđanin.

Nekadašnji ministar, dugogodišnji poslanik i jedan od ljudi koji su se za Srpsku zalagali kada to drugi nisu smeli ni da pomisle, kaže da je posle Čavića u posetu haškim optuženicima došao i Milorad Dodik. Kratko vreme primali su po 500 maraka mesečno, ali je i to brzo prestalo.


Dragan Čavić i Milorad Dodik

- Moje ćerke i supruga nebrojeno puta su pokušale da dođu do Dodika, ali bez uspeha. Očekivao sam da će se Dodik prisetiti moje uloge kao poslanika kada je on prvi put postao predsednik Vlade RS i naivno sam verovao da će odvojiti vremena za moju porodicu, ali nije. Za razliku od Hrvata koji to rade javno, naši se boje da razgovaraju i sa članovima naših porodica.

Doduše, naša kućna prijateljica je, kako kaže Vikiliks, izjavila da čuva Dodika od ratnih zločinaca, pa je među njih izgleda ubrojala i moju suprugu i ćerke koje su u toku rata bile deca. Hvala ti prijateljice, ali ne brini, nisi sama, imam ja i prijatelja koji je od početka moje karijere glumio prijateljstvo, a sada ne poznaju ni mene, niti moju porodicu. Na zameram nikom i zahvaljujem se Bogu što nisam takav dvoličan i ništavan - poručuje Brđanin u pismu Pressu.

(U sutrašnjem broju čitajte nastavak ispovesti Radoslava Brđanina)

Sta sad, je l' treba da se ugledamo na Hrvate, pa podrzavamo ratne zlocince?

Sta sad, je l' treba da se ugledamo na Hrvate, pa podrzavamo ratne zlocince?

Presude nisu mjerodavne, slažemo se tu.....samo...u narodu je dobro poznato šta je ko radio za vrijeme rata....To je mjerodavno.

Зашто лупати некоме етикету ратног злочинца? Мислим да је одавно доказано да пресуде те врсте у Хагу нису меродавне да се неко окарактерише ратним злочинцем.

Dobro, ajd...mozda nije ratni zlocinac, mozda je nepravedno osudjen.

Ali je govno, to valjda nije sporno.

Pa jel sad treba neko da ga slavi zbog njegovih "zasluga"? Ono što mu je u Hagu stavljeno na teret i za šta je osuđen je mila majka spram onog za šta nije (osuđen, niti gonjen). On definitivno zaslužuje posebno mjesto u narodnom sjećanju. Gore već izraženo.

i sta sad....ako je govno treba da robija 30 godina....onda bi 3/4 grada bilo u kazamatu

Naravno, to je moja stvar, ali da sam ja jedini koji je imao takvo mišljenje, lako bismo se mi dogovorili...
Razlika među nama je što ga ti braniš jedino po tome što je on Srbin, dok ga svi ostali ovdje (uključujući i mene) pljujemo zato što je govno od čovjeka koji je, između ostalog, i Srbe "zadužio" u jedno ružno i prokleto vrijeme (da ne govorim o ostalima).