banjalukaforum.com

NOVI GRAD, SARAJEVO - Stanje prirodne nepogode u opštini Novi grad Sarajevo, ni manje ni više, zbog brzog rasta trave traje već 12 dana, a takva odluka uopšte pokrenula je lavinu oštrih reakcija.

Инвазија Арапа на Сарајевски кантон у присуству бошњачке власти!; Шеици из Саудије и Емирата купују стотине хектара на ширем подручју Врела Босне од приватних власника!; Граде и ограђују читава луксузна насеља на водом и шумом најатрактивнијим локалитетима надомак Сарајева!; Домаћем становништву забрањен приступ изузев онима који раде као послуга!; Кантоналне, градске и општинске службе слежу раменима и ништа не предузимају док се неконтролисано навелико крчме највреднији босански природни ресурси; Ко све и зашто из врха власти стоји иза ових спектакуларних трансакција и баснословних провизија?

SARAJEVO - Ukoliko Hrvatska nastavi aktivnosti na gradnji Pelješkog mosta, Ministarstvo civilnih poslova BiH predložiće jednostrano proglašenje suvereniteta BiH na u tom dijelu Jadrana na način kako su to uradile bivše jugoslovenske države, a ne iskjučuje se ni mgućnost pokretanja posupka pred nadležnim pravosudnim instancama, upozorio je danas resorni ministar Adil Osmanović. Osmanović je o postojanju pravnih smetnji za gradnju Pelješkog mosta pismom obavijestio hrvatskog kolegu Olega Butkovića "Ukoliko vaše ministarstvo, odnosno nadležni organi i tijela Republike Hrvatske nastave obavljati aktivnosti u pogledu izgradnje Pelješkog mosta unilateralno, sa žaljenjem vas moram obavijestiti da će Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine biti prinuđeno, u skladu sa svojim nadležnostima, pokrenuti aktivnosti izlaska Bosne i Hercegovine iz Ugovora o državnoj granici između Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine...", navodi se u pismu Osmanovića. On dalje piše da će se u tom slučaju pristupiti jednostranom proglašenju suverenih prava Bosne i Hercegovine prema Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravu mora, putem posebnog normativnog akta, a kako su to, napominje, uradile sve bivše jugoslavenske zemlje koje izlaze na Jadransko more, prenio je portal Klix.ba. Takođe, ukazao je, da u kasnijoj fazi nije isključeno i da se zaštita prava Bosne i Hercegovine na moru, prema Konvenciji Ujedinjenih naroda o pravu mora, zatraži pred nadležnim pravosudnim instancama, u skladu s relevantnim odredbama međunarodnog prava. Naveo je i da je na nivou Međudržavne diplomatske komisije za identifikaciju, označavanje i održavanje državne granice između Bosne i Hercegovine i Hrvatske usuglašen je u junu 1999. predlog Ugovora o državnoj granici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Sastavni dio ovog prijedloga činila je mapa sa 86 geodetskih karata u razmjeri 1:25000 na kojima je ucrtana, odnosno identifikovana granična crta. Prijedlog Ugovora o državnoj granici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, zajedno s mapom grafičkih priloga, parafirali su ovlašteni predstavnici izaslanstava obiju država, a kao svjedoci ovaj su prijedlog parafirali i predstavnici Kancelarije visokog predstavnika u BiH, koji su pratili cjelokupan proces rada. Inače, Ugovor o državnoj granici između Hrvatske i Bosne i Hercegovine potpisali su na međudržavnom nivou 30. jula 1999. godine tadašnji predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović i predsjednik Hrvatske Franjo Tuđman.
Sadržaj ovog članka kopiran je sa portala Nezavisnih novina, a original se nalazi na linku: https://www.nezavisne.com/novosti/bih/B ... ana/440993

Zašto se suzdržavaš? Trebao si novu temu otvoriti

BANJALUKA - Od ranih jutarnjih časova više desetina ljudi, većinom mladih, stoji u redu ispred zgrade "Ekvator", u kojoj se na drugom spratu nalazi Konzularna kancelarija Ambasade Slovenije u BiH i čeka vize. "Dolazim već četvrti put pred Konzulat i ne pamtim ovakvu gužvu. Vozač sam i radio sam ovdje godinu i po. Pokušavao sam srediti papire za Njemačku i nisam uspio, ali uspio sam pronaći poslodavca u Sloveniji", priča dvadesetosmogodišnjak iz Bihaća koji kao razloge svog odlaska navodi veću platu i bolje uslove rada. Dodaje da za razloge zašto odlazi treba da pitamo vlast koja ne reaguje na sve veći odlazak stanovništva. M.I. iz Cazina već sedam godina živi u Sloveniji i radi kao vozač. Kaže da nisu traženi samo šoferi, već i druga zanimanja poput zidara, armirača, varilaca, molera. Pred Konzulatom čeka svoju suprugu, kojoj je odobren boravak po osnovu spajanja porodice. Termina za zakazivanje nema, kaže, dođeš, poraniš, stojiš i čekaš. Problem je što kancelarija radi tri dana sedmično i to samo tri sata, od devet do 12 časova. Mnogi prolaznici se zaustavljaju i na prvi pogled pomisle da su redovi zbog banke, koja posluje u istoj zgradi, ali odlaze zabrinutih pogleda kada dobiju odgovor da je u pitanju čekanje na slovenačku vizu i odlazak iz BiH. U slovenačkom konzulatu u Banjaluci su nam potvrdili da je broj zainteresovanih porastao za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. Ističu da obrada jednog zahtjeva za boravak, na osnovu zaposlenja ili spajanja porodice, traje maksimalno 30 minuta, ako je dokumentacija uredna. Dešava se često, kako objašnjavaju, da dokumenti nisu potpuni, te da najčešće nedostaje osiguranje ili, pak, papiri koji nisu prevedeni na slovenački jezik. "Većina njih su pronašli poslodavce i predali su zahtjev u Sloveniji pa dolaze ovdje zbog otisaka prstiju. Svi zahtjevi koje mi primimo od državljana BiH se šalju na odlučivanje u Sloveniju", navode u Konzulatu. Ističu da po njihovim slobodnim procjenama najčešće odobrenje dobijaju građevinci, varioci i šoferi.