Citiraj:
Prve nedelje Nove, 2012-e godine prošle su u znaku zaoštravanja vojno-političke krize oko Irana. Ka obalama te zemlje približava se sve više ratnih brodova SAD i NATO. Potsetimo se, negde ispred nove godine SAD i njihovi evropski saveznici razmatrali su da uvedu embargo na kupovinu iranske nafte, na šta je predsednik Irana, Mahmut Ahmadinežad, zapretio zatvaranjem Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi ka Evropi i SAD više od 40% bliskoistočne nafte. Neposredno pred Novu godinu SAD formiraju u vodama blizu Irana udarnu grupu nosača aviona predvodjenu nosačem aviona „Džon Stenins“. Početkom januara u Arabijsko more koje zapljuskuje jugozapadne obale Irana uplovila je još jedna udarna grupa nosača aviona pomorskih snaga SAD koju predvodi nosač aviona na atomski pogon „Karl Vinson“. Desetog januara ka istom odredištu krenuo je i nosač aviona „Abraham Linkoln“ sa svojom pratnjom.
Pored ovoga SAD su u rejon Persijskog zaliva prebacile amfibijsko-desantnu grupu brodova i bataljon morske pešadije. U sastav ove grupe ušli su najnoviji univerzalni desantni brodovi-nosači helikoptera amfibijsko-transportni i amfibijsko-desantni brodovi, bataljon morske pešadije, grupa za specijalne operacije, ojačana eskadrila helikoptera i pozadinski bataljon.
Neka od ovih sredstava kao što je univerzalni desantni brod tipa Wasp predstavljaju nešto najbolje u svojoj klasi u svetskim razmerama, a koriste se za prevoženje i iskrcavanje snaga morske pešadije na nerazrudjene morske obale. Na njihovim palubama mogu bazirati avioni i helikopteri. Brodovi su dodatno ojačani raketnim sistemima kratkog dometa, artiljerijskim sistmima i vodjenim raketama. Stalnu posadu čini oko 1100 ljudi, a mogu primiti dodatnih 1900 pripadnika morske pešadije.
No ni to nije sve. U Persijski zaliv uputio se i britanski ratni brod „Dering“ čija je glavna namena zaštita flotnih brodova od napada iz vazduha. Savremeni radarski sistemi kojima je opremljen kao i raketni sistemi omogućavaju otkrivanje i uništavanje neprijateljskih raketa i borbenih aviona sa efikasnošću koja je i do pet puta veća od efikasnosti istih takvih brodova drugih zemalja. U tom rejonu sada se nalazi devet engleskih ratnih brodova uključujući i minolovce, desntno patrolne čamce i transportne brodove.
Novouspostavljeni TV kanal na arapskom jeziku „Al Arabija“ izveštava ovih dana o početku prebaziranja na teritoriju Izraela znatnih snaga američke kopnene vojske. Po podacima sa izraelskog sajta debka.com, koji je specijalizovan za političke analize iz oblasti odbrane na teritoriju Izraela već je stiglo oko 9 000 američkih vojnika. U Izraelu se pored toga formiraju i
Komandno štabni punktovi SAD i NATO koji bi objedinjavali i obezbedjivali komandovanje borbenim dejstvima na širem prostoru Bliskog Istoka.
Kada se sve ovo sagleda intervencija zapadnih koalicionih snaga predvodjena SAD na Iran izgleda neizbežna.
Embargo na izvoz nafte iz Irana praktično pretstavlja ekonomsku katastrofu za tu zemlju. Početkom primene takvih sankcija Iranu ne preostaje ništa drugo nego da koristeći vojnu silu pokuša da obezbedi izvoz svoje nafte, a svaki takav pokušaj predstavljaće početak rata. Upravo zbog toga SAD i grupišu svoje pomorske snage i snage svojih saveznika na ovom prostoru i time pokušavaju da ostvare blagovremenu apsolutnu prevlast u borbenim sredstvima.
Datum eventualnog početka vojnog sukoba već se može nazreti: mnogi eksperti smatraju da je to 30. januar, kada na svom redovnom zasedanju Evropska komisija namerava da zvanično objavi uvodjenje embarga na uvoz iranske nafte. To će biti „crni metak“ za Iran. Njegovi dalji potezi su predvidivi: zatvaranje Ormuskog moreuza. Nije teško predvideti odgovor SAD na takav potez Irana posle čega je moguće sve.
U svakom slučaju treba uzeti u obzir i izjavu kineskog predsednika koji je već najavio da će Kina, ako SAD ili bilo koja druga zemlja napadne Iran, i neposredno ući u rat na strani Irana. Nedavno je publikovan tekst pripremljen u Kineskoj akademiji za savremene medjunarodne odnose u kome se kaže: „Iranska nafta pretstavlja značajnu stavku u kineskom uvozu. Iran zauzima treće mesto na listi zemalja iz kojih Kina uvozi. Kina svakodnevno kupuje oko 20% nafte koja se proizvede u Iranu. SAD su navikli da svoju volju nameću ostatku čovečanstva te moraju naučiti lekciju da se svet svakodnevno menja“.
Vladimir Putin i Dmitriji Medevedev nedvosmisleno su se saglasili sa kineskim stavovima.
Mnogi eksperti upozoravaju SAD da rat sa Iranom može postati koban za njih same. Evo nekih od mišljenja.
Ruski general-lajtnant Evgeniji Bužinski kaže: krajem januara Evropska zajednica se sprema da uvede embargo na uvoz iranske nafte. Sa druge strane SAD-eu je izgleda potreban jedan novi „mali rat“. Ali neće biti malog rata.To će biti ozbiljan ratni sukob u kome će se naći mnogo učesnika.Tu su i Iran i Izrael i sve zemlje Persijskog zaliva. A, NATO tu povlači jednostrane poteze. Konačno mali pobedonosni rat neće smetati nikome. Ni Obami u tom smislu. Ali, bojim se da tamo neće odigrati mali pobedonosni rat. Činjenica je da Iran nije Irak. To su zemlje različite po svom potencijalu. Prevući u Iranu nekoga od vojnih struktura na svoju stranu, kao što je uspelo amerikancima u Iraku sa gardom Sadama Huseina, ovde neće biti lako izvodljivo u najmanju ruku biće problematično. Zato bi to bio dugotrajni, pravi, iscrpljujući rat.
Američki politikolog Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik predsednika za nacionalnu bezbednost, izjavio je da posledice eventualnog rata sa Iranom mogu biti katastrofalne za SAD. Sa takvim upozorenjem, kako navodi Agencija Frans Pres nastupio je Bžežinski na zasedanju Severoatlantskog saveza. Po rečima Bžežinskog, posledice rata sa Iranom biće katastrofalne i za ceo svet.
Još je kategoričniji politikolog Solomon Lebanoidze: „Kako sprečiti da rat protiv Iraka ne preraste u Treći svetski rat? Ovde niko od zemalja iz okruženja neće ostati po strani. Iran nije Libija i nije Irak. Pri tome antiranskim snagama nije pošlo za rukom da u okolnim zemljama obezbede „pojas neutralnosti“ što znači da će mnoge zemlje direktno ili indirektno podržati Teheran. Medju prvima Kina. Šta će učiniti Moskava? Kako piše „Nezavisimaja gazeta“ ruske vojne snage koje gravitiraju tom regionu, već su mobilisane i pripremaju se za mogući rat. Južni Kavkaz neposredno se graniči sa Iranom. Ruske granice su takodje veoma blizu. Tako da je rusko ostajanje po strani teško izvodljivo“.
Da li je potencijalni rat SAD i NATO protiv Irana uvod i početak Trećeg svetskog rata? I uvod u najavljeni smak sveta?
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Izrael ili Iran... Islamsku ili Jevrejsku republiku? 
