banjalukaforum.com

The United States and its Arab allies are knitting together a regional missile defense system across the Persian Gulf to protect cities, oil refineries, pipelines and military bases from an Iranian attack, according to government officials and public documents.

Tajni dokument obaveštajne službe BiH: Iz Bosne prisluškivali cijelu Evropu
Objavljeno u: Republika Srpska, Vijesti
15.08.2013 u 9:17
Iranska obaveštajna služba odabrala je Bosnu kao centar svih svojih aktivnosti kako za prostor Balkana, tako i za veći deo Evrope. U sklopu toga se nalazi i jedan od najmodernijih prislušnih centara u ovom delu sveta.
prisluskivanje



Iranci su svoje obaveštajne pozicije gradili uglavnom tokom ratnog perioda, a prema tajnom izveštaju OSA, oni su te kontakte zadržali i na njima bazirali sve svoje kasnije aktivnosti.
“Raspolažemo podacima da je jedan broj državljana BiH prvi put stupio u kontakt sa obaveštajnim strukturama Irana 1994. godine kada su završili vojnu obuku u kampu Moštre kod Visokog, a kojem su rukovodili iranski instruktori. Naime, kao pripadnik jedinice El mudžahedin, na preporuku Begović Saliha iz Travnika pojedinci su upućeni na obuku u ovaj kamp. Kampom je rukovodio izvesni Mahmud, državljanin Irana, po činu pukovnik, pripadnik IRGC-a, koji je ubijen 1995. zajedno sa još nekim državljanima Irana, navodno od strane pripadnika VRS, u zasedi kod sela Čekrćići, opštinama Visoko”, objašnjava se u poverljivom dokumentu OSA i nastavlja da je finansijsku i logističku podršku za ovaj kamp osiguravao izvesni Šej Džafer koji je ujedeno i glavni finansijer aktivnosti iranskih obaveštajnih službi u BiH.

“Obuka polaznika je imala vojni karakter, gde su uvežbavane vojne veštine. Pored toga što je bio rukovodilac kampa, Mahmud je bio i instruktor. Nakon završetka obuke u kampu Moštre nastavljeno je održavanje kontakata sa polaznicima kampa, sa kojima se pored Mahmuda viđao povremeno i Šejh Džafer, kao i neki drugi iranski državljani koji su u to vreme boravili u BiH”, stoji u izveštaju OSA.

Većina polaznika ovog kampa se na kraju doškolovala u Iranu, gde je svaki od njih, zavisno od procena, provodio po šest i po meseci navodno “upoznavajući se sa kulturnim i drugim prilikama u ovoj zemlji”. Međutim, istina je nešto drugačija.

“Prilikom boravka u Iranu, odabrani BiH državljani prolaze obuku u 13 gradova (rukovanje naoružanjima, skokovi i vožnja paraglajdera, skokovi padobranom iz aviona sa 5.400 metara visine i slične vrste obuke )”, tvrde obaveštajci OSA.

OSA je otkrila i “partnerske” odnose između obaveštajnih službi Irana i Hrvatske.
“Za obaveštajne strukture Republike Hrvatske i njihove odnose sa iranskim obaveštajnim strukturama se može reći da su ove dve službe u nekoj vrsti partnerskih odnosa i njihova saradnja datira još iz vremena rata u BiH, a nakon rata se produbljivala. Naročito je jaka bila saradnja SIS-a sa iranskim obaveštajnom službama, kada su podsredstvom SIS-a oslobođeni zarobljeni iranski državljani kako u BiH, tako i u RH. Za ovakve usluge iranske obaveštajne službe su SIS-u pružale novčane protuusluge”, navodi se u analizi akcije Platon.

OSA posebno upozorava na jak upliv islamskih radikalnih islamista, a tu ističe Šejh Jusufa koga opisuju kao harizmatičnog i ujedno jednog od najautoritativnijih verskih vođa grupe Muhafizina.
“Šejh Jusuf je vlasnik i finansijer verskih škola – medresa u Nemačkoj, a finansirao je i izgradnju tekije u posleratnom periodu u Travniku. Pripadnik je nakšibendijskog derviškog reda i navodno po toj osnovi je u tri-četiri navrata boravio u BiH”, piše u poverljivom dokumentu OSA u kome Muhafizine opisuju kao jedne od najradikalnijih i najekstremnijih grupacija u svetu.

“Okupljaju isključivo šiite i njima naklonjene osobe koje za sebe tvrde da su najčistiji i najbolji propovednici islama i da imaju zadatak kao takvi da zavladaju celim svetom, te da su im u tom cilju dozvoljena sva moguća sredstva, a da im je za sve učinjeno na tom putu unapred oprošteno.”

Saudijska Arabija i Iran godinama vode bitku za politički, verski i ekonomski uticaj na Bliskom istoku, ali najnoviji diplomatski sukob dve velike sile ovoga puta preti da se prelije na čitav region. To bi, kako ocenjuju analitičari, moglo da ima geopolitičke implikacije koje nadilaze Persijski zaliv.

Rijad i Teheran, dva ljuta rivala za dominaciju na Bliskom istoku, već vode međusobni rat preko posrednika u Siriji i Jemenu gde podržavaju suprotstavljene strane, ali su sve dosad izbegavali direktni konflikt, piše Gardijan.


I pošto se godinama igraju vatrom, najnoviji konflikt za dobre poznavaoce prilika nije iznenađenje i malo je verovatno da će dovesti do direktnog sukoba, ali eskalacija tenzija u ovom ionako nemirnom regionu neće doneti ništa dobro, navodi britanski list.

Sve više sunitskih arapskih država već je prekinulo diplomatske odnose sa Teheranom.

Ono što je već sada izvesno, najnovija kriza slabi izglede za diplomatsko rešenje u Siriji i Jemenu i to baš u trenutku kada se čini da bi pregovori mogli vrlo brzo da donesu rezultate.

Na prvi pogled u pitanju su u verske tenzije između Rijada i Teherana, ali u suštini reč je o višedecenijskom rivalstvu zbog želje za dominacijom, navodi nemački ARD.

Dok Saudijska Arabija sebe vidi kao lidera svih sunita, zaštitnika svetih mesta Meke i Medine, Iran sebe doživljava kao vodeću silu šiitskih naroda u regionu.

Saudijsko pogubljenje istaknutog šiitskog sveštenika Nimr el Nimra, i juriš na saudijsku ambasadu u Teheranu kao odgovor na to, svakako su pogoršali ionako već zatrovane odnose.


Uprkos svim razlikama, između Saudijskog kraljevstva i Islamske Republike mogu se izvesti i neke paralele. Obe zemlje su pod uticajem snažnog osećaja islamske misije, koja ih ohrabruje u njihovim ambicijama.

Obe brzo posežu za nasiljem, kako u inostranstvu, tako i kod kuće, naročito ako se ima u vidu veliki broj pogubljenja.

Sve veća međunarodna izolacija Rijada s jedne strane i rastući regionalni uticaj Teherana koji je stvorio snažnu stratešku osovinu sa šiitskom vladom u Iraku, sirijskim i ruskim predsednikom, Bašarom el Asadom i Vladimirom Putinom, pojačali su uzajamno neprijateljstvo.

Međutim, ravnotežu moći u regionu pored angažovanja Rusije u Siriji, uzdrmao je nedavno postignut atomski sporazum sa Iranom, podseća Biznis insajder.

A očekivano ukidanje sankcija Iranu će doneti ne samo političku već i ekonomsku moć, što bi mogao da bude još jedan uzrok sukoba.

Teheran je već najavio da će udvostručiti izvoz nafte, što Saudijska Arabija, lider među izvoznicima nafte, shvata kao direktno ugrožavanje svojih interesa.

Bivši predsednik Irana čuva ovce (foto)
29.11.2016 12:02
Dok je bio predsednik, na posao je išao autobusom, a njegova žena radila kao čistačica u medresi.

Foto: twitter.com Foto: twitter.com
Tokom njegovog predsedničkog mandata:

1. Američka televizija „Fox News“ pitala je iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada: „Kada ujutro pogledate u ogledalo, šta kažete sebi?“ On je odgovorio: „U ogledalu vidim čoveka i kažem mu: „Zapamti, ti nisi ništa više do običan sluga.“
2. Kada je prvi put ušao u predsednički kabinet, Ahmadinežad je začudio mnoge time što je skupe iranske (persijske) tepihe dao kao prilog jednoj od teheranskih džamija, zamenivši ih običnim, jeftinim tepisima.


3. Kada je postao predsednik, podneo je izveštaj o svojoj imovini: automobil pežo 504 ’77. godište i mala stara kuća u jednom od najsiromašnijih delova Teherana, nasleđen od oca pre 40 godina.
4. Jedna od stvari koje su zapanjile administrativno osoblje bila je torba sa kojom je predsednik dolazio svaki dan. U njoj se nalazio njegov doručak, koji mu je pripremala žena: nekoliko sendviča ili hleb sa maslinovim uljem i sir.
5. Često pomaže čistačima ulica u delovima grada gde živi i radi.
6. Kada odseda u hotelu, traži da njegova soba ne bude sa velikim krevetom, zato što ne voli da spava na krevetu, nego na podu, na dušeku ispod ćebeta.
7. Tokom njegovog mandata, svaki novi ministar je morao da potpiše dokument sa više tačaka, između ostalog da će ostati siromašan i da će njegovi računi i računi njegovih rođaka biti proveravani.
8. On čak ne prima ni predsedničku platu, što objašnjava time da čitavo bogatstvo treba da pripada naciji, a on ga štiti.
9. Živi od plate univerzitetskog profesora u iznosu od 250 dolara mesečno.

(asekose.am)