Citiraj:
НАТО штаб у Сарајеву обавијестио је 9. јануара прошле године Министарство иностраних послова БиХ да је акција СФОР-а 1. априла 2004. у парохијском дому на Палама била у оквиру мисије у БиХ и да не постоји основ за исплату штете свештенику Јеремији Старовлаху и његовом сину Александру који су тада брутално претучени, рекао је помоћник министра за међународно-правне и конзуларне послове у Министарству Зоран Перковић.
На главном рочишту о накнади штете по тужби коју је породица Старовлах поднијела против БиХ, Перковић је нагласио да сви трогодишњи покушаји у рјешавању овог питања у суштини нису дали адекватан резултат.
Он је објаснио да је МИП, посредством Министарства правде БиХ, 2007. године примио акт Министарства правде РС којим им је овај предмет прослијеђен на основу Споразума БиХ и НАТО-а о статусу НАТО-а и његовог особља. Овим документом прописано је да се спорови БиХ и НАТО-а рјешавају дипломатским средствима, ако не буде постигнуто друго рјешење.
Након запримања предмета, МИП се 1. новембра 2007. године дипломатском нотом обратио Мисији ЕУФОР-а у БиХ са молбом да интервенише да Комисија за одштетне захтјеве и Арбитражни суд узму у рјешавање одштетни захтјев породице Старовлах у складу са Техничким споразумом БиХ и НАТО, рекао је Перковић.
Он је додао да је МИП једино добио допис њемачке подружнице СФОР-а у којем су навели да мјесна канцеларија при Мисији ЕУФОР-а, која је надлежна за обраду одштетних захтјева, у овом случају нема надлежност, јер припадници њемачког корпуса нису учествовали у акцији.
Нова нота главном штабу ЕУФОР-а поново је упућена 3. априла 2008. године, али без резултата, рекао је Перковић. Исто је учињено и 10. октобра 2008. године под ознаком "хитно", подсјећајући ЕУФОР да није уобичајено да се не добије одговор на дипломатску ноту.
"Након овога, пуковник ЕУФОР-а Петер Нел доставио нам је акт у којем је констатовано да ЕУФОР није надлежан за рјешавање овог питања, уз образложење да је некадашња надлежност СФОР-а подијељена на НАТО и ЕУФОР, чиме су нас упутили на НАТО штаб, којем смо се обратили 24. новембра 2008. године", објаснио је Перковић.
НАТО је 9. јануара прошле године доставио одговор МИП-у у којем, на извјестан начин, потврђује надлежност, али констатује да је цијела акција била у оквиру мисије у БиХ и да не постоји основ за исплату штете, рекао је Перковић.
"Након добијања овог документа, МИП је на састанаку са пуковницом америчке војске Адријен Шефер информисан да је захтјев за накнаду штете одбијен, јер је штета наступила као резултат акције НАТО снага и да у складу са Техничким споразумом не постоји обавеза накнаде", рекао је Перковић.
Перковић је нагласио да сви трогодишњи покушаји у рјешавању овог питања у суштини нису дали адекватан резултат, објаснивши да " рјешавање дипломатским путем подразумијева сагласност двије стране коју је овдје тешко постићи ".
"У списима имам готово идентичан примјер у предмету `Божичковић`, који је ријешен рутински. Ово је, изгледа, са становишта СФОР-а специфичан случај и он захтјев никада није доставио надлежној Комисији и Арбитражном суду", навео је Перковић.
Пред Судом БиХ данас је свједочио и Јеремија Старовлах, који је подјсетио како су те ноћи задобили тешко повреде опасне по живот, и изразио нелагоду што свој људски и материјални статус мора рјешавати у правосудним институцијама.
Он је подсјетио на упад припадника СФОР-а у току божићних празника 2004. године, што је претходило премлаћивању у априлу те године.
"Око 15 до 20 војника СФОР-а дошли су ноћу, тражећи да прегледају све просторије. Имали су двије до три камере и све снимали у стану, чак и бадњак и иконе. Тражили су да уђу у цркву и ја сам им то дозволио под условом да одложе оружје, што су и учинили. Разгледали су цркву, пењали се на звоник и прегледали све црквене зграде. Све ово је била увертира пред оно што се десило 1. априла, из само њима знаних разлога", испричао је Јеремија Старовлах.
Он је рекао да су послије напада војника СФОР-а 1. априла код њега и његовог сина Александра наступила потпуна амнезија која је трајала мјесец и по дана.
"Ми смо доживјели тешке тјелесне повреде опасне по живот, а моју супругу Виторку су за то вријеме држали у спаваћој соби са пушком на готовс упереном у главу. Нису јој дали да види сина који је на три до четири метра лежао у другој соби иза одшкринутих врата. Александру је тада пукла лобања на девет мјеста и данас има проблема са видом. Супруга је чула наше повике док су нас тукли, али није могла да нам помогне. Наравно да нису пронашли ни оружје нити материјале које су, наводно, тражили", рекао је Јеремија.
Он је истакао у наставку свједочења да су он и његов син хеликоптером пребачени у болницу у Тузли, гдје је почела борба за њихов живот. Након 24 дана из Тузле су пребачени у Војно-медицински центар у Београду. Јеремија је нагласио да су обје медицинске установе одликоване највишим одликовањем Митрополије дабробосанске за оно што су учиниле.
"Наша људска драма још траје. Мој син, који је сада 100 одсто инвалид, и ја још смо у депресији, не можемо да спавамо, конзумирамо лијекове, идемо љекарима. Штитимо се и бранимо свим препорученим средствима на медицинској, психолошкој и вјерској основи, а уз помоћ родбине и добрих пријатеља некако подносимо све тешкоће које су нас задесиле", навео је Јеремија, додајући да је Александар након свега оболио и од епилепсије.
Он је потврдио да им је СФОР нудио одређену суму новца као помоћ за лијечење које је, према његовим ријечима, прешло износ од 100.000 КМ. Све медицинске услуге, које и данас користе, финансирали су из личних извора, уз помоћ кредита који им је одобрила Патријаршија.
Наставак рочишта у овом случају заказан је за 17. мај, када би требали свједочити вјештаци медицинске и финансијске струке.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Šta misliš kolika mi je mjesečna plata za lobiranje ? 
