Aко је Сарајево мултиетнички град, онда је то најбољи одраз једне лажне слике о нама која се непрекидно шаље у свијет. Није мултиетничност Бегова џамија, ни катедрала, а ни Саборна црква. Мултиетничност су људи који живе у том граду, а не објекти, који су само свједоци да је то некада био мултиетнички град.

Сарајева данас има више у Кнез Михаиловој него у Ферхадији.

Никада нисам крио да је Милорад Додик мој пријатељ из давних наших реформистичких дана. Памтим га као амбициозног човјека када је кренуо у Лакташима као предсједник ИО да води битку за бољи живот. То што данас он има проблема разноразних поготово медијских није пољуљало наше пријатељство и чврст контакт. Ја сам већ давно уписан на списак његових пријатеља, као што је он уписан на списак мојих пријатеља. Aко постоји храброст као ријеч, онда се она зове Милорад Додик.

Sta je shvatio, ne shvatam?

"Ne bih dozvolio da se učini prvi genocid na ovim prostorima, a to je genocid nad Jugoslovenima, onim istinskim koji su postali produkt najplemenitijeg što je ova zemlja mogla iznjedriti. Ovog trenutka svečano izjavljujem da sam Jugosloven i to nepopravljivi po uzoru na Strossmayera, Broza i sve one koji su me učili da poštujem razlike, sve ono što podrazumijeva toleranciju. Po uzoru, dakle, na one koji su me učili da ću kroz pristajanje da budem i jedno i drugo i treće biti užasno bogat čovjek - a to su stvari koje zatucanim ljudima ne mogu sada doprijeti do svijesti. A činjenica je da danas nema veće bijede nego biti Hrvat, Srbin il' Musliman - veću sramotu sami sebi nismo mogli prirediti i trebat će nam godine da tu ljagu speremo sa sebe." (1993)

"Moj maternji jezik je i bosanski i hrvatski i srpski." (novembar 2004. za Radio Slobodna Evropa)

"Mislim da nam ne treba niko od stranaca da zastupa bosansku tužbu. Mi imamo ljudi u BiH koji to mogu uraditi, sa istim autoritetom, samo da im se pruži šansa." (novembar 2004. za Radio Slobodna Evropa o Tužbi Republike Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid)

"Novokomponovani duh je najbolje pogonsko gorivo nacionalistima. Zato se nemojte čuditi što se žrtva divi katilu. U novokomponovanoj muzici je i to moguće." (novembar 2004. za Radio Slobodna Evropa o prodoru novokomponovane muzike iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu)

Милорада Додика сам упознао кад је био предсједник Извршног одбора у Лакташима, упознао сам га као надасве компромисног борца, човјека који је увијек знао да нађе праву ријеч. Он је млађи од мене много година, али све ово што се догађало у политици, сукоби који су се догађали, кокетирања, називања, пљувања, то је једноставно пролазило поред мене.

ГЛAС: Кажете да је Милорад Додик Ваш пријатељ још из ранијег периода. Да ли је то било и професионално пријатељство или само приватно?

ПЕЈAКОВИЋ: Додиков шарм је у томе што је он увијек и у добра времена и у зла времена, могао да нађе времена за пријатеље, па и за мене. Сваки мој разговор с њим је имао само пријатељску основу. Професионално с њим нисам никада дјеловао, нити политички. Ја сам с њим дјеловао људски. Оно што Милета дичи као човјека је кад те оним великим рукама загрли, знаш да те загрлио пријатељ. То што други нису имали прилику да им то уради и нису му пружили шансу за то него су му пружили шансу да искези зубе, све се вратило на ону његову кад је ишао на факултет у Београд, па му је ђед његов рекао: Сине, пази, са Циганима мораш цигански, са господом господски.

Босна и Херцеговина није држава за човјека, без обзира на велике билборде. Ово је држава само за умирање и за одумирање. Како ћу ја вољети ту државу кад она ништа није учинила да ми се допада. Не волим је и ћао.