Citiraj:
Alijin tjelohranitelj: Naredio je da ubijamo svoje kako bi optužio Srbe!
Utorak 21. Oct 2014 13:09
Nekadašnji predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžic u finišu iznošenja dokaza odbrane, „poentirao je“ izvodeci zašticenog svedoka KNj- 568 za koga se tvrdi da bi znacajno mogao da promeni sva dosadašnja tumacenja o toku i ciljevima rata u Bosni.
Veci deo ovog svedocenja odigrao se iza „zatvorenih vrata“, a u kratkim javnim sednicama moglo je da se zakljuci da je rec o nekadašnjem telohranitelju Alije Izetbegovica koji je prisustvovao vecini tajnih sastanaka muslimanskog vrha tokom rata u BiH.
Evo integralne verzije ovog svedocenja koje umnogome menja sliku o dogadajima tokom rata u Bosni 1992-1995. godine.
Iznecemo one, najšokantnije detalje ne samo o tajnim susretima i planovima Alije Izetbegovica, pozadini sklapanja primirja sa Hrvatima, ali i šokantnim naredbama Naseru Oricu i celnicima Armije BiH kako bi se proizvele što vece civilne žrtve. Svakako, citaocima ce posebno biti interesantan deo o sprezi muslimanskih i srpskih kriminalaca koja je trajala cak i u vreme najžešcih sukoba dva naroda.
Svedok KW-568 u uvodnom delu istice da je u Sarajevo stigao 1992. godine i da se preko jednog svog rodaka ubrzo prikljucio specijalnoj vojnoj jedinici „Biseri“ – Izetbegovicevoj „pretorijanskoj gardi“. Ova jedinica je posle granatiranja Alijinog porodicnog stana, iskljucivo vodila racuna o njegovoj bezbednosti u podrumu Narodne banke BiH u kome je proveo veci deo rata sa sinom Bakirom i zetom Jasminom.
„Uniforme su nam bile crni kombinezoni, a od naoružanja smo dužili pištolje CZ 99 i automatske puške kalašnjikov. Moj zadatak je bio neposredno obezbedenje Izetbegovica. U smenama u kojima sam ja radio, zavisno od potrebe od šest do 12 sati, neprekidno sam bio uz predsednika. Pratio sam ga kada je išao u šetnju, zatim u odlasku i povratku iz zgrade Predsedništva BiH, jer je obicno išao pešice, i obezbedivao sam prostorije u kojima je on živeo.“
Zašticeni svedok kaže da se na sastancima u podrumu Narodne banke pricalo sve ono što je „trebao znati samo najuži krug ljudi oko predsednika“. To su, prema njegovim tvrdnjama, bili vojni generali Sefer Halilovic i Mustafa Hajrlulahovic zvani Italijan, policijski zvanicnici Avdo Hebib i Ismet Dahic (nacelnik PS opštine Stari grad), kao i Stjepan Kljujic i Reis efendija Mustafa Ceric.
TV ekipe na mestu masakra
Svedok KW-568 je naveo kako su po naredenju muslimanskih voda sa prometnih raskrsnica u Sarajevu gadani Srbi, kako bi se izazvala njihova akcija posle koje je dolazilo do stradanja civila.
„Odmah potom došle bi televizijske ekipe koje su cekale u neposrednoj blizini. Pošto je ovo vec bio model, ubrzo smo svi znali da ne treba biti blizu mesta gde se ove TV ekipe i novinari nalaze, jer se po pravilu, u kratkom vremenskom periodu, u njihovoj okolini dogadalo nešto od cega se moglo stradati“, ispricao je zašticeni svedok.
„Reis efendija Ceric je imao najveci uticaj na predsednika, pored njegovog sina Bakira, jer je predsednik bio vernik. Od samog pocetka Izetbegovic je govorio: „Mi Srbe vojno ne možemo dobiti, moramo uciniti sve da se medunarodna zajednica vojno umeša na našoj strani“. Ovu njegovu tezu podržavali su i ostali, pogotovu reis Ceric.
Ne znam ko je prvi od prisutnih predložio primenu taktike izazivanja masovnijeg stradanja bošnjackog stanovništva, te provociranje kako bi se granatirali objekti poput bolnica i slicno, ali znam da se Izetbegovic u pocetku suprotstavljao toj ideji.
Secam se dobro da je u jednom trenutku, dok su ga ubedivali da je ova taktika delotvorna Ceric rekao: „Alija uzmi se u pamet. Nas dnevno gine 50 do 70 i niko ne zna za to. Ako nas na jednom mestu pogine 200, ceo svet ce znati! A oni koji poginu, znaju zašto su poginuli, poginuli su na božjem putu i svi ce ionako biti Šehidi.“
Pored ovoga, navodi dalje ovaj svedok, dogovoreno je da se Srbi provociraju kako iz Sarajeva, tako i iz zašticenih zona.
Amanpur prva na licu mesta
„Smatralo se da je koordinacija izmedu provokativnih dejstava prema Srbima i novinarskih ekipa najvažnija. Novinari su u Sarajevu imali poseban status, pogotovu oni koji su pokazivali naklonost našoj strani. Secam se novinarke CNN-a Kristijan Amanpur koja je vrlo cesto dolazila u prostorije Predsedništva i skoro uvek je bila prva na licu mesta kada su se ovi dogadaji odigravali.
Moj zakljucak je, imajuci u vidu njenu bliskost sa našim rukovodstvom da je ona imala informativni izvor iz nešeg rukovodstva i uvek unapred znala šta ce se i gde dogoditi“, kaže svedok.
„Licno mi je poznato da je u Sarajevu postojalo nekoliko vozila na kojima su se nalazili ili teški mitraljezi ili minobacaci sa kojima je dejstvovano prema srpskim položajima sa pozicija za koje se planiralo da ih Srbi nakon toga granatiraju, a koje bi pozicije bile kompromitujuce za srpsku stranu. Tako je u više navrata i došlo do izazivanja vatre sa srpskih položaja sa pojedinih raskrsnica u gradu, bolnice i slicno.
Nacin rada bi bio sledeci: policija bi zatvorila raskrsnicu za saobracaj desetak minuta. Iz raskrsnice bi bilo ispaljeno nekoliko minobacackih granata ka srpskim položajima sa karoserije nekog manjeg kamiona, koji bi onda otišao iz raskrsnice, pustio bi se saobracaj i nakon desetak minuta od ispaljenja, najverovatnije kada bi sa srpskih položaja utvrdili odakle je došla vatra, usledila bi vatra sa njihovih položaja i to uvek u vecem obimu od one vatre koja je sa naše strane bila ka njima.
U tom trenutku kada bi padale srpske granate, raskrsnica bi bila prohodna za civilno stanovništvo i dolazilo bi do stradanja. Znam da su sa srpske strane uvek na jednu našu granatu odgovarali najmanje sa dve ili više granata.
I dvojica Srba u odredu
„Jedinica Biseri je formirana i stacionirana u prostorijama Srednje uciteljske škole u Sarajevu sa zadatkom štiti Predsedništvo, clanova predsedništva i njihove porodice. Jedinica je brojala oko 120 ljudi, ali neposredno na obezbedenju je bilo angažovano oko 70 ljudi. Komandant jedinice je bio Haris Lukovac, a njegova pozivna šifra preko radio veze je bila „Biser 2?.
„Biser 1? je bio predsednik Izetbegovic. „Biser 3? je bio Hota Ekrem, a „Biser 4? je bio Mišo Komarica, jedan od dvojice Srba koji su bili u jedinici, jer je zajedno sa nama bio i Mladen Komarica, koji je nosio isto naziv „Biser“, ali ne secam koji broj. Ja sam imao oznaku javljanja „Biser…“, ispricao je ovaj zašticeni svedok.
Izvor: Intermagazin.rs
Serić se ni Allaha ne boji.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
