Neverovatni ''slučaj Srebrenica''
''Bogovi rata'', kada su planirali svoje operacije na Balkanu početkom 90-ih, nisu očekivali da budu vojnički poraženi u građanskom ratu od Srba u Bosni i Hercegovini! A Srbi su uspeli da odbrane svoju narodnu čast i da stvore svoju Republiku Srpsku, na teritoriji bivše jugoslovenske republike – Bosne i Hercegovine, priznatu Dejtonskim sporazumom (u čijem potpisivanju im, inače, nije bilo dozvoljeno da učestvuju). Tako je propao ratni plan da militantni islamisti osnuju prvu muslimansku državu u Evropi, na tragu opake, alkaidske Zelene transverzale.
Zato od tada tzv. međunarodna zajednica, odnosno američka administracija preko tzv. haškog tribunala, na sve propagandne načine i prilično uspešno, svetu predstavlja Srbe, te teško stradale pobednike, kao nerazumne, primitivne zločince neljudskog korena, koji su izvršili agresiju na sopstvenu državu i genocid nad nedužnim muslimanima!
Takvu predstavu o ''zlim Srbima'' i agresorima, ali istovremeno i opravdanje sopstvenih zločina pravne, političke i ratne prirode, ''bogovi rata'' počeli su da grade od prvih ratnih sukoba na prostoru bivše SFRJ. Najpre su pokušavali sa farsama, kao što su: Omarska (teško optužujuća, a režirana scena susreta američkog novinara Roja Gatmana, sa zarobljenim muslimanom-živim kosturom iza montirane žice, u vojnom zatvoru, koji je držala Vojska Republike Srpske – novinar je dobio Pulicerovu nagradu za to); pa dva puta režirani slučaj masovnog stradanja muslimana u Sarajevu u redu za hleb i na pijaci Markale; pa navodno silovanje srpskih vojnika stotine hiljada muslimanki. Kada sve to nije prošlo, onda su medijski zlotvori definitivno odabrali Srebrenicu za glavnu manipulaciju u optužnici protiv srpskog naroda Bosne i Hercegovine!
Zašto baš Srebrenica? Nije prvi put u istoriji. Srebrenica se nalazi na pomenutoj tzv. Zelenoj transverzali i ''bosanski Srbi'' su još jednom, uz nepojamne žrtve, sačuvali ovaj kraj od džihada! Šta se sve dešavalo iza političkih kulisa i šta se još događa i kakvi su dalji planovi muslimansko-američkih centara moći oko Srebrenice, ostaje istoričarima-istraživačima da otkrivaju i predviđaju.
U svakom slučaju, građenje islamske države na Balkanu ideja je, koju je najjasnije i kontinuirano, još iz drugog svetskog rata, zastupao Alija Izetbegović (prvi predsednik Bosne i Hercegovine, države, koju su mnoge velike sile sveta priznale protivno svim regularnim međunarodnim zakonima, 1992. godine). Posle njegove smrti se za nju bore, javno, bez okolišenja, pre svih, bosanski verski poglavar, u svetu među najmoćnijim, reis-ul-ulema Cerić; potom kontroverzni muslimanski političar iz Alijinog vremena (ratni premijer u Vladi) Haris Silajdžić, u čemu imaju presudnu pomoć srpskog muslimana, Rasima Ljajića (ministra u Vladi Srbije, zaduženog za izručivanje Srba Hagu, odnosno – zaduženog za saradnju sa Hagom), ali i brojnih tzv. nevladinih (čitajte – antisrpskih) organizacija u Srbiji.
Dakle, to što su Srbi u Srebrenici sa okolinom u Podrinju presekli put džihada ka Evropi, neumoljivo i nepomerljivo ima dodatnu težinu, pre svega, za samu Republiku Srpsku, jer se današnja zvanična Srbija priprema na predaju delova svoje najvažnije državne teritorije (u istorijskom i ekonomskom smislu) – Kosova i Metohije Albancima i Amerikancima, a Rašku oblast muslimanima (prostor na kome je inače nastajala srpska država pre Kosovskog boja, a koju danas muslimani, kojih tamo ima najviše u Srbiji, zovu po turskom – Sandžak!)!
Što se ''slučaja'' Srebrenice tiče, uočljiv je nedostatak volje vlasti Srbije, pa i Republike Srpske, da se neumoljive činjenice stave na sto i da se tek na osnovu njih donose ili prihvataju bilo kakve presude. Naprotiv. Tzv. haški tribunal je optužnicom obavezao američke predstavnike u vlasti Srbije da nedokazane zločine, nametnute gotovo samo Srbima, dokazuju i proglašavaju – istinom, bez istinith, pravosnažnih dokaza!
Republika Srpska još uvek (a već je prošlo i 11 godina od podizanja nepotkrepljene Haške optužnice protiv najuglednijih, legendarnih Srba) nije smogla punu snagu da sagleda činjenice, pre svih, o stradanju srpskog naroda. Naprotiv, pre dve godine, na zahtev Visokog predstavnika Međunarodne zajednice Pedi Ešdauna, Komisija Vlade RS sačinila je jedan sramni izveštaj o slučaju Srebrenica – po diktatu naručioca i u prilog tvrdnji da su Srbi izvršili genocid nad muslimanima u Srebrenici (oni su čak dosegli do brojke od 12.500 ubijenih ''nedužnih'' muslimana jula 1995.).
Kako već nekoliko godina istražujem istinu o stradanju naroda u srebreničkom kraju (napisala knjige o tome: ''Istinita Srebrenica'' i ''Srpske mučenice iz Srebrenice'', a u pripremi je čitava edicija), znam da se u ''slučaju Srebrenica'' oni koji optužuju srpski narod ne služe dokumentovanim činjenicama. Stoga sam uverena da će kad-tad vlasti Srbije i Republike Srpske uložiti napor da se precizno i objektivno, naučnim metodama dođe do validnih kvalifikacija događaja, ne samo u Srebrenici, već i na teritoriji Balkana i Bosne i Hercegovine. Za sada, ko god se u Srbiji za to zalaže biva optužen da je pripadnik tzv.''antihaškog lobija'', a pred vratima Parlamenta Srbije već treća godina čekaju razne deklaracije o priznanju da su Srbi izvršili genocid u Srebrenici i Zakon o zabrani rasprave o događajima u ratnoj Srebrenici!
Od oslobođenja Srebrenice od džihad terora muslimanskih paravojnih i vojnih snaga (o čemu raspolažem na stotine dokumenata iz izvora Armije Bosne i Hercegovine) prošlo je već 12 godina, a narod se još nije oslobodio od nametnutog mučnog prebrajanja nestalih i poginulih muslimana prilikom predaje Srebrenice 11. jula 1995. godine generalu Ratku Mladiću! (Napominjem da je General sa svega 20-ak vojnika primio Srebrenicu od predstavnika Holandskog bataljona i civilne vlasti, iako je dotle u Srebrenici boravilo preko 6.200 dobro naoružanih vojnika bosanske Armije!)
Da bi se iskupili za teško stradanje naroda i da bi rat trajao, evo treća godina, ''bogovi rata'' organizuju spektakularno okupljanje muslimana na taj dan – 11.jula, na muslimanskom spomengroblju u Potočarima (na putu između gradića Bratunca i Srebrenice, u Republici Srpskoj). Tu se svake godine sahranjuje novi broj muslimana, navodno identifikovanih žrtava srpskog genocida 11. jula 1995. godine.
Do sada je prineto 1937 zelenih kovčega i spušteno u grobna mesta, ili ''nišane'' (kako se to kaže na bošnjačkom jeziku, koji odnedavno zvanično koriste muslimani u Bosni i Hercegovini i u Raškoj oblasti u Srbiji), iako je verski poglavar muslimanskog naroda u BiH još 2003-te, prilikom otvaranja ovog spomenika,objavio da je od 11. do 15. jula 1995. godine od Mladićeve ruke i njegovih vojnika stradalo čitavih deset hiljada Srebreničana! Na spomeniku, pred kojim se klanjaju svi posetioci, zapisao je, između ostalog: ''neka osveta bude pravda''!
Ovo spomengroblje (mezarje, na bošnjačkom) osnovao je 2003. godine Volfgang Petrič, svojom voljom, kao Visokog predstavnika Međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini. Desetogodišnjica od predaje Srebrenice, obeležena je globalnim svetskim programom na najvišem, čak i državnom nivou, u 81 državi na svim kontinentima. U Potočarima se tada sleglo nebrojeno mnogo ljudi i zvaničnih predstavnika najmoćnijih država. Za 25 miliona dolara pred zavetnim spomenikom poklonio se Klinton.
Boris Tadić, predsednik Srbije stigao je naredne godine (a nikada nije prisustvovao nijednom srpskom parastosu u Republici Srpskoj!).
Sledeći ''visoki predstavnici'' ozvaničavali su ovu ''Fondaciju spomenmezarje Srebrenica-Potočari'' kao osmišljeni simbol genocidnosti srpskog naroda, odlukama da se prostoru pridoda i zgrada Fabrike akumulatora, te da se sav taj prostor prenese u nadležnost Države (čitajte: muslimanske) Bosne i Hercegovine, sa očiglednom namerom da se jednog dana čitav taj deo Republike Srpske označi kao pripadajući – Federaciji BiH! Onako kako je želeo Alija Izetbegović: ''muslimanija'' do Drine!
Monstruozna igra brojki ubijenih ''nedužnih'' srebreničkih muslimana počela je još 8.septembra 1993. godine, prilikom posete Alije Izetbegovića Bilu Klintonu. Posedujem video zapis o tome kako je Klinton podučio Izetbegovića da žrtvuje 5.000 muslimana u Srebrenici, da bi dobio američku vojnu pomoć u definitivnom obračunu protiv Vojske Republike Srpske!
Postoje video zapisi i pisane izjave srebreničkih muslimana političara, koji govore da je Srbima izmišljen genocid!
Sve je uzalud! Kao da ništa nisu rekli, kao da i sami nisu učestvovali u zverskim progonima srpskog naroda iz njihovih sela, u pljačkanju i paljenju njihovih kuća, oni prekorno učestvuju u potočarskim ''svečanostima''.
Toga dana sjate se brojni ambasadori iz Sarajeva, dođu predstavnici ''nevladinih'' organizacija iz Beograda da osude srpske zločine i sažale se na ''srebreničke majke''. Desetine tv kamera i novinara beleže i objavljuju događaj. Predsednik Srbije, Boris Tadić daje izjavu da zločinci treba da odgovaraju, saučestvuje u bolu porodica stradalih (svojevremeno je primio u Beogradu predstavnice muslimanskih ''majki Srebrenice''- za srpske majke se nikada nije zainteresovao).
... Srpski narod srebreničkog kraja ima svoju Knjigu mrtvih: pod krstovima počiva 3287 novomučenika, umorenih od 1992-1995. godine na svojoj zemlji, pred svojim domovima. Sahranjeni su na mnogim seoskim grobljima, tamo gde su se rađali i gde su, braneći se od ustaša i džihadlija, poginuli.
Na Petrovdan, 12. jula, na godišnjicu (od 1992.) najvećih stradanja Srbi održavaju dostojanstvene parastose. Najveće groblje je u Bratuncu.
I ovog Petrovdana bila sam tamo. Iz Beograda su došli još pripadnici Narodnog pokreta 1389. i generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić, sa delegacijom. U medijima objavljena tek poneka vest... Izjave predsednika države Srbije nema...
Ljiljana Bulatović
Beograd, 14.jula 2007.
http://www.vidovdan.org/forum/viewtopic ... art15.html
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
