banjalukaforum.com

Politički život - Nacional, Zagreb

Vedrana Rudan

Moje ime je Huligan

Bila sam u Beogradu u nedjelju kad je Kosovo proglašeno državom. Na ekranu svog televizora u hotelskoj sobi gledali smo što “huligani“ rade Beogradu. Dijelila nas je jedna ulica. U ponoć je portir zamolio moga muža da skine tablice s automobila. Odustali su od toga jer su neki ljudi svojim automobilima sakrili naš. Smak svijeta na televiziji izgledao nam je veći nego onaj u našoj neposrednoj blizini. U ponedjeljak nam se osoblje hotela ispričavalo kao da su oni palili kontejnere i razbijali izloge. Izišli smo iz hotela i šetali Beogradom. Na ulicama nije bilo “huligana“, samo specijalci u punoj ratnoj spremi. Šljemovi, palice, štitovi... Policija na svakom uglu. Uvečer smo otišli u Jugoslovensko dramsko pozorište gledati “Fedrinu ljubav“ Sarah Kane. Pokrovitelji, Raiffeisen banka i Max Factor. Fedru je igrala Mirjana Karanović, Hipolita sarajevski glumac Ermin Bravo. Znam da ste zaboravili priču o Fedri. Fedra je žena koja se zaljubljuje u Hipolita sina svoga muža, on joj ljubav ne uzvraća, Fedra ga optuži za silovanje pa se ubije, rulja njega raskomada na sitne parčiće. Ne bih vam govorila o sirotoj Fedri da fenomenalna Mirjana Karanović nije imala svoj šou unutar predstave. Kad je na pozornici pokazala gole grudi, fotići su krenuli škljocati. Mirjana je zaprijetila prekidom premijere ako ne napuste gledalište. Dok su drkadžije odlazili, mi smo pljeskali. Mirjana carica. Nakon predstave otišli smo na koktel. Naši prijatelji, i ne samo oni, bili su žalosni zbog “huligana“ koji su razvalili centar Beograda. Jedan nam je gospodin rekao, mi smo jedini narod koji bježi pred vlastitim demonstrantima.

Volim Beograd, možda zato što je glavni grad države u kojoj ljudi žive gore nego kod nas. Plaće su nam više, naši Nikolići ne urlaju, naši “huligani“ pale gradove samo nakon utakmice, naše granice su fiksirane, naša manjina miruje jer je zahvaljujući Amerima svedena na pravu mjeru, samo rijetke zemlje od Hrvata traže vizu, kava u Zagrebu košta sedam kuna, u Beogradu deset. Da Zagreb od Beograda ne dijeli samo dva i pol sata vožnje automobilom, Srbija bi bila obećana zemlja za naše ljude koji vole uzbuđenja a Irak im je predaleko. Ovako... Ne bismo smjeli biti mirni dok Beograd gori ni požar koji hara Srbijom nazivati “huliganskim ispadima“. Svi danas s visoka govore o Srbiji zato što je na koljenima. Srpski novinari, takozvani “lijevi“, bešćutno se rugaju demonstrantima koji su razbijali izloge, krali Nike tenisice, parfeme, “čak i čarape“, a onda s “kesama“ punim ukradene robe šetali centrom Beograda kao da je to “normalno“. Što u tome činu nije “normalno“? Mladi Srbi danas, kao i Hrvati, do skupih tenisica “poštenim“ radom nikad ne bi mogli doći, a reklame našoj djeci jasno poručuju što moraš nositi na sebi da bi ti život imao smisla. Takozvani razumni ljudi, ugledni srpski ekonomisti, na takozvanoj lijevoj televiziji apeliraju na takozvani razum i objašnjavaju “huliganima“ da strane banke nisu “strane“ nego “domaće“, da u njima mladi Srbi zarađuju svoj “hleb“, nitko ne spominje koliko se “hleba“ može kupiti radeći u stranoj banci koja je zapravo domaća. Mojoj prijateljici, uglednoj novinarki, ponuđen je posao za 250 eura mjesečno, najam omanjeg stana u Beogradu košta 300 eura mjesečno, kava u Beogradu stoji euro i pol, jedna od njihovih banaka preko koje Srbi mogu kupiti auto reklamira se sloganom “rata = plata“. Zaboravila sam reći, ta “njihova“ banka i “naša“ je banka.

Kakva budućnost stoji pred mladim Srbima? Oni mogu čitav život robijati u nekom marketu koji jest strani ali i njihov i nikad na stopala navući skupe tenisice, ili zapaliti Beograd pa se Knez Mihailovom prošetati obuveni i namirisani kao sretni ljudi iz reklama. Specijalci im neće razbiti srpske glave. Vidjela sam ih iz velike blizine, i oni su gotovo djeca, i oni vole tenisice, ni oni za njih ne mogu zaraditi “pošteno“ lomeći mlada srpska rebra. Zašto ovako govorim? Zato što sam umorna od dvadestogodišnjeg slušanja kako na ovim prostorima žive “divljaci“. Kao da “huligana“ nema u predgrađima Pariza, Londona, New Yorka, Bagdada... Devedeset i devet posto ljudi na kugli zemaljskoj “huligani“ su koje, ako imaju sreće, od bankrota dijeli jedna plaća. Oni drugi nesretnici žive u nadi da će ih jednom jedna plaća dijeliti od propasti. Ostalo su robovlasnici koji se ne ukazuju i analitičari koji objašnjavaju. Žao mi je što mi ovi drugi nisu rekli zašto je Kosovo postalo Amerika?

Kome treba raskomadana BiH? Makedonija u agoniji? Hrvatska u NATO-u, Srbija u plamenu? Danas na području bivše Jugoslavije živi dvadesetak milijuna porobljenih nesretnika, nekoliko tisuća bogataša koji su sve svoje stekli derući njihovu kožu i stotine ratnih zločinaca koji, ili drže govore na mitinzima, ili sjede u Saboru, ili se, poput Karadžića i Mladića, “kriju“ iako ih nitko ne traži. Love se samo razulareni “huligani“. Kako stvari stoje, klinci na ovim prostorima neće dugo “divljati“. Amerika će svima nama vrlo brzo pokazati tko nam je pravi neprijatelj. Pa će mladi Hrvati, Srbi, Albanci, Slovenci, Makedonci opet postati braća koja će ognjem i mačem širiti američku demokraciju u nekom od mnogobrojnih Iraka. Ne, Putin neće poludjeti, dogovorit će se. Ništa od velikog plamena. Nažalost. Pogledajmo svoj život. Dovijeka ćemo otplaćivati bijednu gajbu u koju ulazimo noći o ponoći prebijeni od “poštenog“ rada, naši potomci neće moći platiti školovanje, ni zubara, ni ocu kupiti lijek, majci cvijeće za rođendan, bebi cipelice broj veće. Kako živimo, možda bi svima nama huliganima veliki plamen bio spas. Jebeš život kada svijetom možeš hodati u Nike tenisicama samo ako razvališ izlog.

Vedrana Rudan je jedna isfrustrirana babetina iz Rijeke. Cesto bude u latinici i uvijek je nekako antihrvatski nastrojena. Poznata da prostaci u emsijama.

EUobserver - Brisel

Peter Sainley Berry

NEZAVISNOST KOSOVA ĆE NAS SVE SKUPO KOŠTATI

Brisel, 22. februar – Jedna stvar je sigurna: jednostranim proglašenjem nezavisnosti nije stavljena tačka na priču o Kosovu. Baš naprotiv, sve ukazuje na to da će u godinama koje su pred nama Kosovo zadavati još veću glavobolju međunarodnoj zajednici, a naročito Evropskoj uniji.

Ne možemo kriviti kosovske Albance – težnje većinskog stanovništva su u potpunosti legitimne, pogotovo kada se uzme u obzir sve što su im pre deset godina učinile Miloševićeve snage. Međutim, to što je neka želja legitimna ne znači i da joj treba izaći u susret, čak ni da je ta želja sama po sebi naročito mudra. Najrazličitije zajednice širom sveta čeznu za nezavisnošću ili smenjivanjem režima. Ispunjavanje svih tih želja predstavljalo bi recept za stvaranje haosa. Sama reč ''balkanizacija'' ima negativan prizvuk. E pa, u nedelju je počela ponovna balkanizacija Balkana.

Na svakom kontinentu imamo enklave koje bi volele da ne žive pod tuđom vlašću – plemena, rase, manjine i narode koji nikada nisu imali sopstvenu državu. Reč je o čitavoj jednoj armiji. Ima ih i u samoj Evropskoj uniji. Uz to, imamo i obrnute slučajeve – države koje su nezavisnost stekle zahvaljujući istorijskoj slučajnosti i čiju teritoriju njihovi susedi žarko žele. Srećom, tu su Ujedinjene nacije i odbranjeni svetski poredak.

Pristalice nezavisnosti Kosova tvrde da ono predstavlja jedinstven slučaj. Smatraju da ga posebnim čini njegov status protektorata UN, kao i činjenica da je prošlo kroz tolike muke. Međutim, svaki slučaj je na neki način jedinstven. Još nisam čuo ubedljiv razlog zašto nije bilo moguće održavati status kvo do trenutka kada ceo region bude spreman za prijem u članstvo EU. Takvo rešenje bi bilo moguće da Amerika i njene glavne evropske saveznice nisu kosovskim Albancima stavile do znanja da će podržati jednostrano proglašenu nezavisnost, a zatim i straćiti veliku količinu novca na nezavisno Kosovo. Na taj način raspršen je i poslednji tračak nade da će pregovorima biti postignuto kompromisno rešenje.

Postoji bar deset razloga za sumnju u to da ova nezavisnost zaista ide u prilog EU, zapadnom Balkanu, pa čak – dugoročno gledano – i samom Kosovu.

Nezakonita prema međunarodnom pravu

Kao prvo, ma koliko je država priznavalo, nezavisnost Kosova je prema međunarodnom pravu i dalje nezakonita. Kako se EU zalaže za vladavinu prava u međunarodnim odnosima, ovo se kosi sa ciljem koji je sama sebi zadala. Zatim, Kosovo nije u stanju da upravlja samo sobom. EU šalje misiju od 2.000 ljudi koja treba da ojača tamošnje pravosuđe. Takođe, Kosovo ne može ni da se stara o sopstvenoj bezbednosti. Nikada nijednoj koloniji koja je ispunjavala tako malo neophodnih uslova nije data nezavisnost.

Kao treće, sa stopom nezaposlenosti od 40 odsto, privredom u kolapsu, lošom infrastrukturom, raširenim organizovanim kriminalom i nezanemarljivom emigracijom, nezavisno Kosovo jednostavno ne može da opstane bez obilne strane pomoći.

Četvrto, podsticanje Kosova da proglasi nezavisnost nanelo je štetu EU, izazvavši unutrašnji raskol između onih zemalja članica koje priznaju Kosovo i onih koje ga ne priznaju. Time je takođe stvoren jaz u odnosima većeg broja članica sa Srbijom, odnosno manjeg broja članica sa Kosovom. Tvrdnje da je EU jedinstvena u svom pristupu pitanju Kosova najobičnija su laž. Možemo samo da kažemo da u nedostatku zajedničke politike prema Kosovu međusobno poštujemo razlike u mišljenju. Međutim, ako EU ne može da se dogovori oko zajedničke politike prema Kosovu, kako se od nje može očekivati da zauzme jedinstven stav prema Rusiji ili međunarodnom sporazumu o borbi protiv klimatskih promena? Štaviše, teško da će ovaj raskol moći brzo da se prevaziđe. Mnogo je verovatnije da će se samo produbljivati i nastaviti da izaziva neslogu.

Zatim, peti argument bio bi da će nas nezavisnost Kosova po svoj prilici skupo koštati. Čitav državni aparat mora da se finansira. Već su obećane donacije u vrednosti od preko milijardu evra, što je gotovo dvostruko veća suma od one koju će EU u tom istom vremenskom periodu poslati Avganistanu. Komesar za proširenje EU Oli Ren ove nedelje je izjavio da je podrška Kosovu neophodna ''kako ne bismo imali crnu rupu na Balkanu koja bi večito gutala novac evropskih poreskih obveznika''. To je, međutim, upravo ono što smo uradili!

Na šestom mestu je činjenica da ćemo priznavanjem ilegalne nezavisnosti dati podsticaj zajednicama koje su u iskušenju da krenu istim putem kao Kosovo. Premda je teško poverovati da će slučaj Kosova imati neposredne posledice po Kataloniju ili Škotsku, mi jesmo stvorili opasan presedan. Ko može da zna ko će ga jednom iskoristiti?

Zbog čega?

Kao sedmo – zbog čega uopšte sve ovo? Kosovo nikada neće biti istinski nezavisno. Teško da će kosovski pasoši biti najpoželjniji putni dokument. Niti će Kosovo imati svoje mesto u Ujedinjenim nacijama. Kosovo je svoj položaj srpskog vazala pod zaštitom UN zamenilo za položaj vazala EU pod zaštitom UN. Ako ne računamo zadovoljstvo koje proizlazi iz prilike da se Srbiji gurne prst u oko, nezavisnost Kosova je besmislena.

Osmo – izlaz iz na ovaj način stvorenog problema se uopšte ne vidi! Oli Ren očekuje da će se stvari ''smiriti''. Veliko je pitanje da li će se uopšte i Srbija ''smiriti'' ako je suditi po oštrom govoru koji je ministar spoljnih poslova Srbije nedavno održao pred Evropskim parlamentom. Dakle, ne znamo kako će se stvari razvijati. Možemo li da zamislimo kako kroz deset godina ministri Srbije i Kosova mirno sede za istim stolom i raspravljaju o pitanju Kipra, Rusije ili možda obnovljivim izvorima energije?

Razlog broj devet je taj što bi slanje tolikog novca i ljudstva kao pomoći Kosovu moglo da dovede do problema sa susednim državama koje bi se osetile zapostavljenim. To neće pomoći poboljšanju odnosa. Pored toga, na samom Kosovu postoji opasnost od stvaranja zavisnosti – privreda koja se oslanja na subvencije EU, zaposleni koji mahom rade u državnom sektoru, primanje milostinje umesto razvijanja preduzetništva. Država koja ima podršku EU, ali nije u stanju da postane njena članica. Zbog toga bi stanovnici Kosova mogli da počnu da se osećaju kao kolonizovan narod, a ne kao građani nezavisne države, što bi usporilo umesto da ubrza njihov prijem u EU.

Najzad, usredsređenost na pitanje Kosova, kao i napetost oko njega, mogli bi da odlože prijem i ostalih zemalja zapadnog Balkana. Time se u opasnost dovodi stabilnost čitavog tog regiona i povećava se mogućnost ponovnog izbijanja nasilja.

Stoga, nezavisnost Kosova – tačnije njeno priznavanje – predstavlja čemernu priču o pobedi kratkoročne koristi nad dugoročnim planiranjem, i dokazuje, ako je to uopšte i potrebno dokazivati, da ono što ljudi žele ne mora uvek da se poklapa sa njihovim stvarnim interesima. Pored dobre, nezavisnost ima i svoju lošu stranu. To važi u svakom pojedinačnom slučaju.

Да се разумијемо, немам ја ништа против конзервативаца и десних снага (док год не прелазе у ултра-шовинисте који пријете различитима, тј. другачијима). имам, међутим, када они својим писањем подстичу атмосферу нетолеранције и чак и насиља према другачијем мишљењу. а то ових дана раде и НИН, и коштуница и та вукадиновићева екипа. није здрава подјела на "нас" и "вас", издајнике и патриоте, када води директном сукобу и, недајбоже, крвопролићу.

...чак и овдје на овом форуму, покретач ове теме одмах прозива неистомишљеника. ко није с нама, против нас је, то је управо бушова реторика послије 11 септембра. парадокс? ни случајно, сви функционишу исто.

ево парадокса. кад отворих импресум на страници НСПМ, испаде ми поп ап прозорче са понудом да живим и радим у америци. лутрија за зелену карту.

Previše nacionalistički nastrojen sajt... Tukne na Koštunicu i njegove savjetnike...

Druze, "tuknes" ti na sovinizam, a jos vise mi "tuknes" na Magistra, eto toliko...

jasno je da mnoga djeca, na zalost, nemaju dovoljno novca da sebi kupe nove patike, ali to opet nije izgovor da kradu i razbijaju izloge.

A ovdje je običaj da se odmah pređe na lično vrijeđanje ako dođe do razmimoilaženja stavova?

не може се, дакле, паљевина и безочна пљачка правдати тиме што омладина у србији, ето, лоше живи а, наравно, за све је крива америка. то је теза госпође рудан изнесена у овом тексту? прилично плитко. нико не помиње локалне властодршце, који такође сносе дебелу (и, по логици ствари, највећу!) одговорност за лош живот у србији?

Zar je uvreda ako trazim da obrazlozis tvrdnju kako NSPM "tukne" na nacionalizam?

I o kakvom "razmimoilazenju stavova" pricas?

Iznosis optuzbe bez ikakvih argumenata. Jer ova dva teksta, kao i ostali tekstovi na ovom sajtu (ako si uopste bacio pogled), se NI NA KOJI NACIN ne mogu podvesti pod "nacionalizam" (uz opasku da pod nacionalizmom ti podrazumijevas nesto negativno i nazadno).

Obzirom kakve teze provlače, jasno je ko su i šta su: Medijska ispostava koštunjavog DSS-a.

O tome da ih ti braniš svim raspoloživim sredstvima kao da radiš tamo.

Nacionalizam i jeste sam po sebi nazadan, naročito ako dolazi sa Balkana. Jednog dana, kad porasteš, shvatićeš.

Odmah da naglasim da sam uzasnut primitivizmom u vidu paljenja , pljackanja i sl. koje smo vidjeli proteklih dana.

Ali ne mogu da se slozim da lokalni vlastodrzci (a posebno ne ovi danasnji) snose, kako kazes, najvecu odgovornost za los zivot u Srbiji.
Ne moze se ignorisati potpuno sumanuta politika medjunarodne zajednice (prije svega EU i SAD) prema Srbiji. Kao prvo, rezultat desetogodisnjih, izuzetno strogih, sankcija se ne moze sanirati za kratko vrijeme. O dvomjesecnom bombardovanju i unistavanju Srbije da ne govorim. A ono sto je najzalosnije je da su ove stvari, koje su navodno bile uperene protiv Milosevicevog rezima, upravo najvise stete nanijele obicnom narodu. Milosevic i kompanija su za to vrijeme zivjeli ko carevi, i zgrnuli milione, da ne kazem milijarde, te tako obezbijedili, ne samo sebe, vec i svoje potomke generacijama u buducnost.

Osim toga, kao da im greske iz devedesetih nisu bile dovoljne, vec i nakon pada Slobinog rezima, nastavljaju sa, blago receno, retardiranom politikom. Stalno neki zahtijevi, ucjene, bla bla bla a sa druge strane - pomoc na kasicicu. Pa pazi molim te, tek nakon osam godina oni pominju neke vizne olaksice??? Sramota! 70% mladih iz Srbije NIKAD nije preslo granicu! Kako oni mogu da znaju sta je to Evropa, sta su to evropske vrijednosti i sl. ??? A da ne pominjem dvostruke arsine koje su primjenjivali prema recimo Hrvatskoj u odnosu na Srbiju itd. Najvise stete politika MZ je nanijela upravo obicnom narodu. I pri tom ne mislim samo na ekonomsku stetu, vec i kulturnu, i moralnu itd itd.

Prema tome, sto se tice loseg zivota u Srbiji, lokalni vlastodrsci JESU odgovorni, ali ne u tolikoj mjeri kako ti tvrdis. I ne samo to, realno gledano, zivot u Srbiji, sto se tice ekonomije, i nije toliko los ako ga poredimo sa recimo Hrvatskom, Makedonijom, Bugarskom... Standard jeste nesto nizi nego u recimo Hrvatskoj, ali zamisli samo da je ta Hrvatska imala deset godina sankcija, na kraju zacinjeno dvomjesecnim NATO bombardovanjem i to ponajvise industrijskih postrojenja i infrastrukture... pa oni bi bukvalno sad skapavali od gladi.