banjalukaforum.com

„Политика“ у Либији
Комби за Мисурату

Цик-цак путовање поред тенковских запрека и контролних пунктова које може да постави свако
Либијски војници лојални пуковнику Гадафију у Мисурати Фото Ројтерс

Oд нашег специјалног извештача

Мисурата – За Мисурату, град на око 200 километара источно од Триполија, кренуо сам у два сата после подне у конвоју страних новинара са два комбија и једним аутобусом. На челу и на крају конвоја били су џипови либијске војне полиције, који су обезбеђивали бржи пролазак преко контролних пунктова на путу.

У првом комбију поред мене су Адил и Марија из Ројтерса, четворочлана екипа америчке ТВ Си-Би-Ес. Новинарка је Елизабет, сниматељ је Ричард. Са нама су и два либијска пратиоца.

Одмах по изласку из Триполија пут за Мисурату води уз морску обалу. Са десне стране је Таџура, велики војни логор који је бомбардован крстарећим ракетама „томахавк“. Гадафијеви војници разапели су зелене шаторе изван логорских зидова, ту су вреће са песком, а на пикапима противавионски топови од 23 мм.

С леве стране пута је градилиште нове луке. Прва већа бензинска пумпа и километарски ред аутомобила. Возачи стрпљиво стоје уз кола. Засада нема знакова револта. Ричард подиже камеру да снима из комбија у покрету, либијски пратилац га пресече: „Шта је, па нисте Ал Џазира?“

„Не, ми смо британски шпијуни.“

Либијац се кисело насмејао. Ал Џазира је овде симбол необјективности. Између осталог, та ТВ је јавила и да су побуњеници ушли у град Сирту, а они су тада били на око 150 км удаљени од тог града.

Велики редови за гориво и на следећој бензинској пумпи. Од шест великих либијских терминала за нафту на обали, свих шест је сада у рукама побуњеника: Тобрук, Аџдабија, Брега и три терминала крај Рас Лануфа. Побуњеницима гориво стиже и из Египта по формули „ако сте за демократију и против Гадафија имате гориво, ако нисте нема горива“.

Огромни камени блокови, високи пет, а широки четири метра, чине противтенковске запреке на путу неких 50 км од Триполија. Овакву камену препреку ниједан тенк не може да помери из места, у брзини тенк у судару са том громадом може само да страда.

Наш комби иде полако, скоро километар у цикцак вожњи. Са десне стране пролазимо поред Центра за обуку либијске ПВО. Дим се вије изнад хангара. Чекпоинти (контролни пунктови) све су чешћи, заустављају нас на сваких 20 километара. Људи на тим контролним тачкама различито су обучени: полицајци, народна милиција, добровољци у зимским капутима и босих ногу у папучама. Нико нема шлем, нигде регуларне либијске војске. Сви спавају у шаторима, преко дана седе у белим пластичним столицама поред пута и контролишу саобраћај.

Свако данас у Либији може да направи свој приватни чекпоинт. Два клинца поставе два бурета са песком насред пута, окаче „калашњикове” о раме и заустављају и прегледају кога хоће. Врте ваш пасош и знатижељно виркају у вас, а прсти им на обарачу. Народна власт.

Промичу призори као из филма, хиљаде маслина у редовима као по црти, лимуни, обрађена поља, трава, шуме, палме, понеки трактор у даљини. Овај део Либије можда је и најлепши. Овде има услова да се либијска војска маскира и избегне ваздушне ударе НАТО-а.

Покушавам да уочим неке трагове импровизованих путељака, који би од главног пута водили ка вегетацији према морској обали. Нема трагова. Да ли су то официри Гадафијеве војске научили лекције из неких претходних ратова?

Неколико километара пре Мисурате скрећемо на југ. Са леве стране нам је велики војни аеродром који је стална мета авијације НАТО-а. Антене старих руских радара П-12 недирнуте. Остало од погледа скрива висока бетонска ограда.

На улазу у јужни део Мисурате на малом скверу стоји тенк Т-55, изложен као мета за гађање. Мало даље, испод балкона једне зграде, два тенка Т-72 и једно оклопно возило БМП-1. Сви под маскирним мрежама, покривени и ћебадима које војници стално заливају водом да би се смањио термални одраз. Стара метода.

Један потпуно немаскиран топ од 130 мм стоји на ливади између кућа усред града. Лукавство? Пуковника не би требало потцењивати.

Стижемо на нека три километра од центра града. Дим на неколико страна, пушкарање, понека јача детонација. Улице препуне срче, изврнутог лима, изгорелих гума, црне од истопљене пластике, разроване тенковским гусеницама. Фасаде зграда избушене мецима, радње затворене, на терасама снајперисти Гадафијеве војске. Чим окренем камеру према њима, они се сакрију.

Овде су гадне уличне борбе, и западни новинари признају да су у Мисурати присутни борци Ал Каиде из Авганистана и да су се спојили са локалним фундаменталистима. Гадафи је на почетку покушао да проблем реши преговорима, а када није у томе успео војска је кренула да очисти град.

Да ли је при том било и прекомерне употребе силе? Вероватно јесте, али у којем то рату тога нема, и како прецизно дефинисати шта је то уопште прекомерна употреба силе? Посебно у градским условима борбе.

Окупљени становници Мисурате са сликама пуковника плешу око нас, узвикују пароле за Либију и Гадафија, а против Саркозија. Ниједне антиамеричке пароле. Либијска државна телевизија све то снима. Знамо да је све детаљно испланирано, али све то исто раде и побуњеници са страним новинарима код њих.

У центар града не можемо, очито га још држе побуњеници. Као и градску луку. Спушта се мрак, пратиоци нас пожурују, проглашен је ваздушни напад. Један преко другог упадамо у комби. Девојка, сниматељ Би-Би-Сија, дословно се баца у отворени пикап са камером упереном у небо.

Ноћ је. У мом комбију раде сателитски телефони минијатурних димензија, џи-пи-си светлуца. Колеге материјал са камера пребацују на лаптопе са сателитским Интернетом и директно шаљу матичној ТВ кући.

Мој либијски мобилни у Мисурати нема покривање. О приватном српском мобилном да и не говорим. Сваких 20 минута Ричард у Триполију зове координатора своје ТВ екипе, саопштава му нашу тренутну позицију.

Могу да одахнем, нема дакле „френдли фајер”. НАТО нас неће гађати „пријатељском ватром“.

-------------------------------------

Потопљен либијски брод

Триполи – Бродови америчке Шесте флоте потопили су јуче испред Мисурате један либијски ратни брод, један тешко оштетили, а један је либијска посада наводно напустила.

Либијски бродови били су на задатку блокаде луке Мисурата, док амерички извори говоре да су либијске поморске снаге покушале да спрече доставу хуманитарне помоћи Мисурати тако што је са њих отворена топовска ватра на један брод са хуманитарном помоћи.

Гадафијева војска је од јуче ујутру у новој контраофанзиви потиснула побуњенике према месту Бенџавид, неких 130 км од града Сирте.

Мирослав Лазански

BIN JAWWAD, Libya (AP) — Libyan government tanks and rockets blunted a rebel assault on Moammar Gadhafi’s hometown of Sirte today and drove back the ragtag army of irregulars as world leaders prepared to debate the country’s future in London.

Rockets and tank fire sent Libya’s rebel volunteers in a panicked scramble away from the front lines before the opposition was able to bring up truck-mounted rocket launchers of their own and return fire.

The latest rebel setback emphasizes the see-saw nature of this conflict and how the opposition is no match for the superior firepower and organization of Gadhafi’s forces, despite an international campaign of deadly airstrikes.

The two sides traded salvos over the small hamlet of Bin Jawwad amid the thunderous crash of rockets and artillery shells.

“There aren’t a lot of us in Bin Jawwad right now,” said Faisal Ali, a 20-year-old-rebel who had retreated from the town. “If” Gadhafi “has enough firepower and forces using tanks, he will surely take over Bin Jawwad,” he added, noting the rebels’ special forces, one of their few trained units, had not yet retreated.

A U.N.-mandated no-fly zone and campaign of strikes by the United States and its allies helped rebel forces regain territory lost over the past week.

It is unclear if the international support exists for the deepening of the air campaign to the wholesale destruction of Gadhafi’s heavy weaponry that would be necessary to allow any further rebel advance.

U.S. ambassador to the United Nations Susan Rice said today there are plenty of “nonmilitary means at our disposal” to oust Gadhafi.

Слабо обучени побуњеници изгубили су моментум који им је донео почетак ваздушних операција коалиционих снага и, после неколико дана муњевитог напредовања дали су се у скоро паничан бег пред трупама Моамера Гадафија, које су их сачекале на педесетак километара далеко од родног града лидера, Сирте.

Само у уторак, побуњеници су потиснути неколико десетина километара кроз пустињу, пошто су пред Сиртом налетели на баражну ватру Гадафијеве артиљерије, праћену једнако жестоким налетом пешадије и оклопних возила.

Сведоци описују јуриш десетина оклопних возила, праћених канонадама тешке артиљерије, што је, како се чини, престравило слабо обучене побуњенике, који су једноставно побегли из Бин Џавада и Рас Лануфа, надајући се да ће силовит удар Гадафијевих снага изгубити снагу пре него што их владине трупе сустигну.

Према ранијим информацијама, побуњеници, који се повлаче возећи се камионетима, неће стићи предалеко јер већ 48 имају озбиљне проблеме са логистичком подршком, пре свега дотурањем горива, па су бензин добијали у пластичним флашама од два литра.

"When the Grads hit, we all ran," said Abdelsalam Ali, 37, a taxi driver armed with an assault rifle who said he had advanced late Monday to within 50 miles of Sirte.

"If the planes will hit Gadhafi's men, well, then I'll go there and fight," Fatallah said. "If the planes don't attack, we'll get pushed back even more."

Rebels said they were lured by Gadhafi gunmen into an ambush late Monday about 50 miles east of Surt. Bernwi and other volunteers said a group of government militiamen raised a white flag to draw the rebels close. Then they opened fire with heavy machine guns.

Ramadan Berki, a clothes vendor in Benghazi, had piled into his Mercedes with his brother, a friend, two machine pistols, foam mattresses, boxes of ammunition and a barrel of 500 litres of petrol, to join the rebel ranks.

"NATO is not good. They don't want to help us," he said. "We only want France and Britain. They are the true friends of Libya. They attack Gaddafi's men with their planes.

"Tell Sarkozy and Cameron that we need help, that without the air strikes, Gaddafi will massacre us again. We have only a couple of missiles but not enough. We cannot fend off cannon fire with our machine guns.

"Yesterday we had to pull back very fast. It was very dangerous. But if the French planes came back, we would be in Sirte by this evening and in Tripoli in three days.

Ma da donesem uskoro vijest kako je oboren AC-130

NJEMAČKI stručnjak Christoph Hoerstel izjavio je za rusku agenciju RIA Novosti kako postoji sumnja da saveznici u napadu na Libiju koriste radioaktivno oružje, točnije osiromašeni uranij. "To je njihova prljava navika. Amerikanci su koristili oružje s osiromašenim uranijem u Iraku, Afganistanu te na Balkanu. Nažalost, Libija nije izuzeće. Ako se to zaista događa, libijski narod će patiti. Rađat će im se osakaćena djeca", rekao je Hoerstel.

Zbog svojih stavova o intervenciji saveznika u Libiji bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić mogao bi ostati bez svoje kancelarije, piše nedeljnik Globus. Mesić je napravio pravu uzbunu u diplomatskim krugovima zbog svojih stavova o vojnoj intervenciji u Libiji, piše list i dodaje da su stavovi bivšeg predsednika suprotni službenoj spoljnoj politici Hrvatske, zbog čega je navodno hrvatska diplomatija u zadnji čas uspela sprečiti političku štetu koja je pretila Hrvatskoj.

Libijska Vlada upozorila je danas da će tužiti svaku međunarodnu kompaniju koja zaključi energetske sporazume sa pobunjenicima koji kontrolišu deo naftne infrastrukture ove zemlje. Ova pretnja mogla bi da oteža položaj pobunjenicima, koji su računali na ovu trgovinu radi finansiranja svoje pobune rotiv pukovnika Moamera Gadafija. "Nacionalna naftna korporacija je zakonom autorizovani entitet za sklapanje sporazuma sa spoljnim strankama. Zbog strateškog značaja nafte i gasa na globalnom nivou, nijedna zemlja ne može da ostavi rukovođenje ovim poslovima naoružanim bandama", navodi se u saopštenju koje je prenijela agencija Džana. U tekstu se napominje da će libijska država tužiti svaku stranu koja bude sklopila ugovor o libijskoj nafti sa bilo kim osim sa Nacionalnom naftnom korporacijom. Visoki zvaničnik pobunjenika izjavio je prije četiri dana da je Katar uvažio činjenicu da nafta proizvedena na istoku Libije više nije pod Gadafijevom kontrolom. Katar je pre tri dana postao prva arapska država koja je priznala pobunjenike kao legitimne predstavnike Libije.

Muammar Gaddafi is using his sexy blond daughter as his secret weapon in the war against Libya’s rebels.

Aisha is Gaddafi's only daughter among his eight children.

With revolutionaries fighting to take control of the country, Gaddafi is using Aisha to rally battle-weary troops, reports the Daily Star.

1805: Correspondents on the Libyan front line say some rebels believe a large force of pro-Gaddafi troops is coming from the south to form a pincer movement on Ajdabiya and Benghazi.

Kraj krize u Libiji verovatno će u velikoj meri zavisiti od instinkta pukovnika Moamera Gadafija, i bilo koje pronicanje u te instinkte bilo bi od velikog značaja za političare, piše današnji "Njujork tajms".
"On je zaslepljena narcisoidna ličcnost koja će se boriti do poslednjeg daha. Ili je impulsivni šoumen koji će odleteti prvim avionom kada bude nateran u ćošak. Ili je možda psihopata, proračunati strateg, lud poput pustinjske lisice", navodi list.