Hertzog je napisao:
To je najcrnja ali ujedno i najbolja mogucnost... Kosovo NIKADA necemo vratiti i sa tim se moraju svi pomiriti... Bez obzira kolike mi patriote da smo, to je davno zavrsena prica... A ovi komentari tipa takva odluka je ravna samoubistvu, kao i priznavanje Kosova, pa mislim da je smesna, jer smo ga mi izgubili i dobro bi bilo da i to parce srpske zemlje dobijemo natrag MIRNIM PUTEM
Да су тако наши преци размишљали ти би се данас звако Сулејман или Мухамед.
У вези са 17. мартом.
То је била једна од ретких опција када је Србија заиста имала потпуно легитимно праов да са полицијом и војском уђе на КиМ (и то по резолуцији СБ 1244), јер тада снаге КФОРа нису биле у стању да заштите Србе на КиМ.
Знамо колико је цркава и манастира тада убијено, колико је људи побијено и рањено и неколико хиљада је протерано.
95% их се није вратило јер немају где а тамо где су им шиптари направили нове куће (голе зидове) и не могу да се врате јер би их комшије шиптари побили највероватније, као што су им и уништили куће (и старе а и нове) и цркве и сл.
Јевреји су чекали више о 1000 година да обнове своју државу а код нас ви већ после 10 година да се одричу онога што нам по свим међународним, правним, етничким и етичким правима припада.
Добро рече Ирфан Менсур шта је проблем пацијенту у оном филму "Лаф у срцу": "Мало срце".
Проблем српског народа је мало срце. Неки мисле као узећемо тај северни део северног Косова и боље ишта него ништа. Али не може, шиптари хоће и тај северни део. После тога неки ће рећи, добро даћемо и тај северни део, па смо мирни. Али не може они хоће и Прешево, Медвеђу, Бујановац... Где ћемо да се зауставимо? Код Сент Андреје можда?