banjalukaforum.com

Saudijska Arabija i dalje ruši cijenu nafte
Objavljeno: 11.09.2015. - 19:00
Pad cijena nafte, nakon odluke Saudijske Arabije da zaštiti svoj tržišni udio, odraziće se na proizvođače poput onih u SAD koji vade naftu iz škriljaca.
Autor: Agencije
Veličina slova:
a
a
a

Zbog toga će naredne godine uslijediti najveći pad proizvodnje u posljednjih gotovo četvrt vijeka, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

Pojeftinjenje nafte je, takođe, uticalo na potrošače, pa bi tako rast tražnje nafte u ovoj godini trebalo da dostigne najviši nivo za posljednjih pet godina, navodi se u mjesečnom izvještaju IEA, a prenosi agencija Frans pres.

Tržište nafte je u proteklih godinu i po bilo pod uticajem odluke Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), predvođene Saudijskom Arabijom, da sačuva svoj uticaj i suprotstavi se proizvođačima nafte iz škriljaca, koji bi smanjenjem zavisnosti SAD od uvozne nafte, mogli da promjene globalnu dinamiku.

Visoke cijene nafte od preko 100 dolara za barel u 2013. godini omogućile su američkim proizvođačima iz škriljaca da primjene skupe tehnologije za eksploataciju nedostupne nafte, što je omogućilo povećanje zaliha u SAD, koje su najveći svjetski potrošač nafte.

Međutim, budući da su Saudijska Arabija i partneri iz OPEK-a odbili da smanje proizvodnju, cijene sirove nafte su pale sa preko 100 dolara za barel na najniži nivo za posljednjih šest godina.

Naftna industrija, prema tvrdnjama IEA, počinje međutim da reaguje na niže cijene nafte kroz smanjenje proizvodnje.

"Američka proizvodnja nafte će vjerovatno podnijeti teret pada cijena. Poslije rekordnog rasta proizvodnje od 1,7 miliona barela dnevno u 2014. godini, najnoviji pad cijena će vjerovatno spriječiti nastavak rasta proizvodnje u SAD", zaključuje se u izvještaju.

Чак и помахнитала психопатологија данашње Француске - русофобија - није ништа више од њене сопствене жеље за уништењем: Француз у Русу види себе самог, већ скоро заборављеног средњевековног Европљанина, који живи у слози са својом земљом и са Богом своје земље.

Nakon 70 godina: Japanci mogu
ratovati u inostranstvu
17 septembar 2015 Izmijenjeno
22:23 CEST
Gornji dom japanskog
parlamenta omogućio slanje
svojih vojnika u misije u druge
države prvi put nakon Drugog
svjetskog rata.
Posebna komisija Gornjeg doma
japanskog parlamenta odobrila
je danas kontroverzni zakon o
odbrani, koji će dozvoliti
japanskim vojnicima da se po
prvi put od Drugog svjetskog
rata mogu boriti u inostranstvu.
Novim kontroverznim zakonom
Japan želi omogućiti slanje svojih
vojnika u misije u druge države, a
on je već usvojen u donjem
domu parlamenta.
Taj potez je uslijedio, uprkos
žestokom otporu, kako
poslanika, tako i nekoliko hiljada
demonstranata ispred
parlamenta u Tokiju, prenosi AFP.
Tuča u parlamentu
Prema tim zakonskim izmjenama,
vojska, poznata kao
Samoodbrambene snage, imala
bi mogućnost odlaska u borbu
da zaštiti saveznike, kao što su
SAD, čak iako ne postoji
neposredna opasnost za Japan i
njegov narod.
U japanskom parlamentu,
prethodno je došlo do tuče
povodom predloženog zakona.
Opozicioni poslanici peli su se
jedan na drugog da bi
predsjedavajućem oteli mikrofon,
kako bi ga spriječili da objavi
glasanje o kontroverznom
zakonu, a zastupnici suprotnih
stavova su nasrtali jedan na
drugog i gurali se, što je
neuobičajena slika u japanskom
parlamentu.
Uprkos lošem vremenu, oko 500
ljudi je u plastičnim kabanicama i
pod kišobranima zahtijevalo
ispred parlamenta da prijedlog
novog zakona ne bude usvojen.
Neki od njih su nosili slike
premijera Shinzoa Abea sa
Hitlerovom frizurom i brčićima.
Demonstranti poput Sunichiro
Kobayashi plaše se mogućeg
povratka militarizmu, koji je
Japan u prvoj polovini 20. vijeka
skupo platio.
On je organizator novog
studentskog pokreta, koji se buni
protiv promjena koje predlaže
premijer Shinzo Abe.
Kontroverzni zakon
“Sve dok je Abe na vlasti moguć
je povratak Japana militarizmu.
Možda će poslije njega doći neki
još opasniji političar, tako da je ta
prijetnja stvarna“, kazao je
Kobayashi.
“Kad je Abe krajem prošle godine
zakazao prijevremene izbore,
imao je veliku podršku. Nakon
predlaganja kontroverznog
zakona podrška mu je drastično
pala. Ipak, čini se ga to previše i
ne zanima. Spreman je da svoju
popularnost mijenja za
historijsku promjenu u vanjskoj
politici Japana, što će možda
postati njegova ostavština“,
izvijestio je Al Jazeerin reporter
Rob Mcbride.
Tokom protekle sedmice
desetine hiljada ljudi je gotovo
svakodnevno demonstriralo
protiv prijedloga pomenutog
zakona, a sinoć ih se ispred
parlamenta okupilo oko 13.000.

Izvještaj o Aleksandru Vučiću albanske televizije hit (VIDEO)

Ekonomija / Miodrag Zec
Zakasnili na veselje
Evrozoni, ako ne postane fiskalna unija, sledi brakorazvodna parnica puna teških reči. A Srbija, umesto na svadbu, u Evropu hita pred razvod

Kriza koja potresa evrozonu od 2009. sa eskalacijom grčkih dugova postaje očigledna i neupućenim posmatračima. Evroentuzijazam i očekivanja perifernih zemalja da će članstvom u Evropskoj uniji rešiti sopstvene probleme pokazala su se iluzornim. Umesto da se izjednače plate i životni standard, izjednačile su se cene i troškovi života, a nejednakosti su, umesto da se smanje - povećane. Stoga je potrebno ponovo preispitati da li postoje fundamentalni propusti u evrokonstruktu i kakvi se strateški pomaci mogu očekivati u budućnosti.
EU je pre svega geostrateški politički projekat, kojim je trebalo obezbediti mir među vekovnim neprijateljima, Nemcima i Francuzima, trajno vojno strateški vezati Evropu za Ameriku, a tek potom rešavati ekonomska pitanja.
Sve je počelo 1948, kada je formirana Evropska organizacija za ekonomsku saradnju u cilju realizacije Maršalovog plana ekonomske obnove Evrope i njenog konfrontiranja sa tada moćnim SSSR-om. Već 1951. formira se Zajednica za ugalj i čelik, čime počinje dominacija Nemačke u Evropi. Gase se male i nerentabilne čeličane, a one najveće, nemačke, počinju naglu ekspanziju. Rimskim ugovorom 1957. osniva se Evropska ekonomska zajednica (EEZ) kao carinska unija i Nemačka dobija dodatni zamah, jer je eksportna privreda. Već 1963. nastupa kriza, Francuska gubi uticaj daljim širenjem EEZ i blokira pristup Britaniji, Danskoj, Norveškoj... Moćna nemačka industrija potiskuje francusku, a nesporazum se amortizuje ustupcima Francuskoj u pogledu subvencija, zaštite i fondova za poljoprivredu.
EEZ 1967. prerasta u Evropsku zajednicu. Kriza dolara i Breton-vudskog sistema rezultira početkom koordinacije monetarnih politika kroz fiksne kurseve u zemljama EZ i zajedničkog fluktuiranja u odnosu na dolar. Koordinacija monetarnih politika i fiksni kursevi odgovaraju Nemačkoj, jer neefikasnije ekonomije ne mogu da stimulišu konkurentnost devalvacijom na zajedničkom tržištu. Proces integracije se nastavlja i 1979. osniva se Evropski monetarni sistem, a monetarno ujedinjenje se završava uvođenjem zajedničke valute, ali bez fiskalnog ujedinjenja.
Evro je poseban slučaj jer je to valuta bez zemlje, bez budžeta i bez mogućnosti da centralna banka kupuje obveznice država članica. Pretpostavke Mastrihtskog ugovora o fiskalnoj politici u velikom broju zemalja nisu se sprovodile, izveštaji su frizirani, kriza je narastala da bi eksplodirala od 2009. sa potresima u Grčkoj.
Zajednička valuta, uz nesumnjivo smanjivanje transakcionih troškova i prijatnog osećaja kod građana perifernih zemalja da imaju kvalitetan novac, uništila je jedno važno oruđe - devalvaciju radi podsticanja izvoza i povećanja konkurentnosti. Uz izostanak carinske zaštite proces deindustrijalizacije slabih ekonomija je ubrzan. Svi žele da voze nemačke automobile, piju francuska vina, puše engleske cigarete, nose italijansku garderobu, a da sve ostalo ostane po starom. Nemački suficit je skoro jednak deficitu koji ostvaruju periferne zemlje. Kriza zahvata čak i Italiju koja je imala respektabilnu industriju. Ni oni ne mogu da izdrže nemačku konkurenciju. Očekivanja da će svi biti ravnopravni, koja su zavodljivo zvučala na početku, pretvaraju se u delirijum nezadovoljstva u Grčkoj, Španiji...
Koncept koji je primenjen – monetarna unija bez fiskalne unije - iscrpeo je svoje mogućnosti. Sledeći korak je puna fiskalna unija (superdržava, evropska vlada, evropski budžet) ili brakorazvodna parnica puna teških reči.
U toku euforije ujedinjenja nije urađena ključna stvar, nije stvoren novi evropski identitet i istinski evropski duh. Lokalne elite su građane obmanjivale dobicima ne pominjući troškove. U utakmici između provincijskih timova i Bajerna, Nemci uvek pobeđuju. U Americi je svaki Grk prvo Amerikanac pa tek onda Grk, a u Evropi je obrnuto. Iskustvo SFRJ može biti poučno - svi su ostali pre svega Srbi, Hrvati, Slovenci... A Jugosloveni su ostali bez domovine. A mi Srbi, umesto na svadbu i veselje, u Evropu hitamo pred brakorazvodnu parnicu.

Ovo nije europsko ponasanje... Kao sto rekoh, i Hrvate ocekuju vaspitne pljeske.
Sada se zahuktalo oko Piranskog zaliva. Na prvu, sve izgleda dobro po Hrvatsku, ali mozda bas u tom grmu lezi zeko...

Ja i pametno ne idemo u istu recenicu

Elem, sada ce fokus biti na Bosnjacima i demontiranje uloge iskljucive zrtve. Na primjer, polako ali sigurno ce se u njihovim (cak i onim fasistoidnim, poput Kljiksa) medijima poceti pojavljivati price o zlocincima iz njihovih redova. Sa vremenom ce Oric, Durakovic i sl. zavrsiti na sudu... A onaj klipan iz Srebrenice bii mogao postati broj jedan bosnjacke politicke scene...

Jbg... Jedinstvno ima neku cijenu u ponosu