Citiraj:
KAO KOŠNICA U Beograd se godišnje doseli 50.000 ljudi
U prestonicu se za godinu dana doselilo 49.669 ljudi iz cele Srbije, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Najveći deo njih (6.618) skućio se u Novom Beogradu. U Sopot niko nije želeo da ide. Gradske arhitekte upozoravaju da u Beogradu više nema mesta i da, ako se ovaj trend doseljavanja nastavi, grad hitno mora da se širi.
- Beograd je prepun. Samo u užoj zoni grada živi oko milion i po ljudi. Da bi uslovi za život bili normalni, u centru ne bi trebalo da živi više od milion ljudi. Ali svi znamo da doseljavanje neće stati uskoro - kaže Ivan Rašković iz Društva arhitekata Beograda.
Pravaca za širenje grada, po njemu, ima nekoliko.
- Beograd može da se širi ka koridorima i velikim saobraćajnicama - dakle u Ibarskom pravcu, preko Zemuna i prema Zrenjaninu. Takođe, grad bi mogao da se širi uz reke, niz Dunav u naselje Višnjica, i niz Savu ka Ostružničkom kraju. I naravno, na levu obalu Dunava - kaže Rašković.
U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da će se u budućnosti grad širiti na šumadijsku stranu i severni banatski deo.
- Zone za novu izgradnju su Rakovica, Čukarica, podavalski deo, Zvezdara i Grocka (šumadijska strana) i Palilula (severni banatski deo). Ali u budućem periodu treba se fokusirati na transformaciju bivših industrijskih i vojnih kompleksa u nove stambene i komercijalne jedinice - kažu u Zavodu.
Izgradnja novih naselja za sada nije u planu. Beograđani, i svi budući stanovnici prestonice, svoj dom u zgradi moći će da pronađu u Novom Beogradu i Zemunu.
- U Novom Beogradu ima dovoljno mesta za novu stambenu izgradnju na lokacijama planiranim za transformaciju privrednih objekata (IMT, Minel), u Zemunu (Vojni kompleks u Ulici cara Dušana, Marije Bursać i Radoja Dakića). Takođe, u Batajnici, Surčinu, Šangaju, Altini i Kamendinu ima dovoljno lokacija za porodično stanovanje - kažu u Zavodu i dodaju da prostora za novu saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu ima i da je ona ugrađena u Generalnom urbanističkom planu grada koji čeka na usvajanje.
Arhitekta Rašković dodaje da je veliko doseljavanje u prestonicu napravilo problem u celoj Srbiji.
- Mi trenutno imamo dve Srbije - Beograd i ostatak naše države. To je ogroman disbalans. Delovi zemlje su nam pusti, stanovi stoje prazni, a s druge strane Beograd je prepun, ali svi u njemu vide spas i jedno mesto gde mogu da se zaposle i žive normalno - kaže Rašković.
Život bez velikih želja
Prosečna starost doseljenih u Beograd je 32,5 godina. Mladi dolaze zbog fakulteta i posla.
- Došao sam iz sela kraj Sombora, studiram ovde. Tamo stvarno nema šta da se radi. Imamo jednu praznu školu, nekoliko prodavnica i par kafana. Da sam tamo ostao, poludeo bih - kaže Đorđe Milošević, koji se pre nekoliko godina doselio u Beograd. Nakon studija brzo je pronašao posao, ali ne u struci. O domu koji će biti samo njegov u Beogradu, i ne sanja.
- Živim kao podstanar. Uvek sam u potrazi za nekim jeftinijim stanom, sa ovom platom mogu da živim normalno, ali bez većih želja i rashoda - kaže on.
Izvor Blic
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
