Овај случај је добио несхватљиву медијску пажњу, да се ту једноставно мора написати која. Неће се мој коментар допасти многима, но баш ме брига, није моје да некоме угађам. У Бањој Луци имамо (на жалост) доста трагичних догађаја, само у мојој ближој околини у задње 2 године бејаху 4 задесне смрти и један масакр, тако, комшилук пар дана причао, и окренуо се својим обавезама.
Но ова прича не "попушта", из неког разлога је одабрана и максимално експлотисана, и ова прича је без сумње злоупотребљена. Ја истину о самом случају не знам, превише је ту збрке, протуречних и протурених информација, дезинформација, свако има ту своје виђење, ту су и блогери (неки који воле да олајавају Бања Луку и Српску, а неки изгледа нису под васер вагом) исконструисали своју причу, мотиве, ту је отац скрхан болом праћен лоботомираном руљом истрајан тражећи правду и истину, заправо тако се почело, тражећи правду и истину, сада више ником није јасно шта траже. А и сама истина више није ни важна.
Да ли овај случај, и та медијска експлатација има политичку или неку другу позадину, ни то не знам, али знам да је ова прича исполитизована, испроституисана, ријалитизована, знам да смо имали свакодневно текстове у федералним медијима који на свој начин виде све што се догађа у Српској, припомажу ту БН ТВ и портал „Бука“ који су такође од ове приче направили сапуницу, дошла је прича и у талк-шоу програме (Забрањени форум, карамелино играње детектива) гдје су провукли да је Бања Лука опасан град гдје имамо свакодневна неразјашњена убиства (а то свакодневно је једно убиство из 2007-е, једна саобраћајна несрећа из 2011-е и овај случај), и све то поприма облике једне хајке, хистерични напади ко зна чиме мотивисани.
И паланка, а паланка ко паланка, је дала своје виђење. Па се ту провлачи како се не поклапају извјештаји двојице патолога (хљебтије*ем, сви постадоше детективи), да ли је вријеме смрти 18.03 или 20/21.03., те како су Давиду подвалили да су нашли код њега опљачкане ствари из једне куће, да су подвалили супстанцу ЛСД-а у тијелу, па онда кажу "ма све се зна“ а када питате шта се зна, стереотипни одговори, убили га неки "гузоњини синови“, а ова багра из полиције и тужилаштва брже боље да прикрије траг. Није лако са паланком.
И отац ко отац, скрхан болом, лака мета за манипулацију, за сплеткароше који на овој причи настоје профитирати. Добио је и силну медијску пажњу, изјаве бројне, отац је, бол се мора уважити, и да се човјек у таквом стању и погуби, изгуби способност расуђивања.
Но и то има својих граница, а Давидов отац је јавно на ТВ именовао убице и саучеснике, то су по њему Филип Ћулум, Ђорђе Рађен, укућани Велибора Јањетовића (мислим да је то улица, но његове ријечи на БН ТВ), Дарко Ћулум, Дарко Илић. Драган Лукач, Драган Врећо. Ова задња четворица су на високим позицијама у полицији и тужилаштву, институције које се и кроз ову причу и иначе медијски криминализују, па самим тим и морају бити саучесници у злочину (ма је, саучесници, саучесноци, него шта), листа злочинаца и саучесника је у међувремену проширана, па је етикету злочинца добио и овај Каран, патолог, а саучесници у злочину су постали и инспектори који су се дрзнули да изврше контролу у једном пабу.
Овај прозвани више пута “убица“ Филип Ћулум ипак није гузоњин син, већ обичан младић од 20ак љета, који хљеб зарађује као конобар. Који је и прошао полицијску обраду, полиграф лажи и који се огласио писмом упирући се доказати невиност, но џаба, задојена и инструментализована свјетина зна већ боље. У међувремену му је један блогер (који иначе воли, душа му олајавати Бања Луку и Српску) "открио" нови злочин, замислите, родбина му има пословне везе са овим Дарком Илићем, па који је зликовац тај Филип.
Овдје су полиција и тужилаштво у немогућој ситуацији, нема шансе да резултати истраге задовоље инструментализовану свјетину, а не можете ни оптужити младића којег је неко прозвао ако истрага каже да је невин. Не можете ни похапсити све који су кроз ову причу стигматизовани и додијелити им по 45 година робије, јер то улица тако тражи.
Иако реално, нико од ових што су се расписали, што су предани у овој хајци, што арлаучу и грокчу, и не мари за Давидовом судбином и како је скончао, нити маре да се случај разоткрије, заправо, више воле да остане недоречено, како би истрајно протурали како је све труло у Српској.
Агитаторима политичких партија је лако, они ће ову причу искористити да би прозивали оне друге, но ја не знам шта мислити, који закључак извести, осјећај горчине остаје, више што је ова прича злоупотребљена и испроституисана, што је кроз ову причу Бања Лука постала неки Сиудад Хуарес. Није добро
|